Broj 1039, 3. februar 2006.
MAKEDONIJA |
Ilegalci u konvoju Kfora |
Makedonsko ministarstvo
unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo je da su njegovi pripadnici
na železničkoj stanici Volkovo, u blizini Skoplja, u konvoju
Kfora iz Prištine za Solun otkrili petoricu mladića sa Kosova,
bez važećih isprava.
|
Komanda Kfora u Prištini ispituje
eventualnu umešanost njenih pripadnika u trgovinu ljudima sa
Kosova u Grčku, nakon što su petorica kosovskih mladića bez
važećih isprava pronađena 23. januara u njenom konvoju.
"Ispitaćemo da li su naši vojnici umešani u to ilegalno
prebacivanje ljudi", rečeno je u komandi Kfora u Prištini.
U makedonskom MUP-u kažu da su se ilegalci najverovatnije bez
znanja Kfora ukrcali u kamione i da su posedovali lične karte
koje je izdao UNMIK.
"Posle provere, svu petoricu mladića, starih oko 20 godina,
proterali smo nazad na Kosovo", rečeno je agenciji Beta u
makedonskom MUP-u.
Priču o ilegalnim kosovskim državljanima obelodanio je skopski
dnevni list "Vest".
Anonimni policajac izjavio je za taj list da su, nakon što je
policija pronašla mladiće u železničkom konvoju, vojnici Kfora
sa francuskim oznakama pobegli prvim putničkim vagonom, koji se
smatra eksteritorijalnim i koga policija i carina nemaju pravo
da pretresaju. |
|
|
|
|
REPUBLIKA SRPSKA |
Dodik i Đurić istakli kandidaturu
za mandatara |
Predstavnici Saveza nezavisnih
socijaldemokrata (SNSD) obavestili su predsednika Republike
Srpske Dragana Čavića da imaju obezbeđenu skupštinsku većinu za
kandidaturu lidera te stranke Milorada Dodika za mandatara za
sastav nove Vlade RS, saopštio je Čavićev kabinet.
|
Šef poslaničkog kluba SNSD-a u
parlamentu RS Krstan Simić rekao je novinarima da Dodik ima
obezbeđenu podršku većine poslanika u parlamentu RS, navodeći da
će Dodi-kovu kandidaturu za mandatara podržati od 44 do 50
poslanika.
Kabineta predsednika RS je saopštio da su se tokom razgovora o
mandataru za sastav nove entitetske vlade predstavnici SNSD-a
založili za što skoriji izbor nove izvršne vlasti kako bi se RS
institucionalno stabilizovala.
Kako se navodi u saopštenju, predstavnici SNSD-a su Čavića
obavestili da njihov kandidat Milorad Dodik ima podršku
poslaničke većine u parlamentu i zatržili od predsednika RS da
mu poveri mandat za sastav nove Vlade.
Kako se dodaje u saopštenju, SNSD smatra da u postojećim
okolnostima može formirati novu Vladu RS. |
|
|
|
|
REPUBLIKA SRPSKA |
SDS podržao kandidaturu Đurića za
mandatara |
Glavni odbor Srpske demokratske
stranke (SDS) podržao je kandidaturu Neđe Đurića za mandatara za
sastav nove Vlade Republike Srpske.
|
To je posle sednice Glavnog odbora
stranke novinarima izjavio zamenik predsednika SDS-a Mladen
Bosić, dodajući da je ta stranka odlučila da ne kandiduje svog
mandatara, jer "taj kandidat, imajući u vidu trenutne političke
okolnosti, verovatno ne bi mogao da skupi poslaničku većinu od
42 glasa".
On je naveo da je Đurić već sakupio dosta potpisa poslanika,
navodeći da su svi poslanički potpisi iz stranaka iz RS, odnosno
da nema potpisa poslanika stranaka čije je sedište u Federaciji
BiH.
Neđu Đurića, doskorašnjeg člana Socijalističke partije RS (SP
RS), za mandatara je kandidovao novoformirani poslanički klub
deset poslanika u parlamentu RS.
