SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Za praznik se očekuje cveće, nakit i parfemi

Karlos Slim čertvrti put za redom najbogatiji na svetu

Britanci među najnezdravijim narodima u Zapadnoj Evropi

Enormni troškovi SAD u Iraku, sa premalo rezultata

Kako to vide drugi... Mutno Čavesovo nasleđe

Golf proglašen za Evropski auto godine na sajmu u Ženevi

Lekari veruju da je dvogodišnja devojčica izlečena od HIV

EU kaznila Majkrosoft sa 561 milion evra

Za praznik se očekuje cveće, nakit i parfemi

Ruskinje za Međunarodni dan žena, 8. mart, najčešće žele da im se pokloni ogroman buket cveća, nakit ili kvalitetan parfem, poželjno uz romantičnu večeru, rezultati su ankete istraživačkog centra Romir. Za 8. mart, koji je u Rusiji državni praznik i neradni dan, nepoželjni su pokloni kao što su kuhinjski pribori i aparati, kao i kancelarijska roba. Poklon broj jedan za Ruskinje je - cveće, za njega se izjasnilo 23 anketiranih. Pritom je poželjno da buket bude "ogroman, veliki, predivan". Omiljeno cveće su ruže, lale i orhideje. Na drugom mestu je nakit - 21 odsto žena je navelo da bi najpoželjniji poklon bio nakit od zlata ili srebra, po mogućnosti prsten. Treće mesto dele parfemi, kozmetika i poklon-vaučeri za posetu salonima lepote i spa salonima. Za to se izjasnilo osam odsto žena. Pet odsto žena ne voli da dobije kuhinjski pribor, kancelarijsku opremu i telefone. Drugih pet odsto žena je navelo da ne podnose za 8. mart da dobiju suvo cveće, mimoze, karanfile i kaktuse. Prema anketi centra Superjob, muškarci se slažu da su pokloni ženama i koleginicama za 8. mart dobra tradicija. Svaki drugi anketirani muškarac je naveo da u njegovoj kompaniji uoči praznika razmišljaju kako da obraduju koleginice. Na poslu će 22 odsto muškaraca čestitati koleginicama praznik, a 21 odsto je navelo da je spremno da to učini za prazničnim stolom. U šest odsto šlučajeva kompanije spremaju slavlje u restoranu. Kompanija MAR Konsalt je procenila da će Moskovljani za poklone za 8. mart ove godine potrošiti između 15 i 18 milijardi rubalja, odnosno između 500 i 600 miliona dolara. Najviše će se za poklone potrošiti po 200 dolara, a samo za kupovinu cveća će biti potrošeno oko 43 odsto od ukupne sume.

Karlos Slim čertvrti put za redom najbogatiji na svetu

Meksički milijarder Karlos Slim i ove je godine, četvrtu godinu za redom, najbogatiji čovek na svetu, dok investitor Voren Bafet prvi put od 2000. nije među trojicom najbogatijih, saopštio je časopis Forbs. Na ovogodišnjoj Forsovoj listi milijardera našlo se rekordnih 1.426 ljudi, što je za 16 odsto više nego prethodne godine. Njihovo prosečno bogatstvo je 3,8 milijarde dolara, što je za tri odsto više nego na prošloj listi. Bogatstvo Karlosa Slima, čija su osnovna delatnost telekomunikacije, procenjuje se na 73 milijarde dolara, dok je godinu dana ranije bilo 69 milijardi. Bil Gejts iz Majkrosofta je na drugom mestu sa 67 milijardi dolara, dok je Bafet, vlasnik Berkšir Hetveja pao na četvrto mesto sa 53,5 milijarde dolara. Njegovo mesto je zauzeo Španac Amansio Ortega, vlasnike lanca prodavnica odeće Zara, koji je u odnosu na listu iz 2012. skočio za dva mesta s 57 milijardi dolara. Na Forbsovoj listi se nalazi 40 ljudi koji su zaradili značajan deo svog bogatstva upravljanjem Hedž fondovima - oni su zaradili tako što su za investitore trgovali na finansijskim tržištima i naplaćivali procente od toga. Bogatstvo napoznatijeg hedž fond menadžera, Džordža Soroša, procenjuje se na 19,2 milijarde dolara. Sa svojih 82 godine, on ne nadzire svakodnevne operacije, ali je i dalje uključen u rad Soros fond menadžmenta koji vredi 24 milijarde doalra.

