SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Perišić pravosnažno oslobođen optužbi

Ešton neće tražiti da Srbija prizna Kosovo

Početak suđenja za krađu slike Pola Sezana

Rodoljub Radulović - Ja sam žrtveni jarac

Uhapšen bivši predsednik opštine Surčin i još pet osoba

Uprkos priticima Vlada Tunisa neće priznati Kosov

Počelo integrisano upravljanje prelazom Debce kod Preševa

Perišić pravosnažno oslobođen optužbi

Haški tribunal juče je pravosnažno oslobodio bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića krivice za zločine srpskih snaga u BiH i Hrvatskoj, 1993-95. U septembru 2011, prvostepeno veće Tribunala osudilo je generala Perišića (68) na 27 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske (VRS) 1993-95 i ubistva oko 7.000 Muslimana i premeštanja stanovništva Srebrenice u julu 1995. godine. Perišić je bio osuđen i zato što nije sprečio i kaznio počinioce raketnih napada na Zagreb u maju 1995, u kojem je poginulo sedam civila, na osnovu nalaza da je imao efektivnu komandu i kontrolu nad vojskom Republike Srpske Krajine. Poništavajući juče tu presudu, žalbeno veće Tribunala je, usvajajući žalbu optuženog, utvrdilo da pomoć koju je Vojska Jugoslavije, na čelu s Perišićem, pružila Vojsci Republike Srpske nije bila data s "konkretnim uputstvom" da bude upotrebljena za činjenje ratnih zločina u Sarajevu i Srebrenici, već za "opšti ratni napor" VRS. Perišić je sinoć pušten iz pritvora Tribunala u Sheveningenu, a u Beograd će otputovati danas, redovnom linijom Jata. Apelaciono veće u presudi je preciziralo i da je tu politiku Vrhovni savet odbrane SRJ stvorio i primenjivao pre nego što je Perišić, u leto 1993, bio postavljen na čelo GŠ VJ. Iako je Perišić tu politiku sprovodio, VSO je zadržavao pravo da razmatra i pojedinačne zahteve za pomoć i celu politku pružanja pomoći. "VRS nije ni de jure, ni de fakto bila podređena VJ", kazao je predsedavajući sudija Teodor Meron, naglašavajući da ni VRS nije bila u potpunosti zločinačka vojska, iako je njena strategija uključivala počinjenje zlodela nad civilima. Veće je utvrdilo da "nisu sve aktivnosti VRS u Srebrenici i Sarajevu bile zločinačke po prirodi". "U takvim okolnostima, apelaciono veće smatra da politika pružanja pomoći opštem ratnom naporu VRS ne znači, sama po sebi, da je ta pomoć, koju je Perišić omogućavao, bila konkretno usmerena da pomogne zločine VRS u Sarajevu i Srebrenici... Apelaciono veće smatra da razumno tumačenje primljenih dokaza jeste da je VSO upućivao vojnu pomoć velikog obima za opšti ratni napor VRS, a ne za počinjene zločine", rekao je, saopštavajući presudu, sudija Meron. Prema presudi, pomoć jedne armije drugoj u ratnim naporima nedovoljna je za krivičnu odgovornost pojedinca koji tu pomoć pruža, bez dokaza da je pomoć bila direktno usmerena na činjenje zločina. Po praksi Tribunala, "konkretno uputstvo" da se pomoć koristi u počinjenju zločina je nužan uslov za uspostavljanje veze između strane koja pruža vojnu pomoć i direktnih počinilaca zločina. Kako je rekao sudija Meron, prvostepeno veće je, osuđujući Perišića, pogrešilo kada taj standard nije primenilo pri proceni da li je Perišić pomagao i podržavao zločine VRS. "Posle pažljivog razmatranja dokaza u spisu, apelaciono veće... zaključuje da nije utvrđeno van razumne sumnje da je Perišić pružao 'pomoć konkretno usmerenu da pomogne, ohrabri ili moralno podrži počinjenje konkretnih zločina' koje je počinila VRS", saopštio je sudija Meron, napominjući da se tom zaključku usprotivio kineski sudija Liu Daćun (Daljun). Žalbeno veće poništilo je i prvostepenu presudu da je Perišić kriv zbog toga što nije sprečio i kaznio počinioce raketnog napada na Zagreb sa položaja snaga Republike Srpske Krajine (RSK) u maju 1995, u kojem je poginulo sedam civila. Perišić je po toj presudi imao komandu i kontrolu nad vojskom Srba u Hrvatskoj. Pravosnažnom presudom utvrđeno je da Perišić nije imao efektivnu neposrednu komandu i kontrolu nad Srpskom vojskom Krajine, iako su u nju upućivani oficiri VJ preko posebnog personalnog centra Generalštaba VJ. Prema presudi žalbenog veća, raketne napade naredio je komandant SVK Milan Čeleketić, po nalogu tadašnjeg predsednika RSK Milana Martića. General Perišić je, tokom hrvatske ofanzive Bljesak na zapadnu Slavoniju, izričito zabranio Čeleketiću, oficiru VJ na službi u SVK, da napadne Zagreb, ali Čeleketić nije tu naredbu poštovao, navodi se u presudi. "Apelaciono veće zaključuje da, iako neki dokazi ukazuju da je Perišić imao efektivnu kontrolu nad vojnicima upućenim u SVK preko kadrovskog centra GŠ VJ, drugi dokazi u spisu sugerišu da tokom bombardovanja Zagreba, Perišić nije imao efektivnu kontrolu nad počiniocima zločina u Zagrebu. Stoga, Perišićeva efektivna kontrola nije dokazana van razumne sumnje", rekao je sudija Meron. Suđenje generalu Perišiću počelo je pred Tribunalom 2. oktobra 2008, a tužioci su izvođenje svojih dokaza završili u decembru 2009. Dokazni postupak odbrane okončan je u januaru, a završne reči održane su krajem marta 2011. General Perišić dobrovoljno se predao Tribunalu 7. marta 2005. godine, na dan kada je optužnica protiv njega obelodanjena, a dva dana kasnije je u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavio da nije kriv ni po jednoj tacki optužnice. Od jula te godine bio je na privremenoj slobodi u Srbiji, a u pritvor Haškog tribunala vratio se 18. septembra 2008. Perišić je više puta na privremenu slobodu bio puštan i tokom procesa. Radoša Milutinović, Hag

