SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Čija je Vojvodina?

Nikolić uporedio haška suđenja s Inkvizicijom

Dačić: Nova era u odnosima Srbije i Rusije

Svaki građanin Srbije kredtno prosečno zadužen 791 evra

Teško će se pregovori o Kosovu vratiti u UN

Pej pal: Došli smo i ostajemo u Srbiji

Turska najveći investitor na Kosovu

Čija je Vojvodina?

Bojan Pajtić cepa Vojvodinu na ustaški praznik! Vojvođanski premijer raspravu o deklaraciji o zaštiti ustavnih i zakonskih prava pokrajine Vojvodine najavio za 10. april, dan kad je u Drugom svetskom ratu proglašena Nezavisna Država Hrvatska! Ovako je u ponedeljak, koji je proglašen za Sudnji dan za Srbe i Srbiju tabloid naklonjen vladajućoj SNS stranci izvršio napad na pokrajinsku vlast DS-a u Novom Sadu. Dramatično je rečeno da u trenutku kad se Srbija suočava s jednom od najtežih odluka u svojoj novijoj istoriji i grčevito bori za rasplet kosovske krize i nastavak evropskog puta boreći se s pritiscima iz EU i međunarodne zajednice, vojvođanski premijer Bojan Pajtić rešava da praktično zabije nož u leđa državi najajavom da će pokrajinska skupština u sredu doneti deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonnskih prava Vojvodine, koja su navodno ugrožena, što je protumačeo kaao uvod u secesionizam. Paušalna ocena jednog tabloida, koji ima običaj da objavljuje imena ljudi koji u Srbiji treba da budu uhapšeni, naišla je na podršku naprednjaka, čiji su političari rekli da se iza opasne deklaracije krije namera pokrajinskog rukovodstva s Pajtićem na čelu da na mala vrata izboksuje da Vojvodina sama potraži svoj put ka Evropskoj uniji ukoliko Srbija upadne u teške ekonomske probleme. Naravno pokrajinska Vlada Vojvodine pozvala je predsednika Tomislava Nikolića, Vladu Srbije i sve kritičare predloga Deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine, da jasno kažu šta je tačno u predloženom tekstu sporno i odbacila sve optužbe za separatizam. Time politička polemika u javnosti nije okončana, jer su i članovi DSS dr Vojislava Koštunice utvrdili da je otvaranje "vojvođanskog pitanja" u momentu kada se donosi sudbonosna odluka o Kosmetu veleizdaja. - Nisu moji pradedovi preplivavali Savu i ginuli u Srbiji da bi sada Pajtić formirao svoju policiju koja će me kod Batajnice i Surčina legitimisati kada idem na groblje u Sremsku Mitrovicu, gde su mi sahranjeni i otac i majka. Ja im to neću dozvoliti, neće im dozvoliti ni moji preci... Naročito neće moći da me legitimišu ako se zovu Jovan Popović, Petar Pavlović, ako govore moj jezik i slave Aranđela i Đurđevdan...- rekao je gnevno pisac Siniša Kovačević, rođeni Sremac. Ime Vojvodina na srpskom jeziku označava teritoriju kojom upravlja vojvoda. Ime potiče iz 1848. godine, kada se prostor današnje pokarajine zvao Srpska Vojvodina (1848-1849) i Vojvodstvo Srbija (1849-1860). Od 1945. godine, u službenoj je upotrebi naziv Vojvodina. Danas u njoj živi 1,3 miliona Srba, 251.136 Mađara, 47.033 Hrvata, 16,469 Bunjevaca i drugih naroda. Vojvodina ima svoj grb i svoju evropejsku zastavu. Separatisti, i srpski i mađarski, su već izdelili Vojvodinu i napravili novu kartu