Britanci među najnezdravijim narodima u Zapadnoj Evropi

Stanovnici Velike Britanije, uprkos šest decenija obezbeđene zdravstvene zaštite i rasprostranjenim kampanjama za zdrav život, među su najnezdravijim narodima u Zapadnoj Evropi, pokazuje nova studija objavljena u medicinsikom časopisu Lanset. Prema istraživanju u kojem je analizirana učestalost oboljevanja i smrti od 1990. do 2010. u 16 zemalja Zapadne Evrope, Australiji, Kanadi i SAD, Britanci nisu rešili probleme zdravstvenih rizika, poput visokog krvnog pritiska, gojaznosti i zloupotrebe alkohola i droge. Vođa istraživačkog tima Kristofer Marej, koji se bavi medicinskom statistikom na Univerzitetu Vašington u Sijetlu, rekao je da su rezultati studije "iznenađujući". "Svi mislimo da Velika Britanija ima odličan zdravstveni sistem i jednu od najsofisticiranijhih medicinskih istraživačkih zajednica na svetu", rekao je Marej, dodajući da "niko ne bi očekivao da je Velika Britanija na dnu". Velika Britanija je na 12. mestu po očekivanoj dužini zdravog života od 68,6 godina. SAD su na 17. mestu od 19 zemalja sa 67,9 godina života dobrog zdravlja. Španija je na vrhu sa 79,9, dok je Finska na začelju sa 67,3 godina zdravog života. Gledano prema godinama izgubljenim zbog zdravstvenih problema, Velika Britanija je na pretposlednjem mestu zbog ozbiljnih respiratornih infekcija, komplikacija s prevremeno rođenim bebama i raka dojki. Italija ima najmanju stopu smrti zbog respiratornih infekcija, dok Norveška najbolje rešava probleme prevremenog rađanja. Švedska ima najnižu stopu smrti zbog raka dojki. U Velikoj Britaniji je došlo do povećanja stope smrti zbog alkohola i droga među ljudima starim između 20 i 54 godine. Učestalost ciroze jetre, što se povezuje s preteranim unošenjem alkoholnih pića, u Velikoj Britaniji se povećala za 65 odsto u poslednje dve decenije, zbog čega je i tamošnja vlada nedavno reagovala suzbijanjem jeftinih pića određivanjem minimalne cene. Bolesti srca, moždani udari i rak su najčešći uzroci smrti u Zapadnoj Evropi, ali Velika Britnaija ima veću stopu smrtnosti među razvijenim zemljama proučavanim u studiji koju je platila fondacija Bila i Melinde Gejts.

Enormni troškovi SAD u Iraku, sa premalo rezultata

Deset godina od američke invazije Iraka, koja je poreske obveznike u SAD koštala 60 milijardi dolara, Irak je i dalje toliko nestabilan i razbijen da se čak i njegovi lideri pitaju jesu li napori Vašingtona da se obnovi ratom razorena zemlja, bili vredni tolikog troška. Na takav zaključak upućuje danas objavljen, završni izveštaj koji je Kongresu SAD podneo glavni revizor za rekonstrukciju Iraka, Stjuart Bauen. Njegov nalaz je jasan: Sjedinjene Američke Države su u Irak uložile previše novca, a rezultata je premalo. Rekonstrukcija je "narasla do proporcija koje su daleko nadmašile one što se predviđalo, a kada se uzme u obzir koliko je novca utrošeno, nedovoljno je postignuto", rekao je Bauen agenciji Asošiejted pres (AP). Bauen je u završnom izveštaju priložio svoje intervjue sa čelnicima Iraka, uključujući premijera Nurija al-Malikija. Kako je Al-Maliki izjavio, američke investicije "mogle su doneti velike promene Iraku", ali su bile nedovoljne. "Novac se trošio nenamenski", ukazao je Al-Maliki, šiitske većine u Iraku. Predsednik iračkog parlamenta Osama al-Nuđaifi, koji pripada manjinskim sunitima, rekao je američkim revizorima da je rekonstrukcija njegove zemlje "generalno imala nepovoljne rezultate". A vladin zvaničnik Kjubad Talabani, predstavnik manjinskih Kurda i sin iračkog predsednika Džalala Talabanija je izjavio: "Mislite da ćete srediti problem ako ga 'gasite' novcem? To jednostavno ne spada u strateški način razmišljanja". Loši rezultati iz Iraka mogu se uzeti kao predviđanje za Avganistan. Za rekonstrukciju te zemlje, posle ulaska američkih trupa 2001. godine, poreski obveznici SAD već su dali 90 milijardi dolara, pri čemu tamošnje vojne operacije nisu završene. Trajaće do 2014. godine, a čak ni tada neće biti potpuno okončane. Senator Bob Korker, vodeći predstavnik Republikanske stranke SAD u Komitetu Senata za međunarodne odnose, ovaj izveštaj je ocenio kao "zaprepašćujuć". Takođe je ocenio da će lekcije koje izveštaj nudi biti poučne za buduće projekte rekonstrukcije, naročito za odluku o milijardama dolara koje tek treba da se utroše na Avganistan. Korker je pozvao da se podrobno ispitaju američki programi pomoći inostranstvu koje vodi Stejt department, kako bi se obezbedilo da se novac troši mudro. "Dugujemo to ne samo američkim poreskim obveznicima, veći i svima - bilo da su civili ili u uniformama - koje smo poslali u opasna i izazovna područja da bi ta područja učinili bezbednim i da bi tamo sproveli američke programe", saopštio je Korker. Po podacima kongresne službe za budžet, SAD su utrošile najmanje 767 milijardi dolara na vojnu, diplomatsku i druge vrste pomoći od kako su počele operacije u Iraku. Druga organizacija, Nacionalni projekat za procenu prioriteta, smatra da je trošak zapravo veći - 811 milijardi dolara.