Ešton neće tražiti da Srbija prizna Kosovo

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton kazala je u Bratislavi slovačkom predsedniku Ivanu Gašparoviču da ne traži niti će tražiti od predsednika Srbije Tomislava Nikolića da prizna nezavisnost Kosova. "Ne tražim od predsednika Nikolića da prizna Kosovo, niti ću to tražiti. Jedino što tražim jeste to da se ne ignorišu ljudi koji žive na severu Kosova a kojima život nije lak", kazala je Ešton, saopštila je posle razgovora kancelarija slovačkog predsednika. Ketrin Ešton je takođe kazala da situacija oko nezavisnosti Kosova ne može da se vrati natrag, a da upravo zbog ljudi kao što su na severu Kosova odnos Beograda i Prištine mora da se rešava. Po rečima visoke predstavnice, kosovskim Srbima treba dati takav status da se ne osećaju kao da su otrgnuti od društva, već da ih priznaju. "Priština i Beograd bi trebalo da nastave dijalog. Ako Srbija ispuni naše zahteve otvorićemo sa njom pregovore o pristupanju", rekla Ešton. Predsednik Gašparovič je visokoj predstavnici EU naglasio da njegova zemlja podržava da se što pre odredi datum početka pristupnih pregovora sa Srbijom. "Naš stav prema nezavisnosti Kosova se nije promenio. U potpunosti, međutim, podržavamo dijalog između Beograda i Prištine", rekao je Ivan Gašparovič. Ketrin Ešton srela se na početku posete Bratislavi i sa slovačkim premijerom Robertom Ficom, a posle susreta sa Gašparovičem dočekao je njen glavni domaćin, šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak koji je kao i premijer Fico prisustvovao i razgovorima sa šefom države. Ketrin Ešton učestvuje danas u slovačkom MIP-u i u debati na temu "Evropska spoljna politika - izazovi i bidućnost" sa slovačkim diplomatama i predstavnicima nevladinih organizacija.

