SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Slaninijada kao vašar srpskih đakonija

Više od tri miliona stanova, nastanjeno 80 odsto

Nepoznata šteta od aflatoksina, stao izvoz kukuruza

Dačić: Ne odustajemo ni po cenu datuma

Međunarodni radio Srbija obeležava 77 godina rada

Vašington će dati konačnu reč

Slaninijada kao vašar srpskih đakonija

Kada su Kačarevčani u nedelju predveče, uz vatromet, zatvorili svoju 26. Slaninijadu, veselo su odahnuli i rekli: Uh, dobro smo prošli! Zbog ekonomske krize bilo je skeptika koji su pričali da sajam slanine i suvog mesa u ovom banatskom selu, ove godine, može da bude jako jadan. Pokazalo se, međutim, da je Slaninijada toliko veliki izazov za domaćine i za goste, da se na krizu niko nije obazirao. - Nikad veća gužva. Treba ti dva sata da napolju prođeš tri reda tezgi, a još sat da sve vidiš unutra u sali. Narod hoće sve da vidi i da proba, fala Bogu, jer došli smo da jedemo... - oteglo se kršnom Lali iz Šida, koji je stigao u Kačarevo da se uveri da Banaćani imaju bolju slaninu od Sremaca. Na tezgama je bilo dvanaest vrsta slanina, industrijske i domaće, šarena kačarevačka, suva, barena i stisnuta, od divljih svinja i mangulica, a uz njih kobasice, svinjske, goveđe, konjske, presušene i tek napravljena. Pa, dimljene kolenice i pilići, švargle, pečenice, crne, bele i rumene. Prodavalo se i kupovali, čvarci na komad, kobasice na metar, slanina na table... - Spremio sam 400 kila slanine i kobasica i sve sam prodao - zadovoljno se smeškao Zoran Saveski, svetski šampion Slaninijade i domaći Makedonac iz Kačareva. Ovo selo kod Pančeva ima 10.000 stanovnika, uglavnom potomaka kolonista iz poratnog vremena. Pored Srbi, Hercegovca, ima dosta Makedonca, koji su, sudeći po titulama, najveći majstori Slaninijade. Zlatne medalje osvajali su Borče, Stojko, Ile, Zoran i poslednji Mirko. - U Kačarevu slanina ima dušu. Ona je naš put do sreće! To narod oseća i dolazi u Kačarevo. Ovde slanina nije običan komad svinje koji okačiš u pušnicu da se odimi. Potrebno je prvo da pripremiš odgojiš svinja do 170 kila, potom ih zakolješ, a slaninu staviš u salamuru da meso prevri i izgubi svinjsku dušu. Posle toga slanina mora nekoliko nedelja da se mrzne, da bi se pretvorila u tambu slatkog zalogaja - otkrio nam je svoj recept majstor Zoran Saveski. Za tri dana Slaninijade u Kačarevo se sjatilo 200.000 gostiju sa po pedesetak autobusa i 5.000 automobila dnevno. Pored stotinu tona suvog mesa i slanine Banaćani su gostima i kupcima ponudili i rakiju dudaru, dolovačko vino, banatsku papriku, štrudle iz Kovačice. Rekordno teška šunka od 16 kila stigla je iz Banovaca. Niko se nije usudio da je načne i proba, pa će sačekati sladokusce na nekom drugom mestu. U Kačarevu je na izvolte bilo raznovrsnog mesa iz Banata, Srema, Bačke, Šumadije, Krajine, pa čak i iz Dalmacije. Najjeftinije su bile kolenice - 300 dinara, potom kobasice od 450 do 800 dinara, slanina od 600 do 1.000. Zlatiborci su nudili svoje suvo meso, ali i sir i kajmak, po jakim planinskim cenama. Njihovi duvan čvarci su bili najskuplji - 1.300 dinara za kilo. U dve kafane pod šatrama, ispečeno je pedesetak prasića i jagnjića. Uz muziku i pesmu kao za nagluve šofere, jeli su samo oni koji su imali da plate 1.400 za praseće i čak 1.800 dinara za jagnjeće pečenje, kilo. - U prestonici slanine kao na najvećem vašaru srpskih đakonija od 68 tezgi na Slaninijadi, domaćini su držali tridesetak, a ostale majstori koji su stigli iz Vranja, Kruševca, Užica, Beograda i Novog Sada. Prodavali su i nameštaj za pivnice, za 300 evra, zemljane lonce i ćupove, kazane za čvarke i pasulj, ali i gipsane slike sela Kačarevo, mali suvenir sa magnetom, za 150 dinara. Sosa iz Selnče je donela svoje tek ispečene štrudle, a Slatki Mile banatske čokolade iz domaće radinosti - objašnjavao nam je lokalni vodič Mirko Kotur. Štenad srebrnase rase pasa haski prodavani su za 100 evra. Više su iz razgledali i mazili, nego kupovali, jer kako jedan čiča sa sela reče: Mnogo su opasni, vole da oštre zube na živini! Smotaju pevca od 6 kila za dve sekunde ! Među posetiocima Slaninijade najviše je bilo penzionera, koji su gustirali vino u plastičnim čašama za 50 dinara i prejedali se leba, masti i aleve paprike za iste pare. Petar Gabor iz Kovilja je, naime, u narodnoj nošnji nudio domaći veliki lebac iz Kaća od tri kile, ali na komade, da tako više da zaradi. Ovaj profesor za čvarke, šampion za rakiju od dudinja i šarmer za penzionerke branio se od ponuda da damama iz Beograda poda ceo lebac. - Uh, vratila sam se u detinjstvo. Na ovome sam odrasla. I iduće godine dolazim u Kačarevo - bila je oduševljena hlebom i mašću gospođa Zora iz Zemuna. Marko Lopušina

