SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Ko je to u Britaniji posedovao robove

Dva klovna pobedila na izborima u Italiji

Hitler i Frankeštajn kandidati na izborima u Indiji

Papa otišao u penziju, crkva ostaje u teškoj krizi

Istina i alkohol nikako ne idu zajedno

Inženjer elektronike budući predsednik Kube

Sveštenik roleksom plaća račun crkve za struju

Ko je to u Britaniji posedovao robove

Nova baza podataka omogućava Britancima da otkriju neprijatnu informaciju - da li su njihovi preci posedovali robove, a saradnica na projektu Kejt Makleland rekla je da će on pomoći da se pokaže kako zaostavština ropstva i dalje utiče na Britance. Istraživači na Univerzitetskom koledžu u Londonu proveli su tri godine praveći listu hiljade ljudi koji su dobili kompenzaciju za gubitak svoje "imovine", kada je posedovanje robova konačno zabranjeno u Britaniji 1833. Oko 46.000 ljudi dobilo je na ime kompenzacije ukupno 20 miliona funti, što je 40 odsto od ukupne godišnje potrošnje vlade u to vreme, pošto su oslobođeni robovi iz britanskih kolonija na Karibima, Mauricijusu i u Južnoj Africi. Potomci nekadašnjih robovlasnika su i pisci Grejem Grin i Džordž Orvel. Pravo Orvelovo ime je bilo Erik Bler, i zastupnici njegovog čukundede Čarlsa Blera dobili su 4.442 funte kompenzacije za 218 robova na jednoj plantaži na Jamajci. Kejt Makleland je navela da je 10 odsto bogatih Britanaca iz 19. veka direktno bilo povezano sa trgovinom robljem, a njihova zarada je pomogla u građenju pruga, firmi, zgrada i umetničkih kolekcija koje postoje i danas. "Govorimo o veoma važnom činiocu britanske ekonomije od 17. veka pa nadalje", rekla je Makleland. Britanski parlament zabranio je trgovinu robljem 1807, ali ropstvo samo po sebi nije ukinuto u kolonijama još 26 godina posle toga. Bivši britanski premijer Toni Bler izrazio je 2006. "duboku tugu" zbog britanske uloge u transatlantskoj trgovini robljem, mada su neki smatrali da je izostalo puno izvinjenje. Sledeće godine Bler je kazao: "Rekao sam da nam je žao, i sada to ponovo kažem".

Dva klovna pobedila na izborima u Italiji

Najveći gubitnik na italijanskim parlametarnim izborima nisu pojedinačne stranke, niti ta zemlja u celini, već bi to mogli biti Evropa i njen napor da konačno izađe iz krize, piše danas nemački Špigl. Svetski investitori jasno su stavili do znanja da im nije po volji ishod izbora u Italija, a bonitetska agencija Mudi je najavila mogućnost smanjenja kreditnog rejtinga Italije, navodi se u tekstu "Dva klovna pobedila na izborima u Italiji" objavljenom na internet stranici Špigla. Koalicija levice osvojila je na izborima u nedelju i ponedeljak 29,55 odsto glasova, dok je koalicija desnice Silvija Berluskonija uzela 29,18 odsto glasova. Na trećem mestu je Pokret pet zvezdica komičara Bepa Grila, dok je na četvrtom mestu koalicija bivšeg tehničkog premijera Marija Montija. Agencija Mudi navodi da će ishod izbora "povećati rizik da će stati zamajac u strukturalnim reformama ostvaren za vreme Montija". Berluskoni i Grilo, bez kojih će se teško sastaviti vlada, oštro su kritikovali mere štednje koje je sprovodio Monti. "Završli smo prvi, ali bez povede", rekao je šef levičarske Demokratrske partije Pjer Luiđi Bersani, dok Špigl dodaje da on nije rekao da "konačno najveći gubitnik možda uopšte neće biti Italija. Najveći gubitnik bi mogla biti Evropa i njeni napori da konačno izađe iz godina krize". Reakcija na izbore u Italiji, piše Špigl, bile su iznađujuće nediplomatske. "Do izvesne mere, užasnut sam što su dva klovna dobila izbore", rekao je povodom rezultata Grila i Berluskonija nemački bivši ministar finansija Peer Štajbrik koji je i kandidat Socijaldemokrata za kancelara na izborima na jesen. Nemački šef diplomatije Gido Vestervele izrazio je zabrinutost navodeći da je "odluka sada na Italiji", dok je ministar finansija Volfgang Šojble poručio da je "odluka sada na političkim liderima u Italiji da ... urade ono što je treba zemlji, naime da obrazuju stabilnu vladu koja će nastaviti uspešni put reformi". Nediplomatski komentari nisu stigli samo iz Nemačke - šef španske diplomateije Hose Manuel Garsija-Margaljo je rekao da je rezultat italijanskih izbora "skok u nigde s pozitivnim posledicama ni za koga".