Kako to vide drugi... Mutno Čavesovo nasleđe

Niko nije zamišljao da će završiti ovako: razorenog tela, u bolničkom krevetu, pod višemesečnim pokrovom ćutanja, nevidljiv. Za životnu dramu venecuelanskog predsednika Uga Čavesa i prijatelji i neprijatelji su predviđali neko operetsko finale, piše britanski "Gardijan". Jedni su očekivali da će vladati decenijama, da će preobraziti i Venecuelu i Latinsku Ameriku, i oprostiti se od pristalica u dubokoj starosti, mašući s balkona. Drugi su zamišljali da će biti srušen s vlasti, ponižen i poražen raspadom svoje revolucije i provesti poslednje dane kao progonjeni parija. Umesto toga, 58-godišnji lider čiju je smrt u utorak objavio njegov potpredsednik Nikolas Maduro, podlegao je raku u bolnici u Karakasu, dugo odlazeći s ovog sveta iza paravana službene tajne. Dečak iz ravnice Barinas koji je voleo da crta i peva i školovao se za oficira, postao je zaverenik i pučista, predsednik i svetska ličnost, ostavljajući mutno nasleđe trijumfa, propasti i neizvesnosti, ocenjuje "Gardijan". List piše da se nakon Čavesove smrti postavlja pitanje kuda ide njegova "socijalistička revolucija 21. veka", jedinstven eksperiment vladanja pomoću harizme i obilnih prihoda od nafte, kao i drugo, o kojem će istoričari i političari raspravljati decenijama, a to je šta je njegovo nasleđe. Čaves je izvazvao obožavanje u zemlji i indignaciju u inostranstvu, bio je diktator koji zatvara protivnike, sponzorisao je teroriste i pustio sopstveni narod da gladuje. Ali, bio je i junak koji brani siromašne, gradi demokratiju i ustaje protiv SAD, ocenjuje Gardijan. Čaves je bio hibrid: i demokrata, i autokrata, i napredan i siledžija. Izgradio je kult svoje ličnosti, ukinuo ograničenje trajanja vlasti, suzbio privatne medije, a pod svoju ličnu kontrolu stavio vojsku, skupštinu, sudstvo i državnu naftnu kompaniju. Pravio se da ne vidi logore gerilaca FARK kraj granice s Kolumbijom gde ratuju, hvalio se da kao braću voli Mugabea, Gadafija i Asada. Ali, najteža kritika Čavesove vladavine nije nedostatak demokratskog kredibiliteta, već nedostatak upravljačke sposobnosti. Posle decenije rekordnih prihoda od oko hiljadu milijardi dolara Venecuela se raspada: putevi su puni rupa, mostovi se ruše, rafinerije eksplodiraju. Dalekovodi varniče i zuje, zemlja je često bez struje. Državne bolnice su pune zaraza, zatvori prljavi i okrutni, potraga za osnovnim namirnicama svakodnevna, konstatuje Gardijan. Ubistva i otmice su sve češće, u gradovima je proglašen policijski čas. Valuta je nedavno devalvirala peti put za deset godina, mladi stručnjaci su emigrirali. Pod teretom eksproprijacija privatna poljoprivreda i industrija su posrnule. Ogroman uvoz popunjava prazninu, brda kontejnera su u lukama, uprkos orvelovskim parolama o "prehambrenom suverenitetu" i "proizvodnoj nezavisnosti". Venecuelanci na trotoarima prodaju sitnice - a računaju se kao zaposleni, ili čekaju u propalim državnim preduzećima da im prođe radno vreme. Ipak, gladi nema jer je uvek bilo novca da se začepe pukotine. Čavesa su poštovali milioni: žitelji slamova od jeftine cigle i talasastog lima osećali su da je on na njihovoj strani, da razume njihovu borbu za život. Pobeđivao je na izborima, bogato je davao bolnicama, za opismenjavanje i socijalne programe, preneo vlast opštinskim većima, suprotstavio se Džordžu Bušu zbog Iraka, podsticao ponos regiona i pouzdanje širom Latinske Amerike, a sve to je postigao harizmom i darom. Zbog tirada protiv bogatih kao "svinja koje će cvileti" i "vampira", postao je omiljen među sirotinjom, ali je oterao od sebe srednju klasu i tradicionalnu elitu. Zemlja se trajno podelila na trećinu koja ga obožava, trećinu koja ga prezire i trećinu koja ekvilibrira između njih. Opozicija je pobedila na poslaničkim izborima 2010, ali on je i dalje imao svu vlast. Ispraznio je posebne državne rezerve, pozajmicu Kine i masovnom izgradnjom stanova za sirotinju obezbedio pobedu na predsedničkim izborima oktobra 2012. Ali rak koji mu je otkriven u junu 2011, ugrozio je njegovu strategiju. Pobednik predsedničkih izbora, Čaves nije čekao inauguraciju 10. januara, već je odmah, dok se lečio na Kubi, pripremio tranziciju: imenovao je Madura, svog iskusnog ministra inostranih poslova za potpredsednika i verovatno jedinog naslednika koji bi mogao objediniti vladajuće frakcije. U svojoj pompeznosti, "komandante" je jednom kao jeres odbacio ideju o "čavizmu bez Čavesa", ali, kada ga je izdalo njegovo "armirano-betonsko" telo, i pre no što je otišao u legendu, Čaves, večiti pragmatičar, učinio je sve što je mogao da spase svoju revoluciju, ali o tome će se tek suditi, zaključuje britanski list.

