SVET	Utorak, 23. maj 2017.

U EU cveta korupcija

Sever preti, Južna Koreja i SAD spremni da odgovore

Upotreba robota da Vinči sve popularnija

Amerikanci nezadovoljni svojim aviokompanijama

Zbog otkupa stanova Slovaci imućniji od Nemaca

Diskretno obeležavanje 10 godina od pada Bagdada

Oland: Ukinuti poreske rajeve u Evropi

U Mekisku 14 mrtvih u obračunima policije i narkokartela

U EU cveta korupcija

Članice Evropske unije korupcija košta 323 milijarde evra godišnje ili tri puta više nego što se ranije procenjivalo, pokazuje novi izveštaj nemačke Bertlsman fondacije i berlinske Herti škole uprave. Procenjena cena korupcije je na nivou gotovo trećine predloženog budžeta EU za 2014-2020. a istraživanjem se dovodi u pitanje i uverenje da članstvo u EU doprinosi smanjenju korupcije, prenosi danas portal EurAktiv Srbija. Izveštaj Herti škole uprave, koja je privatni univerzitet, i Bertelsman fondacije pokazuje da je prava cena korupcije u EU daleko iznad 100 milijardi evra, na koliko je do sada procenjivana. Istraživanje je ukazalo i na vezu između korupcije i budžetskih deficita u EU, posebno u Grčkoj i Italiji. "Kao što se vidi iz izveštaja, jedna od najvažnijih posledica korupcije su ekonomski problemi koji se povezuju sa malim prikupljanjem poreza i visokim budžetskim deficitima", naglasila je autorka izveštaja Alina Munđiu-Pipidi. Rezultatima istraživanja dovodi se u pitanje i rasprostranjeno verovanje u pozitivne efekte članstva EU na korupciju. "Da li evropeizacija zaista pomaže upravi? Pa, Italija i Grčka su mnogo nazadovale poslednjih godina. Dakle, izgleda da ne pomaže da se unapredi uprava", naglasila je Munđiu-Pipidi na konferenciji u Evropskom parlamentu 9. aprila. Član budžetskog komiteta Evropskog parlamenta Jens Gajer je rekao da kontrolni sistemi članica EU ne otkriju više od 60 odsto finansijskih grešaka što, kako je istakao, ukazuje da članice moraju da preuzmu odgovornost za ispravno upravljanje budžetom EU. "Komisija sve češće zaustavlja sredstva članicama zbog korupcije, samo o tome ne govori mnogo u javnosti. Problem je što zaista nedostaju predvodnici u borbi protiv korupcije u članicama EU", naglasio je Gajer za briselski EurAktiv. Prema propisima EU, Evropska komisija i Parlament ne mogu da se mešaju u to kako regioni i članice troše sredstva ali mogu da ih pozovu na odgovornost zbog mogućih malverzacija. "Potreban nam je evropski javni tužilac. To je jedini način i prilika za EU da bolje zaštiti svoje finansijske interese i da se bori sa korupcijom", rekao je na konferenciji Gajer za EurActiv.com.

