Broj
1027, 4.novembar 2005
Izveštaj Gomerijeve komisije
Stranka
odgovorna za zloupotrebu novca poreskih obveznika
U
utorak je sudija Džon Gomeri objavio prvi deo izveštaja svoje komisije i
odmah uzburkao javnost.
U
izveštaju se premijer Martin u potpunosti oslobađa svake umešanosti u
skandal oko zloupotreba u programu za federalno sponzorstvo, ali se
bivši premijer Kretjen okrivljuje za nemar, kao osoba odgovorna za
sprovođenje programa i za rad šefa svog kabineta Žana Peletjea, koji
nije radio svoj posao kako valja. Napominje se ipak, da su Kretjen i
Peletje radili samo na političkom aspektu programa, a da nisu znali da
se iza toga krije podmićivanje.
Ukratko, zaključak bi mogao biti da je stranka odgovorna za zloupotrebu
novca poreskih obveznika, koji je trošen u okviru programa za
sponzorstvo federacije.
Sudija Gomeri je ustanovio da je Kretjenov saradnik Žak Korivo bio
centralna figura u kombinacijama za davanje mita. On je, uz ostvarivanje
lične koristi, obezbeđivao fondove i beneficije za kvebečki ogranak
Liberalne stranke. Pet marketinških agencija je legalno ili ilegalno,
preuzmeravalo velike svote novca na račun provincijske Liberalne
strankeda bi, zauzvrat, ostvarili veoma povoljne ugovore sa vladom.
Ustanovljena je i odgovornost tadašnjeg ministra za javne službe Alfonsa
Galjana, koji je bio direktno povezan sa odlukama o trošenju novca za
sponzorski program. Gomeri u svom izveštaju kaže da službenici u javnim
službama nisu imali dovoljno snage i hrabrosti da stanu na put
malverzacijama između ostalog i zbog toga što su videli da su njihovi
šefovi bili prisni sa političarima.
Nalazi Gomerijeve komisije predočeni su RCMP-u zbog dalje istrage, a
svih deset direktno okrivljenih osoba, među kojima je i Galjano,
isključeno je doživotno iz stranke.
Liberalna stranka je obećala da će u državnu kasu uplatiti 1,14 miliona
dolara kako bi time nadoknadila novac protraćen za sponzorski projekat.
Lider konzervativaca Stiven Harper je prokomentarisao da su njegova
stranka i Blok Kvebekva spremni da čim pre obore manjinsku vladu i
ubrzaju raspisivanje izbora.
Nova
demokratija obećava da će u narednih nekoliko dana odlučiti da li će se
priključiti se opoziciji u stvaranju jedinstvenog fronta protiv
vladajuće Liberalne stranke.
Trenutno u Parlamentu ima 133 liberala, 98 konzervativaca, 54 poslanika
Bloka Kvebekva, 18 demokrata, četiri nezavisna i jedno mesto je prazno.
Prvi termin koji bi mogao da se iskoristi za preispitivanje poverenja
liberalima je 14. novembar, iako je premijer Martin obećao da će izbore
raspisati mesec dana nakon što Gomeri preda potpuni izveštaj o
sponzorskom skandalu. To će biti 1. februara, a taj drugi deo izveštaja
daće načine za sprečavanje sličnih malverzacija u budućnosti.
Ontarijski premijer Dalton MkGvinti je istakao da je svojom brzom i
agresivnom reakcijom na navode iz Gomerijevog izveštaja premijer Martin
pokazao vrstu liderstva kakva je potrebna Kanađanima.
MkGvinti je posebno pohvalio upućivanje navoda iz izveštaja na dalji
postupak nadležnima iz RCMP-a i izbacivanje deset okrivljenih iz stranke.
Posle objavljivanja Gomerijevog izveštaja
Kretjen
i advokati nameravaju da idu na sud
Bivši premijer Žan Kretjen i tim njegovih advokata nameravaju da na sudu
razrešavaju pitanje odgovornosti u vezi sa zloupotrebama u sponzorskom
programu.
Vlada je do sada plaćala Kretjenove sudske troškove vezane za Gomerija,
ali je predsednik Trezora Reg Alkok rekao da se takva praksa
najverovatnije neće nastaviti.
