REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Susreti s ambasadorom SAD frustrirajući, ali nužni

Vlada RS haškim optuženicima odobrila 50 hiljada evra

Nikolić se izvinio zbog zločina u Srebrenici

Potvrđena zatvorska kazna za zločin nad Srbima u Paulin Dvoru

Krivokapić traži predlog zakona o poništvanje izbora

U Hrvatskoj izbeglima produžen rok za prijave za stanove

Sva predsednička izvinjenja

Susreti s ambasadorom SAD frustrirajući, ali nužni

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik ocenio je danas da on i ambasador SAD u BiH Patrik Mun imaju zajednički utisak da su njihovi susreti frustrirajući, ali neminovni. Kako je preneo Radio RS, Dodik je kazao da mu je "zaista frustrirajuće" ponavljati Munu da RS neće rušiti crkve po Srebrenici, a da "ništa manje nije frustrirajuće slušati ga uoči lokalnih izbora da je neprihvatljivo da Srbin bude načelnik opštine Srebrenica i uporno mu ponavljati da svi moraju biti jednaki u toj izbornoj trci". "Frustrirajuće je slušati ga i da je (Mevlid) Jašarevićev artiljeriski pir po Ambasadi SDA u Sarajevu incident, a ne teroristički čin, kao što je frustrirajuće ponavljati mu da je rešavanje pitanja imovine već dogovoreno, ali se ne provodi zbog političara u Federaciji BiH", naveo je Dodik. On je rekao da je frustrirajuće slušati i stalna nastojanja ambasadora SAD da se Ustav BiH izmeni na štetu Republike Srpske, kao i da je velika frustracija "kada u Butmiru okruženi tenkovima NATO treba da pokažete demokratski kapacitet". "Od svega najveću frustraciju proizvodi činjenica da američki ambasador ima viziju države, koju ne deli više od polovine stanovnika BiH i cela Republika Srpska", rekao je Dodik. Ambašador SAD u BiH Patrik Mun rekao je da se tokom svoje posete Banjaluci neće sastati sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, navodeći da su ti sastanci "postali frustrirajući zato što Dodik jedno govori danas, a sutra nešto sasvim drugo". Predsednik RS je kazao da mu je "drago što je ambasador Mun u Republici Srpskoj, što je u poseti institucijama koje funkcionišu", dodajući da je Munu potpuno jasno da "sebi ne može priuštiti takvu ekskurziju po Federaciji BiH, pošto ni sam nije siguran ko je ko u tom entitetu, jer je tome i sam doprineo mešajući se u izborni proces u tom entitetu". "Što se tiče saradnje sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), moram ga podsetiti da sam još predsednik najjače partije u Republici Srpskoj i da ćemo, voleo on to ili ne, morati razgovarati, jer niti sam ja birao njega, niti je on birao mene", poručio je Dodik. Po rečima Dodika, i njega i Muna su izabrale okolnosti koje nalažu potrebu međusobne saradnje, u najboljem interesu građana. "Želim na kraju da istaknem da veoma poštujem SAD i da su nesporna svetska velesila. Uveren sam da će sledeći diplomata iz te države koristiti diplomatski rečnik i dobru diplomatsku praksu, i da neće izlaziti iz okvira Bečke konvencije o diplomatskim odnosima", naveo je Dodik. Ljiljana Kovačević, Banja Luka

Vlada RS haškim optuženicima odobrila 50 hiljada evra

Vlada Republike Srpske je odlučila da sa 100 hiljada konvertibilnih maraka (oko 50 hiljada evra) ove godine pomogne haškim optuženicima iz RS. "Vlada RS donela je odluku o materijalnom obezbeđenju osoba iz Republike Srpske, koje su u pritvoru Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine u Hagu, kojom se utvrđuje jednokratna pomoć u ukupnom iznosu od 100 hiljada KM za 2013. godinu", piše u vladinom saopštenju. Dodaje se da će način, kriterijumi i uslovi za korišćenje finasijske pomoći haškim optženicima biti utvrđeni posebnim pravilnikom, koji će uz saglasnost Vlade RS doneti Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih. Vlada Republike Srpske je danas prihvatila Deveti izveštaj Republike Srpske Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), u kojem su izneti stavovi o zbivanjima u BiH. Izveštaj će biti upućen članicama Saveta bezbednosti, ambasadama i zvaničnicima EU, Rusije, SAD i drugih zemalja i međunarodnih organizacija i institucija.