Sever preti, Južna Koreja i SAD spremni da odgovore

U Severnoj Koreji koja najavljuje "sveti nuklearni rat" protiv SAD i Južne Koreje, stanovništvo je juče počelo da slavi državne aprilske praznike i prvu godišnjicu dolaska na vlast Kim Džong Una, javlja agencija Asošiejted pres (AP). SAD su juče objavile da su na Korejsko poluostrvo poslale svoje najjače lovačke avione i bombardere, koji su spremni da dejstvuju na svaki uznemirujući znak iz Severene Koreje. Avioni su opremljeni za izbegavanje radarskog signala, a mogu da nose nuklearno oružje, rekao je Herebert Karlajl, komandant pacifičke flote ratnog vazduhopolovstva SAD, prenosi AP. Južna Koreja je deo svojih vojnih jedinica stavila u najviši stepen pripravnosti, a kako javlja britanski Bi-Bi-Si (BBC), korejska kriza će biti i među glavnim temama samita ministara spoljnih poslova zemalja G8, danas u Londonu. Predstavnici Japana, koji učestvuju na skupu, žele snažan izraz solidarnosti u vezi sa krizom na Korejskom poluostrvu. Južna Koreja je, spremajući se za mogućnost da njen severni sused ispali projektil srednjeg dometa, stavila u pripravnost tri bojna broda - razarača, izviđački avion za rano upozoravanje i kopneni radarski sistem, rekao je jutros u Seulu zvaničnik ministarstva odbrane koji je želeo da mu se ime ne spominje. Veruje se da Severna Koreja priprema za testiranje svoj projektil tipa "musudan", nazvan po selu na severoistoku zemlje gde su lansirne rampe za ovaj tip oružja. Projektil ima domet od 3.500 kilometara i prema rečima stručnjaka, može da dobaci do vojnih postrojenja i baza SAD na Guamu i u Japanu. Pjongjang nije objavio planove za lansiranje, ali je njegova retorika poslednjih sedmica sve ratobornija zbog zajedničkih manevara SAD i Južne Koreja na teritoriji Juga. Severna Koreja je ove sedmice upozorila da predstoji nuklearni rat i pozvala strane zvaničnike i turiste da odu. Međutim, na ulicama Pjongjanga je mirno, kao i uvek tokom proslave aprilskih praznika kojima se slavi vladajuća porodica Kim. Severnokorejci su u utorak prvo proslavili dan kada je pokojni vođa Kim Džong Il došao na vlast, a danas, svečano odeveni, slave dolazak na vlast njegovog naslednika, Kim Džong Una. Za naredne dane najavljeni su velika izložba cveća, predstave i koncerti, kao uvod u najveći državni praznik, 15. april - rođendan osnivača Severne Koreje Kim Il Sunga, rodonačelnika komunističke dinastije. Ne očekuje se da će narednih nedelju dana biti vojnih parada ili masovnih skupova, ali Severna Koreja već tradicionalno koristi velike praznike da pokaže kolika joj je vojna moć. Analitičari kažu da bi Pjongjang upravo sadašnje praznike mogao da iskoristi za provokativno lansiranje projektila, u znak prkosa Savetu bezbednosti Ujedinjenim nacijama i njegovim rezolucijama koje zabranjuju Pjongjangu nuklearne aktivnosti i testiranje projektila.