Početak suđenja za krađu slike Pola Sezana

U Specijalnom sudu u Beogradu danas bi trebalo da počne suđenje organizovanoj kriminalnoj grupi optuženoj da je iz muzeja u Cirihu 2008. godine ukrala delo Pola Sezana "Dečak u crvenom prsluku" i još tri slike. Ivan Peković optužen je da je početkom 2008. godine u Beogradu organizovao kriminalnu grupu čiji su članovi postali optuženi Bobe Nedeljkovski, Raško Mladenović i Goran Radojević. U optužnici stoji da je po planu organizatora 10. februara 2008. izvršeno razbojništvo u Cirihu u umetničkoj galeriji "Fondacije EG Burle" kada su ukradene četiri slike čija je tržišna vrednost procenjena na 180 miliona švajcarskih franaka. Ukradene su slike - "Makovi blizu Veteula" Kloda Monea, "Grana kestena u cvatu" Vinsenta van Goga, "Grof Lepik i njegove ćerke" Edgara Degaa i "Dečak u crvenom prsluku" Pola Sezana. Osumnjičeni su dve slike ostavili u Cirihu, pošto nisu mogli da ih sklone na skriveno mesto, a u Srbiju su preneti "Grofa Lepika i njegove ćerke" i "Dečaka u crvenom prsluku". Goran Radojević je 10. novembra Fondaciji vratio sliku "Grof Lepik i njegove ćerke" i dobio 500.000 evra. Biološkom analizom tragova sa fantomke pronađene u automobilu kojim su se odvezli sa mesta razbojništva, utvrđeno je da DNK optuženog Raška Mladenovića, a otisci Gorana Radojevića pronađeni su na slici "Grof Lepik i njegove ćerke". U potraži za najvrednijom od ukradenih slika "Dečak u crvenom prsluku" Pola Sezana, za koju su postojale indicije da se nalazi u Srbiji, Tužilaštvo za organizovani kriminal Srbije i Tužilaštvo kantona Cirih su sarađivali, i doneta je odluka da se angažuje veći broj prikrivenih islednika. Prikriveni islednici su kroz više zajedničkih druženja sticali poverenje jednog osumnjičenog, i ugovorili da ga povežu sa nekoliko potencijalnih kupaca. Bilo je dogovoreno da se slika otkupi za 3,5 miliona evra. Prilikom primopredaje novca i slike, 11. aprila 2012. godine osumnjičeni su uhapšeni, a slika je pronađena u krovu automobila. Sumnja se da je organizator kriminalne grupe Ivan Peković pokušao da opere novac pribavljen vršenjem krivičnih dela, tako što ga je ulagao u legalne tokove posredstvom svog privrednog društva koje se bavilo izgradnjom stambeno poslovnih objekata u Beogradu. Pekoviću je rešenjem Višeg suda zabranjeno da rapolaže sa pet stanova, dve kuće, četiri poslovna prostora i tri parcele.

