REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Vujanović i Lekić promenili odnos snaga

Dodik: Debata UN korisna za rad Haškog tribunala

U maju rekontrukcija zločina u Gruborima kod Knina 1995.

Lokalni izbori u Hrvatskoj 19. maja

Krivična prijava protiv gradonačelnika Herceg Novog

Novine opiširno o navodnim izbornim nepravilnostima

Šola uhapšen zbog malverzacija u Karlovačkoj banaci

Vujanović i Lekić promenili odnos snaga

Predsednički izbori u Crnoj Gori na kojima je, po preliminarnim rezultatima Državne izborne komisije, pobedio kandidat vladajuće Demokratske partije socijalista Filip Vujanović, pokazali su drugačiju političku mapu od one s parlamentarnih izbora 14. oktobra 2012. Vujanović je pobedio u 10, a kandidat opozicije Miodrag Lekić u 11 opština Crne Gore. Vujanović je ostvario slabiji izborni rezultat nego vladajuća koalicija u oktobru, dok je Lekić na predsedničkim izborima prošao bolje nego opozicija na parlamentarnim. Vujanović je izgubio i u osam opština u kojima lokalnu vlast ima vladajuća koalicija na državnom nivou. On je manje glasova od koalicije na parlamentarnim izborima dobio, recimo, pre svega, u Podgorici i Nikšiću, ali i u Baru i Kotoru. U Ulcinju je, po prvim rezultatima izbora, Vujanović dobio upola manje glasova nego što je koalicija osvojila na oktobarskim parlamentarnim izborima. Isto je i u Rožajama, a pad je zabeležio i u Plavu. Vujanovićev izborni minus dobrim delom može da se objasni bojkotom izbora od strane Socijaldemokratske partije (SDP), koalicionog partnera DPS, ali verovatno i nekim nacionalno-političkim kalkulacijama birača - bar u Rožajama, Plavu i Ulcinju. Lekić je pak osvojio nekoliko hiljada glasova više nego što je opozicija dobila na parlamentarnim izborima u oktobru. U Rožajama, na primer, dobio je 1.400 glasova više nego što su u tom gradu sve parlamentarne opozicione stranke dobile u oktobru. Bolji izborni rezultat od koalicije koja ga je podržala kao predsedničkog kandidata, Lekić je postigao i u Plavu i Ulcinju. U rodnom Baru, Lekić je dobio 300 glasova više od opozicije na parlamentarnim izborima. Vujanović je, po svemu sudeći, slabije prošao od svoje partije i koalicije, zbog bojkota SDP, ali nema sumnje i zbog činjenice da se treći put kandidovao za šefa države, bez obzira na to da li je imao ili ne ustavno pravo. Simptomatična je, u tom smislu, ocena funkcionera SDP Džavida Šabovića da je u plavskoj opštini, čak i jedan broj Bošnjaka i Albanaca, glasao protiv Vujanovića. "Možda su glasali iz inata. Neće Filipa, pa bi glasali za bilo koga, samo ne za njega", reči su Šabovića. U političkom smislu, posebna zanimljivost predsedničkih izbora u Crnoj Gori je veoma mali odziv birača u Rožajama, Ulcinju i Plavu, opštinama u kojima dominira muslimansko-bošnjačko i albansko stanovništvo. U Ulcinju je na izbore izašlo jedva oko 25 odsto, a u Rožajama i Plavu samo pet, šest odsto više. Činjenica je da je u tim opštinama uticajna SDP, pa bi se slab odziv mogao objasniti i preporukom te partije da se predsednički izbori bojkotuju. Stavom da ne treba glasati na izborima, odnosno, da SDP ne bi imala ništa ni da je na izborima pobedio Lekić, manji koalicioni partner je, kako se objašanjava, hteo DPS da "udari šamar". To je uglavnom postignuto, ali slab odziv i mlaka podrška Vujanoviću, najverovatnije šalju i neke druge političke poruke. To bi se moglo okarakterisati kao političko-nacionalna homogenizacija u manjinskim narodima, s ciljem da se vlast natera da više uvažava njihove interese. Podatak koji na to upućuje je i to da je Vujanović i u Tivtu osvojio 600 glasova manje od vladajuće koalicije, na izborima u oktobru, iako je u toj opštini uticajna Hrvatska građanska inicijativa takođe koalicioni partner DPS. Predsednički izbori u Crnoj Gori su politički višeznačni - pre svega vlast, ali i opozicija dobile su na osnovu strukture izbornih rezultata mnogo poruka i opomena koje će morati da analiziraju i u skladu sa time povuku poteze koji bi mogli doneti dosta političkih promena u zemlji.

