| |
|
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
AKADEMIJA MIROSLAVA BATE MARČETIĆA - SEKS U SELO - AH TAJ SEOSKI KABARE!
- MR. DOKTOR - DOBRI GLUMCI, BURAN SMEH
|
SRPSKA ZAJEDNICA |
Petak, 4. jun 2010. |
|
KONCERT - SKUD
OPLENAC
Kada život postane umetnost |
| |
 "Srpska
priča", kako je bio naziv prošlonedeljnog, godišnjeg koncerta SKUD Oplenca u LAC
u Misisagi, značio je poziv na zajedničku priču, koju će svako od 1200 ljudi
koliko ih je bilo u sali, prepričavati na svoj način. Svako u svom stilu, baš
kao što je bilo i na nedavnom koncertu u Čikagu u ogromnom Harris teatru, sa
preko 1300 gledalaca.
Kada čujete da se toliko naših ljudi skupilo na jednom ovakvom umetničkom
dešavanju shvatite, da nismo izgubili svoje značenje i smisao svog postojanja.
Da nismo izneverili svoje pretke. Da se luča pravoslavlja nikada neće ugasiti.
O samoj ideji ovog neobičnog koncerta koji je izazvao veliko interesovanje,
Umetnički direktor i koreograf SKUD Oplenac, Vladimir Spasojević kaže:
"Ideja potiče od realne priče i iz života . Srpski narod se kroz istoriju stalno
selio i raseljavao, iz raznoraznih razloga.
Preseljenjem se nije vadio koren iz porodične loze, nije se selio duh, zemlja,
voda, miris rodnog zavičaja. Kao stvaralac želim da prikazivanje naše tradicije
učinim modernim, da prevaziđem ustaljeni oblik pojedinačnog izvođenja kratkih
koreografskih formi. Samim scenarijem je u ovom slučaju ispisana jedna od
mogućih srpskih priča kroz promišljanja glavnog lika, devojke koja se udaje, i
njeno sećanje na detinjstvo i rodni kraj".
Zaista, sa prvim zvucima muzike i uvodnom rečenicom koncerta "Srpska priča"
prepoznajemo topao glas naratora Dragane Živić- Ilić..." sanjala sam prošle noći
svoj rodni grad i plavo nebo iznad njega..."
U sali tišina, ali tišina koja govori sama za sebe. Neki brišu suzu koja je bez
pitanja krenula, neki samo duboko uzdahnu. Pomislih, kako je čudno kako srce
radi. Čovek može tako godinama da živi naviknut i pomiren sa gubitkom, a onda
evo, u samo jednom trenutku vraćanja u prošlost, bol ispliva na površinu. Ostar.
 Sećate
se brzo i u tom bolu nekako vam je prijatno što mislite na daleku zemlju.
Tekstopisci Gojko Roglić i Vladimir Spasojević, bez sumnje znaju kako da
postignu snažnu sugestivnost. Sve je podređeno pripovedanju i načinu na koji se
ono vrši.
Sa solistima Dejanom Mileusnić i Dinom Lakićem, prikazan je splet igara i pesama
iz centralne Srbije, "Ide Mile lepo se obuk'o", a onda uvek interesantne "Vlaške
igre", baš zbog snažnih udara nogom o zemlju koje aludira na teranje zlih
duhova. Solisti Olivera Ivanišević i Milan Marinković.
Ređaju se "Igre iz Bujanovca" , dinamične, uz koloritne nošnje i raznovrsnost
melodije, da bi je smenila igra bez muzike "U Glamoču rodila me nana", sa
Aleksandrom Trivan i Borisom Radulovićem, solistima.
Ove godine je na poziv SKUD Oplenca doputovao i nacionalni ansambl Republike
Srbije KOLO iz Beograda, matična kuća za folklornu tradicionalnu umetnost. Kao
vodeći ansambl u svojoj oblasti delovanja, čiji je osnivač Vlada Republike
Srbije, misija KOLA je da prikuplja, neguje, umetnički oblikuje i prezentuje
srpsku tradiciju i kulturu, kako u Srbiji, tako i širom sveta.