Predsednik RS Dragan Čavić do kraja sedmice ima ustavni rok da
imenuje mandatara za sastav nove Vlade RS, nakon što je prošle
sedmice u parlamentu izglasano nepoverenje kabinetu premijera
Pere Bukejlovića. |
|
|
|
|
BANJALUKA |
Policijski inspektori na meti
napadača |
Vozilo kriminalističke policije
Centra javne bezbednosti Bijeljina uništeno je u eksploziji koju
su sinoć postavile nepoznate osobe, a okolna vozila i izlozi su
znatno oštećeni, saopštio je portparol bijeljinske policije
Dragomir Perić.
|
On je novinarima rekao da je od
eksplozije vozilo "pasat" u potpunosti uništeno, a da je na
okolnim vozilima i izlozima poslovnih prostora počinjena veća
materijalna šteta.
I u Prijedoru je sinoć pod vozilo inspektora Centra javne
bezbednosti Banjaluka, čiji su inicijali G. M., bačena
eksplozivna naprava.
Portparol banjalučke policije Rade Mutić novinarima je rekao da
je za sada nepoznata osoba aktivirala eksplozivnu napravu pod
vozilo "kia karavan", koje je u vlasništvu policijskog
inspektora. |
|
|
|
|
BIH - EUFOR |
BiH preplavljena ilegalnim
oružjem |
Komandant Eufor-a u BiH Đanmarko
Kjarini izjavio je da je BiH "preplavljena ilegalnim oružjem".
|
Kjarini je na konferenciji za
novinare u Sarajevu rekao da ilegalno oružje predstavlja pretnju
opštoj sigurnosti zemlje i podsetio da su prošlog meseca,
pripadnici Eufor-a, samo u jednoj akciji u podzemnom bunkeru kod
Bosanske Dubice, pronašli čak tri tone oružja.
Prema njegovim rečima, u BiH trenutno postoji oko 50 lokacija za
skladištenje streljiva i oružja koji su pod nadzorom lokalnih
vlasti.
Sumirajući dvomesečne rezultate rada Eufor-a u BiH, Kjarini je
rekao da je, osim provođenja nekoliko akcija otkrivanja i
prikupljanja ilegalnog naoružanja i municije, Eufor dva puta
pružio podršku policiji u potrazi za optuženim za ratne zločine.
On je naglasio da će vojnici Eufor-a i dalje nastaviti da
tragaju za osumnjičenim za ratne zločine i mrežama njihovih
pomagača.
Prema njegovim informacijama, Radovan Karadžić i Ratko Mladić ne
nalaze se u BiH, ali nije precizirao lokaciju o njihovom mogućem
skrivanju. |
|
|
|
|
Prostor slobodne trgovine zemalja zapadnog Balkana |
Predlog Evropske unije podigao na
noge Hrvatsku |
Najnoviji prijedlog Evropske
komisije o formiranju Prostora slobodne trgovine zemalja
zapadnog Balkana, podigao je celu Hrvatsku na noge.
|
"Nastoji li Evropska unija
izgurati Hrvatsku i vratiti je na margine ujedinjene Evrope",
"Pokušava li se ponovno stvoriti nova Jugoslavija, ne bi li se
Unija na dugi rok riješila balkanskih zemalja", neka su od
pitanja koja se postavljaju u uzburkanoj hrvatskoj javnosti.
Predlog po kome bi NjBFTA činile Hrvatska, BiH, Srbija i Crna
Gora, Makedonija i Albanija, u Zagrebu je odmah naišao na
žestoko odbijanje. Veći-na onih koji su takvu ideju doče-kali na
nož, svoj su negativan stav objasnili strahom da Evro-pa ponovno
pokušava Hrvatsku na silu ugurati u nekakvu novu Jugoslaviju i
tako je udaljiti od evropske perspektive.
Hrvatska gospodarska komora (HGK) je ocjenila da je prijedlog
Evropske komisije više politički, a manje ekonomski koncept, te
da je u ekonomskom smislu "opravdano govoriti o trgovačkoj zoni
zemalja tzv. zapadnog Balkana u kontekstu organizacije CEFTA
(Zona slobodne trgovine srednje Evrope), čiji je Hrvatska član.
U saopćenju HGK upozorava se da je u političkom smislu koncept
trgovačke zone na zapadnom Balkanu opasan, jer pokazuje da EU ni
danas nema jasnu koncepciju oko rješavanja pitanja odnosa, prije
svega Srbije i Crne Gore, statusa Kosova i Bosne i Hercegovine,
ali i dinamike priključenja tih zemalja EU.
HGK je naglasila da je isključivi interes Hrvatske ulazak u EU i
ništa izvan tog smjera zemlji nije i ne može biti prihvatljivo.