Dodik: Debata UN korisna za rad Haškog tribunala

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik ocenio je da će javna debata u Ujedinjenim nacijama o radu Haškog tribunala biti važna za dalju praksu ovog suda, za koji on smatra da nije ostvario svoju misiju. "Očigledno je da Sud u Hagu nije ostvario svoju misiju osude zločina, niti je uspeo da poveća stepen poverenja među narodima. Štaviše, smatram da je zbog prakse Haškog tribunala nepoverenje među narodima još veće", kazao je Dodik. Kako je preneo Radio RS, predsednik RS je naglasio da je "selektivnost Haškog tribunala doprinela osećaju nepravde, koji je narode još više udaljio". "Jedne je ohrabrio, a druge definitivno uverio i doveo do očaja i rezignacije", ocenio je on. Dodik je rekao da je veoma važno da se raspravlja o radu Haškog tribunala, zahvalivši se predsedniku Generalne skupštine UN-a Vuku Jeremiću zato što je omogućio javnu debatu o radu međunarodnih krivičnih sudova "bez obzira na opstrukciju velikih sila, poput Amerike". Predsednik RS je rekao da je tokom boravka u Hagu proveo nekoliko sati sa Radovanom Karadžićem, pripremajući se za svedočenje i razgovarajući sa njim o aktuelnim dešavanjima. "Karadžić ima zadivljujuću energiju, veoma je posvećen interesima srpskog naroda i RS i ja sam to doživeo veoma pozitivno", kazao je Dodik. On je u Haškom tribunalu svedočio kao svedok odbrane haškog optuženika i bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića. Dodik je još kazao da bi, iako mu se Karadžić nije na to žalio, problem mogao biti u tome što su "mnogi" iz Srpske demokratske stranke (SDS), sadašnji ili bivši članovi ove stranke, odbili da svedoče kao svedoci odbrane u procesu protiv Radovana Karadžića. "On se nije na to žalio, ali vidim da se to pominje kao neki problem. U svakom slučaju, razgovarali smo o aktuelnoj situaciji i složili se da kada čovek sedne na ovu funkciju (predsednika RS), u bilo kom vremenu, onda je to nešto sasvim drugo, nego kada to gledate sa strane", kazao je predsednik RS. Ljiljana Kovačević, Banjaluka

U maju rekontrukcija zločina u Gruborima kod Knina 1995.

U selu Grubori kod Knina, gde je posle akcije Oluja u avgustu 1995. godine ubijeno šest starijih srpskih civila, 17. maja biće sprovedena rekonstrukcija zločina, rečeno je danas novinarima u zagrebačkom Županijskom sudu. Za taj zločin optuženi su bivši pripadnici specijalne policije Franjo Drljo i Božo Krajina. Ratni komandant specijalne policije Mladen Markač, koji je u Hagu oslobođen krivice za ratni zločin tokom i posle akcije Oluja 1995. godine, ponovo danas nije došao da svedoči na suđenju za taj zločin. Iako su mu poslata dva sudska poziva, Novi list na portalu navodi da Markač nije podigao nijedan poziv. Pred Županijskim sudom u Zagrebu krajem novembra 2011. počelo je suđenje bivšim pripadnicima Antiterorističke policijske jedinice Lučko za ratni zločin nad srpskim civilima u selu Grubori kod Knina posle akcije Oluja 1995.godine. U tom slučaju bio je optužen i Igor Beneta čije je telo 2011. pronađeno obešeno u šumi na području Zadra, ali je policija tek pet meseci kasnije utvrdila njegov identitet. Iako je unutrašnjom kontrolom MUP utvrđeno da je Beneta počinio samoubistvo, u javnosti se nagađalo da je ubijen kako ne bi svedočio protiv saboraca o čemu su u medijima govorili i neki njegovi prijatelji. Tužilaštvo tereti bivše pripadnike specijalne policije da su 25. avgusta 1995. u Gruborima ubili šestoro starijih srpskih civila i to u vreme kada je grupa specijalaca osiguravala put Voza slobode kojim je nakon Oluje u Split išao hrvatski državni vrh na celu s tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom.

Lokalni izbori u Hrvatskoj 19. maja

Lokalni izbori u Hrvatskoj biće održani 19. maja, odlučila je hrvatska vlada. Raspisani su izbori za članove predstavničkih tela jedinica lokalne i regionalne samouprave, opštinski načelnici, gradonačelnici i župani kao i njihovi zamenici. Vlada je raspisala i izbore za zamenike opštinskih načelnika, gradonačelnika i župana iz redova pripadnika nacionalnih manjina, odnosno iz redova pripadnika hrvatskog naroda u jedinicama u kojima pripadnici neke nacionalne manjine čine većinu stanovništva. Ministar uprave Arsen Bauk rekao je da će se u 73 jedinice lokalne samouprave birati 75 zamenika iz redova nacionalnih manjina i pripadnika hrvatskog naroda. Od njih su 39 zamenici iz redova srpske manjine, sedam italijanske, po četiri iz češke i mađarske, po dva iz rusinske, romske i bošnjačke, a jedan iz reda slovačke manjine, dok je 14 zamenika iz redova hrvatskog naroda tamo gde neka od nacionalnih manjina ima većinu. Odluka o raspisivanju izbora stupiće na snagu 18. aprila, a rok za predaju lista ističe 2. maja u ponoć. Redovni lokalni izbori održavaju se na četiri godine i to treće nedelje u maju.