Rodoljub Radulović - Ja sam žrtveni jarac

U trenutku dok se lideri srpskih stranaka i članovi političkog vrha Srbije raspravljaju ko je od njih bio u kontaktu sa Rodoljubom Radulovićem i gde se danas nalazi ovaj optuženi i odbegli član kokainskog klana Darka Šarića, Miša Amerika ili Miša Banana, kako ga nazivaju mnogi mediji, odlučio je da se oglasi. Rodoljub Radulović je tokom nedelje napisao pismo srpskom premijeru Ivici Dačiću i srpskoj javnosti, u kome kaže: - Nisam kriv za rušenje srpskog premijera i Vlade Srbije! Ja sam žrtveni jarac! Radulović je u pismu, koje tek treba da obelodani napisao da nije kriv za ilegalnu trgovinu 1,8 tona kokainom, a posebno da nije on lično uzrok napada na premijera Srbije. Pismo će ovih dana biti upućeno na sedam adresa u Beogradu i dobiće ga i srpski političari, ali i srpski mediji. Ova izjava Rodoljuba Radulovića bi, kako smo saznali od njegovih bližnjih, trebalo da bude samo najava brzog epilog slučaja Miše Radulovića. - Pitam se kako je moguće da se srpski političari svađaju zbog mog brata i da Vladu Srbije ruši jedan kotorski biznismen. Da Roki nije toliko moćan pokazaće se uskoro. Mislim da nešto veliko stoji iza ovog političkog skandala. Sve će se brzo razrešiti, jer moj brat neće da ćuti. Na sudu ili na javnoj političkoj sceni pokazaće se da Rodojub Radulović nije kriv i da je bio samo sredstvo da se dođe do nekog drugog političkog cilja. - izjavio je Radulovićev brat Žarko, koji živi u Kotoru, a koji, kako kaže, od 2011. godine nije video svog brata Rokija. Pregledom mnogobrojnih dokumenata, napisa i iz svedočenja rođaka i prijatelja ovog kontraverznog bismismena, može se lako videti da je Rodoljub Radulović čovek sa dva lica, jer ima dve potpuno oprečne biografije. Prva biografija počinje Radulovićevim ulaskom krajem sedamdesetih u državno preduzeća za spoljnu trgovinu, a druga njegovim progonom od 2011. godine kada država za nim preko Interpola raspisuje crvenu poternicu. Otuda i pitanje ko je zapravo Rodoljub Radulović, biznismen ili kriminalac, prijatelj političara i poznatih ili samo prevarant sa opasnim šarmom? - Koliko ja poznajem Mišu Radulovića, on nije avanturista i mangup, nije kriminalaca već poslovni čovek, koji voli život. Hedonista u duši i laf u srcu. Uvek kada je imao para delio je sa prijateljima, a kada je bio švorc, tražio je da mu pomognemo; opisuje ga ukratko njegov prijatelj Milorad Marjanović, francuski penzioner i ugostitelj iz Beograda. Po njegovim rečima Radulović je kao mladi ekonomista polovinom sedamdesetih bio šef odeljenja za spoljnu trgovinu kotorske Jugoceanije. Preselio se u Beograd i 1975. postao jedan od direktora firme Hempra, manjeg uvozno-izvoznog odeljka kompanije Geneks. U to vreme njegov brat Žarko Radulović iz Kotora omladinski funkcioner SFRJ u zradi CK SKJ, potom ekonomista u Jugookeaniji i otac je dvoje dece. Miša Radulović je sa suprugom Jasnom iskoristio svoje trgovačke pozicije i 1983. u Klagenfurtu formirao privatno preduzeće Yodž Austria za trgovinu ruskim gorivom. - Kao poslovni čovek imao je i uspone i padove. Gradio je na hiljade stanova po Rusiji, bolnicu u Čečeniji, luku u Emiratima, ali je i gubio zaradu zbog ekonomske krize ili propasti posla u Abu Dabiju, gde je trebalo da izvozi srpski cement. Obogatio se na trgovini bananam, ali je krahirao na filmskom centru, diskotekama i kasinima u Beogradu i Kotoru. Jedno vreme je u svojoj firmi u Rusiji na računu imao 135 miliona dolara, a potom je bio švorc. Mislim da je Radulović i danas bez para - opisuje Milorad Marjanović poslovnu sudbinu svog prijatelja. Dok je bio u Rusiji bio je blizak sa Borisom Jelcinom i Mihailom Gorbačovim, kome je nosio pisma jednog srpskog akademika. Zbog krize u Rusiji preselio se sa porodicom u Ameriku. Kada se Radulović devedese-tih pojavio u Beogradu, obično je odsedao u klubu Koling na Dedinju, gde je igrao tenis. Tu se, kako nam je posvedočio producent Maksa Ćatović, biznismen sa lepim manirima upoznao sa ljudima iz sveta biznisa, politike, umetnosti, estrade i novinarstva. - Roki ima 200 prijatelja u Beogradu, koji sada iz straha ćute. Njegovi prijatelji su mnogi glumci, pevači, novinari i političari - priznao nam je njegov brat Žarko. Radulovićevi beogradski poznanici su bili, između ostalih, Milan Zukanović, Dragoljub