Premijer Ivo Sanader je, nastojeći smiriti uzburkane strasti,
izjavio da nema nikakve šanse da bilo tko na bilo koji način u
evropskim strukturama pokuša kreirati neku novu tvorevinu kao
što je Jugoslavija.
Sanader je podsjetio da je, znajući za ideju o regionalnoj zoni,
još u avgustu prošle godine predložio da se u regionu ne stvara
nova mreža, nego da se proširi CEFTA, u kojoj su, nakon ulaska
10 zemalja u EU, ostale samo Hrvatska, Rumunjska i Bugarska.
Prema tom prijedlogu CEFTA bi donekle "olabavila kriterije" i
pod svoje okrilje preuzela i BiH, SCG, Albaniju, Makedoniju i
Moldovu.
Sa prijedlogom EK nisu se složili ni mnogi politički analitičari
i ekonomski stručnjaci, koji su u medijima proteklih dana
zabrinuto upozoravali da bi duže zadržavanje Hrvatske u bilo
kakvom današnjem, ratom teško poremećenom balkanskom okviru,
moglo teško naštetiti hrvatskom ekonomskom razvoju, ali i
političkom identitetu.
Neki od njih pritom iznose mišljenje kako Oli Ren (povjerenik
Evropske komisije za proširenje), Balkanu pristupa "kao
opunomoćeni predstavnik njegovih novih stvarnih gospodara:
pet-šest velikih EU-banaka, te nekolicine EU-multinacionalki,
koje su odlučile u potpunosti umrežiti i Hrvatsku, i sve ostale
zemlje jugoistočne Evrope pod svoj financijski i poslovni
kišobran, ali uz što niže vlastite izdatke, ili točnije - radi
što veće EU-dobiti".
Kad te EU-institucije preuzmu sve značajnije strateške ciljeve u
ovom dijelu Evrope, upozorava u analitičkom tekstu riječki Novi
list, "bit će im jeftinije držati zemlje te regije u posebnom
trgovačkom, carinskom i monetarnom okviru, ali izvan Unije, nego
uključiti ih i, kao zaostale, dugi niz godina financirati iz
škrtih fondova Unije".
Dio medija navodi, citirajući rezultate nekoliko anketa među
hrvatskim stanovništviom, kako i javnost vrlo negativno
percipira prijedlog EK. Prema rezultatima anketa, tek petina
ispitanih građana smatra da je zona slobodne trgovine u regionu
dobra ideja, dok ih oko 45 posto drži da je to guranje u neku
novu jugoslavensku asocijaciju.
No, ima i drugih mišljenja, pa tako dio strčnjaka smatra kako
osnovni motiv EK nije bio stvaranje nove Jugoslavije, nego
iskorištavanje instrumenta slobodne trgovine za političko
stabiliziranje ovoga prostora.
Ima ocjena kako prijedlog EK možda i nije tako loš, jer bi mogao
bar djelomično amortizirati napetosti koje će se možda povećati
kad se intenziviraju razgovori o statusu Kosova i Crne Gore, i o
sudbini BiH. |
|
Sandra Carić
Zagreb |
|
|
AUSTRIJA-HRVATSKA |
Ašneru predstoji izručenje
Hrvatskoj |
U slučaju Milivoja Ašnera, protiv
kojeg je pred sudom u Hrvatskoj pokrenut postupak, jer se tereti
da je za vreme Drugog svetskog rata izvršio ratne zločine, došlo
je do preokreta, pošto je utvrđeno da Ašner više nije austrijski
državljanin, čime mu predstoji izručenje Hrvatskoj.
|
"Ašner nije više Austrijanac i o
tome sam obavestio državno tužilaštvo", istakao je šef Odeljenja
za državljanstvo vlade austrijske pokrajine Koruška Gerhard
Hauptman.
Austrijske vlasti dobile su pre par meseci zahtev iz Hrvatske za
izručenje Ašnera (92), koji živi u Klagenfurtu. Ta molba tada je
najpre odbijena uz objašnjenje da je on austrijski državljanin.
Međutim ta tvrdnja se pokazala netačnom, jer je Ašner 1990-tih
godina zatražio hrvatsko državljanstvo, koje je i dobio.
"Aktivnim naporima za dobijanje hrvatskog pasoša on je izgubio
austrijsko državljanstvo", objasnio je Hauptman.
Prema njegovim rečima, Ašner je tada zaboravio da podnese zahtev
za zadržavanje austrijskog državljanstva. "To je uspešno učinio
kasnije, ali je vlastima sakrio podatak da je već postao Hrvat.
