KANADA

Utorak, 23. maj 2017.

Toronto utočište za imigrante

Sporni troškovi stanovanja i putovanja senatora

Dve kompanije nude novac za plazmu

BLIC VESTI

Drugo polaganje zakletve zbog reči hrana

Hiljade dolara za dvanaest centi

Toronto utočište za imigrante

Grad Toronto je ušao u istoriju kao prvi u Kanadi koji se proglasio za ’grad utočište’, odnosno mesto u kome migranti bez dokumenata dobijaju sve što im treba, bez obzira na imigracioni status. Gradsko veće donelo je prošle nedelje odluku o tome i to izuzetno velikom većinom glasova. Od ukupno 40 većnika, protiv su glasali jedino zamenik gradonačelnika Dag Holidej i članovi Denzil Minan-Vong i Dejvid Šiner. Odluka obavezuje gradske činovnike da se obuče kako bi na pravi način odgovorili na potrebe oko 200 hiljada građana bez statusa, koji će moći da dođu po ono što im treba, bez straha da bi mogli biti privedeni ili deportovani. Ovo se ocenjuje kao izuzetan potez za grad, naročito zbog toga što se očekuje da za dve godine naglo poraste broj stanovnika bez dokumenata. Pored posetilaca koji prekorače datum sa svojih viza i izbeglica koji čekaju deportaciju, tada će, naime, po novom federalnom zakonu, isteći četvorogodišnje radne dozvole za mnoge radnike na privremenom radu, pa će veliki broj preći u ’ilegalu’. Većnik Džo Mihevc naglašava da se nova gradska politika ne odnosi na one segmente službi koje su pod provincijskom ili federalnom jurisdikcijom, poput stanovanja, socijalne pomoći i zaštite na radu.

Sporni troškovi stanovanja i putovanja senatora

Senator Dejvid Tkačuk biće na čelu interne ekonomske komisije za proveru troškova stanovanja članova Senata Majka Dafija, Meka Harba, Patrika Brazoa i putnih troškova senatorke Pamele Valin. Zanimljivo je da je senator Tkačuk pre više od 15 godina i sam bio na udaru kontrole zbog prevelikih putnih troškova ali je, odbranivši se, potom postao zagovornik poštovanja usvojenih pravila. Senator Majk Dafi, objašnjavajući da je do greške došlo zbog nejasnih propisa, obećao je da će vratiti novac za odvojeni život, za koji priznaje da mu nije pripadao. On takođe tvrdi da neće uzeti no dolar na ime tih troškova sve dok propisi ne budu ispravljeni. Kod Dafija su sporne 33 hiljade dolara isplaćene na ime troškova života, za period od 2010. godine naovamo. Taj novac trebalo je da bude na ime zakupa stana u Otavi, ali nije u potpunosti jasno da li je to mesto osnovnog ili privremenog smeštaja senatora Dafija i njegove supruge. Po pojedinim pokazateljima, radi se o njihovom primarnom prebivalištu, čime se dovodi u sumnju Dafijevo postavljenje za senatora predstavnika Ostrva princa Edvarda. On je rođen u Čarlotaunu, ali je proveo trideset godina radeći u novinarstvu u Otavi, pre nego što je postao član Senata. Po propisima Senata, senatori koji žive na udaljenosti većoj od 100 kilometara od Otave mogu da dobiju, na ime troškova života, do 22 hiljade dolara godišnje, što bi trebalo da pokrije njihove troškove stanovanja u glavnom gradu. Senator Dafi insistira da je on provodi vreme u provinciji koju predstavlja u Senatu, no primećuje da nigde nije precizirano koliko vremena bi trebalo da bude tamo. Senatorka Pamela Valin napravila je velike putne troškove na relaciji Otava-Saskačuan, ali i kod nje ima dodatnih diskutabilnih elemenata. Kako piše Toronto star, Pamela Valin ima ontarijsku zdravstvenu knjižicu, što ponovo otvara pitanje da li je njen dom zaista u Saskačuanu, kako ona tvrdi. Naime, jedan od uslova da neko ima zdravstvenu knjižicu u Ontariju je da ta provincija mora da bude primarno mesto boravka. Nadalje, ako ona živi u Ontariju, onda ona po slovu zakona ne može biti predstavnik Saskačuana. Premijer Stiven Harper, koji je u prvom trenutku stao na stranu senatorke Valin, sada samo ističe da je u toku provera troškova, bez preciziranja o čijim troškovima se radi.