Hitler i Frankeštajn kandidati na izborima u Indiji

Na parlamentartnim izborima u indijskoj državi Magalaji među kandidatima se nalaze i političari s imenima Adlof Hitler i Frankeštajn. Stanovnici male indijske države Megalaje fascinacirani su interesantim i ponekad kontrovreznim imenima. Među 345 kandidata za parlament Megalaje su Frankeštajn Momin, Bilikid Sangma, Feld Maršal Mauphjang i Romeo Rani. Neki od njih, poput Kenedija Maraka, Kenedija Korneliusa Khiriema i Džima Kartera Sangme, nadaju se da će biti uspešni kao njihovi američki imenjaci. Inidijac Hitler je već tri puta ušao u parlament, a kontrovezi zbog imena koje je dobio po nacističkom diktatoru bilo je malo. Adolf Lu Hitler je rekao da je njegov otac radio s vojskom Velike Britanije i, kako izgleda, bio toliko fasciniran njenim neprijateljem iz Drugog svetskog rata da sina nazove Adolf Hitler. To ime ga nije sprečavalo da putuje po svetu, između ostalih i u Nemačku i SAD, rekao je Hitler. "Nikada nisam imao problema da dobijem vizu, ali su me na putovanjima mnogo puta pitali zašto imam takvo ime. Odgovorao sam da ja nisam mogao imati bilo kakvog udela u davanju sopstvenog imena", rekao je on. Indija je imala malu ulogu u Drugom svetskom ratu i mnogi Indusi ne vide Hitlera kao otelotvroenje zla, već ličnost koja ih fasinira. Hitlerova knjiga "Moja borba" može se videti u izlozima mnogih indijskih knjižara. Prošle godine, jedan vlasnik butika muške odeće koji je svoju radnju nazvao "Hitler" bio je zbunjen kada se Izrael žalio. Musfika Hak, učitelj iz Šilonga, glavnog grada Megalaje, rekao je da su takva imena u tom mestu uobičajena. "Očigledno je da su roditelji fascinirani imenima poznatih ili velikih vođa, ali moraju da budu svesni da neka od njih, kao što je Hitler, mogu biti vrlo kontroverzna", rekao je on.

