KANADA

Utorak, 23. maj 2017.

Toronto je četvrti najveći grad u Severnoj Americi

Svaka deseta porodica ne zna šta će sutra da jede

Zatvor ili ne, za one koji gledaju dečju pornografiju

BLIC VESTI

Nema frizure za ženu u berbernici

Direktor ORNGE duguje bolnici Maunt Sinaj

Otvoren prvi Legolend park

Toronto je četvrti najveći grad u Severnoj Americi

Toronto je četvrti najveći grad u Severnoj Americi, pošto je sada po broju stanovnika ispred Čikaga, a posle Meksiko Sitija, Njujorka i Los Anđelesa, istaknuto je u izveštaju Ekonomskog nadzornog odbora na ovonedeljnom Komitetu za ekonomski razvoj. Gradonačelnik Rob Ford je naglasio da su ovi podaci o broju stanovnika još jedan znak koji ukazuje na stalni rast Toronta kao poželjne lokacije za život i rad ljudi iz svih krajeva Severne Amerike i drugih delova sveta. Početkom februara Statistička služba je iznela podatke o proceni broja stanovnika, po kojoj ukupna populacija u Torontu iznosi 2.791.140. To znači da se stanovništvo u najvećem kanadskom gradu stalno povećava i da sada godišnje raste za oko 38 hiljada ljudi. Ekonomski nadzorni odbor izveštava o torontskoj privredi iz međunarodne, nacionalne i lokalne perspektive, na osnovu statističkih podataka iz različitih izvora. Dodatne ekonomske informacije za grad Toronto mogu se naći na www.toronto.ca/economicindicators . Prošlog meseca je Gradsko veće potvrdilo novi plan ekonomskog razvoja, koji ima za cilj da poboljša kvalitet poslova u Torontu i obavezu usklađivanja politike i aktivnosti grada i njegovih agencija ka stvaranju atraktivnije klime za poslovanje i investicije. Vlada Toronta posvećena je stvaranju što efikasnije servisne službe, transparentnosti i odgovornosti rada vlade, smanjenju njenog obima i troškova rada i stvaranju saobraćajnog grada.

Svaka deseta porodica ne zna šta će sutra da jede

Specijalni izveštač Ujedinjenih nacija o pravu na hranu Olivije De Šater je, posle deset dana provedenih putujući Kanadom, sačinio izveštaj koji će u aprilu biti predstavljen na Savetu UN o ljudskim pravima u Ženevi. De Šater je ustanovio da svaka deseta porodica, sa makar jednim detetom mlađim od šest godina, ne zna šta će sutra da jede, da je socijalna pomoć za jednu osobu manja od prosečne stanarine za stan pogodan za samca, što znači da za hanu ne ostaje ništa, da od minimalne zarade od 10 dolara na sat ne može da se živi, već je za preživljavanje potrebna i humanitarna pomoć. Dokaz za to je da je svaka četvrta zaposlena osoba na nekom od programa narodne kuhinje. De Šater ističe da su u Kanadi politička i građanska prava dobro zaštićena, ali da zemlja zaostaje u pogledu ekonomskih i socijalnih prava.