Dve kompanije nude novac za plazmu

Dobrovoljni davaoci krvi sada mogu i da dobiju naknadu za svoj humani gest, pošto su dve kanadske kompanije zainteresovane da plate kako bi obezbedile plazmu. Torontski Canadian Plasma Resources i vinipeški CanGenePlasma na svojim veb-stranicama objavljuju da su spremni da daju meterijalnu nadoknadu za plazmu, ali ne pominju o kojim iznosima se radi. Iako su u pitanju legalni postupci, ipak se strahuje da bi potencijalni donori zbog lične koristi mogli davati lažne odgovore na skrining intervjuima, koji su osmišljeni kao provera faktora rizika. Plazma je sastojak krvi koji sadrži proteine, odnosno antitela za borbu protiv infekcija, i može se koristiti za medicinske produkate za spasavanje života. Strahuje se da bi plaćanje donorima za plazmu moglo biti kontraproduktivno. U Kanadi čak, posle perioda u kome su mnogi pacijenti zaraženi virusom HIV-a i hepatitisa C preko plazme i krvi uvezenih iz SAD-a, gde se plaća za donatorstvo, usvojene su preporuke, 1997. godine, da se davaocima krvi ne plaća za humani gest. Stručnjaci ostaju kod toga da bi davalaštvo trebalo da ostane dobrovoljno, ali ne veruju da bi plaćanje išta izmenilo, pošto se radi veoma rigorozna kontrola za sve prenosive bolesti. Ostaje ipak bojazan da bi plaćanje donorima plazme moglo smanjiti broj ljudi zainteresovanih za davanje krvi. Ministarstvo zdravlja, pak, u jednom mejlu saopštava da je u obavezi da reguliše sigurnost i kvalitet plazme koja se prikuplja za transfuziju ili produkciju leka, ali ne i za korporativne ili operativne odluke kao što je kompenzacija donorima.

BLIC VESTI

FREDERIKTON – Bivši premijer Nju Brunsvika Šon Grejem najavio je da napušta politiku, pošto je provincijska komisija utvrdila da je prekršio pravila o sukobu interesa. To se dogodilo kada je Grejemova vlada jednoj građevinskoj firmi dala garanciju za zajam od 50 miliona dolara. U pitanju je bila firma Atkon, u kojoj je konsultant i direktor bio Grejemov otac Alen. OTAVA – Premijer Stiven Harper naimenovao je Bernarda Valkorta za ministra za starosedelačka pitanja, umesto Džona Dankana, koji je podneo ostavku. OTAVA – Federalna vlada namerava u idućoj fiskalnoj godini da smanji fond diskrecione potrošnje za 4,9 milijardi dolara. Posledice štednje najviše će osetiti Ministarstvo za nacionalnu odbranu, 1,8 milijardi, a potom slede i ministarstva za inostrane poslove i međunarodnu trgovinu, životnu sredinu, saobraćaj, međunarodni razvoj i zdravstvo, dok će ministarstva za sprovođenje reda i zakona biti pošteđena. Čak se najavljuje da će ministarstva za javnu bezbednost i hitne situacije, obaveštajnu službu, starosedlačka pitanja, državljanstvo i imigraciju i kulturno nasleđe, dobiti veća sredstva. TORONTO – Princ Filip, 91, suprug kraljice Elizabete II, aprila dolazi u Toronto, kako bi predstavio nove oznake bataljona Kanadske vojske sa sedištem u Petivavi, čiji je on zapovednik. Princ Filip poslednji put je bio u Kanadi 2010. godine, zajedno sa kraljicom. OTAVA – Kineska vlada nije odobrila novom kanadskom ambasadoru Gaju Sen-Žaku da poseti Tibet, na kome su se ovih dana još dva monaha zapalila u znak protesta zbog represija. OTAVA – Stopa inflacije je u januaru bila na najnižem nivou od oktobra 2009. godine, zahvaljujući pre svega nižim cenama goriva. TORONTO – Profesoru Stivenu Kuku, 73, sa Univerziteta Toronto, jednom od najvećih matematičkih umova, dodeljena je ovogodišnja Hercbergova zlatna medalja, najviše državno priznanje u oblasti nauke. BRAMPTON – Devetogodišnji Tanmaj Bakši, učenik četvrtog razreda državne škole Greit lejks, napravio je aplikaciju koju je prihvatila kompanija Epl. OTAVA – Tokom prenosa dodele nagrada američke Filmske akademije Oskar, bile su emitovane tri reklamne poruke federalne vlade, jedna od 30 sekundi za kampanju ekonomskog akcionog plana, i dve od po 15 sekundi za kampanju Poreske agencije o merama za oslobađanje od poreza. Nije poznato koja je cena ovih poruka emitovanih u udarno vreme, ali predstavnici opozicije smatraju da se u svakom slučaju radi o rasipanju para poreskih obveznika. Toni Klement, predsednik Saveta trezora, odbacuje kritike, smatrajući da vlada ima obavezu da obavesti poreske obveznike o svojim programima. OTAVA – Podaci za prošlu godinu pokazuju da se skoro 65 hiljada ljudi prošle godine doselilo u Kanadu po programu sponzorstva članova porodice, što je za 15 odsto više nego prethodne godine. OTAVA – Kako piše Toronto star, Gartu Drabinskom, bivšem kanadskom filmskom i pozorišnom producentu, koji je pre tri godine osuđen na zatvorsku kaznu zbog prevare i falsifikovanja, oduzeto je najviše kanadsko odlikovanje Reda Kanade. Odluku o tome potpisao je generalni guverner Dejvid Džonston, 29. novembra 2012. godine, ali Drabinski najavljuje da će se boriti da povrati priznanje. Drabinski je peta osoba kojoj je oduzet ovaj orden. MONTREAL – Više montrealskih restoratera priznalo je da im je kvebečka jezička policija stavila zamerke što im oznake i tekst u jelovnicima nisu bili na francuskom jeziku. Pojedini kažu da im je naloženo da iz jelovnika, dekora, ali i iz kuhinjskih spiskova za kupovinu i sa kupatilskih slavina (on/off), izbace reči na engleskom ili nekom drugom jeziku. Ministarstvo proverava kako se zakon primenjuje i najavljuje izveštaj tokom marta. OTAVA – Najnovije istraživanje, čiji rezultati su objavljeni u ovonedeljnom izdanju časopisa Medicinske asocijacije Kanade, pokazuje da u lekari voljniji da prime dobrostojeće pacijente, nego siromašne. Ispostavilo se da lekari čak nude skrining vizite, što po proceni Lekarske komore, može dovesti do diskriminatorskog stava prema potencijalnim pacijentima. Komora kaže da je najbolje da se zastupa politika prvenstva, kao najlakši i najpošteniji način za primanje novih pacijenata za primarnu zdravstvenu zaštitu. TORONTO – Bivši sudija Vrhovnog suda Frenk Jakobuči izneo je, posle nezavisne istrage, sedamnaest preporuka koje bi trebalo odmah primeniti kako bi predstavnici Prvih nacija bili aktivnije uključeni u rad sudskih organa i porota. Istraga je sprovedena zbog zastoja u istražnom postupku oko smrti Redžija Bušija i šest njegovih drugova, pre dve godine, baš zato što u poroti nije bilo predstavnika Prvih nacija. ARVIAT, Nanavut – Jedna majka iz Nanavuta osuđena je na pet dana zatvora, uslovno na dve godine, zato što je svoju sedamnaestogodišnju ćerku terala da izvrši samoubistvo. Sudija Suzan Kuper kaže da je majka u periodu od dva meseca više puta ponavljala to svojoj ćerki jer je ne želi, što je ova primila k srcu i u više navrata pokušala samoubistvo, dva puta neposredno po majčinoj ’preporuci’. Sudija sa čuđenjem konstatuje da socijalna služba nije obavila svoj posao kako treba jer, protivno sudskoj odluci, majka i ćerka i dalje svakodnevno kontaktiraju, i da je majci vraćen jednogodišnji sin. BRADENTON, Florida – Pjer-Ludovik Diklo, 27, najbolje pozicionirani kvebečki teniser, koji je okrivljen za navođenje trinaestogodišnje devojčice na seks, pušten je uz kauciju iz zatvora u Bradentonu, Florida. Njemu je naloženo da ne kontaktira sa devojčicom, ni sa kim mlađima od 16 godina i da vlastima preda pasoš, do pojavljivanja pred sudom 22. marta.