Papa otišao u penziju, crkva ostaje u teškoj krizi

Papa Benedikt Šesnaesti otišao je helikopterom u penziju ostavlja za sobom Rimokatoličku crkvu u teškoj krizi, uzdrmanu pedofilskim skandalima, unutrašnjim podelama i drugim faktorima. Ali 85-godišnji papa je ostavio za sobom i solidnu zaostavštinu. Mada je ostavka najznačajniji potez koji je povukao, Benedikt je, na tihi način, vratio crkvu konzervativnoj, tradicionalnoj stazi, piše agencija Asošiejted pres u svojoj analizi. Bio je čvrsto ubeđen da mnogi problemi koji nagrizaju crkvu potiču od pogrešnog tumačenja reformi ustanovljenih na Drugom vatikanskom savetu (1962-1965). Prema njegovim rečima, ova dešavanja, koja su crkvu uvela u modernu eru, nisu predstavljala raskid za prošlošću, što su tvrdili brojni liberali, već su bila produžetak najboljih katoličkih tradicija. Kao papa, Benedikt je zapravio bio učitelj; profesor teologije koji je svoja javna obraćanja sredom pretvorio u velike javne časove o katoličkoj veri i njenoj istoriji, o svecima i grešnicima koji su u njoj odigrali ključne uloge. Dok je podučavao, držao se same srži hrišćanstva, i nije se razbacivao enciklikama kao njegov prethodnik, papa Jovan Pavle Drugi - napisao je samo tri, a četvrtu je ostavio nezavršenom jer se povukao sa položaja. Mnogi su Benedikta smatrali najvećim živim teologom: napisao je više od 65 knjiga, među njima klasik "Uvod u hrišćanstvo" (1965) i trilogiju "Isus iz Nazareta", koju je završio prošle godine a koja je prema nekima njegov najveći doprinos crkvi. Benedikt, čije je svetovno ime Jozef Racinger, najveći deo svoje rane karijere proveo je u učionici, prvo kao student a onda kao profesor dogme i fundamentalne teologije na univerzitetima u Bonu, Mensteru, Tubingenu i Regensburgu u Nemačkoj. "Kada je on predavao, učionice su bile prepune", priseća se velečasni Jozef Fesio, Racingerov student iz vremena kada je on predavao u Regensburgu (1972-1974) a sada izdavač njegovih knjiga na engleskom jeziku. "Ne sećam se da je ikada imao beleške kada je držao predavanja", kaže Fesio. "Stao bi pred studente, i ne bi gledao u vas, to jest ne bi vas gledao u oči, već bi gledao preko vas, skoro kao da meditira". I to je stil kojeg se držao u sledećih 40 godina. "Kad bi besedio, nije čitao iz beleški, a opet mogli ste to da zapišete i odštampate. Svaki zarez i tačka bili bi na mestu", kaže Fesio. Benedikt nikada nije želeo da bude papa, i teško mu je bilo da se navikne na strogosti rutine tog posla. Urednik lista Oservatore Romano, Đovani Maria Vian podseća se početaka i prvog papskog pozdrava Benedikta Šesnaestog. "Kao da je sportista", seća se Vian, koji kaže da se niko nije rodio kao papa i da se čovek uči da bude biskup Rima. Polako, i Benedikt je naučio. Javnost, koja je posle četvrt veka bila navikla na "nastupe" Jovana Pavla Drugog, prihvatila je blaži i akademski pristup Benedikta Šesnaestog. Poglavar Rimokatoličke crkve bio je izložen i oštroj kritici. Kritikovan je kada je ukinuo ekskomunikaciju biskupa Vilijamsona, koji je poricao razmere holokausta, kao i kada nije kaznio nijednog sveštenika koji je zataškao slučajeve seksualnog zlostavljanja, iako je osećao opterećenje zbog grehova i zločina sveštenika, koje je nazivao "nemoralom Crkve". Loše ocene Benedikt je dobio i od liberalne struje u Katoličkoj crkvi, između ostalog zbog zaustavljanja reformi sa Drugog vatikanskog sabora i zbog stava Svete stolice o američkim opaticama.