Izveštaj, inače, pominje samo političku odgovornost Kretjena, a odbacuje
bilo kakvo njegovo saznanje ili povezanost sa podmićivanjem.
I
Alfonso Galjano, bivši ambasador u Danskoj, kaže da će podneti tužbu,
ali naglašava da ga je posebno pogodila činjenica da ni premijer Martin,
niti vlada, nisu rekli ni reč odbrane za okrivljene. Galjano je to
ocenio kao izrazito nekorektan potez kojim se, makar i po cenu gaženja
drugih, stranke, pa i same države, brani samo lična politička pozicija.
Peletje takođe razmatra šta zakon nudi kao rešenje ovakvim okolnostima,
a narednih dana će se znati šta namerava da učini.
Ostale ličnosti pomenute u Gomerijevom izveštaju, uglavnom nisu želele
da daju nikakav komentar ili nisu bili dostupni.
Posle izveštaja Gomerijeve komisije
NDP
uslovljava dalju podršku liberalima
Lider NDP-a Džek Lejton upozorava da će razmisliti da li će njegova
stranka i dalje davati podršku liberalima ukoliko do četvrtka ne bude
napretka u pregovorima sa tom strankom o zdravstvenoj zaštiti i etici.
Lejton se, pri tom, ne izjašnjava da li će se priključiti koaliciji
Konzervativne stranke i Bloka Kvebekva, što bi moglo da dovede do
obaranja manjinske vlade i prevremenih izbora pre kraja godine.
Demokrate naglašavaju da do sada ništa nije urađeno i da ne veruju da će
se stvari drastično popraviti u narednom periodu, ali se i dalje nadaju.
Lejton nije želeo da precizira do kada daje rok liberalima.
Ministar zdravlja Udžal Dosandž i poslanik NDP-a koji se bavi zdravstvom
Žan Krouder razgovarali su u sredu. Ministar Dosandž odbacio je
spekulacije da sastanak ima ikakve veze sa pretnjama lidera Nove
demokratije.
Blok
Kvebekva se zalaže za momentalno raspisivanje izbora, sada kad se zna
izveštaj Gomerijeve komisije. Konzervativci traže izbore, ali i pomoć
demokrata za obaranje liberala.
Francuski premijer odložio posetu Kanadi zbog nemira u Parizu
Francuski premijer Dominik de Vilepen je odložio posetu Kanadi zbog
nemira u pariskim predgrađima koji traju već nedelju dana.
U
kabinetu premijera Martina se saznaje da će naknadno biti određen novi
termin posete. Portparol premijera Martina Melani Gruer kaže da su u
vladi razočarani, ali da izražavaju razumevanje.
Premijer Vilepen je trebalo da ima večeru sa premijerom Martinom, pred
odlazak u Kvebek.
Saznaje se da je i francuski ministar unutrašnjih poslova takođe otkazao
svoju posetu inostranstvu.
Na Nacionalnom kongresu Bloka Kvebekva
Disep
dobio gotovo jednoglasnu podršku članstva
Lider Bloka Kvebekva Žil Disep dobio je gotovo potpunu podršku članstva
na Nacionalnom kongresu ove stranke. Za podršku njemu izjasnilo se čak
96,8 odsto delegata.
Kako
se naglašava, ovakva podrška odavno nije viđena. Duboko dirnut Disep je,
izražavajući srdačnu zahvalnost prisutnim delegatima, obećao da će
uraditi sve da opravda ogromno poverenje koje su mu pokazali. On je
istakao da se zajedničkim naporima stiglo do ovakvog poverenja i da u
istom stilu treba da se nastavi, jer samo jak kolektiv može da unapredi
zemlju.
Ovaj
Nacionalni kongres potvrdio je Disepov povratak u velikom stilu, tim pre
što je pre svega dve godine on u stranki bio okarakterisan kao
autoritarni lider. Poslednji federalni izbori i sponzorski skandal
doneli su promene njemu u korist, pošto su počeli da ga sagledavaju kao
osobu čija snaga i integritet mogu da budu od značaja za pitanje
suvereniteta.