Golf proglašen za Evropski auto godine na sajmu u Ženevi

Novi model Folksvagenovog "golfa" je na Ženevskom sajmu automobila proglašen za "Evropski automobil godine". Novinari iz više od 20 zemlja glasali su za "golfa" koji je dobio 414 glasova. Subaru "BRZ" koji se prodaje i kao Tojota "GT-86" na drugom je mestu sa 202 glasa, dok je Volvo "V40" na trećem sa 189 glasova. Nagrada na Ženevskom sajmu autobila je jedna od najvažnijih u Evropi u autoindustiji. "Golf" je ovu nagradu već dobio 1992. godine. Zvanično otvaranje 83. Ženvskog sajma automobila je u četvrtak 7. marta, a trajaće do marta.

Lekari veruju da je dvogodišnja devojčica izlečena od HIV

Lekari u SAD veruju da je od HIV-a izlečena dvogodišnja devojčica rođena s virusom, javile su agencije. Devojčica iz američke države Misisipi, koja je zaražena preko majke koja je HIV pozitivna, godinu dana nije na terapiji i nema znakova infekcije, navode lekari koji prate njen slučaj od rođenja. Naučnici pretpostavljaju da je na remisiju uticalo to što je beba ubrzo po rođenju počela da prima terapiju. Najavljeno je da će detalji o slučaju biti objavljeni u medicinskom časopisu. Nema garancija da će dete ostati zdravo, ali ako se to dogodi, ona će biti drugi slučaj izlečenja od virusa HIV-a. Amerikanac Timoti Rej Braun 2007. godine je postao prva osoba za koju se veruje da je izlečena od HIV-a.

EU kaznila Majkrosoft sa 561 milion evra

Vulkan Tangkuban Perahu na ostrvu Java proradio je nakon 30 godina mirovanja i od juče izbacuje gusti crni dim, javlja agencija Anadolija. Vulkanolog u indonežanskoj vladi Henda Gunavan rekao je da vulkan Tangkuban Perahu, koji se nalazi na zapadnom delu ostrva Java, izbacuje i pepeo u prečniku od 500 metara. On je dodao da nema opasnosti po naselja u okolini vulkana. Vlasti Indonezije upozorile su da vulkan izbacuje toksične gasove i da je potrebno držati se najmanje kilometar i po od samog kratera. Tangkuban Perahu visok je 2.084 metara, a poslednji put je bio aktivan 1983. godine. Vulkan, u blizini grada Bandung, među najvećim je turističkim atrakcijama na Javi.