Više od tri miliona stanova, nastanjeno 80 odsto

Broj stanova u Srbiji je premašio tri miliona, uz smanjenje broja stanovnika, a stalno se živi u 80 odsto stanova, objavio je Republičkog zavod za statistiku, na osnovu popisa stanovništva iz oktobra 2011. godine. Dejana Đorđević iz tog zavoda rekla je novinarima da je najviše napuštenih stanova u južnoj i istočnoj Srbiji i da podaci o stanovanju ukazuju da je u proteklih deset godina izražena migracija stanovništva iz sela u gradove. Đorđević je rekla da je popis stanovništva 2011. utvrdio da u Srbiji - bez Kosova i Metohije, živi 7.186.862 stanovnika što znači da u proseku tri na jednu stambenu jedinicu. U poređenju s popisom iz 2002. godine, broj stanova je povećan za 9,3 odsto. Po popisu iz 2011. najviše stanova je izgrađeno u opštinama Čajetina, Zvezdara, Vrnjačka Banja i Rakovica, kao i u Novom Sadu. Smanjenje broja stambenih jedinica u odnosu na popis iz 2002. zabeleženo je u opštinama Trgovište, Žitorađa, Kuršumlija, Topola i Ražanj. Prosečna površina stana u Srbiji je 72,3 kvadratna metra, ali je je u gradovima manja, 68,9 kvadratnih metara. Najviše nastanjenih stanova je u Vojvodini - 677.599 što je 84 odsto stanova za stanovanje u pokrajini. Najveći broj praznih stanova je u južnoj i istočnoj Srbiji - niko ne živi u 174.889 stanova. Zavod za statistiku će uskoro objaviti podatke iz popisa o ženama i bračnom statusu građana Srbije. Podaci o stanovanju i broju stambenih jedinica u Srbiji na osnovu popisa iz oktobra 2011. objavljeni su na sajtu Republičkog zavoda za statistiku

