SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Nema novca, Pentagon piše otkaze

Tajvanski tajkun pokreće azijsku Nobelovu nagradu

Sramota sveta - milijarde ljudi bez kanalizacije i vode

Iran poslao majmuna u svemir

Po milijardu evra za izučavanje mozga i novog materijala

Ustoličen poglavar Pravoslavne crkve Amerike

SAD pripremaju bazu u Africi za bespilotne letelice

Nema novca, Pentagon piše otkaze

Pentagon je počeo da raskida ugovore sa 46.000 civila o privremenom radu, da zamrzava zapošljavanje i smanjuje održavanje opreme, suočen sa mogućnošću automatskog smanjenja budžeta, izjavio je u petak Eš Karter, broj dva Sekretarijata za odbranu. Kriza budžeta je samo delimično sprečena krajem decembra, zahvaljujući dogovoru u Kongresu SAD koji važi do 1. marta kada Sekretarijat za odbranu očekuje da će se njegov budžet automatski smanjiti za skoro 10 odsto. U tom slučaju, moraće da rashode smanji za oko 50 milijardi dolara od marta do kraja septembra, kada se završava fiskalna godina. Već sada Pentagonu nedostaje više od 10 milijardi dolara za održavanje i obuku. Pomoćnik sekretara za odbranu je rekao za agencju AFP da je zato već počelo otpuštanje 46.000 civila sa privremenim ugovorima i zamrzavanje zapošljavanja. Pentagon obično nedeljeno zaposli 1.000-2.000 civila, od čega su skoro polovina vojni veterani. Odloženo je i održavanje vojnih baza i opreme: "Na primer, mornarica će otkazati održavanje 30 brodova.., a vazduhoplovstvo je počela da sprovodi samo kratkoročne ugovore za snabdevanje" koji su, međutim, skuplji, naveo je on. Skoro 800.000 civila u Sekretarijatu za odbranu radiće nedeljno dan manje, da bi se uštedelo pet milijardi dolara, rekao je Karter. Uz to dve trećine brigada Armije "biće na smanjenom nivou pripreme". Mornarica će smanjiti broj dana plovidbe svojih brodova za 30 do 35 odsto što će uticati na prisustvo u Persijskom zalivu i na Pacifiku, iako su to strateški prioriteti vlade Baraka Obame. Ilustrujući posledice smanjenja plate 80.000 ljudi za 20 odsto, Karter je naglasio da će on "manje novca potrošiti u samousluzi, u auto-servisu, pri kupovini. To znači i da će brodogradilišta, centri za popravku raditi drastično manje, te će u regionima u kojima su, biti manje novca od odbrane".

Tajvanski tajkun pokreće azijsku Nobelovu nagradu

Tajvanski tajkun Samuel Jin, sa ogromnim poslovnim interesima u Kini, rekao je da pokreće fond iz kojeg će se finansirati dobitnici, kako tamošnji mediji kažu, azijske Nobelove nagrade - za dostignuća u prirodnim i društvenim naukama. Lider Ruenteks grupe rekao je da osniva Fondaciju za nagradu Tang, s početnim kapitalom od tri milijarde novih tajvanskih dolara (103 miliona američkih dolara). Nagrada je dobila ime po dinastiji Tang (618-907), koja je posebno cenjena među Kinezima po kulturnim i naučnim dostignućima. Nagrade će biti dodeljivane svake druge godine međunarodnim liderima u biofarmaciji, održivom razvoju, istraživanju Kine i vladavini prava. Jin (62) rekao je da se odlučio za ova polja, jer njih ne pokriva Nobelova nagrada, a imaju i izuzetnu važnost za čovečanstvo. Nagrade će početi da se dodeljuju od sledeće godine, a dobitnicima će pripasti po 50 miliona novih tajvanskih dolara (1,7 miliona dolara). Nobelove nagrade za mir, medicinu, hemiju, fiziku, književnost i ekonomiju iznose po 1,2 miliona dolara. Jin je prošle godine obećao da će 95 odsto od ukupnog bogatstva, koje se procenjuje na 100 milijardi novih tajvanskih dolara, zaveštati u dobrotvorne svrhe. On je poznat po velikodušnim donacijama u obrazovanje i humanitarne svrhe u Kini, što je sve doprinelo jačanju njegovog uticaja u toj zemlji. Tajvanski mediji prenose da je on stipendijama pomogao više od 80.000 kineskih studenata. Jin je krajem 1980-tih sufinansirao izgradnju 250 kilometara železničke pruge u istočnoj Kini. Na pekinškom univerzitetu osnovao je Fakultet Gvanghua za menadžment, koji je postao važan izvor osoblja za vladu Kine i državne firme. Nominacije za nagradu Tang objavljivaće specijalni komiteti Kineske akademije (Academia Sinica), najprestižnije tajvanske istraživačke organizacije.