Zatvor ili ne, za one koji gledaju dečju pornografiju

Tom Flanigen, savetnik Stivena Harpera, kome je pomogao da se uzdigne političkom lestvicom, sada profesor političkih nauka na Univerzitetu Kalgari, uzburkao je javnost svojim stavom kojim brani ljude zainteresovane da gledaju dečju pornografiju. Flanigen je, naime, na predavanju u Letbridžu, Alberta, na temu zakona o Indijancima, upitan da prokomentariše svoj stav iz 2009. godine da nema ničeg lošeg u dečjoj pornografiji ako su to samo slike, rekao: ’Nemam razumevanja prema ljudima koji iskorišćavaju decu, ali imam ozbiljne nedoumice u vezi sa zatvorskom kaznom određenom za one koji gledaju te slike.’ On je dodao da se tu u suštini radi o ličnoj slobodi, a ne o povređivanju drugog lica. Flanigen je, potom, dao saopštenje u kojem se izvinjava svima koje je pogodio svojim stavom, a posebno žrtvama seksualnog iskorišćavanja i njihovim porodicama. On naglašava da je izričito protiv seksualnog iskorišćavanja dece i za kažnjavanje zlostavljača, i objašnjava da se, ovom prilikom, u akademskom okruženju bavio teoretskim raspravljanjem o tome da li krivično treba goniti konzumente pornografije. Po njegovim rečima, do nesporazuma je došlo zbog neadekvatnog izbora reči i, zbog potom nastale buke, nemogućnosti da izrazi gnušanje prema dečjoj pornografiji i seksualnom iskorišćavanju dece. Povodom spornih stavova stigle su veoma oštre kritike iz kabineta premijera Stivena Harpera, stranke Vajldrouz, čiju je izbornu kampanju vodio prošle godine, brojnih zvaničnika, običnih ljudi, kao i sa Univerziteta Kalgari, koji se ogradio od njegovih stavova i najavio Flaneganovo penzionisanje u junu. Otkazana su i sva već najavljivana predavanja i njegovo učešće u CBC-ovom programu ’Moć i politika’. Oglasili su se i borci protiv seksualnog iskorišćavanja dece, navodeći da sve dok bude onih gledaju dečju pornografiju, biće i onih koji je prave. Pojedine kolege profesori pokušavaju da objasne da je Flanigenova argumentacija u suštini deo javne debate, da je izvučena iz konteksta, i da se može podvesti pod slobodu govora. Dvejn Brat, profesor sa kalgarijskog univerziteta Maunt Rojal, smatra da su pojedini profesori, u koje spada i Flanigen, namerno provokativni kako bi izazvali raspravu, ali nije siguran da je u Letbridžu to bio slučaj. Inače, Arnel Teilfeders, slobodni videograf, koji je na Jutjub stavio snimak sa spornom Flaneganovom argumentacijom, kaže da nije mogao da očekuje da će reakcija biti ovakva i ovolika.