Prečišćavanje vode u Kašečvanu
Vojska
dopremila sistem za obezbeđivanje pijaće vode
Za
potrebe prečišćavanja vode za stanovnike Kašečvana u ponedeljak je
dopremljeno vojno postrojenje, kapaciteta do 50 hiljada litara pijaće
vode dnevno. Veruje se da je ta količina vode dovoljna da zadovolji
trenutne potrebe tamošnjeg stanovništva.
Posebna pogodnost ovog sistema je da nije bitan izvor vode. Vojska je
sistem postavila na reku Albani, odakle će se voda crpsti i prerađivati,
a potom pumpama prebacivati u rezervoar odakle će žitelji moći da je
uzimaju.
Vojska je obezbedila i ljudstvo potrebno za funkcionisanje sistema. Kako
se naglašava, ostaće na licu mesta sve dok bude potrebno. Major Lorens
je rekao da ovu akciju treba shvatiti kao potvrdu da je kanadska vojska
uvek spremna da pomogne, a posebno sunarodnicima Kanađanima i naročito
kad iskrsnu poteškoće.
Sličan sistem korišćen je i za obezbeđivanje pijaće vode za stanovništvo
u zemljotresom pogođenim delovima Indije i Pakistana.
Zvaničnici nisu do sada potvrdili, ali ni odbacili mogućnost da je u
vodi u Kašečvanu mogla da se nađe ešerihija koli istog smrtonosnog soja
kao ona koja je pre pet godina izazvala tragediju u Volkertonu. Do sada
je potvrđeno da u dva uzorka, uzeta 17. i 19. oktobra, nije bilo opasnog
soja.
Posle problema sa vodovodom u Kašečuanu
Predlog
da lokalno stanovništvo gradi novu infrastrukturu
Leo
Frajdi, prvi čovek Kašečuana, insistiraće da se za rekonstrukciju stare
i izgradnju nove infrastrukture u tom mestu angažuje lokalno
stanovništvo. Gotovo devedeset odsto lokalnog stanovništva je
nezaposleno, tako da bi takav potez pomogao sveukupnom popravljanju
izuzetno teške situacije koja vlada već godinama.
Ministar za pitanja starosedelaca Endi Skot prošle nedelje je obećao da
će za deset godina rezervat biti izmešten uzvodno. On je izneo planove o
novoj školi, bolnici i vodovodu, koji će biti samo deo mnogo
prosperitetnije zajednice ljudi. Izgradnja će početi sledeće godine a
godišnje će se graditi pedesetak novih domova.
Frajdi je izneo nadu da će svi ti napori za povećanje kavliteta života
doprineti da se i psihičko stanje stanovnika poboljša.
Raseljavanje stanovnika Kašečvana
Traže se
pristojni uslovi za život
Stanovnici iz rezervata Kašečvan se raseljavaju, ali se nastoji da im se
obezbede pristojni uslovi za život. Oni su i samo naglasili da bi želeli
da dobiju neki smeštaj koji im obezbeđuje minimum privatnosti, umesto
onog zajedničkog po fiskulturnim salama, ukoliko će na tom mestu morati
da ostanu duže.
Najveći broj žitelja rezervata smešten u Sadberuju i Kohrejnu, njih oko
pet stotina. Otava će primiti oko 240 osoba, koje će biti smeštene po
pojedinim hotelima i motelima. U
Toronto
će biti evakuisano najverovatnije blizu dve stotine lica, a po
provinciji se i dalje traže dodatne pogodne lokacije.
Naglašava se da će preko hiljadu lica, od 1.900 koliko ih je bilo u
Kašečvanu, morati da se leči od bolesti nastalih zbog dugotrajne
upotrebe kontaminirane vode. Oni pate od ojeda, hronične dijareje,
povišene temperature i glavobolje.
Mnogi žitelji Kašečvana veoma nerado pristaju da odu iz svojih kuća. Ima
tu i vrlo dirljivih scena, jer ljudi strahuju da neće biti u prilici da
se vrate na svoje ognjište. Pominje se da je strah od neizvesnosti u
koju su primorani da idu, neprijatniji od onoga šta su već par godina
praktično bili primorani da trpe.
Džulijan Fantino, koji se nalazi na čelu komisije za raseljavanje
Kašečvana, nada se da će svi stanovnici biti u svojim domovima pre
početka zime. Iako nije precizirao datum, Fantino je naglasio da on čini
napore da se ljudi što pre vrate kućama.