Sramota sveta - milijarde ljudi bez kanalizacije i vode

Većina hitnih problema sveta se svodi na vodu i kanalizaciju, a politički lideri moraju delovati radi rešavanja tih problema što vodi i smanjenju smrtnosti dece i siromaštva u gradovima, rekao je zamenik šefa UN. Pristup čistoj ili relativno sigurnoj vodi nema 783 miliona ljudi u svetu, a 2,5 milijarde ljudi, ili 37 procenata stanovništva sveta nema NjC, rekao je u Santjagu, Čile, Jan Eliason, zamenik generalnog sekretara UN. On je to rekao na margini samita Zajednice latinoameričkih i karipskih država (CELAC) i Evropske unije, gde je, u okviru višednevne posete Čileu, i predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Nemanje pristupa vodi i loša sanitarna situacija su "glavni razlozi što dnevno umre više od 3.000 dece mlađe od pet godina - od proliva, dizenterije, kolere i dehidracije", rekao je Eliason. Eliason je rekao i da će se u narednih osam godina procenat ukupnog stanovništva sveta koje živi u gradovima, povećati na oko 60 odsto, a raste zabrinutost za pitanja vode i urbanizacije dok se sve više siromašnih seli u gradove sa ionako lošim sanitarnim sistemima. Švedski diplomata i bivši ministar inostranih poslova je ukazao na primere poput improvizovanog naselja kod Najrobija, u Keniji, gde 800.000 ljudi živi bez kanalizaciji, i Koraila, u Bangladešu, gde stanovnici sirotinjskih naselja trgovcima plaćaju vodu nekoliko stotina puta više nego što ona košta u razvijenim zemljama. "To će biti veliki izazov za Latinsku Ameriku, za organizaciju koja se ovde okupila - da se obezbedi da se nadoknadi zaostajanje u vezi sa tim problemima koji mogu dovesti do velike zdravstvene krize", rekao je on dodavši da rast broja stanovnika već dovodi do sukoba oko vode. Napredak u poboljšanju stanja s vodom i kanalizacijom, dovešće do smanjenja smrtnosti dece, do poboljšanje zdravlja majki i do opšteg smanjenja siromaštva, rekao je Eliason. To će pomoći i ravnopravnosi polova jer žene idu po vodu i brinu o deci oboleloj od dijareje i drugih bolesti. Napredak će biti postignut i u obrazovanju jer često bolesna deca propuštaju nastavu, a roditelji izostaju s posla radi brige o njima. "Ako rešimo vodu i kanalizaciju, postićićemo veliki napredak u drugim oblastima", rekao je Eliason. "To lepota ovoga što radimo, pored brige o problemu koji je sramota za današnji svet".

Iran poslao majmuna u svemir

Iran je u ponedeljak uspešno poslao majmuna u svemir i vratio ga na zemlju, čime je Pokazao da je postigao napredak u okviru SVOG svemirskog programa, javljaju svetski mediji. Iran je uspešno lansirao kapsulu Pisgham u kojoj je bio majmun i potom je neoštećenu vratio na zemlju, objavila je iranska televizija Al-Alam, pozivajući se na ministarstvo odbrane. Teheran je polovinom januara najavio da će početkom februara, u okviru proslave povodom 34. godišnjice Islamske revolucije, u svemir poslati majmuna. Projekat je predviđao slanje majmuna na 120 kilometara visine u trajanju od oko 20 minuta u kapsuli težine 285 kilograma lansiranoj raketom Kavoshgar-5. Slanje majmuna u svemir predstavljeno je kao prva faza procesa, čiji je cilj da za pet do osam godina u svemir bude poslat čovek. Iran je od 2009. godine u svemir poslao tri satelita i jednu kapsulu u kojoj su bili pacov, kornjača i insekti. Pokušaj Irana iz 2011. godine da u svemir pošalje majmuna završen je neuspešno. Iranski svemirski program zabrinjava međunarodnu zajednicu, koja optužuje Iran da pokušava da pravi rakete dugog dometa koje mogu da ponesu konvencionalno ili nuklearno punjenje, što je Teheran u više navrata negirao.

Po milijardu evra za izučavanje mozga i novog materijala

Na konkursu Evropske unije u oblasti tehnologije pobedila su dva naučna projekta, o ljudskom mozgu i upotrebi grafena, koja će tokom narednih 10 godina dobiti po najviše milijardu evra. Projekti su pobedili u konkurenciji 26 predloga. Potpredsednica Evropske komisije Neli Krus izjavila je da se u tom takmičenju nagrađuju domaće ideje koje mogu napraviti prodor u oblasti nauke. "Pozicija Evrope kao supersile znanja zavisi od mišljenja nezamislivog i istraživanja najboljih ideja", rekla je Krus. U prvom projektu će za stvaranje najdetaljnijeg modela mozga čoveka ikad napravljenog biti korišćeni superkompjuteri 1.000 puta jači od današnjih. Zatim će biti simulirani efekti lekova i tretmana na mozak, radi boljeg razumevanja neuroloških bolesti i povezanih oboljenja. Drugi projekat se odnosi na istraživanje upotrebe grafena, najtanjeg poznatog materijala, možda čak 300 puta jačeg od čelika, koji provodi elektricitet bolje od bakra. Naučnici ga nazivaju prvim poznatim dvodimenzionalnim materijalom, pošto je sloj grafena debljine jednog atoma. Grafen bi u budućnosti mogao da se koristi za brzu, fleksibilnu, jaku elektroniku, savitljive uređaje za ličnu komunikaciju, lakše avione, automobile koji koriste manje energije i veštačke mrežnjače. Svaki projekat će prvo dobiti 54 miliona evra iz budžeta EU za istraživanja, a dalje finansiranje će zavisiti od postizanja određenih prekretnica u prvih 30 meseci. Ukupan budžet za svaki projekat bi tokom naredne decenije mogao da dostigne milijardu evra. Pobednike je izabrala komisija koju je činilo 25 stručnjaka, među kojima profesori, naučnici i nobelovci.