BLIC VESTI

HALIFAKS – Zahvaljujući kampanji Džastina Trudoa za lidera liberala, ova stranka je zabeležila rekordan broj pristalica. Po nekim podacima, do nedelje je prijavljeno 150 hiljada pristalica, što je za 150 odsto više nego pre svega nekoliko meseci ili za 20 hiljada više nego što je NDP imala ukupno članova tokom svoje prošlogodišnje liderske kampanje. VANKUVER – Stručnjaci sa Univerziteta Britanska Kolumbija, na čelu sa profesorkom Karolin Gotej, ustanovili su da je ukupna stopa gojaznosti kod odraslih u Kanadi dostigla rekordne visine, jer je svaka četvrta sa prekomernom težinom. Profesorka Gotej kaže je taj ozbiljan zdravstveni problem zastrašujući, zato što se gojaznost povezuje sa hroničnim bolestima poput šloga i dijabetesa. Problem je prisutniji u razvijenim zemljama i posledica je konzumiranja kalorične ishrane i životnog stila sa sve manje kretanja. TORONTO – Dizajner ženske obuće Kristijan Lubuten, poznat po vrtoglavo visokim potpeticama i karakterističnom crvenom đonu, predstaviće svoje čuvene cipele na retrospektivnoj izložbi koja će trajati od 21. juna do 15. septembra u Muzeju dizajna u Torontu. Kanada će biti prva tačka na svetskoj turneji izložbe koja je u Londonu privukla rekordan broj posetilaca. TORONTO – Kanađani troše sada manje vremena uz internet nego ranije, stoji u izveštaju firme comScore. U poslednjem kvartalu prošle godine internet se u proseku koristio 41,3 sata mesečno, za razliku od 45,3 u 2011., i 43,5 u 2010. godini. Ipak za ovo vreme Kanađani uspeju da pregledaju najviše stranica na internetu, čak oko 120 dnevno. U Kanadi ima preko 25 miliona korisnika interneta i skoro svi su svakodnevno onlajn. TORONTO – Kompanija FedEdž će biti zadužena za prevoz jednog para džinovskih panda iz Kine u torontski Zoološki vrt. Predviđeno je da ovaj par ugroženih životinja odavde posle pet godina ode u Kalgari, takođe na pet godina. Najavljuje se da će pande u Toronto stići na proleće, specijalnim čarter letom koji će trajati čitav dan. Kompanija, koja će prevoz realizovati u sklopu donatorskog aranžmana, dopremaće i između 600 i 900 kilograma bambusa iz Memfisa tri puta nedeljno, za ishranu pandi. TORONTO – Ontarijski tribunal za ljudska prava, na osnovu žalbe Denisa Olorenšoa, 92, donela je odluku da osiguravajuće kompanije imaju pravo da zaračunavaju više iznose premija vozačima starijima od 80 godina, jer oni spadaju u rizičniju grupu. TORONTO – Posle intenzivne potrage i u međunarodnim okvirima, Univerzitet Toronto izabrao je Merika Gerlera, dekana Fakulteta za umetnost i nauku i poznatog stručnjaka u oblasti urbane politike i planiranja, za svog novog predsednika. Gerler će na dužnost stupiti tokom ove godine. OTAVA – Pronalazak fosilnih ostataka kamila na ostrvu Elsmere, na Arktiku, baca novo svetlo na evoluciju životinja i klimatske promene, tvrde naučnici na čelu sa Natalijom Ribžinski, paleobiologom u Prirodnjačkom muzeju u Otavi i profesorom na Univerzitetu Karlton. Fosili potiču iz srednjeg pliocena, toplog perioda pre 3,5 i 4 miliona godina, kada je temperatura na Arktiku bila za 18 stepeni viša nego danas. Ostaci sličnih, jednogrbih kamila, veoma nalik današnjim, pronađeni su i na Jukonu. MILTON, Ontario – Ove nedelje otvorene su prve radnje američkog lanca Target u Miltonu, Gelfu i Fergusu. MONTREAL – Troje kanadskih profesora, Ženevjev Šenar i Serž Larive sa Univerziteta Montreal i Karola Senehal sa Univerziteta Otava, u svojoj studiji dovode u pitanje sliku o Majci Terezi, dobitnici Nobelove nagrade za mir i humanitarke koja je na putu da bude proglašena za sveticu. Oni su se, između ostalog, bavili pričom o njenom životu, pitanjem trošenja donacija, higijene i nege obolelih u konačištima i zašto je ona pomagala korumpirani režim Duvalijea na Haitiju, i time navukli gnev brojnih vernika i poštovalaca humanitarnog rada Majke Tereze. TORONTO – Na jednoj zabavi, održanoj proteklog vikenda u jednoj praznoj radnji u Torontu, gosti su očigledno malo preterali sa alkoholom i provodom, pa su morali i vatrogasce da zovu u pomoć kako bi izvukli jednog pripitog gosta iz sefa. Iako je mladić u sefu proveo pola sata, policija je potvrdila da nije bilo nikakvih zdravstvenih problema posle ove neobične ’avanture’. TORONTO – Gradonačelnik Toronta Rob Ford i dalje traži od registrovanih lobista da daju donacije njegovoj fudbalskoj fondaciji, i pored toga što je to u suprotnosti sa gradskim kodeksom ponašanja, što je zbog toga protiv njega bio pokrenut krivični postupak koji ga je umalo koštao funkcije i što mu preporučuju da kontrolu nad fondacijom prepusti drugima dok je na mestu gradonačelnika. OTAVA – Vrhovni sud Kanade nije prihvatio da sasluša žalbe tri člana terorističke grupe Toronto 18, koji su uputili prigovor na određenu kaznu. Vođa grupe Zakaria Amara dobio je najveću moguću kaznu za terorističku delatnost, doživotni zatvor, s tim da deset godina nema mogućnosti za pomilovanjem, Saad Kalid i Saad Gaja osuđeni su na 20, odnosno 18 godina zatvora. Njima je utvrđena krivica da su kovali zaveru za podmetanje bombe sedišta CSIS-a, torontske berze i drugih ciljeva, među kojima je bila i vojna baza. MONTREAL – Kada se Luka Magnota bude pojavio pred sudijom na preliminarnom saslušanju iduće nedelje u Montrealu, tražiće da javnost ne bude prisutna u sudnici, a obrazloženje je vezano za određene probleme iz njegove lične i zdravstvene istorije. Magnota je optužen da je ubio i raskomadao telo kineskog studenta Džuna Lina, maja prošle godine. HALIFAKS – Policija u Halifaksu privela je, posle Džona Tilmana, i drugog osumnjičenog za krađu skoro 1.300 istorijskih i umetničkih predmeta, retkih knjiga, dokumenata i slika, pronađenih u jednoj kući početkom ove godine. Među predmetima nalaze se, između ostalog pismo Džordža Vašingtona, ukradeno iz arhive Univerziteta Dalhausi, kao i notni zapis muzike Henrija Tilmana, uzet iz Univerziteta Memorijal, Njufaundlend. Policija kaže da su predmeti ukradeni iz nekoliko univerziteta, muzeja i privatnih kolekcija i da njihova ukupna vrednost prelazi milion dolara. BRENDON, Manitoba – Frenk Mrkvicka, 73, osuđen je na 150 dana zatvora zbog toga što je, početkom septembra prošle godine, u pripitom stanju vozio kosilicu za travu. Sudija Šona Hjuit-Mihta odlučila se za tako strogu kaznu zbog toga što je on imao doživotnu zabranu vožnje zbog višestrukih prekršaja za vožnju pod dejstvom alkohola. TORONTO – Policija je uhvatila Pola Melnika, nastavnika u katoličkoj srednjoj školi Fadr Henri Kar, da vozi kombi brzinom od 146 kilometara na sat. U kombiju je bilo dvanaest učenika koje je Melnik vozio u Vindzor, na provincijski šampionat. Melnik je dobio krivičnu prijavu za prebrzu vožnju i neovlašćeno upravljanje vozilom sa više od deset putnika.