Nepoznata šteta od aflatoksina, stao izvoz kukuruza

Šteta koju je prouzrokovao povišeni nivo aflatoksina u mleku u Srbiji još nije procenjena, izjavio je danas ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić. Prodaja mleka u Srbiji je, prema navodima medija, smanjena za 40 odsto posle informacija o povišenom nivou kancerogenog aflatoksina u mleku. Direktor produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin rekao je da je zbog te afere potpuno nestalo interesovanje stranih kupaca za kukuruz iz Srbije i da su zaustavljeni svi izvozni aranžmani zbog zaraženosti kukuruza, i dodao da je cena pala na 20 dinara po kilogramu bez PDV-a, uz ocenu da je dostignuta najniža granica i da se cena više neće smanjivati. Vlada Srbije je posle izbijanja afere povećala dozvoljeni nivo za 10 puta, sa 0,05 mikrograma po kilogramu na 05, mikrograma, uz obrazloženje da tako štiti proizvođače mleka. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović rekao je da država razmatra mogućnost postepene primene smanjivanja dozvoljenog nivoa aflatoksina sa 0,5 mikrograma na 0,05 mikrograma po litru, što je evropski standard, a da EU nije obavezala Srbiju do kada bi to trebalo da uradi. Golubović je naveo da se usklađuje i pravilnik o prisustvu aflatoksina u hrani za stoku i da će ovog puta biti obavljena prava harmonizacija sa EU, u skladu sa interesima proizvođača mleka i stoke u Srbiji. Dodao je da svaka zemlja mora da proceni do kog vremena treba da dozvoljeno prisustvo aflatoksina svede na nivo koji propisuje EU, ali da to, kako je napomenuo, mora da bude "vezano sa realnim životom". Golubović je ponovio da bi danas trebalo da stignu rezultati superanalize mleka koje će biti objavljene na sajtu Ministarstva poljoprivrede, a da će sve količine mleka sa povišenim nivoom aflatoksina biti pravilno uništene. Ministarstvo poljoprivrede je predložilo Vladi Srbije smenjivanje vršioca dužnosti direktora Uprave za veterinu Ivana Soča i direktora Uprave za zaštitu bilja Jana Boćanskog, rečeno je agenciji Beta u ministarstvu.

Dačić: Ne odustajemo ni po cenu datuma

Čak ni po cenu nedobijanja datuma početka pregovora s Evropskom unijom, Srbija ne može da u Briselu prihvati dogovor s prištinskim vlastima, ako ne budu povećane nadležnosti predložene zajednice srpskih opština na Kosovu, izjavio je danas u Beogradu predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić. "Ukoliko ne budu povećane nadležnosti, ne možemo da prihvatimo predlog, čak i da ne dobijemo datum. Mi ovo ne radimo zbog datuma, nego radi rešenja problema na Kosovu", rekao je Dačić novinarima u Vladi Srbije. Dačić je dodao da Srbija traži da zajednica srpskih opština dobije izvršna ovlašćenja, ali se Priština tome protivi. "Dogovoreno je da zajednica srpskih opština ima skupštinu, predsednika, potpredsednika, bord i savet kao izvršne organe", rekao je Dačić i ukazao da najveći problem za uspeh dijaloga predstavlja spor oko nadležnosti te zajednice. Dačić je rekao da Srbija "ne može da se saglasi sa tim da se zajednica srpskih opština bavi izdavanjem knjiga" i da se varaju oni koji veruju da će Srbija radi dobijanja datuma pristati na nešto što je u suprotnosti sa njenim državnim interesima. "Ako neko misli da ćemo da bismo dobili datum (za početak pregovora sa EU) uraditi nešto protivno našim nacionalnim interesima mislim da greši. Mi ovo ne radimo zbog datuma...", rekao je Dačić i dodao da je tačno da Srbija nema kontrolu nad većim delom Kosova, ali da je isto tako činjenica da ni Priština nema kontrolu nad jednim delom Kosova. "Ja jesam za dogovor. Jesam za kompromis, ali on mora da bude pravedan da bi bio trajan", rekao je Dačić i dodao da on u Briselu ne pregovara u svoje ime već u ime Vlade Srbije i čitave države i da se mora voditi računa i da ono što se dogovori u Briselu bude moguće sprovesti u praksi. Premijer je rekao da će on i predsednik Srbije i potpredsednik vlade, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić naredne sedmice imati sastanke sa zvaničnicima Evropske unije u Briselu, gde u ponedeljak počinje sastanak ministara spoljnih poslova EU. Tema je, kako je rekao Dačić, razjašnjenje svih pitanja u vezi sa evropskih integracijama Srbije uoči predstojećeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije. Dačić je rekao da se od javnosti ne krije ništa o pregovorima u Briselu i da je ključan problem u tome što Priština ne prihvata koncept zajednice srpskih opština na Kosovu koji je predložila Srbija. Kako je naveo, problem predstavlja i to što Srbija traži da se izbori za skupštinu zajednice srpskih opština sprovode direktno, a Priština to ne želi. "Spremni smo na kompromis, ali da se institucije Srbije transformišu u institucije srpskih opština na Kosovu", rekao je premijer i dodao da ne shvata zašto svuda u svetu pojedini regioni mogu da dobiju izvršna ovlašćenja, a to samo nije moguće na Kosovu. Dačić je rekao i da će Skupština Srbije odlučivati o eventualnom dogovoru u Briselu.