Problemi starosedelaca
Žitelji
Atavapiskata traže školu
Iako
u senci događanja u Kašečvanu, žitelji starosedelačkog naselja
Atavapiskat sa severa Ontarija, počeli su u isto vreme agresivniju
kampanju da bi napokon dobili školu.
Školska zgrada uništena je sedamdesetih godina prošlog veka i otada su
tamošnji đaci, njih oko 700 osnovaca i srednjoškolaca, smešteni u
neodgovarajuće, pretrpane montažne učionice kroz koje stalno duva
promaja.
Prvi
ljudi ovog naselja sastali su se ministrom za pitanja starosedelaca
Endijem Skotom, u nadi da bi mogli da iskoriste trenutnu pažnju javnosti
za rešavanje ovog i drugih svojih problema.
Po rečima velikog poglavice Stena Lutita,
ministar Skot se saglasio da ih u roku od dve nedelje izvesti koje su
mogućnosti za rešavanje pitanja škole.
Useljavanje novih imigranata
Čeka se
zeleno svetlo za značajno povećanje kvote
Federalna vlada planira da naredne godine odobri useljavanje do 255
hiljada imigranata.
Protivno očekivanjima, još uvek nije dato zeleno svetlo za povećanje
kvote za sto hiljada, što upućeni objašnjavaju protivljenjem nekih
članova vladinog kabineta. Strategija za povećanje kvote je najavljena
prošlog meseca, kao mera protiv sve manje stope nataliteta i starenja
nacije. Portparol ministra za imigraciju Džoa Volpija, Stiven Hekbert je
rekao da još uvek traju pregovori. Ova tema naći će se i na sastanku
koji u petak ministar Volpi treba da održi sa svojim provincijskim
kolegama.
Drugo veoma važno pitanje o kome će se raspravljati na tom sastanku biće
i rešavanje problema koji postoje u vezi sa imigracijom. Već više puta
ponavljane sugestije podrazumevaju stimulisanje useljavanja van većih
gradskih centara, poput Toronta i Vankuvera, i iznalaženje načina za
povezivanje potreba sa ponudom, odnosno imigranata sa slobodnim radnim
mestima.
Očekuje se da će na tom sastanku
Ontario
insistirati na postizanju sporazuma sa federalnom vladom o imigraciji,
što bi automatski značilo da se u provincijsku kasu sliju milioni dolara
za pomoć novodošlim stanovnicima provincije.
Uprkos protestima studenata
Školarine će, ipak, porasti iduće godine
Ontarijski ministar za obuku, koledže i univerzitete, Kris Bentli je
najavio da će školarine porasti iduće godine, uprkos brojnim zahtevima
da njihov iznos ostane zamrznut.
Bentli je objasnio da je u naporima da se studiranje poboljša i proširi
namet za poreske obveznike povećan za 14 odsto, te bi bilo u redu da i
studenti prihvate svoj udeo. Ukoliko školarine ostanu zamrznute, onda
visokoškolske institucije neće dobiti sredstva za podizanje kvaliteta
nastave.
Pitanje je za koliko će školarina porasti. Dok mnogi zagovaraju da bi
njihov rast trebalo da prati rast inflacije, Kanadska federacija
studenata je u Ontariju tokom izjašnjavanja studenata čitave provincije
o školarinama u nekim kampusima dobila gotovo jednoglasno izjašnjavanje
protiv bilo kakvog povećanja, čak sa predlozima da se one smanje.
Sličan predlog stigao je u provincijski Parlament u vidu privatnog
predloga zakona o produžavanju zamrznute cene školarina. Zakon je
predložio predstavnik NDP-a Rozario Marčeze. Grad Toronto je takođe
dobio predlog da odluka o zamrznutim školarinama bude na snazi do 2008.
godine.
Preporuka Ministarstva zdravlja
Pacijenti kojima su presađeni organi trebalo bi da obave testiranja
Neki
žitelji Ontarija kojima su presađeni kosti, koža i tetive, trebalo bi da
obave testiranja na virus HIV-a, hepatitise B i C, sifilis i limfotronik.