Time mu odluka o zadržavanju austrijskog državljanstva nije
pravno ispravna. Ašner nije Austrijanac", podvukao je on.
Za sada nije jasno šta će se dalje desiti oko Ašnera, jer je
obrazloženje Ministarstva pravosuđa Austrije sa kojim je odbijen
hrvatski zahtve za izručenje palo u vodu.
Ašneru se prebacuje da je kao ustaški policajac počinio zločine
nad civilnim stanovništvom, deportaciju u koncentracione logore,
kao i krađu i proterivanje u Požegi. Njegove žrtve bili su pre
svega Jevreji i Srbi.
Ašner je optužbe na njegov račun odbacivao rečima da se radi o
"intrigi komunista".
"Ja živim već 50 godina u Austriji. Zašto me do sada nisu našli.
Sve su to laži i komunističke intrige", rekao je on, negirajući
da je bio pripadnik ustaša, uz obrazloženje da je bio član
hrvatske seljačke stranke. |
|
|
|
|
Svetski ekonomski forum bez top-politiČara |
Čemu služi Davos |
Kineski privredni rast i dve nove
inicijative za finansiranje borbe protiv epidemija dominirale su
Svetskim ekonomskim forumom u Davosu kome ove godine većina
vodećih svetskih političara nije prisustvovala.
|
Osim nemačke kancelarke Angele
Merkel, nijedan vodeći američki ni evropski zvaničnik nije bio
na skupu. Davos je tako ove godine postao mesto za neformalne
susrete nekoliko stotina biznismena, a prvi put su na Forum
pozvani i sportisti - predsednik Međunarodnog olimpijskog
komiteta Žak Rog, predsednik FIFE Sep Blater, kao i dve legende
sporta - pele i Muhamed Ali.
Ekonomski eksperti ocenili su u Davosu da je Kina, čiji
ekonomski rast je prošle godine iznosio čak 9,9 odsto, nova
lokomotiva svetskog rasta.
Potpredsednik kineske vlade Zeng Peijan i predsednik centralne
kineske banke Žu Siaučujan obećali su da će Kineze podsticati na
veću potrošnju kako bi unutrašnja potražnja bila veća od izvoza
na strana, već dobro snabdevena tržišta.
Na energetskom planu, stručnjaci su priznali da nemaju jasan
odgovor niti "čudesni lek" za energetsku krizu.
Iran, u žiži pažnje svetske javnosti zbog svog nuklearnog
programa, zapretio je da će smanjiti proizvodnju nafte i time
dobio novo "oružje" u sporu sa zapadnim zemljama nastalom zbog
toga što je obnovio konverziju urana.
Američki državni sekretar Kondoliza Rajs, koja se učesnicima
obratila putem video-linka iz Vašingtona, ponovo je osudila
"jasnu želju" Teherana da nabavi atomsko oružje. Njen britanski
kolega Džek Stro bio je pomirljiviji - potrebno je, ocenio je
on, očuvati "osećanje nacionalnog dostojanstva" Irana.
Rajsova je oštro reagovala i na pobedu Hamasa na palestinskim
izborima, ponovivši da se SAD protive tom islamističkom pokretu.
Pakistanski predsednik Pervez Mušaraf i avganistanki lider Hamid
Karzai ocenili su, međutim, da izbor Palestinaca treba
poštovati, dok je turski premijer Redžep Tajip Erdogan ponudio
svoje usluge kako bi se poduprlo moguće približavanje Izraela i
Hamasa.
U odsustvu političkih zvezda, medijski teren okupirali su
milijarder Bil Gejts i rok star Bono. Ne treba zaboraviti ni
glumicu Anđelinu Džoli, koju je pratio kolega Bred Pit i gomila
fotoreportera.
Bil Gejts obećao je 600 miliona dolara za borbu protiv
tuberkuloze. Bono se, sa svoje strane, potrudio da da dokaže da
može pomiriti dobrotvorni rad i biznis - u zamenu za finansijsku
podršku borbi protiv side u Africi, velike kompanije imaće pravo
da na neke svoje proizvode stave oznake "humanitarnog
kvaliteta".
Na marginama Foruma, dvadesetak ministara pokušalo je da da
podstrek pregovorima u okviru Svetske trgovinske organizacije.
