REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Samo sedam odsto Hrvata ne bi napustilo svoju zemlju

Đukanović: Da je Zoran Đinđić živ bilo bi bolje

Nominacija stećaka za Listu svetske baštine

Testament Petra Prvog Petrovića Njegoša nije u Beogradu

Optužnice za ratne zločine nad srpskim civilima

I opozicija ima kompromitujuće snimke

Pozivi na nov protest Albanaca preko Fejsbuka

Samo sedam odsto Hrvata ne bi napustilo svoju zemlju

Samo sedam odsto građana Hrvatske ne želi da živi nigde drugde osim u Hrvatskoj, pokazalo je najnovije istraživanje GfK. Prema tom istraživanju, rađenom u oktobru 2012. godine, na listi najpoželjnijih država za građane Hrvatske su Nemačka, Švajcarska, Austrija, SAD, Kanada i Australija, prenosi portal Dnevnik.hr. Hrvatima je najpoželjnija država za preseljenje Nemačka, gde bi volelo da živi 13 odsto ispitanih, od kojih najviše Slavonaca (22 odsto), a najmanje Zagrepčana (osam odsto). Druga po popularnosti je Švajcarska u koju bi otišlo 11 odsto ispitanih, dok se za Austriju odlučilo osam odsto. SAD i Kanadu odabralo je sedam odsto ispitanih, a Australiju pet odsto. Istraživanje je pokazalo da je Amerika najzanimljivija mladima, odnosno da 16 odsto populacije između 15-19 godina i 12 odsto onih između 20-29 godina želi da se preseli u tu zemlju. Prema različitim segmentima društva, u Nemačku bi otišlo najviše onih čiji je život određen prošlošću i tradicijom, a u SAD sebe najviše vide avanturisti, pokazuje istraživanje. U Švajcarsku bi najčešće oni koji teže dobrom materijalnom statusu, a interes im je vreme provedeno s porodicom, uz vaspitanje dece, rad i sport, a Austriju biraju oni koji žele da žive u skladu prirodom i važna im je umetnost. Australiju biraju ambiciozne osobe kojima su važni znanje, učenje i moć, prenose mediji rezultate istraživanja. Osim šest najprivlačnijih, ispitani su naveli još 54 države u koje bi se, u potrazi za boljim sutra, rado preselili. Istraživanje je rađeno anketiranjem na terenu na uzorku od 1.000 građana starijih od 15 godina, u mestima sa više od 2.000 stanovnika. Mirjana Vujović Đurak, Zagreb

Đukanović: Da je Zoran Đinđić živ bilo bi bolje

Crnogorski premijer Milo Đukanović ocenio je da bi bilo bolje "i Srbiji i svima nama" da je živ Zoran Đinđić. Verujem da bi bio (Đinđić) ponosan na način kako su Crna Gora i Srbija obnovile svoju državnost", napisao je Đukanović u autorskom članku, povodom 10. godišnjice ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Đukanović je u članku koji prenosi podgorički dnevnik Pobjeda, napisao da je Zoranova vizija evropske Srbije živa. Prema rečima Đukanovića, Đinđić je bio u pravu kada je govorio da su svi sporovi u Srbiji od 1804. godine bili sporovi između reformatora i onih koji su se bojali promena. "Zoran Đinđić je obezbedio trajno mesto i u novijoj crnogorskoj istoriji. Dobro smo se razumeli i sarađivali, što kroz istoriju nije baš čest slučaj kad su u pitanju crnogorski i srpski političari. Ljudski, bilo je zadovoljstvo imati Zorana za prijatelja", napisao je Đukanović. On je podsetio da je Đinđić za vreme NATO bombardovanja došao u Crnu Goru (kod Đukanovića) "sa pouzdanim informacijama" da mu se u Srbiji sprema likvidacija. "Zajedno smo napravili plan njegovog boravka u Crnoj Gori. Pomogli su nam zajednički prijatelji i u Beogradu i u Crnoj Gori, koja mu je u tim teškim trenucima bila suigurno utočište", piše Đukanović. Odgovarajući na pitanje - ko je ubio Zorana Đinđića, Đukanović kaže da je odgovor možda u tvrdnjama da je Đinđić "pokušao da promeni svet u jednoj razorenoj i nedovršenoj zemlji u kojoj to nije bilo moguće". "Možda nije bilo moguće tada, ali verujem da sada jeste", poručio je Đukanović. Crnogorski premijer je ocenio i da su Đinđićeve političke poruke poučne za sve političare, pre svega u Srbiji, ali i u susedstvu. Prema rečima Đukanovića, Đinđić zaslužuje "jedno od naj-časnijih mesta u srpskoj istoriji". "Da ništa više nije rekao nego ono što je rekao studentima u Banjaluci 21. februara 2003. godine, a u tom obraćanju izneo je dilemu da li srpski narod može ući u 21. vek sa jednim vidom arhaičnog kolektivnog identiteta, Zoran Đinđić je zaslužio jedno od najčasnijih mesta u srpskoj istoriji", napisao je Milo Đukanović.