Nikolić se izvinio zbog zločina u Srebrenici

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izvinio se za zločine koje su pojedinci počinili nad Bošnjacima u ime Srbije i srpskog naroda i najavio da će uskoro posetiti Srebrenicu. "Klečim zbog toga, evo klečim i tražim pomilovanje za Srbiju zbog zločina koji je izvršen u Srebrenici. Izvinjavam se za zločine koje je u ime naše države i našeg naroda učinio bilo koji pojedinac", kazao je Nikolić u emisiji "Intervju 20" koja će 7. maja biti na programu državne BHT-1. Na pitanje o genocidu u Srebrenici jula 1995, Nikolić je rekao da se "genoci mora dokazati", a na insistiranje novinarke da se mora složiti s tim da sve što se događalo u Srebrenici, ima karakteristike genocida, dodao je da je "sve što se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije (tokom ratova) imalo karakteristike genocida". Na konstataciju da Srebrenica ipak ima posebnu težinu zbog 8.000 ubijenih, Nikolić je rekao da kleči zbog toga i traži pomilovanje za Srbiju. Nikolić je rekao da mu je žao zbog svih zločina počinjenih nad Bošnjacima i da će se pokloniti žrtvama genocida, a najavio je i da će posetiti Srebrenicu. Predsednik Srbije rekao je i da su za njega Srbi iz Republike Srpske Bosanci, iako neki od njih ne vole da ih tako zovu. Na pitanje urednice emisije Sanele Prašović-Gadžo o tome da li postoji mogućnost da se pomogne Srbima proteranim iz Hrvatske, Nikolić je odgovorio: "Da je Srbija želela da sprečava Hrvatsku zbog tog neizvršavanja Aneksa G, na koji smo se svi obavezali, mi smo mogli da napravimo veliki problem Hrvatskoj na njenom putu ka EU. To je srpska muka i nijedno rukovodstvo Srbije nije uspelo da s Hrvatskom dođe do tačke da Hrvatska ispuni te svoje obaveze". Nikolić je kazao da ovo pitanje "ostaje tema za buduće razgovore, ali nije za razgovore o tome u medijima" jer on "ne želi da zaustavlja Hrvatsku na njenom putu". "I tamo žive ljudi jako teško, i tamo žive siromašni ljudi. Niti želim da je (Hrvatsku) podsećam na rat. Samo želim da je podsetim da smo svi na ovoj zemlji jednaki, i da svi imamo ista prava i da ta prava treba obezbediti Srbima. Srbi koji bi se vratili, uopšte ne ugrožavaju Hrvatsku, ali je Hrvatska njih ugrozila time što ne mogu da se vrate", rekao je Nikolić za BHT1.

Potvrđena zatvorska kazna za zločin nad Srbima u Paulin Dvoru 1991.

Vrhovni sud Hrvatske potvrdio je presudu osječkog suda protiv bivšeg pripadnika Hrvatske vojske Enesa Viteškića, koji je zbog ratnog zločina protiv srpskih civila u Paulin Dvoru 1991. godine osuđen na 11 godina zatvora, saopštio je Županijski sud u Osijeku. Vrhovni sud je odbacio žalbe tužilaštva i odbrane kao neosnovane i tako potvrdio prvostepenu presudu koju je Viteškiću u maju 2012. godine izrekao osječki sud. Drugi optuženi u tom postupku Nikola Ivanković od ranije se nalazi na izdržavanju 15-godišnje zatvorske kazne. Optužnica je teretila Ivankovića i Viteškića da su kao pripadnici 130. brigade Hrvatske vojske, s više nepoznatih počinitelja, decembra 1991. godine u jednoj kući u Paulin Dvoru iz osvete ubili 18 meštana srpske nacionalnosti. Viteškiću se tri puta sudilo za ratni zločin u Paulin Dvoru, a u prva dva postupka, 2004. i 2007, bio je nepravosnažno oslobođen krivice. Vrhovni sud je zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i potrebe dodatnog razmatranja dokaza oba puta vratio predmet na novo postupanje osječkom sudu.