Mićunović, Andreju Popovića, Emir Kustruica, Maksa Ćatović, Milorad Vučelić, Borka Vučić i svojevremeno Ante Marković. Sa Ivicom Dačićem, tvrde njegovi prijatelji, se znao iz kluba Koling na Dedinju i sa letovanja u Španiji. Poslovao je sa Mišom Omegom, Mišom Slovencom, braćom Rodić i Milanom Zukanovićem. Bio je obožavalac pevačice Ane Nikolić. Sa Maksom Ćatovićem je hteo da izgradi filmcki centar na Novom Beogradu. - Od tog filmskog posla na Novom Beogradu kod Akva parka nije bilo ništa. Koliko je Rodoljub Radulović bio cenjen u Beogradu govori i podatak da je bio predsednik teniskog saveza SCG jedno godinu dana, a njegov sin Đorđe je bio poznati teniser. Radulović nam je krajem devedesetih pričao o svojim poslovima, naročito o problemima sa izgradnjom turističkog centra u Kotoru, za šta mu je trebalo najmanje 20 miliona evra - svedoči Maksa Ćatović, koji se ne odriče svog prijateljstva sa Radulovićem. Kada je Radulović od grada Kotora otkupio zidine na 99 godina, počeo je izgradnju hotela, kasina i diskoteke. Plan je bio da to bude mesto za izraelske turiste i kockare, ali kako nije imao para da završi investiciju, čitav objekat prodao je Draganu Dudiću zvanom Fric, čoveku Darka Šarića. - Radulović u tom vreme, siguran sam, nije ni znao ko su Darko i Duško Šarić. I verujem da Radulović nije član njihovog klana, niti je poslovao sa kokainom, jer on je bio zaljubljenik u tenis, u lep život i nije mnogo vremena provodio na poslu. Pretpostavljam da je Radulović samo logistički učestvovao u nekom Šarićevom poslu, ali da nije bio upućen u to da je ovaj kralj kokaina na Balkanu; smatra Maksa Ćatović. Naši sagovornici, naime, tvrde da je Rodoljub Radulović bio poslovni čovek i da je radio sa tuđim parama, pa tako i sa čekovima kompanija braće Šarić. Milorad Marjanović, koji se sa Radulovićem video poslednji put na svadbenom veselju u maju 2011. u restoranu Prestiž, kada je ovaj udavao čerku Jelenu za jednog srpskog momka sa Floride, posle najave policijskle istrage ga je nagovarao da se preda policiji, ali je Radulović odgovorio da se boji zatvora i da bi radije umro, nego da robija. - Tada sam shvatio da je Miša Radulović žrtva političke manipulacije, koja je začeta u redovima SPS-a i MUP-a Srbije, u vreme kada je Ivica Dačić počeo da pobeđuje na izborima. Dačićevi protivnici iz stranke i iz policije su pokušali da ga kompromituju sa činjenicom da je ministar unutrašnjih poslova bio u kontaktima sa prokazanim biznismenom. Taj pokušaj diskreditacije Ivice Dačića je ove godine podignut na najviši politički nivo, toliko da se zbog Radulovića traži i premijerova ostavka. Mislim da je to pokušaj nekih policajaca iz Beograda koji su sklapalisa crnogorcima dogovore po plažama u Boki Kotorskoj i Šarićevog klana da se skandal sa kokainom prelomi preko leđa predsednika Vlade Srbije. Šema je da Radulović bude za sve kriv, a da Darko Šarić postane zaštićeni svedok i tako spase sebe i svoj klan - zaključuje Radulovićev prijatelj Milorad Marjanović iz Beograda. Od naših sagovrnika nismo dobili odgovore na pitanja da li je Rodoljub Radulović bio državni biznismen i finansijer nekih beogradskih stranaka, koliko je bio blizak službi državne bezbednosti, kakve je kontakte imao 2008. godine sa Ivicom Dačićem, gde je potrošio novac zarađen kod braće Šarić i zašto je progonjen u Rusiji, Sad, Srbiji i Grčkoj? Istraga je naime pokazala da je Rodoljub Radulović osnovao dvadesetak firmi u Rusiji, Americi, Srbiji, Crnoj Gori, Grčkoj i Južnoj Americi, ali da nije redovno plaćao svoje račune i otplaćivao kredite, pa je njegova imovina plenjena u Njujorku, Moskvi, na Floridi. Ruse i Amerikance je odštetio za najmanje 20 miliona dolara. U Srbiji je u leto 2011. optužen za krijumčarenje 1,8 tona kokaina svojim brodom iz Južne Amerike do Evrope, a u Grčkoj za pranje novca sumnjivog porekla. I dok neki beogradski mediji tvrde da se Rodoljub Radulović skriva u Španiji, u svojoj kući kod Marbelje, njegovi prijatelji i rođaci kažu da Rokija nisu videli od maja 2011. godine. Nisu nam rekli kada su se poslednji put čuli telefonom sa Radulovićem, koji je spremio pismo za srpsku javnost i premijera Ivica Dačića. Samo nam je u poverenju rečeno: - Rodoljub Radulović je odlučio da se pojavi na sudu u Beogradu, jednog dana, ako do tada bude živ!. Marko Lopušina