pokrajine. I dok jedni kritičari namera vojvođanskog premijera tvrde da je to insistiranje na autonomiji, odnosno na državi, posledica uticaja velikih sila, tajnih službi i Mađarske i Hrvatske, drugi pak smatraju da mi Srbi sami sebi kuvamo kašu, koju ne možemo da pojedemo. Kad su Srbi naime, u velikoj nuždi ili stisci cepaju svoje košulje i svoju državu. Tako je posle Kosmeta na dnevni red srpskih političkih tračara došla priča o separatizmu Vojvođana, ali i o odvajanju Sandžaka od Srbije. Ta priča čija je pokrajina i može li da bude država stara je najmanje čitav vek, ali je eskalirala u bivšoj Jugoslaviji osamdesetih godina. Baš u vreme kada je Kosmet sa Albancima tražio svoju državu, a Vojvođani, zvani "autonomaši" svoju. U to vreme, međutim, Vojvodina je bila najbogatiji region Srbije, u kome je 70 odsto stanovništva srpskog porekla, doseljenici iz Crne Gore, Bosne, Hrvatske, Dalmacije. Danas su Vojvođani gladan narod, u selima škole su prazne, a kuća sa 50 ari placa sa voćnjakom i kompletnom seoskom ekonomijom prodaje se za 3.000 evra. Nekadašnja žitnica je pretvorena u menzu za socijalnu pomoć. Vojvođani odlaze u Mađarsku da kupuju jeftinu hranu, a pokrajinski Mađari sve češće, njih 76.000, uzimaju mađarske pasoše i državljanstvo. I Srbi se odriču otadžbine, jer se Srbija kao država raspada. Secesionizam i nacionalizam u Vojvodini su postali svakodnevnica. U Vojvodini su učestali zahtevi za ukidanjem Autonomne Pokrajine, kao i oni suprotni, za uspostavljanjem Vojvodine republike unutar "Savezne republike Srbije". Novi Sad je prošlog meseca oblepljen plakatima na kojima je pisalo "Vojvodina republika - živela slobodna Vojvodina", a koje je potpisala Vojvođanska partija. Plakati su mahom prelepljeni preko plakata stranke Treća Srbija, koja se inače zalaže za ukidanje Autonomne Pokrajine Vojvodine. Ni jedna ni druga stranka nisu parlamentarne, ni na državnom niti na pokrajinskom nivou. Nacionalisti, uglavnom, autonomaški raspoložene Srbe nazivaju hrvatskim špijunima i mađarskim poslušnicima. Krizu u ovoj pokrajini prati i sve veći broj međunacionalnih incidenata, batine, tuče, vređanja, ubistva Srba i Mađara. Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor je već jednom ocenio da je bezbednosna situacija u pokrajini ozbiljna. Tražio je veću intervenciju policije, ali i da u njenom sastavu bude manje Srba, a više Mađara. Tako je bilo i pre tri decenije sa situacijom na Kosmetu. Ovog puta sve ovo što se zbiva u Vojvodini je u dobroj meri posledica nedefinisanih odnosa Beograda Novog Sada. U ponedeljak je Aleksandar Vučić, lider SNS i prvi potpredsednik Vlade, posle sednice Predsedništva stranke obnarodovao odluku da neće potpisati ponuđeni briselski sporazum, ali da se dijalog s Prištinom mora nastaviti. I naglasio: - Tresem se od straha zbog budućnosti Srbije ! - bio je iskren Aleksandar Vučić. Poslednja vest kaže da Skupština Vojvodine neće 10. travnjja na Dan NDH imati priliku da se izjasni o Deklaraciji, jer je predsednik pokrajinskog parlamenta Ištvan Pastor (SVM) otkazao zasedanje do daljegeg da bi se smirile političke tenzije unutar Srbije. Marko Lopušina