Krivokapić traži predlog zakona o poništvanje izbora

Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić saopštio je juče da je spreman da u dnevni red prve, naredne sednice uvrsti predlog zakona kojim bi se rezultati predsedničkih izbora 7. aprila proglasili nevažećim, ukoliko mu se takav predlog zakona dostavi. Parlamentarna opozicija i deo civilnog sektora ne priznaju rezultate predsedničkih izbora i zvanično proglašenu pobedu kandidata vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Filipa Vujanovića. Krivokapić je danas razgovarao s Vujanovićevim protivkandidatom na izborima, Miodragom Lekićem, o zahtevima opozicije sa subotnjeg protesta u Podgorici da se posebnim zakonom ponište rezultati izbora i raspišu novi. Opozicija i deo civilnog sektora su zatražili i parlamentarnu istragu afere "Snimak" - objavljivanja u medijima transkripta razgovora sa sednica vladajuće DPS. Ti snimci ukazuju na zloupotrebu državnih resursa i favorizovanje pristalica vladajuće partije prilikom zapošljavanja, dodele kredita i državne pomoći. Predsednik Skupštine je u odgovoru Lekiću naveo da je zahtev za pokretanje parlamentarne istrage o toj aferi uvrstio u dnevni red sjednice zakazane za 30. april, te da je spreman da podrži pokretanje takve istrage. "Spreman sam upotrebiti svoj institucionalni autoritet i snažno se založiti da ovaj slučaj dobije svoj primeren tretman kod Državnog tužioca kroz ispitivanje postojanja eventualne krivične odgovornosti. Rasvetljavanje svih elemenata koji prate ovaj slučaj je u funkciji jačanja poverenja građana u institucije države", naveo je Krivokapić u odgovoru. Predsednik Skupštine je izrazio nadu da će njegovi odgovori pomoći da se svi poslanici parlamentarne opozicije "već početkom naredne sedmice okupe u Skupštini", kada su "premijerski sat" i važna debata o sudbini Kombinata aluminijuma u Podgorici (KAP). Povratak u poslaničke klupe, posle privremenog bojkota rada parlamenta zbog rezultata predsedničkih izbora, najavile su opoziciona Socijalistička narodna partija (SNP) i Pozitivna Crna Gora - stranke koje su podržale Lekića i zajednički zahtev parlamentarne opozicije za poništavanje rezultata izbora. Lekićev Demokratski front (DF) je najavio da će o povratku u skupštinske klupe odlučiti kada Skupština i Vlada odgovore na zahteve parlamentarne opozicije sa subotnjeg protesta, dok je Lekić danas nagovestio "selektivno" prisustvovanje poslanika najače opozicione grupacijama onim sednicama Skupštine na kojima su teme "evropska agenda" i zahtevi njegove partije.

U Hrvatskoj izbeglima produžen rok za prijave za stanove

Rok za podnošenje prijava za stambeno zbrinjavanje izbeglih iz Hrvatske produžen je u toj zemlji do 31. avgusta ove godine, dok u BiH ističe 7. maja, rekli su juče u Beogradu predstavnici vlada iz Zagreba i Sarajeva, Ivica Preskar i Mario Nenadić. "To je zadnji voz za ljude koji nemaju rešeno stambeno pitanje da li žele da se vrate u Hrvatsku ili se žele integrisati tamo gde trenutno žive", rekao je načelnik sektora za stambeno zbrinjavanje Ministarstva regionalnog razvoja i fondova EU Hrvatske Ivica Preskar, i dodao da se to odnosi na one sa područja izvan posebne državne brige. Na predstavljanju regionalnog programa stambenog zbrinjavanja, čiji cilj je obezbeđivanje trajnih stambenih rešenja za oko 27.000 najugroženijih izbegličkih porodica (74.000 osoba) u regionu, njegov regionalni koordinator Mario Nenadić kazao je da program "nije zamišljen kao čarobni štapić za rešenje pitanja svih izbeglih. "Donatori su odlučili da se (program) samo odnosi na izbegle između 1991-95. sa prostora zemalja regiona ", rekao je Nenadić, koji je i pomoćnik ministra za ljudska prava i izbeglice BiH. On je ukazao da je Evropska komisija, koja je pored, SAD, UNHCR, i OEBS, podržala ovaj program, juče najavila izgradnju prvih 460 stambenih objekata, čime se i operativno pokreće regionalni stambeni program. Nenadić je naveo da je u BiH predviđeno da tim programom bude rešeno stambeno pitanje 5.400 porodica, od čega 1.800 bošnjačkih, 1.800 srpskih i isto toliko hrvatskih, kao i 2.400 povratničkih porodica i 2.400 porodica interno raseljenih osoba. Za realizaciju programa u BiH biće uloženo 101 milion evra, od koga država BiH treba da kontribuira 15 odsto, i to kroz nefinansijske kontribucije, a predviđeno je da se program primenjuje četiri godine. Preskar je ukazao da Hrvatska već 15-tak godina sprovodi program stambenog zbrinjavanja, u okviru koga je obnovljeno 150.000 porušenih kuća, a predato je 70.000 zahteva za stambeno zbrinjavanje. Kada se radi o stambenom zbrinjavanju bivših nosilaca stanarskog prava s područja posebne državne brige u Hrvatskoj, konkurs je stalno otvoren, kako je ukazao Preskar, i dodao da je regionalnim stambenim programom inicijalno predviđeno zbrinjavanje 3.500 porodica, a njegova primena biće pet godina. On je ukazao da regionalni stambeni program kasni jer donatori žele da budu sigurni u šta idu njihove pare, te su zbog toga administrativne procedure duge. "Mi, bez obzira na regionalni program, iz vlastitih sredstava radimo na stambenom zbrinjavanju povratnika", rekao je Preskar i dodao da se Hrvatska obavezala i pošto je završila pregovore sa EU, tokom kojih je po ovom pitanju bila pod monitoringom, da će nastaviti sa njegovim sprovođenjem. Kada se radi o Srbiji, u prvom talasu regionalnog stambenog programa u Srbiji će biti zbrinuto 195 porodica koje su izbegle iz bivših jugoslovenskih republika, izjavila je za Betu savetnica u Komesarijatu za izbeglice i migracije Jelena Marić. Ona je dodala da je planirano da u okviru programa regionalnog programa stambenog zbrinjavanja stanove dobije 16.780 porodica u Srbiji ili 45.000 ljudi izbeglih iz bivših jugoslovenskih republika od 1991. do 1995. godine.