Upotreba robota da Vinči sve popularnija

Medicinski robot da Vinči upotrebljen je u skoro 400.000 operacija izvršenih u SAD 2012, skoro tri puta više nego u 2008. Sistem da Vinči u upotrebi je od 2000. Čini ga robot sa tri ili četiri ruke kojima hirurzi upravljaju preko računarskog sistema, na rastojanju od pacijenta. Na jednoj robotskoj ruci je kamera koja hirurzima omogućava da posmatraju operaciju, a druge su opremljene malim hirurškim instrumentima. Trenutno se, međutim, vodi istraga zbog sve većeg broja prijavljenih problema, među kojima je i nekoliko smrtnih slučajeva koji bi mogli biti u vezi sa primenom ovog robota. Bilo je i nekoliko uznemirujućih incidenata - robotska ruka koja nije htela da ispusti tkivo koje je zahvatila tokom operacije kao i robotske ruke koja je pacijentkinju udarila u lice dok je ležala na operativnom stolu. Pojedini lekari strahuju da su oduševljenje tom tehnologijom i marketing raširili njenu primenu i da nema dovoljoljno dokaza da su robotske operacije bolje ili bar jednako dobre kao standardne. Mnoge bolnice u SAD reklamiraju robotske operacije u brošurama za pacijente, putem interneta, pa čak i bilbordima na autoputevima. Neke od primena da Vinčija su operacije uklanjanja prostate, žučne kese, histerektomija, operacije srčanih zalistaka, smanjenje želuca i transplantacija organa. Njegova upotreba proširila se u celom svetu, mada je najpopularnija u SAD. Za hirurge, koji tokom operacije ne stoje nad pacijentom već upravljaju robotom putem računara, takve procedure su manje naporne. Još jedna prednost je i što robotske ruke ne drhte. Zastupnici kažu da pacijenti krvare manje i da se često otpuštaju iz bolnica ranije nego što je obično za standardne laparoskopske operacije i operacije koje zahtevaju velike rezove. Američka administracija za hranu i lekove (FDA), međutim, ispitjue sve veći broj problema koji se javljaju prilikom robotskih operacija. Početkom godine, FDA je počela da anketira hirurge koji upotrebljavaju robotski sistem. Agencija sprovodi takva istraživanja rutinski, međutim, njena predstavnica Sinim Rivers rekla je da je povećan broj izveštaja o problemima koji nastaju prilikom primene da Vinčija razlog da se ono sprovede baš sada. Među izveštjima podnetim od početka 2012. je pet smrtnih slučajeva. Da li je broj incidenata zaista porastao nije sigurno. Rivers je rekla da nije mogla da odredi razmere tog rasta i da bi on jednostavno mogao biti odraz povećane svesti lekara i bolnica o potrebi da se problemi prijave. Rast bi se mogao pripisati i povećanoj primeni - kompanija Intuitiv surdžikal, koja je napravila da Vinčija, saopštila je da je robotskih operacija prošle godine bilo 367.000, a 114.000 u 2008. Da Vinči je jedini proizvod te kompanije i jedni robotski sistem za operaciju na mekom tkivu koje je odobrila FDA. Postoje drugi robotski sistemi koje je odobrila FDA, između ostalih za neurohirurške i ortopedske zahvate. Nešto manje od 1.400 američkih bolnica - skoro jedna u četiri - ima bar jedan sistem da Vinči. Svaki košta oko 1,45 miliona dolara.

Amerikanci nezadovoljni svojim aviokompanijama

Američki putnici sve su manje zadovoljni uslugama domaćih aviokompanija koje smanjuju veličinu sedišta da bi smestile više ljudi. Pored toga, sve je veći broj putnika koji moraju da čekaju na sledeći avion jer je let za koji su kupili kartu "prebukiran". Privatne kompanije za istraživanje koje su analizirale podatke o uspehu kompanija, saopštile su da se broj žalbi Ministarstvu transporta prošle godine uvećao za jednu petinu, uprkos poboljšanjima u tačnosti letova i manipulaciji s prtljagom. "To što su aviokompanije uzele avione sa 130 mesta i broj povećale na 150 da bi iscedile još zarade, mislim da ih konačno sustiže", rekao je profesor univerziteta u Vičiti Din Hedli, jedan od autora izvštaja. Industrija čak nastoji da već male toalete aviona učini još manjim kako bi ubacile poneko sedište. U poslednjih nekoliko godina, pojedine kompanije okrenule su se avionima koji primaju veći broj putnika, ali ni to nije bilo dovoljno da se nadoknadi opšti pad komercijalnog efekta. Prošle godine je na svakih 10.000 putnika zbog "prebukiranosti" odbijeno 0,97, dok je 2011. taj broj bio 0,78. Ranije se u slučajevima "prebukiranja" kompanije mogle da nađu dobrovoljca koji bi se odrekao sedišta u zamenu za novac, besplatnu kartu ili neki drugi vid kompenzacije zato što je kasnije u toku dana ili sledećeg jutra mogao da uhvati drugi avion, ali putnici više s tim ne mogu da računaju.