Dolazak KOLA nije značio samo učešće na Oplenčevim koncertima u Čikagu i
Misisagi već i potpisivanje Povelje o umetničkoj saradnji ove dve umetničke
organizacije koje će raditi na usklađivanju programske i umetničke politike,
čime će se omogućiti lako uklapanje solista, igrača i muzičara KOLA u Oplenčeve
programe i obratno. KOLO će, između ostalog, ovim ugovorom pomoći Oplencu i u
obezbeđivanju muzike, aranžamana, nošnji i rekvizita.
Ekskluzivno potpisivanje "Ugovora o poslovnoj saradnji" obavljeno je pre par
dana u prostorijama domaćina, uz održanu konferenciju za novinare, kojoj je
prethodio prijatan razgovor u Konzulatu Republike Srbije u Torontu, sa
generalnim Konzulom gosp. Draganom Grkovićem i gostima : Umetničkim direktorom
KOLA, Radojicom Kuzmanovićem, solistom prvakom Goranom Mitrovićem i
solistkinjama Anđelkom Petrović i Biljanom Marinković.
Kao dugogodišnjeg šefa igrača KOLA, pitamo Umetničkog direktora SKUD Oplenca,
koliko KOLO ima uticaja na njegov stil rada?
"Neminovno ima možda i više nego što sam ga i svestan. Razlika između koreografa
koji ima profesionalnu igračku genezu i koreografa koji je bio igrač amater je
ogromna. To veoma jasno vidim, između ostalog i kroz praćenje rada mojih kolega,
bivših profesionalnih igrača, koji se ovde veoma uspešno bave srpskom narodnom
tradicijom.
Navike iz profesionalnog staža, sam stil igranja i pretrčani kilometri na sceni,
definitivno utiču veoma pozitivno na sve što mojim igračima imam da kažem i
pokažem", kaže Spasojević.
Ne možemo, a da ne primetimo, da je koncert "Srpska priča", ne samo putovanje
kroz život jedne devojke, veći i kroz umetničke stilove.
Evo nas u igrama skopske Crne Gore sa solistima Dušanom Varaklićem i Mihajlom
Todorovićem, koji sa ostalim muškim delom ansambla izvode teške čučnjeve i
okrete.
Selimo se u Vranje kroz pesmu i igru, kada u sali mnogi počinju da daju ritam
što rukama, što tapkanjem o pod, nogama. "Vranjska svita" je uvek odlično
primljena i uz soliste Tanju Vrbicu, Aleksandra Todorovića i Velimira Roglića,
mašta nas vodi do starog Vranja i Bore Stankovića.
Da tradicionalne srpske pesme nisu samo dovikivanje i dobacivanje iz petnih žila
sa jednog brda na drugo, već i lirsko ljubavno pevanje, prijatno su nas
iznenadili u spletu pesama "Gde si bilo jare moje," pevači Bojan Radulović,
Marija Božić i Tanja Vrbica. Slušajući ih, osetite neku vrstu radosti koja
zvonko treperi u njihovim glasovima.
A onda igra koju smo po prvi put videli i ostali pod njenim utiskom do samog
kraja.To su "Komitske igre juga Srbije", koje stilizovano opisuju srpski
gerilski pokret početkom 20.veka.
U koreografiji Vladimira Spasojevića i Mire Sanjine, uz muziku Nemanje Pjanića,
šefa orkestra SKUD Oplenac i soliste Nik Kopača iz SKUD Oplenca i prvaka KOLA
Gorana Mitrovića, igra počinje.
Ne samo što ostavlja snažan scenski utisak, već ova veoma zahtevna i zaista
fantastična koreografija predstavlja herojsku i snažnu umetnost, u kojoj je
igra- umetnički impuls. Impuls, kakav je samo mogao da dočara prvak KOLA,
izvanredni Goran Mitrović, koji igra gipko i lako, kao da se nikada neće
zaustaviti. Pravo energetsko čudo! Dodajući mimiku, on sarađuje sa radnjom koja
se dešava i tako dočarava igračkim prelivima tragiku borbe. To je čovek koji ima
retku sposobnost, da fiksira pokret kad dostigne vrhunac izražajnosti.