Nema frizure za ženu u berbernici

Neobičan spor između Omara Maruka, vlasnika berbernice, i Feit Mekgregor, žene koja je želela mušku frizuru, okončao se ipak sporazumno i u dobrom raspoloženju. Sve je počelo juna prošle godine kada je, tokom pauze za ručak, Mekgregor svratila u berbernicu Terminal u ulici Bej, i zatražila da se ošiša. Međutim, tamo joj je rečeno da ne šišaju žene, ne samo zato što su specijalizovani za muško šišanje, već i zato što im, kao muslimanima, vera ne dozvoljava da dodiruju osobe ženskog pola sa kojima nisu u srodstvu. Pošto su i mušterija i vlasnik radnje mislili da su u pravu i pošto ni jedno od njih nije želelo da prihvati objašnjenja druge strane, Mekgregor je podnela tužbu ontarijskom tribunalu za ljudska prava, tražeći da oni presude. Trebalo je, u suštini, odrediti koje je pravo preče, pravo na religiju ili pravo na uslugu, bez obzira na rodnu pripadnost. Spor je rešen kroz medijaciju, a ni Maruk ni Mekgregor nisu želeli da se izjašnjavaju o detaljima pogodbe.

Direktor ORNGE duguje bolnici Maunt Sinaj

Ontarijska ministarka zdravlja Deb Metjuz je, na listu potraživanja od bivšeg prvog čoveka ORNGE Krisa Maza, stavila i dugovanja prema bolnici Maunt Sinaj. Naglašavajući u saopštenju da je potpuno neprihvatljivo da ljudi iz zdravstva zloupotrebe svoje privilegije i zaborave svoju odgovornost prema žiteljima Ontarija, ona je istakla da podržava napore da se istraže sve mogućnosti za povraćaj novca. Maza je, pored toga što je bio direktor ORNGE, bio i plaćeni konsultant bolnice Maunt Sinaj. Otkriveno je da je on, iz javnih sredstava dobio preko 250 hiljada dolara, bez ikakvih naznaka da je bilo šta radio zauzvrat. Dr Tom Stjuart, primarijus i šef odeljenja medicinsko-hirurške intenzivne nege u bolnici Maunt Sinaj, povodom toga je podneo ostavku na svoju funkciju. Toronto star je otkrio da su Maza i Stjuart, inače prijatelji, jedan drugome namestili konsultantske poslove, pošto je i Stjuart od ORNGE sedam godina dobijao naknadu za fiktivne savetodavne poslove. U saopštenju bolnice Maunt Sinaj stoji da je dr Stjuart priznao grešku u proceni. On će nastaviti da obavlja lekarsku praksu u Maunt Sinaju.

Otvoren prvi Legolend park

U Von Mils tržnom centru prošlog petka je otvoren Legolend park, prvi takve vrste u Kanadi. Brojne atrakcije i mogućnosti koje pružaju lego kocke, jedne od najpopularnijih igračaka u svetu, od prvog dana privlače veliki broj dece, ali i ostalih zaljubljenika u igru i magiju beskrajnog kombinovanja šarenih kockica. Ime lego potiče od danske fraze ’lepo se igraj’, a prve kocke napravljene su 1949. godine. Ulaz je slobodan za decu do dve godine, a za one do 13 plaća se 18 dolara. Odrasli plaćaju 22 dolara i moraju biti u društvu dece. Ukoliko neko želi, može po ceni od 60 dolara da dobije pojedinačnu godišnju ulaznicu, ili 230 dolara za celu četvoročlanu porodicu.