Zbog otkupa stanova Slovaci imućniji od Nemaca

Imetak domaćinstava u nekretninama, po kojem su u novoj statistici Evropske centralne banke imućniji od Nemaca, Slovaci mogu da zahvale isključivo povoljnom otkupu stanova posle pada komunizma 1989. godine. Slovačka se našla na čelu zemalja evrozone u stanovanju pošto devet od 10 Slovaka, odnosno 89,9 odsto poseduje stan ili kuću u vlasništvu, dok u svom stanu ili kući stanuje svega 44 odsto Nemaca. Evropska centralna banka objavila je u sredu istraživanje na osnovu podataka iz 62.000 domaćinstava u zemljama evrozone. Bogatstvo pojednih nacija izračunala je kao razliku između aktive - nekretnina koje poseduju, novca na računima, automobila, i pasive - zaduženja i kredita domaćinstava. Istraživanje je ođeknulo u evropskim medijima, pošto se pokazalo da Nemci, iako žive u najjačoj privredi evrozone, ne spadaju u najimućnije. Prosečni imetak nemačke porodice po ECB iznosio je 195.200 evra, dok u Španiji on iznosi 291.400 evra, a, paradoksalno, kiparska porodica je po neto imovini pred izbijanje dužničke krize bila čak druga najbogatija sa imovinom vrednosti 670.900 evra. Slovačke porodice su u tom konačnom zbiru na dnu liste sa neto imovinom od 79.700 evra. "Po privatnom vlasništvu nekretnina smo broj jedan u evrozoni. Ali to je anomalija koja je nastala samo zahvaljujući bivšem režimu. Za to možemo da zahvalimo groznici otkupa stanova posle pada komunista," kazao je za današnje Hospodarske novini šef slovačke Asocijacije agencija za nepokretnosti Lubomir Kardoš. Slovaci su početkom 1990-ih vrlo povoljno otkupljivali stanove u kojima su imali stanarska prava i kuće za svega po oko 1.000 današnjih evra. Daša Pavlović Bratislava

Diskretno obeležavanje 10 godina od pada Bagdada

Irak, u sumornoj atmosferi nasilja i političke nestabilnosti, diskretno obeležava 10. godišnjicu pada Bagdada u ruke trupa američke koalicije, čime je okončana vlast Sadama Huseina, piše agencija Frans pres. Koalicione snage predvođene SAD, 9. aprila 2003. godine ušle su u Bagdad gde su naišle na slab otpor demoralisane i dezorganizovane vojske Sadama Huseina. Fotografija koja sumira taj dan jeste slika američkih vojnika kako tenkovima uništavaju spomenik Sadama Huseina, ali radost Iračana je bila kratkotrajna. Po podacima iračke nevladine organizacije Irak bodi kaunt, 112.000 civila poginulo je od 2003. godine u nasilju kojeg ima širom te zemlje i danas, 10 godina potom. Američke snage su takođe pretrpele velike gubitke - 4.486 vojnika je poginulo tokom osam godina okupacije okončane decembra 2011. godine. U tom kontekstu, iračka vlada nije planirala nikakvo obeležavanje pada Bagdada. Samo u Kurdistanu, autonomnom regionu na severu Iraka koji je mnogo propatio tokom režima Sadama Huseina, proglašen je neradni dan. Irački premijer Nuri al-Maliki ocenio je za Vašington post da se, "i pored svih problema u protekloj deceniji, velika većina Iračana slaže da je danas bolje nego za vreme brutalne diktature Sadama Huseina". Današnja godišnjica dolazi u jeku predizborne kampanje u 12 od 18 provincija, pred izbore 20. aprila. Međutim, izbori, prvi od odlaska poslednjeg američkog vojnika, pripremaju se u krvi, piše agencija Frans pres. Dvanaest kandidata je ubijeno od početka godine, zvanični su podaci. U napadu u subotu 25 osoba je poginulo, a 60 ranjeno na predizbornom skupu u Bakubi, severno od Bagdada. Sa 271 ubijenim i 906 ranjenih u napadima, mart je najkrvaviji mesec od avgusta 2012. godine. Pored napada, tu je i burna politička borba između Malikija i manjinskih sunita. Više desetina hiljada ljudi protestuje svakog petka u regionima s većinskim sunitskim stanovništvom zbog marginalizacije, zahtevajući ostavku premijera. Maliki je iz bezbednosnih razloga na neodređeno vreme odložio izbore u provincijama Ninive i Al-Anbar gde živi veliki broj sunita. Međutim, posmatrači i strane diplomate kažu da je najveća pretnja bezbednosti konflikt Kurdistana i centralnih vlasti u Bagdadu.