Međunarodni radio Srbija obeležava 77 godina rada

Međunarodni Radio Srbija-Radio Jugoslavija, jedna od najstarijih kratkotalasnih radio stanica u svetu, danas će obeležiti 77 godina postojanja. Osnovana je u Kraljevini Jugoslaviji 1936. godine, šest godina pre Glasa Amerike. Međunarodni radio Srbija, preko kratkog talasa, emituje program u sve delove sveta na 12 jezika: srpskom, za dijasporu, zatim na engleskom, francuskom, nemačkom, ruskom, španskom, arapskom, albanskom, grčkom, italijanskom, mađarskom i kineskom. Radio, pored kratkog talasa, emituje program i na satelitu i internetu, preko multimedijalnog sajta www.glassrbije.org U saopštenju te radio stanice navodi se da je u proteklih skoro osam decenija potvrđena osnovna namena programa sadržana u informisanju međunarodne javnosti i dijaspore o zbivanjima u Srbiji. "Zaposleni u ovoj medijekoj kući, ulažu ozbiljne napore kako bi pored dnevnih informacija, plasirali i osmišljene sadržaje iz bogate srpske tradicije, kulturne baštine, narodnih običaja, prirodnih lepota i znamenitosti, turizma i ekologije, u pisanoj, audio i video formi", piše u saopštenju. Kako se navodi, zaposleni u Međunarodnom radiju Srbija spremno dočekuju predstojeću transformaciju u skladu sa Medijskom strategijom.

Vašington će dati konačnu reč

Odbijanje Prištine da prihvati nadležnosti zajednice srpskih opština na kojima insistira Beograd, dokaz je da će Vašington, a ne Brisel, doneti konačnu odluku, izjavio je beogradski analitičar Predrag Simić. On je za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekao da je dosadašnja praksa pokazala da se "u Evropi nešto počne, a u Vašingtonu završi". "Tvrdoglavo odbijanje zajednice srpskih opština dokaz je da iza Prištine stoji Amerika. Čuli smo ovih dana da su se obe strane obratili Americi za pomoć i ona će imati poslednju reč. U Prištini ne postoji ni jedna bista evropskih značnika", rekao je Simić. Bivši ambasador u Francuskoj i profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka ocenio je da je to što je šesta rudna razgovora Beograda i Prištine u Briselu loše završena "poraz evropske diplomatije". O dobijanju datuma za početka pregovora Srbije o članstvu u EU on je ponovio da će ključnu ulogu imati Nemačka, odnosno njen Bundestag, koji je sada "pred izborima, a 80 odsto građana se protivi proširenju EU". Simić je očekuje da će se nastaviti diplomatske posete između Srbije i Nemačke kako bi se "odmrzla situacija" i u Briselu i u Berlinu, a u korist Srbije.