Krivična prijava protiv gradonačelnika Herceg Novog

Crnogorska policija podnela je krivičnu prijavu protiv gradonačelnika Herceg Novog Dejana Mandića koga sumnjiči za zloupotrebu službenog položaja. Mandić se sumnjiči da je prekoračio ovlašćenja dozvoljavajući osobi iz Herceg Novog da za 7.750 evra otkupi deo zemljišta koji je u katastarskim knjigama kategorisan kao javnu put. Policija konstatuje da "prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi ne mogu biti objekti privatne svojine, pa samim tim ni predmet zahteva za otkup". Mandić je, kako se sumnja, omogućio sugrađaninu M.S. da kupi deo javnog puta i tako da legalizije nedozvoljenu gradnju dela objekta. Mandić je funkcioner opozicione Socijalističke narodne partije koja je u Herceg Novom deo gradske vlasti.

Novine opiširno o navodnim izbornim nepravilnostima

Podgorički listovi Dan i Vijesti na više stranica objavljuju izveštaje o navodnim zloupotrebama i nepravilnostima tokom predsedničkih izbora održanih u Crnoj Gori u nedelju, 7. aprila. List Dan objavljuje da je potpredsednik Saveta mladih Demokratske partije socijalista (DPS) u Kotoru Ilija Mlinarević falsifikovao potpis na zahtevu dva građanina u tom gradu da im se omogući glasanje putem pisma. Po navodima izbornog štaba predsedničkog kandidata Miodraga Lekića, na biračkom mestu Muo kod Kotora podnesena su 23 zahteva za glasanje putem pisma, a ni na jednom od tih zahteva nema matičnog broja ili broja lične karte lica kome je dato punomoćje. List Vijesti objavljuje da je u Nikšiću zabeležen slučaj da je podnesen zahtev za glasanje putem pisma za osobu koja se nalazi u bolnici, na intenzivnoj nezi, iako je na tom odeljenju strogo zabranjena poseta. Prema navodima sekretara Državne izborne komisije (DIK) Miliosava Ćorića, inače, predstavnika opozicione Socijalističke narodne partije, koje prenose Vijesti, u privremenim rezultatima predsedničkih izbora koje je u utorak objavila DIK, postoji nekoliko brojčanih neslaganja, među kojima je broj upotrebljenih listića koji je za tri manji od broja kupona. Kuponi idu uz glasački listić, a nakon glasanja, pre ubacivanja listića u glsačku kutiju, kupon se cepa. Po preliminarnim podacima DIK, pobednik na predsedničkim izborima u Crnoj Gori je kandidat DPS Filip Vujanovcih, sa osvojenih 51,2 odsto glsaova, dok je njegov protivkandidat Miodrag Lekić dobio 48,7 odsto. Lekićev izborni štab je više puta saopštio da neće priznati rezultate predsedničkih izbora.Vujanović je tokom izborne noći izjavio da je njegova pobeda "čista" i da ne bi proglasio sopstvenu pobedu da ga o tome nisu uverili podaci sa svih biračkih mesta.

Šola uhapšen zbog malverzacija u Karlovačkoj banaci

Predsednik Hrvatskog rukometnog saveza i bivši predsednik uprave Karlovačke banke Sandi Šola uhapšen je na graničnom prelazu Bajakovo, prilikom ulaska u Hrvatsku, zbog sumnje da je zajedno sa članovima svoje porodice učestvovao u izvlačenju novca iz te banke, izjavio je novinarima njegov advokat Ante Madunić. On je rekao da je Šola pred istražiocima Kancelarije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) odbacio sve što mu se stavlja na teret. Policija je juče uhapsila njegovu majku, Mariju Šolu, savetnicu uprave Karlovačke banke, njegovu braću Petra i Tomislava, kao i još četiri osobe. Sandi Šola tada nije uhapšen, jer je kao predsednik rukometnog saveza bio na utakmici u Makedoniji. Njegov advokat je rekao da je Šola odmah po saznanju da se vodi istraga odlučio da se vrati u Hrvatsku, pa je tokom noći uhapšen na graničom prelazu Bajakovo. Predsednik rukometnog saveza odlučio je da se vrati automobilom, a ne avionom kako je bilo najavljeno da bi izbegao novinare. Sandi Šola zajedno sa članovima svoje porodice ima većinskiu paket akcija u Karlovačkoj banci. USKOK ih sumnjiči da su novcem banke finansirali poslovanje kompanija koje su prethodno osnovali ili preuzimali čime su Karlovačku banku oštetili za 37,5 miliona kuna (oko pet miliona evra), a još jednu firmu za 46,9 miliona kuna (oko 6,25 miliona evra). Istražni sudija Županijskog suda u Zagrebu odlučiće posle podne o hoće li privedenima odrediti jednomesečni pritvor.