Ako ćemo narodski, nema šta, igrao je bogovski!
Na koreografiju se nadovezuje i tužbalica repertoara KOLO koju peva njihova
solistkinja Anđelka Petrović. Čini se da joj nadahnuće dolazi od neke urođene
senzibilnosti. Peva dok vas melodija bocka svuda po koži.
Odakle znamo ovu pesmu? Ne znamo. Ali znamo da je naša. To je dakle, emocija.
U "Igračkoj fantaziji", od rapsodije cigana pa do čardaša, nenadmašni su bili
Nik Kopač i Desanka Đonin.
Ovaj elegantni igrački par, držanjem tela i harmoničnošću koraka, odaje živahan
talenat i vešt i ljubak stil. Baletska gipkost i gracioznost Dese Đonin
predstavalja pravi kontrast muškoj igri. Tako u svojim individualnim igrama
otkrivaju karakterističan pokret i ritam, a da se nikad ne povedu za
preteranošću efekta.
Naravno da ni jedan koncert ne može da se zamisli bez "Ciganske igre" u
koreografiji Dobrivoja Putnika, koja je očigledno postala lajt- motiv svih
folklornih društava. Ovoga puta izveli su je gosti, prvaci KOLA, Biljana
Marinković i Goran Mitrović. Iako je ciganska igra u pitanju, igrači zrače finom
i aristokratskom lepotom.
Čuli smo i splet pesama iz Srbije sa repertoara ansambla KOLO "Tri devojke" i
solistkinju KOLA Anđelku Petrović, da bi Bosilegradskim Krajištem i Svadbenim
običajima iz Kosovskog Pomoravlja koncert bio završen ovačijama.
Jednostavno bi bilo reći da je ovo bio samo jedan lep koncert. Ali nije.
Koncert SKUD Oplenca je bilo nešto mnogo više od igre i pesme.
Bilo je to savršeno uklapanje živosti svih elemenata u jednu celinu, što daje
poseban kvalitet ovoj umetnosti, jer je Umetnički direktor Vladimir Spasojević
uspeo da izmiri aktuelne vrednosti tradicije sa onim, što donose nova vremena i
traženja.
Samim tim je očigledno, po svojoj ličnosti i po svojoj umetnosti, predvodnik
umetnika novog tipa.
Ksenija Vučević
|
|
KONKURS
KAPIJE LjUBAVI
|
| |
 ...grad:
Kičiner - galerija:"RAS" - vek: naš, sadašnji...
Otvorena je izložba slikara Lazara Subotičkog Zemunca. Gost izložbe i darodavac
na konkursu "Kapije ljubavi" je bila slikarka Elena Kozlova....
Ovogodišnji dobitnici konkursa "KAPIJE LjUBAVI" su : prvo mesto pesma "LjUBAV
ŽENE", autor Ksenija Babić; drugo mesto "LjUBI ME", autor Ljiljana Marković;
treće mesto "MELODIJA ZA PESMU", autor Sreto Petric; četvrto mesto: "ČETIRI
GODIŠNjA DOBA" autor Daliborka Pesut Mandić; petoo mesto: "BUDI TU" autorka
Zdenka Jović.
Tiho, predivno veče sa " hranom za dušu", u izobilju...
Lazare, ovo je već druga godina u organizaciji "Majskih susreta" i konkursa
"Kapije ljubavi"?
Jeste, vreme baš brzo teče...
Da li ste zadovoljni?
Naravno, ovakve stvari se rade sa punim srcem i osmehom na licu. i ako izazovete
osmeh i na drugim licima, trud nije bio uzaludan.
Kažite nam malo više o ovogodišnjem konkursu…
Bilo je dosta učesnika, skoro dvostruko više nego prošle godine… divnih pesama…
iz Kanade, Engleske, Srbije. Nimalo lak posao za ovogodiši žiri. Želim lično da
se zahvalim svim učesnicima, a takođe i članovima žirija. Bilo je zaista lepo.