Nikolić uporedio haška suđenja s Inkvizicijom

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uporedio je u sredu u Ujedinjenim nacijama haška suđenja s procesima koje je vodila Inkvizicija, ali je i rekao da su "u nekim predmetima utvrđene nepobitne činjenice" i da su "odgovorni za teška kršenja međunarodnog prava zasluženo kažnjeni". U javnoj raspravi o radu me-đunarodnih ad hok tribunala za ratne zločine Nikolić je ocenio da je "doprinos Haga u nekim slučajevima uočljiv", ali da "ozbiljnu i tešku senku na rad čitavog suda baca činjenica da su politički lideri samo jedne strane - srpske - u Hag došli kao okrivljeni a iz njega otišli kao krivi". Prema njegovim rečima, Haški tribunal je odmogao procesu pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije, nije ispunio svoje javno postavljene zadatke, i Srbija "danas oseća" da je tom sudu "neopravdano dala legitimitet, u nadi da će primenom istih merila pravda biti zadovoljena za sve žrtve sukoba". Nikolić je pozvao Haški sud i generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna da "nađu formalni način" da se osuđenim Srbima dozvoli da na odsluženje kazni budu poslati u Srbiju, i da je ona spremna da prihvati međunarodni nadzor. Predsednik Srbije je rekao da njegova zemlja "kao odgovorni član UN prati i podržava rad ukupnog međunaordnog pravosuđa" i da "snažno podržava rad Međunarodnog krivičnog suda". Taj sud, prema rečima Nikolića, "treba da ima na umu potrebe raznih delova sveta, ali i činjenicu da zločinaca ima i među 'prosvećenim' narodima'" a ne samo među onima iz Afrike ili Balkana. Nikolić je kazao da je Srbija, "nemajući šta da krije, među prvima podržala osnivanje Tribunala" i da je "kada je prvi put u istoriji sumnja za (ratne) zločine pala i na neke pripadnike" te ljude uhapsila i isporučila Haškom sudu "čim je to bilo moguće". Međutim, Tribunal se pokazao "neobjektivan i pristrasan", kazao je Nikolić, ocenivši takođe da "presude koje se izriču samo Srbima nemaju smisla ni u pogledu pravde, ni u pogledu realnosti, ni politike". "Ako neki budući istaživač, budući istoričar, samo na osnovu broja optuženih i osuđenih Srba, Hrvata i Muslimana bude zaključivao o ratu u BiH, zaključiće da su samo Srbi ubijali Hrvate i Muslimane, a da su samo Hrvati ubijali Bošnjake, a skoro nimalo Bošnjaci Hrvate", rekao je Nikolić. Prema rečima predsednika Srbije, statistike o broju ratnih zločinaca na prostoru bivše Jugoslavije ukazuju da "neko pokušava da utemelji konstataciju da je srpska strana bestijalno, orgijastički ubijala i sprovodila genocid, dok je druga sedela skrštenih ruku i bavila se svakodnevnim poslovima i humanitarnim radom". Nikolić je rekao da se "haški procesi vode se ime najviših humanitarnih vrednosti, a danas su one izražene u takozvanim ljudskim pravima" Nikolić je ocenio da se "sa stanovišta nauke i etike, haški procesi mogu staviti u istu ravan sa procesima koje je vodila Inkvizicija, kao i sa pariskim procesima (vođenim tokom revolucionarnog terora u Francuskoj) i moskovskim procesima (vođenim za vreme Staljina)". On je kritikovao postojanje reči "prosecution", to jest "'progon' odnosno (krivično) 'gonjenje'" u zvaničnom nazivu Tribunala i kazao da "sud ne može biti instrument progona već, naprotiv, nezavisan organ koji nepristrasno, bez ikakve diskriminacije, vaga argumente kako tužilačke strane, tako i odbrane okrivljenog". Nikolić je ocenio da se optuženima materijalno uskraćuje pravo na odbranu, time što im se daje ogromna količina materijala, a suđenje ograničava kratkim rokovima. Za slučaj Vojislava Šešelja je rekao da je "bez presedana u svetskoj istoriji", budući da je on 11 godina u pritvoru Haškog tribunala. Predsednik Srbije je takođe kazao da su troškovi odbrane izuzetno visoki, da nijedan okrivljeni to ne može sam da plati, pa Tribunal plaća branioce i to sa spiska koji sam sastavlja, što, prema njegovim rečima znači da su branioci okrivljenih u haškim procesima pod finansijskom kontrolom Tribunala. Nikolić je takođe kritikovao "kidnapovanja osumnjičenih lica", "preventivna hapšenja", "torturu i psihičke pritiske kroz saslušavanja koja su trajala i po 20 časova dnevno", korišćenje tajnih svedoka, izmene pravila postupka u toku suđenja i "beskrajno dugo" trajanje suđenja. Prema njegovim rečima, konstrukcija "'zajednički zločinački poduhvat' uvedena je iz angloameričkog trgovinskog prava i nema nikakvog pravnog utemeljenja u krivičnim stvarima", a "očigledni cilj" uvođenja komandne odgovornosti je uspostavljanje kolektivne odgovornosti, to jest da se povezivanjem najviših državnih i vojnih funkcionera "okrivi država" - i to samo Srbija i Republika Srpska. Predsednik Srbije je optužio Tribunal za "uništavanje dokaza" u slučaju trgovine ljudskim organima otetih Srba na Kosovu i da je Ramušu Haradinaju "dozvolio da se bavi politikom" dok je trajao postupak protiv njega, čime mu je "zapravo dozvolio da uklanja i zastrašuje svedoke". Nikolić je takođe rekao da on kao predsednik Srbije "ne želi niti je u obavezi" da štiti one pripadnike svog naroda "koji su u ratovima u Hrvatskoj, BiH ili u Srbiji preksrrili zakone" ali i da "nema pravo da ne ukaže" da su "nekadašnji lideri Hrvata, Bošnjaka i kosovsko-metohijskih Albanaca takođe odgovorni za stradanje Srba".