Uhapšen bivši predsednik opštine Surčin i još pet osoba

Bivši predsednik opštine Surčin Vojislav Janošević i još pet osoba uhapšeno je zbog sumnje da su za blizu 28 miliona dinara oštetili budžet opštine Surčin, prenela je Radiotelevizija Srbije (RTS). Pored Janoševića, u nastavku akcije suzbijanja finansijskog kriminala, navodi RTS, uhapšeni su i direktor preduzeća "Komgradnja" Gvozden Radivojčević, bivši direktor Javnog preduzeća Surčin Jovan Milivojević, nadžorni organ opštine Surčin Rade Spasić. Uhapšeni su i rukovodilac radova preduzeća "Komgradnja" Svetlana Spasenović i rukovodilac tog preduzeća Dejan Radojević. Oni se sumnjiče da su zloupotrebom službenog položaja pribavili imovinsku korist od blizu 28 miliona dinara, a za isti iznos oštetili budžet opštine Surčin, prenosi RTS. Janošević je bio predsednik opštine Surčin do majskih izbora prošle godine kao kandidat Demokratske stranke, ali je posle niza incidenata u avgustu vlast u toj opštini promenjena vlast koju su formirale Srpska napredna stranka, Ujedinjenir egioni Srbije i Socijalistička partije Srbije. Posle izbora u toj opštini protestovala je i grupa građana koja je Janoševića optuživala da je lopov, a među njima je bio i Ljubiša Buha Čume.

Uprkos priticima Vlada Tunisa neće priznati Kosov

Vlada Tunisa neće priznati nezavisnost Kosova uprkos spoljnim pritiscima, rekao je ambasador te zemlje u Srbiji Madžid Hamlavi na sastanku sa potpredsednikom Vlade Srbije Rasimom Ljajićem. Iz Ljajićevog kabineta je saopšteno da su Ljajić, koji je i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Hamlavi razgovarali o unapređenju bilateralnih odnosa dve zemlje. "Ambasador Hamlavi je preneo stav Vlade Tunisa koja, kako je naglasio, neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnot Kosova i Metohije, uprkos spoljnim pritiscima koje Tunis trpi tim povodom", piše u saopštenju. Hamlavi je istakao da Tunis podržava pregovore Beograda i Prištine jer je to, kako je ocenio, jedini put kojim se može doći do pravednog rešenja statusa Kosova i Metohije. Ljajić je zahvalio zbog principijelnog stava Tunisa o Kosovu i istakao da je Srbija "snažno opredeljena" da se kroz pregovore u Briselu nađe kompromisno i održivo rešenje kosovskog pitanja. Ljajić i Hamlavi su se saglasili i da dobri politički odnosi dve zemlje moraju biti propraćeni adekvatnom privrednom saradnjom i povećanjem obima robne razmene.

Počelo integrisano upravljanje prelazom Debce kod Preševa

Integrisano upravljanje prelazom Debce-Mučibaba prema Kosovu i Metohiji u opštini Preševo počelo je da se primenjuje od jutros, izjavio je portparol Policijske uprave u Vranju Dragan Stamenković. Stamenković je agenciji Beta rekao da je to drugi prelaz prema Kosovu i Metohiji na području vranjske policije na kojem je izvršeno integrisano upravljanje prelazima po sporazumu "IBM" koji je ranije postignut između pregovaračkih timova Beograda i Prištine u Briselu. "Na prelazu Debce od jutros u 8.20 počelo je zajedničko upravljanje prelazom, što u praksi znači da su kontejneri srpske i kosovske policije približeni na nekoliko metara razdaljine i da se kontrola putnika i vozila vrši samo jednom, a ne kao što je bilo ranije dva puta na dva kontrolna punkta", kazao je Stamenković. Osim na prelazu Debce, kako se prelaz naziva na srpskoj strani, odnosno Mučibabe kako se prelaz naziva sa kosovske strane, integrisano upravljanje prelazom jutros je počelo i na prelazu Mutivode u opštini Priština. Ranije je po sporazumu integrisano upravljanje prelazima započeto na prelazu Končulj-Bela Zemlja u opštini Bujanovac, a integrisano upravljanje prelazima funkcioniše i na prelazima Jarinje, Merdare i Brnjak.