Nominacija stećaka za Listu svetske baštine

Ministari kulture zemalja iz regiona razgovarali su danas na Jahorini o zajedničkom nastupu Bosne i Hercegovine (BiH), Crne Gore, Hrvatske i Srbije za nominaciju srednjovekovnih nadgrobnih spomenika stećaka na Listu svetske baštine UNESKO. Na Jahorini su se sastali ministar civilnih poslova BiH Sredoje Nović, ministri kulture Hrvatske i Crne Gore Andrea Zlatar Violić i Branislav Mićunović, i ministar kulture i informisanja Srbije Bratislav Petković. Ministri četiri zemlje na sastanku su izrazili nadu da će za godinu dana biti u potpunosti stvorene pretpostavke za predaju nominacije za stavljanje stećaka na listu svetske baštine UNEKO. Planirano je da se u ovoj godini završe svi operativni poslovi, a da se do kraja januara 2014. godine pripremi nominacijski dosije i preda UNESKO-U. Sastanak je organizovalo Ministarstvo civilnih poslova BiH, koje je pokrenulo inicijativu da se stećci uvrste na listu zaštićenih spomenika kulture UNESCO-a 2010. godine, kada je potpisano pismo o namerama između četiri zemlje. Na teritoriji BiH, u delovima Hrvatske, Srbije i Crne Gore na 3.300 lokaliteta zabeleženo je više od 70.000 srednjovekovnih monolitnih kamenih nadgrobnih spomenika stećaka. Za Listu svetske baštine UNESKO trebalo bi da bude kandidovano 30 nekropola, od koji se 22 nalaze u BiH. U Srbiji stećci su evidentirani na približno 200 lokacija u svim graničnim opštinama Srbije sa BiH i Crnom Gorom, kao i na susednim područjima zapadne i jugozapadne Srbije, saopštilo je Ministarstvo kulture Srbije. Najstariji stećci potiču od druge polovine 12. veka, a intenzivno se klešu i ukrašavaju u 14. i 15. veku. Ta vrsta spomenika naglo nestaje u 16. veku.

Testament Petra Prvog Petrovića Njegoša nije u Beogradu

Narodni muzej Crne Gore negirao je navode da je u Narodnoj biblioteci Srbije izložen originalni testament Petra Prvog Petrovića Njegoša, jednog od najznačajnijih crnogorskih vladara. "Testament je u posedu Narodnog muzeja Crne Gore i orignal sa žigom izložen je u Njegoševoj biljardi na Cetinju od 1951. godine", prenose podgorički mediji izjavu upravnice Njegoševog muzeja Isidore Kovačić. Prema njenim rečima testament sadrži originalni žig i pečat kancelarije Petra Prvog Petrovića Njegoša, a eskpertizu tog dokumenta uradio je Jeremija Gagić, dva dana nakon smrti crnogorskog vladike. Bibliotekar i voditelj Zbirke arhivarija u Odeljenju posebnih fondova Narodne biblioteke Srbije Dušan Nikodijević ranije je beogradskim medijima izjavio da se dugo nije znalo za testament i da se pretpostavljalo da je on izgubljen. Iz Narodne bilioteke Srbije saopšteno da je reč o testamentu pisanom rukom Sime Milutinovića Sarajlije, sekretara Petra Prvog Petrovića i Njegoševeg učitelja, datiranom 18. oktobra 1830, na dan smrti crnogorskog vladike Petra Prvog Petrovića Njegoša. Tim testamentom Petar Prvi Petrović Njegoš imenuje sinovca Rada Tomova, odnosno Petra Drugog Petrovića Njegoša, za svog naslednika.