Oland: Ukinuti poreske rajeve u Evropi

Predsednik Francuske Fransoa Oland uvodi novog tužioca za finansijski kriminal i traži od francuskih banaka da godišnje objavljuju spiskove svih svojih filijala u svetu, kao reakciju na skandal u kome je francuski ministar finansija bio primoran da podnese ostavku posle otkrića da je imao tajni račun u inostranstvu. "Poreski rajevi moraju biti ukinuti u Evropi i širom sveta jer to je uslov da se sačuvaju radna mesta", rekao je danas Oland u obraćanju novinarima posle sastanka vlade. On je dodao da će se smatrati kao poreski raj svaka zemlja koja odbija da u potpunosti sarađuje sa Francuskom. Oland takođe uvodi da članovi vlade moraju da objave podatke o svojoj imovini od ponedeljka, a to isto moraju da urade i poslanici i drugi lokalni izabrani zvaničnici. Trenutno samo predsednik Francuske mora javno da objavi svoju imovinu. Oland je rekao da se formira tužilaštvo koje će se baviti pitanjima korupcije i velikih fiskalnih pronevera. Pored toga propisi koji se odnose na imovinu javnih službenika biće "potpuno revidirani". Jedna visoka uprava, potpuno nezavisna, kontrolisaće imovinu i mogući sukob interesa ministara, poslanika i drugih izabranih zvaničnika, rekao je Oland. Osvrćući se na priznanje njegovog bivšeg ministra za budžet Žeroma Kaizaka (Jerome Cahuzac), koji je imao račun u Švajcarskoj a zatim u Singapuru, francuski predsednik je rekao da je bio povređen i pogođen time što se desilo. "To je suprotno svim mojim ličnim uverenjima, mojim političkim zahtevima, mojim preuzetim obavezama. Ne mogu da ostavim taj slučaj bez odgovora na visini", rekao je Oland.

Poljska počinje da gradi svoj antiraketni štit

Poljska će narednih 10 godina izdvajati četiri do pet odsto budžeta Ministarstva odbrane za izgradnju svog antiraketnog štita, kojim želi da se zaštiti od raketa kratkog i srednjeg dometa i da ga poveže sa budućim štitom NATO. Zakon koji će garantovati finansiranje moderne poljske protivraketne odbrane, da Poljska ne bude zavisna samo od antiraketnog štita saveznika iz NATO i SAD, svečano će u petak potpisati predsednik Poljske Bronjislav Komorovski. "Da kažem najkraće, sistem bi trebalo da izađe na kraj sa raketama kratkog i srednjeg dometa koje mogu da napadnu objekte i jedinice na našem terenu. Ne vidimo potrebu, niti pokušavamo da se borimo protiv interkontinentalnih raketa koje samo preleću teritoriju Poljske", kazao je šef Biroa za nacionalnu bezbednost, general Stanjislav Kožej. Poljski antiraketni štit koji ima za cilj da odbrani Poljsku od napada iz istočnog susedstva biće po rečima Kožeja u potpunosti kompatibilan sa protivraketnom odbranom NATO. "Takođe, moći će da se uklopi i sa eventualnim američkim segmentom, ako ga Amerikanci postave u bazi Ređikov. Štit će biti mobilni, ne računamo na stacionarni", rekao je Kožej. Upravo neprestane promene planova SAD kako i kada će početi da funkcioniše njihov štit protiv balističkih raketa i eventualnog napada iz Irana naterale su predsednika Poljske Komorovskog da prošle godine pokrene inicijativu da zvanična Varšava ne čeka skrštenih ruku na zapadne saveznike i da krene u izgradnju svog štita. Plan finansiranja i izgradnje obuhvata period od 2014. do 2023. godine. Poljska armija dobiće do 2022. godine između ostalog šest baterija raketa srednjeg dometa Visla, prvu do 2017. godine, i 11 baterija raketa kratkog dometa Narev, a poljska vojna industrija računa i na saradnju sa francuskim vojno-industrijskim kompleksom. Daša Pavlović, Varšava