Dačić: Nova era u odnosima Srbije i Rusije

Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je juče da je u odnosima Rusije i Srbije nastupila "nova era". "Ovo je nova era u našim odnosima. Era većeg razumevanja i iskrenih odnosa", rekao je Dačić srpskim novinarima na kraju posete Moskvi, tokom koje je razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i Dmitrijem Medvedevom. On je rekao da je u prošlosti "nedostajalo konkretnih razgovora, koji se nisu završavali na tome da neko nekog podržava". "Rusija je veoma ljuta, iako to nije javno izražavala, što je neke stvari u spoljnoj politici (Srbije) saznavala tek kad se već nešto desi, kao što je bio slučaj kada je rešavanje kosovskog problema prebačeno na EU", rekao je Dačić. "Sada smo u poziciji da njih molimo da se sve to vrati na UN, a to više nije tako jednostavno, jer je potrebno donošenje nove rezolucije", rekao je on. Dačić je kazao da juče nije "ništa rekao da bi sakrio našu politiku". "Rekao sam da je naš cilj u ovom trenutku da uđemo u EU, jer smatramo da je to jedini način da mi ostvarimo bolji život za naše građane. S druge strane, ne treba niko da postavlja pitanje ili Evropa ili Rusija. Naprotiv, treba da idemo u Evropu, ali nikada ne treba da smetnemo s uma da nam je Rusija najveći i najbolji prijatelj", rekao je Dačić. Kako je rekao, Putinu je objasnio da Srbija zbog svog geografskog položaja ne pripada ruskim integracioni procesima i organizacijama. "Iskren odnos i iskrena politika biće u interesu i Srbije i Rusije", rekao je on. Dačić je naveo da je Putin obećao da će razgovarati sa najvažnijim političarima sa Zapada, uključujući i SAD, "sa ciljem da svi budu upoznati sa problemima oko Kosova". "Veoma sam zadovoljan time što mi je rekao ruski predsednik, vidim da razume situaciju, da je upućen, da je ozbiljno shvatio važnost da se u ovom trenutku neke stvari rešavaju", dodao je srpski premijer. Zorana Bojić, Moskva

