Inteligencija nije nešto sa čim se rodimo – ona se oblikuje kroz iskustvo, učenje i kompletan lični razvoj osobe
Ljudi koji imaju nizak nivo inteligencije pokazuju malo interesovanja za učenje novih stvari ili dublje zadiranje u teme koje već razumeju. Psiholozi ih obično opisuju kao „zadovoljne što imaju plitku konceptualizaciju problema, bez razmišljanja o osnovnim uzrocima“. Osobe sa niskim nivoom inteligencije takođe imaju manji fond reči i nižu intelektualnu radoznalost u celini.
7 životnih navika otkrivaju osobu koja ima nizak nivo inteligencije
Inteligencija može da se definiše kao „opšte mentalne sposobnosti osobe da rasuđuje, rešavaju probleme i uče”. Nivo inteligencije uključuje kognitivne sposobnosti, kao što su percepcija, jezik, planiranje i pamćenje. S obzirom na to da su rasuđivanje, učenje i rešavanje problema suštinski aspekti inteligencije, neko sa niskom inteligencijom će imati poteškoća da savlada te oblasti. Psiholozi kažu da inteligencija nije samo nešto sa čim se rodimo, već se ona oblikuje kroz učenje, iskustvo i lični razvoj. Takođe ističu da određeni obrasci ponašanja mogu da ukažu na niži nivo kognitivne funkcionalnosti, a istraživanja potvrđuju da takve navike često prate ograničenu sposobnost razmišljanja, prilagođavanja i samoproučavanja. A po ovih 7 životnih navika moguće je prepoznati osobu koja ima nizak nivo inteligencije:
1. Odsustvo radoznalosti
Radoznalost i inteligencija idu ruku pod ruku. Albert Ajnštajn jednom je rekao: „Nemam posebne talente, samo sam strastveno radoznao.“ Psiholozi se slažu – želja za otkrivanjem sveta i postavljanjem pitanja jedan je od glavnih pokazatelja razvijenog uma. Ljudi koji retko postavljaju pitanja i nemaju potrebu za dubljim razumevanjem često ostaju zatvoreni u ograničen pogled na svet. Dobra vest je da radoznalost može da se razvija – nikada nije kasno da počnemo pažljivije da posmatramo i da se pitamo zašto.
2. Konstantno odlaganje obaveza
Povremeno odlaganje obaveza je ljudski, opravdano, ali kada postane svakodnevna praksa, često je signal slabije samodiscipline, problema sa planiranjem i donošenjem odluka. Osobe koje hronično odlažu obaveze često su pod stresom, manje su efikasne i sklonije osećaju krivice. Kao rešenje za ovu situaciju psiholozi navode da treba postavljajti realne ciljeve, deliti zadatke na manje korake i naučiti kako se upravlja vremenom. Time se ne povećavate samo produktivnost – već i sposobnost razumnog rasuđivanja.
3. Slušanje sagovornika
Ima ljudi koji izgledaju kao da slušaju, ali zapravo ne razumeju suštinu onoga što im se govori. To se dovodi u vezu sa slabijom obradom informacija i manjkom analitičkog razmišljanja. Aktivno slušanje – sa pažnjom, empatijom i razumevanjem – direktno doprinosi boljoj komunikaciji, kvalitetnijim odnosima i mudrijem odlučivanju. Psiholozi podsećaju da se veština slušanja uči – vežbom i prisutnošću u razgovoru.
4. Nesposobnost prilagođavanja promenama
Prilagodljivost je jasna odlika inteligentnog uma. Osobe koje su spremne da promene pristup, pronađu nova rešenja i uče iz iskustava imaju razvijenu kognitivnu fleksibilnost. Suprotno tome, one koje se tvrdoglavo drže navika koje ne funkcionišu, često stagniraju. Otvorenost prema promenama razvija um, podstiče kreativnost i vodi ka većoj životnoj efikasnosti.
5. Preveliko samopouzdanje u sopstveno znanje
Samopouzdanje je korisno, ali samo dok ne preraste u uverenje da smo „uvek u pravu i da nemamo šta da naučimo“. Takav stav često prikriva usko i ograničeno razmišljanje. Mudri ljudi znaju da pravo znanje počinje onda kada shvatimo koliko toga još ne znamo. Spremnost da se preispitamo i naučimo nešto novo osnova je svakog intelektualnog napretka.
6. Odbacivanje tuđeg mišljenja
Sposobnost da saslušamo drugačije stavove znak je zrelosti i širine uma. Ljudi koji automatski odbacuju drugačije mišljenje često pate od manjka empatije i nedostatka kritičkog razmišljanja. Uvažavanje različitih pogleda čini nas pametnijim, tolerantnijim i snalažljivijim – što je neprocenjivo u svetu koji se stalno menja.
7. Nedostatak samorefleksije
Bez svesti o sopstvenim slabostima, motivima i ponašanjima, čovek teško uči i napreduje. Ljudi koji ne zastanu malo da se preispitaju, češće ponavljaju greške i stagniraju u ličnom razvoju. Samorefleksija, kažu psiholozi, može da se razvija – kroz razgovore, pisanje dnevnika, vođenje iskrenih unutrašnjih dijaloga i psihološku podršku. To je put ka stabilnijem i mudrijem životu.
Inteligencija nije nešto zadato – ona je plod stalne radoznalosti, prilagodljivosti, otvorenosti i sposobnosti da sagledamo sebe. Svaka od navedenih navika može da se prevaziđe uz volju i rad na sebi. A upravo ti koraci otvaraju vrata ka dubljoj mudrosti, boljoj komunikaciji i kvalitetnijem životu.
