- Zova (Sambucus nigra), za šta je zdrava, prednosti i rizici

Sok od zove se naročito preporučuje za prevenciju gripa i prehlade

Čaj od kore zove reguliše stolicu i olakšava mokrenje, ali ga treba oprezno dozirati

Zova ima brojna lekovita dejstva - od jačanja imuniteta, preko lečenja probavnih tegoba, do kožnih oboljenja. Ali, treba biti vrlo oprezan, jer konzumiranje sirovih plodova ili drugih delova ove biljke može da izazove trovanje.

Zova je lekovita biljka, a narod joj pripisuje i magijske moći, kaže dr Marko Nestorović.

Zova (Sambucus nigra L.) se svrstava među najstarije lekovito bilje, a svi njeni delovi - cvetovi, zrele bobice, listovi, kora drveta - imaju dugu tradiciju upotrebe u narodnoj medicini.

Dokazano je da flavonoidi iz zove deluju protiv virusa i bakterija i da su naročito efikasni u lečenju crevnih infekcija, prvenstveno kad se one manifestuju u vidu dijareje prouzrokovane konzumiranjem hrane koja nije dovoljno sveža ili nije čuvana na odgovarajući način, objašnjava dr sc. Marko Lj. Nestorović, muzejski savetnik botaničar - herbolog u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu.

 Nutritivna svojstva zove

- Mirišljavi cvetovi zove sadrže malu količinu eteričnog ulja i nešto saponina, glikozida i sluzi. Osušen zovin cvet sadrži glikozid sambunigrin, flavonski heterozid, tanine, etarsko ulje oko 0,025 odsto, smole, šećera, organske kiseline - navodi za "Blic zdravlje" dr Marko Nestorović.

- Bobice zove su kiselkasto slatkog ukusa. Sadrže oko 10 odsto vitamina C, nešto karotina i vitamina B i E. Osim toga, bobice sadrže i 5-6 odsto šećera, malo organskih kiselina, gorkih materija, u tragovima eteričnog ulja - dodaje dr Nestorović.

 Za šta se koriste listovi zove?

Listovi zove su otrovni zbog prisustva glikozida sambunigrina, koji oslobađa do 10 odsto cijanovodonične kiseline, te je potrebno da se termički obrade.

- Čaj od listova i mladica zove koristi se za lakše izlučivanje mokraće, nakupljene tečnosti u telu, za lečenje šećerne bolesti kao i za čišćenje i poboljšanje krvi - objašnjava dr Nestorović.

 Za šta se koriste cvetovi zove?

Prema rečima našeg sagovornika, čaj od cvetova zove koristi se u lečenju sledećih stanja:

prehlada

bronhitis

kašalj

grip

početna upala pluća

jaka kijavica

ospice

šarlah

otežano disanje i astma

kod početne tuberkuloze

reumatske bolesti.

- Čaj od zovinih cvetova pomaže da se osoba preznoji kod bilo koga oblika prehlade ili gripa, što znatno olakšava bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su dovele do bolesti - objašnjava dr Nestorović.

Cvetovi zove često služe i za jelo u obliku kolača, a od njih se spravljaju osvežavajuća penušava pića i likeri.

 Za šta se koristi kora drveta zove?

Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje čaja kojim se, prema rečima dr Nestorovića, otklanjaju sledeće tegobe:

poteškoće kod mokrenja

smetnje u radu bubrega i mehura

vodena bolest

različite vrste edema

tvrda stolica.

- Čajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali mora pomno i pažljivo da se dozira, jer preterane količine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (nikako napunjena) kafena kašicica za jednu šolju - naglašava sagovornik "Blic zdravlja".

Bobice zove su otrovne, ali imaju svoju namenu

Zreli plodovi zove su, takođe, vrlo korisni. Sveže bobice nisu dobre za jelo, ali mogu da se prerade na različite načine u vidu pekmeza, kompota, vina, rakije, sokova, kaša...

Pošto se ne jedu sveže, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem, kaže dr Nestorović.

- Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego i jedna poznata namirnica. - ističe dr Nestoroviće, te dodaje:

- Pošto se ne jedu sveže, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice. Sok od svežih bobica koristi se u lečenju neuralgije trigerninusa (neurlagija nerva lica), za jačanje, za blago regulisanje stolice, čišćenje krvi, umirenje trbušnih grčeva, za poboljšane apetita i cirkulacije.

Za šta je dobar zovin sok?

U narodu, sveži cvetovi zove se koriste za izradu sirupa, od koga se spravlja prijatan i osvežavajući sok za svakodnevnu upotrebu.

- Zovin sok se naročito preporučuje u toku zimskog perioda za prevenciju gripa i prehlade. Za pravljenje domaćeg soka od zove postoji više načina. Berba cvetova se obavlja u vreme punog cvetanja, odnosno čim se cvetići počnu otvarati. Berba obično počinje u drugoj polovini maja ili prvoj polovini juna. Branje treba obaviti po lepom i suvom vremenu - savetuje dr Nestorović.

Recept za sirup od zove

Sok od zove se preporučuje za prevenciju gripa i prehladeSok od zove se preporučuje za prevenciju gripa i prehlade - Foto: Ringier

Potrebno je:

25 cvasti zove

3 litara vode

3 kilograma šećera

4 limuna.

Način pripreme:

Cvasti zove oprati, a vodu prokuvati i potpuno ohladiti, pa zovine cvetove potopiti u tu vodu, sud prekriti čistom krpom i ostaviti da stoji 24 sata. Zatim vodu procediti kroz gusto sito ili gazu, i u tu vodu ubaciti šećer, pa ostaviti da stoji dok se sav šećer ne rastopi. Povremeno promešati drvenom varjačom.

Na kraju dodati sok od 4 limuna, sve dobro izmešati, sipati u flaše i dobro zatvoriti. Preko zatvarača sipati istopljen vosak, najbolji je pčelinji, ali može i običan vosak od žutih sveća. Ovo se radi da bi sok dugo mogao da stoji, mada može i bez voska da se održi u frižideru i do 3 meseca.

Legende o zovi

Zova je evropska biljka i rasprostranjena je od Grčke do Holandije i severne Ukrajine.

- Lekovita je biljka, a narod joj pripisuje i magijske moći verujući da je nastanjuju vile. Prema nekim legendama, Hrist je razapet na krstu od drveta zove, a o grane istog drveta obesio se Juda.

Prema danskoj mitologiji, u granama zove živi Majka Zove i ljudi moraju da traže njeno odobrenje pre nego što drvo poseku ili zapale. Benediktinski i franjevački fratri pravili su lekoviti sirup od bobica zove, koji su koristili protiv infekcija i upala organa za varenje - zaključuje priču dr Marko Nestorović.