Optužnice za ratne zločine nad srpskim civilima

Tužilaštvo BiH podiglo je u sredu optužnicu protiv Osmana Brkana i Ibre Macića, koji se terete za ratni zločin protiv civila srpske nacionalnosti u okolini Konjica, tokom rata u BiH. Oni su osumnjičeni da su za vreme rata u Bosni Hercegovini, kao pripadnici Armije BiH, postupili suprotno pravilima međunarodnog humanitarnog prava kršeći odredbe Ženevske konvencije o zaštiti građanskih osoba. U optužnici se navodi da su Brkan i Macić 13. juna 1992. godine sa drugim pripadnicima Armije BiH, došli u selo Blace u opštini Konjic, koje je bilo nastanjeno stanovništvom srpske nacionalnosti. U jednoj kući su zatekli četiri starice, od kojih je najmlađa imala 78 godina, a najstarija 84. Optuženi su iz puške pucali u žene, a njihova tela još nisu pronađena. Maciću se u osam tačaka optužnice stavlja na teret da je u periodu od maja do oktobra 1993. godine, u prostorijama Osnovne škole "Musala" u Konjicu, u kojoj su bili zatvorenici srpske i hrvatske nacionalnosti, učestvovao u nečovečnom postupanju i namernom nanošenju velikih patnji i duševnog bola na naročito okrutan i ponižavajući način. Optuženi se terete da su počinili krivično delo ratni zločin protiv civila, a optužnica je prosleđena na potvrđivanje Sudu BiH, saopšteno je iz Tužilaštva BiH.

I opozicija ima kompromitujuće snimke

Posle obelodanjivanja audio-snimaka rasprava na sastancima vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) uoči parlamentarnih izbora oktobra 2012. godine, podgorički list "Pobjeda" počeo je da objavljuje stenograme sa nekih sastanaka predstavnika opozicije. Mediji koji su prethodnih dana prenosili predizbornu raspravu u organima DPS, nazvali su je "afera snimak", a glavno pitanje o kojem se razgovaralo pre parlamentarnih izbora prošle jeseni odnosilo se, navodno, na zapošljavanje pristalica vladajuće stranke. Po prvom delu snimka opozicionih predizbornih debata, međutim, i opozicija na isti način razgovara o "zbrinjavanju" svojih kadrova. List prenosi stenogram razgovora opozicionih predstavnika u Herceg Novom, u proleće 2008. godine, pred lokalne izbore. Najavljeno je i objavljivanje stenograma o dogovaranju opozicije o "preuzimanju kontrole nad finansijama" u Nikšiću, "posrbljavaju Pokreta za promene", o evidenciji "sigurnih glasova", o "uređivanju" takozvanih nezavisnih medija i o drugim temama. Ilija Despotović, Podgorica

Pozivi na nov protest Albanaca preko Fejsbuka

Makedonska policija izrazila je zabrinutost nakon što su grupe na Fejsbuku pozvale na novi protest Albanaca u petak protiv "antialbanske politike države i mučenja Albanaca" koje navodno sprovodi makedonska većina, objavljeno je juče na sajtu Balkan insajt. Na Fejsbuku je poziv na protest ispred zgrade Vlade Makedonije, posle podnevne molitve u Jaja-pašinoj džamiji, u srcu opštine većinski naseljene albanskim stanovništvom. "Niko nije zvanično zakazao protest za petak, ali smo svesni poziva na Fejsbuku i pomno pratimo situaciju", rekao je portparol policije Ivo Kotevski. Policija je pozvala na uzdržanost i upozorila da će izgrednici biti kažnjeni. U Čairu i centru Skoplja su prošlog vikenda izbili neredi kada su protesti eskalirali u sukobe sa policijom. Prvo su Makedonci u petak izrazili nezadovoljstvo zbog postavljanja Talata Džaferija, bivšeg komandanta albanskih pobunjenika, za novog ministra odbrane. Narednog dana su na ulice izašli Albanci, tvrdeći na kontramitingu da su bili izloženi napadima "makedonske rulje". Tokom dva dana nasilja povređeno je 30-ak ljudi, uništeni automobili i zapaljeni autobusi. Sve veće političke stranke su osudile nasilje, ali uz razmenu optužbi za izazivanje nereda. Neki posmatrači su povezali etničke nemire s početkom kampanje za lokalne izbore 24. marta. Nekoliko napada je prijavljeno i u ponedeljak i utorak. Tvrdi se da su napadi, uglavnom na maloletnike, etnički motivisani. U Makedoniji je 2001. godine izbio oružani sukob državnih snaga bezbednosti i albanskih pobunjenika iz potom raspuštene Oslobodilačke nacionalne armije (ONA). Sukob se, uz posredovanje SAD, završio potpisivanjem mirovnog sporazuma u Ohridu koji je garantovao veća prava Albancima koji čine četvrtinu makedonskog stanovništva.