"Kapije ljubavi" su ovaj put bile "otvorene" u Kičineru, u galeriji i knjižari
"RAS", gospodina Miroslava Jokovića. Na žalost termin se poklopio sa piknikom u
Miltonu tako da je izostala očekivana poseta čak i od nekih dosada vernih
obožavaoca umetnosti. Vrlo je teško odrediti termin, jer u našoj srpskoj
zajednici se uvek nešto događa i ovakve situacije su postale gotovo normalne.
Ali svejedno, iako nismo imali "hranu za stomake" imali smo "hrane za dušu", u
izobilju.
Svi pobednici su dobili po jednu moju sliku u ulju, izuzev Gospođe Ksenije
Babić, koja na moju veliku žalost nije bila prisutna na dodeli. Naravno,
potrudiću se da i ona dobije svoju sliku.
Svi prisutni dobitnici su pročitali svoje pesme i koliko sam primetio dobili
veoma topao aplauz za svoje umeće.
"Majski susreti" su bili zamišljeni kao izložba, promocija knjige i dodela
nagrada na konkursu.
Ovogodišnji gost izložbe bila je gospođa Elena Kozlova, slikarka i ujedno i
darodavac konkursa "Kapija ljubavi". Njene dve slike su bile date kao poklon.
Zahvaljujem se gospođi, bio je to gest vredan pažnje…
Ljiljana Marković
|
|
Promocija romana "O golmanima i
bubnjarima"
|
| |
 U
organizaciji Srpskog Kulturnog Kluba i časopisa "Ljudi govore" iz Toronta, 28.
maja, u sali SKUD-a "Oplenac", održana je promocija novog romana prof. Nebojše
Radića, sa unverziteta Kembridž u Engleskoj. Takođe, je održana i promocija
novog broja časopisa za književnost i kulturu "Ljudi govore".
Promocija knjige održana je u svetoj tišini i dirljivom strpljenju prisutnih
ljubitelja proze koji su više od dva sata pratili program. Bilo je to jedno
divno i nezaboravno književno veče koji su osmislili gost-književnik Nebojša
Radić, dr. Rade Baturan, književnik, mlada pijanistkinja Anđelka Javorina i
glumci Živko Cerović i Đorđije Živković.
Roman je predstavio i o njemu govorio recezent knjige dr. Rade Baturan,
književni kritičar, koji je istekao da ovim romanom "O golmanima i bubnjarima":
"srpska književnost dobija originalno delo, kakvo do sada nije imala, i srpsko i
svetsko, specifično po stilu, jeziku, vremenu i prostoru, a posebno po idejama i
značenjima".
"Sadržaj ove knjige je fascinantan, pa tako i čitalac stiže do vrtoglavog
uzbuđenja. Ovo je sočna i žestoka proza na kojom će te se zamisliti, koja će
dotaći skrivene ćoškove vaše duše, dragi čitaoci. Mislim da će iščitavanje ove
knjige predstavljati pravo zadovoljstvo, veliku radost i uzbuđenje."
Romanopisac, Nebojša Radić, na izuzetno moderan i čudesan način govori o
problemima savremenog sveta i civilizacije, sa fokusom na Srbe u njima. Vidi se
da je on u ovu knjigu uložio znanje, spisateljsku lucidnost i maštarsku
kombinatoriku. Roman o prijataljima Artu i Bartu je slojevit, sa metafizičkim
prizvukom, a takav je zato što je naš pisac oslonjen na srpsku književnu
baštinu, na kultorološki uticaj naših velikih pisaca Ive Andrića i Meše
Selimovića, Miloša Crnjanskog, Borislava Pekića, Jovana Dučića i Mome Kapora, a
od svetskih pisaca njemu su uzori Ernesto Sabato, Hemingvej, Čehov i neki
američki savremeni pisci.