Svaki građanin Srbije kredtno prosečno zadužen 791 evra

Svaki građanin Srbije u proseku je kreditno zadužen 791 evro, što je sedam evra manje nego na kraju prošle godine, izjavio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić. Na konferenciji za novinare, on je precizirao da je 28. februara prosečna zaduženost građana po kreditima bila 710 evra, po tekućim računima 30 evra, po kreditnim karticama 46 evra i pet evra po lizing ugovorima. Prema rečima Dugalića, podaci pokazuju da je kreditna zaduženost građana poslednje dve, tri godine ralativno stagnira i da se kreće se oko 800 evra, napominjući da da na iznos zaduženosti izražen u evrima utiče kretanje kursa. "Prosečna zaduženost je bez značajnihih promena jer rast kursa dinara utiče na manju zaduženost u evrima zato što se u banakma svi krediti vode u dinarima i obrnuto", rekao je generalni sekretar UBS. Precizirao da je svaki građanin Srbije na kraju februara ove godine prosečno kreditno bio zadužen sa 771 evrom, na kraju 2012. godine sa 798 evra, a na kraju 2011. sa 815 evra. Ta zaduženost je, kako je istakao, u poređenju sa drugim zemljama neuporedivo manja i naveo da je prosečna kreditna zaduženost građana u Hrvatskoj preko 4.000 evra, u Sloveniji skoro 5.000 evra, a da je prosek EU je skoro 13.000 evra. U Srbiji je kreditna zaduženost građana, prema njegovim rečima, znatno manja zbog niskog standarda, dobre kontrole i opreznog priustupa banaka kreditiranju zboge upozoravajućeg rasta broja losih zajmova. Dugalić je naveo da docnja u vraćanju bankarskih kredita nastavlja blagi trend rasta i prezizrao da je u martu porasla za 0,1 procentni poen na 12,2 odsto. Dodao je da je docnja po kreditnim karticama na kraju marta bila 13,8 odsto, po dozvoljenom prekoračenju tekućeg računa 8,2 odsto, a po lizing ugovorima 15,1 odsto. Generalni sektretart UBS je potvrdio da građani sve više traže čekove, ocenjujući da je ček "postao instrument preživljavanja". "Tačno je da građani sve više traže čekove, jer je to odavno prestao da bude i instrument kreditiranja, to je postao instrument preživljavanja. To je jako loše, ali to je naša stvarnost. Sa prosečnom zaradom od 350 evra i to je jedan od načina da se preživi", rekao je on. Dugalić je dodao da davanje na odloženo plaćanje čekovima jeste neka vrsta emisije novca, ali je istakao da ta suma novca u odnosu na primarnu emisiju nije tolika da bi na neki način izvršila pritisak na inflaciju.

Teško će se pregovori o Kosovu vratiti u UN

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić rekao je u Moskvi da je nekorektno da Srbija misli da će se tako lako pregovori s Prištinom vratiti pod okrilje Ujedinjenih nacija. "Moramo da budemo iskreni i pošteni - mi smo prebacili problem na EU predlogom Srbije koji je usvojen u okviru Rezolucije Generalne skupštine UN a da nismo konsultovali i obavestili Rusiju. Sada je malo nekorektno da mislimo da će tako lako moći da se taj proces vrati u UN", rekao je Dačić za Radio-televiziju Srbije. On je kazao da je s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Moskvi sagledao realno situaciju u vezi sa problemom Kosova. Dačić je rekao da su Putin i premijer Rusije Dmitrij Medvedev obećali da će u okviru svojih razgovora s vodećim svetskim državnicima probati da se konsultuju sa njima o naboljim načinama i metodama na koje bi moglo da se reši pitanje Kosova u obostranom interesu. "Putin mi je obećao da će o tome razgovarati sa vodeći državnicima zapada, od SAD, Nemačke, Francuske... Sigurna sam da će to mnogo doprineti da i oni vide da neko stoji iza nas, jer ovako je izgledalo da je Srbija sama na međunarodnoj sceni, okružena zemljama koje su gotovo sve članice NATO pakta ili idu ka NATO paktu i zemljama koje idu ka EU", rekao je Dačić. On je naveo da je Putin realan čovek, da ima racionalan pristup problemima i da je svestan situacije, okruženja i geopolitičkog položaja Srbije i dodao da Rusija ne očekuje da Srbije promeni svoj strateški pravac ka Evropskoj uniji. "Mi se ne graničimo sa Rusijom. Želimo najbliže moguće odnose s Rusijom. Rusija je najveći prijatelj koga imamo na celom svetu. Treba da nađemo prave forme za razvoj odnosa", kazao je Dačić i dodao da Srbija u teškim okolnostima ne može sama. Dačić je kazao da je predsedniku Rusije uručio pismo srpskog patrijarha Irineja, a da je Putinu i Medvedevu poklonio po jednu ikonu sa Kosova i dva kandila iz Prizrena. Dačić, koji predvodi delegaciju Srbije, sutra završava posetu Rusiji susretom sa zvaničnikom VTB banke Vasilijem Nikolajevićem Titovim.