Drugo polaganje zakletve zbog reči hrana

Ontarijska premijerka Ketlin Vin morala je da održi drugu, tajnu ceremoniju polaganja zakletve, zato što je u prvom zaklinjanju preskočena jedna reč. Naime, premijerka Vin je obećala da će uz svoju osnovnu funkciju preuzeti i ministarstvo za poljoprivredu i hranu. Ali, kada je njen kabinet polagao zakletvu 11. februara, ona nije izgovorila puno ime ministarstva, već je pomenula samo poljoprivredu. Zbog toga je naknadno, 14. februara, održana nova ceremonija, kojom je premijerka ozvaničena za ministarku poljoprivrede i hrane. Konzervativci su optužili vladu da je pokušala da sakrije istinu o ovom događaju, umesto da su jednostavno priznali da je došlo do omaške.

Hiljade dolara za dvanaest centi

Izvanredno očuvan primerak kanadske marke iz 1851. godine, nominalne vrednosti 12 centi, prodat je prošle subote na aukciji u Halifaksu za 225 hiljada dolara, što je jedna od najviših ikada postignutih cena za marke sa ovih prostora. Ova marka smatra se za najpoznatiju i najcenjeniju kanadsku marku, posebno zato što je izuzetno retka i zato što ima istorijsku pozadinu. Ona je bila deo prve kanadske serije maraka i na njoj je portret kraljice Viktorije iz tinejdžerskih godina, naslikan kičicom Alfreda Edvarda Čalona. Manje od 1.500 primeraka ove izuzetno skupe marke, za vreme u kome je nastala, je uopšte prodato, dok su preostali primerci uništeni 1857. godine. Sada se zna tekza desetak primeraka, uključujući i onih nekoliko koji se nalaze u nacionalnoj poštanskoj kolekciji u posedu kanadske vlade. Ovaj primerak, na kome je u potpunosti očuvan lepak, potiče iz kolekcije Markiza od Lome, koji je bio kanadski generalni guverner od 1878-1883. godine. Potom je postala deo deo jedne od najpoznatijih kolekcija svih vremena, poznate kao Dejl – Lihtenštajnova, koju su stvarali američki industrijalac Alferd Lihtenštajn i njegova ćerka Luiz Bojd Dejl. Najvišu cenu koju je ikada postigla jedna kanadska marka bila je 300 hiljada dolara, za primerak iz iste ove serije. To se dogodilo pre četiri godine na aukciji u Njujorku.