U romanu zablistali su ljudi sa margina, različitih rasa, nacija i ubeđenja, sa
različitih prostora i kultura, koji svedoče o aktuelnom svetu i Srbima u njemu,
kao nikada pre u srpskoj književnosti. Roman ima specifičan narativan tok, lake
je čitljivosti i potrebne duhovitosti, ispod koje je čudesan vrtlog izuzetno
ozbiljnih tema i problema zavremenog sveta i Srba u njemu. Metafizički sloj ovog
romana problematizuje sve, čoveka, život, civilizaciju, svet, kosmos... Roman je
izuzetno savremen i aktuelan tako da neće ostaviti ravnodušnim ni jednog
čitaoca. Likovi u romanu su smešteni u konkretna mesta, vremena i prostore na
svim meridijanima od Novog Zelanda, Stare Engleske, od Nju Orleansa do Beograda,
i nikada ne ostaju u lokalnim značenjima. Tako je naš romansijer dodirnuo
univerzalno u svim literarnim konstrukcijama ovog romana.
Završni dijalog romana "O golmanima i bubnjarima" između likova-simbola Arta i
Barta sudbinski se dotiče i kaldrme i nebesa, i šljama velegradskog, narkomanske
pozivincenosti, znoja, patnje i ludila ljudskog i vizionarskog,
metafizičko-kosmičkog... Istovremeno ne retka citatnost, pozivanje na druge
romane, autore, kulturološke mitove i arhetipe autor kompezuje tu lakoću
misaonog sloja romana i stilski ga približava postmodernističkoj prozi. U ovom
romanu pizac je uspeo da stavi geopolitički, društveno-kulturološki prostor
Srbije i Srba u kontekstu sveta. Radić je prepoznatljivom žaru dao sveže
elemente i napravio priču koja je i stara i nova, i aktuelna i trajna, i srpska
i svetska. Roman "O golmanima i bubnjarima" predstavlja savršen sklad
tradicionalnog i postmodernog u srpskoj književnosti. Mogu to ostvariti samo
umetnici stvaralačke svesti, a nikako oni ideološke.
Časopisu "Ljudi Govore" pripala je čast da promoviše Radićev roman u Kanadi pre
ijednog njegovog predstavljanja u Srbiji i Engleskoj, jer je jedini od svih
srpskih časopisa u matici i rasejanju objavio tri odlomka iz rukopisa ovog
romana dok je nastajao.
Odlomak iz romana, Susret senki, kazivali su glumci Živko Cerović i Đorđije
Živković sugestivno i veoma upečatljivo. Ovaj odlomak iz romana je objavljen i
kao privi prilog u novom dvobroju 8/9 književnog Časopisa "Ljudi govore", koji
je predstavljen u drugom delu večeri, čija su uređivačka načela, estetsko,
etičko i duhovno jedinstvo srpskog naroda, kulture, tradicije, jezika i
ćiriličnog pisma. Časopis objedinjava srpske pisce iz otadžbine i celog sveta,
kao i strane pisce. Postao je kulturna platforma za duhovno jedinstvo srpske
kulture i jezika u dijaspori.
Promocije novog romana se nastavljaju u Torontu, u crkvi Svetog Save na River
ulici, u Montrealu, crkvi Svete Trojice i Otavi u crkvi Svetog Stefana. Pisac će
biti gost i manastira u Miltonu.
Prof. Nebojša Radić je rođen u Beogradu, a škole je učio u Srbiji, Italiji, na
Novom Zelandu, u Kanadi i Engleskoj. Radio je kao prevodilac, špediter,
nastavnik, lučki radnik, kuvar, zidar, prodavač i docent na univerzitetu. U
trenutnoj inkarnacije je direktor programa za učenje stranih jezika na
Univerzitetu u Kembridžu u Engleskoj.
Do sada je objavio zbirku poezije Daleko od Španije, a pisao je kratke priče za
radio probram na srpskom jeziku u Oklandu, na Novom Zelandu. "O golmanima i
bubnjarima" je njegov prvi roman.
Slobodan Rundo
|
|
Oglasavanje Marketing
|