Oni su, međutim, uspeli samo da se dogovore o "kalendaru" svojih
višemesečnih pregovora, koji će biti nastavljeni u Ženevi,
sedištu organizacije. |
|
|
|
|
EVROPSKA UNIJA I SAD - NUKLEARNO NAORUŽANjE |
Iranski dosije izneti pred Savet
bezbednosti UN |
Na sednici Saveta guvernera
Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) diplomatski
predstavnici SAD i EU su ocenili da je potrebno iranski
nuklearni dosije izneti pred Savet bezbednosti UN.
|
"Vreme je došlo da se uključi
Savet bezbednosti, kako bi se ojačao autoritet odluka IAEA. Reč
je o tome da se jedan problem reši unutar multilateralnog
sistema miroljubivim sredstvima", rekao je nemački ambasador pri
IAEA Herbert Honsovic.
Američki ambasador Gregori Šulti kazao je da se ne radi o
uvođenju sankcija ili primeni drugih kaznenih mera protiv Irana.
"Ne želimo da nanesemo štetu iranskom narodu ili da osporimo
pravo Iranu na mirnodopsko korišćenje nuklearne energije. Umesto
toga želimo da damo na značaju naporima IAEA kroz autoritet
Saveta bezbednosti", objasnio on.
Šulti se pozvao na član DžII statusa IAEA, koji predviđa
prebacivanje slučaja Savetu bezbendosti ako se jedna zemlja ne
pridržava Sporazuma o zabrani širenja nuklearnog naoružanja.
On je pdosetio da je još u septembru Savet guvernera rezolucijom
ustanovio da se Iran ne pridržava obaveza.
"Sada Iranu treba uputiti jasnu, i nedvosmislenu poruku o
zabrinutosti međunarodne zajednice", dodao je Šulti.
Kina je pozvala države članice da iskoriste i poslednje
diplomatske napore kako bi se taj problem rešio unutar IAEA.
"Ovo je kritična faza, ali ne i krizna situacija", kazao je
novinarima generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku
energiju Mohamed el-Baradej.
"Čak iako većina u Savetu guvernera IAEA donese odluku o
prebacivanju slučaja Savetu bezbednosti Iran ima vremena do
marta da popusti u svađi oko svog nuklearnog programa", poručio
je El Baradej.
Naime Savet bezbednosti neće preduzeti nikakvu meru do iduće
redovne sednice Saveta guvernera, zakazanoj 6. marta, kada bi
trebalo da bude podnet novi izveštaj o iranskom nuklearnom
programu.
"Svi imaju pravo na korišćenje nuklearne energije u mirnodopske
svrhe. Ali isto tako mora da se povrati poverenje", rekao je on
dodajući da je većina u Savetu guvernera za obustavljanje
procesa obogaćivanja uranijuma u Iranu. |
|
|
|
|
MAĐARSKA |
Bivši kardinal Budimpešte bio
tajni agent komunista |
Mađarski kardinal Laslo Paskaj,
koji je nekada bio nadbiskup u Budimpešti, radio je za
obaveštajnu službu u vreme komunističkog režima, piše mađarski
časopis "Elet es Irodalom".
|
"Laslo Paskaj bio je u kontaktu sa
tajnom službom komunista u periodu od 1965. do 1974", izjavio je
za časopis istoričar Kristijan Ungvari stručnjak za službu
mađarske državne bezbednosti u vreme komunizma.
Prema njegovim rečima u Nacionalnom arhivu službe državne
bezbednosti postoji dokaz da je agent po imenu "Tanar" (na
mađarskom profesor) bio u stvari nadbiskup Paskaj koji danas ima
79 godina i već četiri godine je u penziji. Časopis dodaje da je
Paskaj 1972. dobio rang "agenta" a naredne godine rang "tajnog
agenta". |
|
|
|
|
VELIKA TRAGEDIJA U KATOVICAMA |
Zavejani krovovi ubice |
Najveća hala na sajmištu u
Katovicama na jugu Poljske pretvorila se, u nedelju, u trenu u
mrtvački kovčeg za nekoliko desetina ljudi, cele porodice sa
decom koje su, u mirno subotnje popodne, došle na međunarodnu
izložbu da se dive poštanskim golubovima.
|
Ni ne sluteći da će se posle
nekoliko manje krvavih upozorenja u Srednjoj Evropi ove zime da
sneg na ravnom krovu sportskih hala, sajmišta ili hipermarketa
može da bude masovni ubica najveća takva tragedija u svetu u
poslednje dve decenije dogoditi upravo njima.