Istina i alkohol nikako ne idu zajedno

Istina i alkohol nikako ne idu zajedno, a posebno kada ljude pitate koliko alkohola piju, pokazalo je jedno istraživanje u Velikoj Britaniji. Istraživanje je pokazalo veliku razliku između količine pića koju Britanci priznaju da su popili i količine koja se proda širom zemlje. Pokazalo da je "greška" u izjavama o konzumaciji alkohola oko 40 odsto. To možda nije previše iznenađujuće, ali je ovo istraživanje u brojke prevelo fenomen potpuno pijanog čoveka koji tvrdi da je popio samo čašu ili dve piva. Vodeći istraživač Sedi Bonifejs rekla je da se u proseku nedeljno popije skoro cela flaša vina po odraslom čoveku više nego što se prizna. Istraživači su uporedili podatke sa izjavama 14.041 osobe starije od 16 godina sa podacima o prodaji alkohola koje imaju poreske vlasti. Ogromna razlika je otkrivena - više od 20 odsto vina koje se godišnje proda - niko nije popio. Skoro polovina piva, 45 miliona hektolitara, takođe je "nestalo" od mesta prodaje do kupaca. Čak 60 odsto u Britaniji kupljene količine žestokih pića - viskija, tekile, džina, navodno nije popijeno.

Inženjer elektronike budući predsednik Kube

Imenovanjem za prvog potpredsednika Državnog saveta, inženjer elektronike Migel Dijas-Kanel Bermudes koji će aprila navršiti 53 godine, već sada je određen za budućeg naslednika predsednika Kube Raula Kastra koji je dobio poslednji, petogodišnji mandat na čelu države. Bivši ministar za visoko školstvo, Migel Dijas-Kanel je marta 2012. promovisan u jednog od osam potpredsednika Saveta ministara i poslednjih nekoliko meseci je bio veoma uočljiv u kubanskom političkom pejsažu. Sada je postao prvi potpredsednik Saveta ministara, objavio je Raul Kastro u završnoj reči na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine. Kao član Politbiroa svemoćne Komunističke partije Kube (KPK) od 2003, Migel Dijas-Kanel dolazi na mesto broj dva mehanizma vlasti, na kojem je bio jedan od istorijski lidera kubanske revolucije, Hose Ramon Mačado Ventura (82), koji je izgubio rang i sada je samo jedan od pet potpredsednika Državnog saveta. Krupan i nenametljiv, prosede kose i uvek miran, Migel Dijas-Kanel bio je pripadnik vojske i univerzitetski profesor u rodnoj pokrajini Vilja Klara, 300 kilometara istočno od Havane. Lider Saveza mladih komunista, napredovao je kroz redove KPK od 1993, postao prvi sekretar partije u pokrajini Vilja Klara, a zatim je na istoj dužnosti bio u pokrajni Holgi). Za ministra visokog obrazovanja je imenovan maja 2009, a marta 2012. je postao potpredsednik Saveta ministara. Od tada je dobio nekoliko zadatka da u ime Raula Kastra nastupa na raznim međunarodnim forumima, a uz njega je januara ove godine bio u Čileu, na samitu Zajednice Latinske Amerike i Kariba, kojim Kuba predsedava ove godine. Njegovo imenovanje obeležava "glatko i uredno prenošenje vlasti na nove generacije", rekao je Raul Kastro u nedelju u završnom govoru na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine.

Sveštenik roleksom plaća račun crkve za struju

Jedan visoki bugarski pravoslavni sveštenik, kritikovan da živi lagodno, ponudio je svoj luksuzan sat jednoj crkvi da bi mogla da plati račun za struju. "Mitropolit Plovdiva Nikolaj je Crkvi Sveta Marina ponudio svoj sat 'Roleks', da ga uzme i proda, i time plati račun za struju koji ona ne može da plati", saopštila je ta crkva u Plovdivu, na jugu Bugarske. Računi za struju u Bugarskoj su se januara više nego udvostručili u odnosu na decembar što je izazvalo svakodnevne proteste širom zemlje. Protesti su doveli do ostavke vlade desnog centra Bojka Borisova. Pošto je mreža za distribuciju gasa nerazvijena, grejanje na struju je u Bugarskoj masovno. Pravoslavna Crkva Bugarske koja je svog novog patrijarha izabrala 24. februara, često je pod kritikom što se bogati poklonima novopečnih bogataša. Tako mediji naširoko komentarišu "Roleks" mitropolita Nikolaja i automobil "Linkoln" kojim se vozi njegov kolega Kiril iz Varne.