Preporuka je stigla posle saznanja da je američki dobavljač ovih
produkata možda nelegalno prodavao materijal sa preminulih osoba čija su
se tela već nalazila u kapelama.
Podaci ukazuju da je oko 300 ovih pošiljki iz Biomedical Tissue Services
bilo isporučeno kanadskim kompanijama koje potrebnim tkivima snabdevaju
bolnice i privatnike. Ove nedelje je Ministarstvo zdravlja uputilo
upozorenje da su distributeri povukli materijal koji su kupili od ove
komapnije.
Američki zakon zabranjuje prodaju delova tela za prifit, ali je tužilac
ustanovio da je u bilo falsifikovanja formulara o uzroku smrti i drugim
detaljima, pa je stoga i došlo do ovih mutnih transakcija. Nepotpuna
dokumentacija daje za pravo da se posumnja da je donator umro od neke
zarazne bolesti, poput HIV-a ili hepatitisa.
Napominje se da je relativno mala opasnost da će neki pacijent iz ove
grupe oboleti od neke bolest, ali se provera preporučuje preventive radi.
Poražavajući podaci Instituta za zdravstveno informisanje
Milioni
Kanađana se ne leče jer nemaju novac
U
izveštaju Instituta za zdravstveno informisanje stoji poražavajući
podatak da milioni Kanađana nemaju odgovarajuće lečenje zbog nedostatka
novca. Podaci iz prošle godine govore da 17 odsto od ukupnog broja
stanovnika nije sebi moglo da obezbedi neophodne lekove i ostalo za
lečenje ili normalno funkcionisanje.
Samo
za lekove, prosečno domaćinstvo u zemlji dalo je 268 dolara. Ontario je
po tome na dnu lestvice sa 200 dolara, a vrh drže žitelji Ostrva princa
Edvarda sa 427 dolara.
Šarenilo među provincijama je veliko, pa se navodi da se u nekim
provincijama ne pokrivaju troškovi čak ni za insulin.
Ova
studija Instituta stavlja u prvi plan nedostatke u državnom zdravstvu,
koje je ograničeno na ono što pružaju lekari i bolnice. Ističe se da
obavezna zaštita ne pokriva većinu lekova, stomatološke i oftalmološke
usluge, kućnu negu, psihijatrijsko lečenje, tretman osoba koje boluju od
bolesti zavisnosti, kao i smeštaj u stacinarima i drugim institucijama.
Za ove vidove lečenje u 2002. godini građani su iz svojih džepova
platili oko 17 miliona. Najviše novca otišlo je za lečenje zuba (3,4
miliona), zatim za stacionarno i drugo institucionalno lečenje (3
miliona), lekove (2,9 miliona) i za brigu o vidu (dva miliona).
Izveštaj naglašava da u Kanadi vlada pokriva oko 70 odsto ukupnog
izdvajanja za zdravstvo, što je manje nego u Velikoj Britaniji,
Francuskoj, Nemačkoj i Švedskoj. Primetan trend da se veći deo troškova
preusmeri na privatni sektor je, odlukom Vrhovnog suda o krčenju puta za
privatno zdravstveno osiguranje, praktično dobio zeleno svetlo.
Prošlogodišnji dogovor između provincija i Otave o stavljanje kućne nege
i skupih lekova na listu koju pokriva zdravstveno osiguranje, još uvek
nije počeo da daje skoro nikakve rezultate.
Nema
veštačke oplodnje bez pratnje muškarca
Nedavno je Komisija za ljudska prava iz Kvebeka prosudila da je
socijalna radnica Helen Zilberzak, 35, bila žrtva polne diskriminacije
kada su na klinici odbili da joj urade veštačku oplodnju. Zilberzakova
je dobila i 19 hiljada dolara za moralnu i fizičku odštetu.
Problem je nastao još pre četiri godine kada je Zilberzak, koja je
lezbijka, došla na kliniku za veštačku oplodnju bez pratnje muškarca.
Osoblje je odbilo da joj uradi intervenciju in vitro, pa je ona podnela
tužbu.
Jedan od lekara koji su umešani u slučaj, potvrdio je da je bolnica
Rojal Viktorija svojevremeno odbacivala zahteve koje su podnosili
homoseksualci, ali je kasnije, zbog izmenjenog zakona, takva politika
bila prekinuta.