Cela Poljska je u preko televizije TVN24 uživo pratila do jutra
petnaestočasovnu očajničku noćnu bitku preko 1.300 spasilaca iz
cele Poljske sa vremenom i mrazom od 17 stepeni ispod nule da iz
ruševina izvuku što više preživelih, od oko 700 ljudi koliko ih
je u trenutku nesreće bilo u hali.
Dok nisu bili prinuđeni da ujutru saopšte da su šanse da se broj
mrtvih zaustavio na 60, a povređenih na 141, ravne nuli. Psi
tragači posebno obučeni za spasavanje iz ruševina iz Poljske,
Češke i Nemačke označili su u zoru samo 13 mesta gde ima mrtvih,
a nijedno gde bi bili preživeli.
"Konačan broj mrtvih znaćemo tek kada posao raskrčivanja
ruševina počne i završi teška tehnika", saopštio je general
Januš Skulih, komandant vatrogasne straže u poljskom regionu
Šlezija.
Tokom sibirske zime koja je okovala poslednjih desetak dana
region Srednje Evrope tako nije jedini ubica samo mraz i do 30
stepeni ispod nule u kome je preminulo samo u Poljskoj 199
ljudi, već i krovovi koji se masovno urušavaju, što zbog
prevelikih nanosa neočišćenog snega, što kao osveta za
nepoštovanje građevinskih propisa.
Ravne krovove vratite u pitomi Mediteran, u ovim geografskim
širinama naši preci odvajkada su podizali samo kose, što
oštrijih uglova da sneg na njima ne može da se zadrži,
upozoravali su češki stručnjaci kada se kod njih početkom
januara pod težinom snega srušio deo krova supermarketa u
Ostravi. Česi mogu da govore o ludoj sreći. U Ostravi je
povređena samo jedna prodavačica.
Na krovove ubice zima je upozoravala i 2. januara, kada se u
bavarskom gradu Bad Rajhenhal srušio krov na zimskom stadionu i
u ruševinama sahranio 15 ljudi od toga sedmoro dece.
Najveća tragedija takve vrste u poslednje dve decenije pre
Katovica odigrala se u Bangladešu 1985. godine kada je u
studentskom gradu u mestu Daka u ruševinama krova poginulo 50
ljudi.
Katovice međutim nisu u siromašnom trećem svetu gde je
poštovanje građevinskih propisa retka pojava i gde čovek unapred
ne može da bude siguran u bezbednost krova nad svojom glavom.
Sajmište u Katovicama je kategorično odbilo prvu verziju istrage
da sneg sa krova nije redovno čišćen. Građevinari koji su halu
podigli sa svoje strane tvrde da je građevina moderna, iz 2000.
godine, i da su poštovali sve propise.
Da li je ubica iz Katovica sneg na krovu ili nemar građevinara
odgovoriće specijalna komisija koju je formirao odmah premijer
Kažimjež Marćinkjevič.
Ministar saobraćaja i građevinarstva Ježi Polaček posle tragične
noći ipak ništa ne prepušta slučaju i odmah je poslao
građevinske inspektore da proveravaju do kraja zime širom
Poljske bezbednost drugih potencijalno rizičnih krovova u
građevinama gde se okuplja velik broj ljudi. |
|
Daša Pavlović
Varšava |
|
|
EVROPSKA UNIJA |
Finansijska pomoć do formiranja
nove vlade |
Visoki predstavnik EU Havijer
Solana izjavio je da će Unija nastaviti finansijski da pomaže
Palestinskoj upravi kako bi podržala njenog predsednika Mahmuda
Abasa, ali da će ta pomoć biti preispitana posle formiranja nove
palestinske vlade.
|
"Evropa je spremna da nastavi
saradnju sa našim palestinskim prijateljima. Bila bi velika
greška ako napustimo (Abasa) u ekonomskom smislu i ako mu budu
uskraćena sredstva. To bi Palestinsku upravu dovelo u strahovito
težak položaj", kazao je Solana, obraćajući se poslanicima u
Evropskom parlamentu.
On je, međudim, dodao da će EU "morati da ponovo razmisli, čim
nova palestinska vlada bude formirana".
Solana je kazao da EU treba da spreči mogućnost da Palestinska
uprava bankrotira, ali je dodao da će Brisel Palestincima
staviti do znanja da ne smeju pribeći politici nasilja.
Nova palestinska vlada, koju će najverovatnije formirati Hamas,
mora da podržava mir sa Izraelom.
|
|
|
|
|
|
|