Pej pal: Došli smo i ostajemo u Srbiji

Kompanija "Pej-pal" (PayPal) stigla je u Srbiju i planira da ostane, kao i da širi poslovanje na celom balkanskom tržištu, navodi se u saopštenju te kompanije koje je dostavljeno agenciji Beta. "Od danas je omogućeno plaćanje i slanje novca za fizička lica, a među sledećim uslugama koje će biti omogućene jeste i usluga primanja novca", navodi se u saopštenju. Kako se dodaje, ovakvo sistematsko omogućavanje usluga je standardna praksa "Pej-pala" na gotovo svim novim tržištima i na taj način kompanija održava kvalitet i bezbednost servisa. "Pej-pal" navodi da će građani Srbije moći nesmetano da kupuju na internetu koristeći taj servis na hiljadama online prodavnica, lako i bezbedno, bez otkrivanja ličnih i finansijksih podataka, već koristeći samo svoju adresu elektronske pošte. "Srećni smo što možemo da ponudimo srpskim potrošačima lako i jednostavno rešenje za kupovinu putem interneta. Ovo je naš globalni zadatak i današnje omogućavanje servisa je nastavak naše predanosti da uvedemo Pej pal usluge u balkanskom regionu", izjavio je regionalni menadžer za Centralnu i Istočnu Evropu Damien Perija (Damien Perillat). Dodaje se da će građani Srbije od danas moći virtuelno da kupe gotovo svaki brend ili servis koji prima Pej pal - od modnih detalja iz Italije i Francuske do bele tehnike iz Sjedinjenih Američkih Država ili Azije, kao i digitalne proizvode uključujući muziku, filmove, igrice i putovanja. Da bi građani otvorili Pej pal nalog, potrebno je imati adresu elektronske pošte. Plaćanje može biti preko "viza" ili "masterkard" kreditne ili debitne kartice ili instant transferom sa bankovnog računa, a proces prijavljivanja traje samo par minuta. Navodi se da je "Pej-pal" "brži i bezbedniji način za plaćanje i primanje novca online, putem mobilnih uređaja i u radnjama". Ima više od 123 miliona aktivnih naloga na 190 tržišta i 25 valuta širom sveta. Pripada eBay (NASDALj:EBAY) korporaciji, sedište kompanije se nalazi u San Hoze u Kaliforniji, a međunarodno sedište kompanije smešteno je u Singapuru.

Turska najveći investitor na Kosovu

Turska je postala najveći investitor na Kosovu jer je u tamošnju privredu 2012. godine investirala 65,6 miliona evra, prenosi prištinski dnevnik Zeri. "U 2011. godini Turska je bila treći najveći investitor na Kosovu, dok je 2012. uspela da investira 65,6 miliona evra, postavši tako vodeći investitor na Kosovu", rekla je kosovska ministarka za trgovinu i industriju Mimoza Kusari-Ljilja na 16. Evro-azijskom ekonomskom samitu u Istanbulu. Ona je takođe govorila i o mogućnostima za investiranje na Kosovu.