Ustoličen poglavar Pravoslavne crkve Amerike

Poglavar kanonski nepriznate Pravoslavne crkve Amerike (OCA), mitropolit Tihon Molard, ustoličen je u katedrali Svetog Nikolaja u Vašingtonu, javila je Verska informativna agencija (VIA). Zvanična titula prvojerarha Molarda je "arhiepiskop Vašingtona i mitropolit cele Amerike i Kanade". On je 13. novembra izabran za šestog poglavara ove u pravoslavlju kanonski nepriznate crkve, kojoj je Moskovska patrijaršija 1970. dala autokefaliju. Mitropolit je rođen 1966. u Bostonu i po rođenju je bio protestant. U pravoslavlje je prešao u 23. godini, završio bogoslovsku školu Sveti Tihon u Pensilvaniji i zamonašio se. Iguman je postao 1998, arhimandrit 2000, episkop 2004, a 2012. arhiepiskop. Iako je OCA nepriznata i ne nalazi se na diptihu pravoslavnih crkava, osim moskovske, ustoličenju su prisustvovali predstavnici drugih pravoslavnih jurisdikcija Amerike: carigradske, antiohijske, rumunske, ukrajinske, kao i Katoličke crkve i zamenik papskog nuncija. OCA je dobila autokefaliju od Moskovske patrijaršije 1970. godine, međutim taj status joj u pravoslavlju nije priznat. Za priznanje je nadležna jedino Carigradska, vaseljenska patrijaršija. Pokušaj zbližavanja s Carigradom tekao je pozitivno dok prethodni mitropolit OCA Jona nije pre tri godine u jednoj propovedi u Denveru pogrdno govorio o vaseljenskoj patrijarhu. Jona, koji se prošle godine povukao, treći je poglavar OCA koji je prisiljen na ostavku. Dvojica njegovih neposrednih prethodnika, Teodosije Lazor i German Svajko prinuđeni su na ostavke zbog finansijskih neregularnosti. OCA ima 14 eparhija, 650 parohija, osam manastira i tri crkveno-školske ustanove, među kojima je i u svetu čuvena akademija Svetog Vladimir u blizini Njujorka.

SAD pripremaju bazu u Africi za bespilotne letelice

Vojska SAD priprema se da postavi bazu za bespilotne letelice na severozapadu Afrike kako bi mogla da poveća posmatračke misije zbog lokalnih ogranaka Al Kaide i drugih islamističkih grupa, prenosi danas Njujork tajms . Zvaničnici kažu da se razmatraju letovi samo nenaoružanih bespilotnih letelica, ali ne isključuju borbene misije, ako se situacija u Africi pogorša. SAD se poslednjih godina u borbi protiv terorizma sve više oslanjaju na napade bespilotnim letelicama, posebno u Pakistanu, Jemenu i Somaliji, što je zbog stradanja civila oštro kritikovano u delu međunarodne zajednice, dok su UN pokrenule istragu o ratovanju bespilotnim letelicima. Njujork tajms ocenjuje da je odluka o bazi za bespilotne letelice u Africi, najverovatnije u državi Niger, znak da je taj kontinent postao prioritet u borbi SAD protiv terorizma. Jedinu trajnu vojnu bazu u Africi SAD imaju u Džibutiju, na istoku tog kontinenta. Plan o postavljanju baze za bespilotne letelice u Africi treba da odobri Pentagon i eventualno Bela kuća, kao iz zvaničnici Nigera, a Njujork tajms navodi da su predstavnici SAD i Nigera juče postigli sporazum o statusu vojnih snaga koji omogućava veće američko vojno prisustvo i zakonsku zaštitu za američke vojnike. Osnovni motiv za bazu u severnozapadnoj Africi jeste da se obezbedi pomoć u nadziranju za francuske operacije u Maliju, kažu zvaničnici, ali je dugoročni cilj bolje obaveštavanje o teroristima u tom regionu. Stejt department je, piše Njujork tajms, zabrinut zbog odluke o angažovanju bespilotnih letelica na zapadu Afrike, jer strahuje da bi SAD mogle biti kritikovane da pokušavaju da "militarizuju" delove regiona kako pojačavaju kampanju protiv ekstremista Al Kaide u Somaliji, kao i potragu za odgovornim za napad u Bengaziju u septembru u kojem su ubijeni ambasador SAD i još tri Amerikanca.