Sva predsednička izvinjenja

Izvinjenje predsednika Srbije Tomislava Nikolića za sve zločine nad Bošnjacima, poslednje je u nizu izvinjenja koje su međusobno uputili lideri zemalja bivše Jugoslavije od kraja rata. Nikolić je drugi predsednik Srbije koji se izvinio za zločine počinjene tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, ali su pre toga zvanična izvinjenja upućena i iz vrha tadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore. Pre Nikolića za zločine koje su počinili pripadnici srpskog naroda u BiH izvnio se Boris Tadić, na početku predsedničkog mandata, tokom posete Sarajevu 6. decembra 2004. U junu 2007. Tadić se u emisiji Hrvatske telvizije (HRT) izvinio građanima Hrvatske zbog nedela i zločina u proteklom ratu rekavši da "svim građanima Hrvatske i svim pripadnicima hrvatskog naroda" koje su učinili nesrećnima pripadnici srpskog naroda, upućuje izvinjenje i preuzima za to odgovornost. Tadić je bio i prvi predsednik Srbije koji je posetio Vukovar, u novembru 2010. kada se izvinio porodicama svih nevino stradalih žrtava na Ovčari 1991. godine. I predsednik Hrvatske Ivo Josipović istog dana uputio je reči izvinjenja, kada je sa Tadićem posetio Paulin Dvor kod Osijeka gde je u decembru 1991. ubijeno 18 srpskih i jedan civil mađarske nacionalnosti. Josipović je rekao da žrtve tog zločina zaslužuju izvinjenje, jer ni za jedan zločin ne postoji opravdanje. Hrvatski predsednik Ivo Josipović izvinio se u aprilu 2010. u Sarajevu za učešće Hrvatske u politici koja je 90-ih godina pokušavala da podeli Bosnu i Hercegovinu. Josipović je u parlamentu BiH rekao da "duboko žali što je i Republika Hrvatska svojom politikom u 90-im godinama prošlog veka doprinela stradanjima ljudi i podelama koje nas i danas muče". Josipović je drugi hrvatski predsednik koji se izvinio zbog događaja tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Njegov prethodnik Stjepan Mesić i predsednik nekadašnje Srbije i Crne Gore (SCG) Svetozar Marović su 10. septembra 2003. u Beogradu uputili u ime građana svojih zemalja međusobna izvinjenja za sva zla ili štetu koja su građani dve zemlje činili jedni drugima, naglasivši da krivica za počinjene zločine mora biti pojedinačna. Marović se potom 13. novembra 2003. godine u Sarajevu izvinio "za svako zlo ili nesreću koju je bilo ko u BiH pretrpeo zbog SCG". Za stradanja u ratu u Hrvatskoj, posebno na području Dubrovnika, u junu 2000. godine izvinio se i crnogorski predsednik Milo Đukanović. Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović 1. novembra 2010. izvinio se za "svakog nevinog čoveka koga je Armija BiH ubila". "Svaka nevina žrtva je jednaka", rekao je sin nekadašnjeg lidera Bošnjaka Alije Izetbegovića za radio B92 ali i dodao da "kada se saberu svi zločini Armije BiH, nisu ravni jednom satu zločina u Srebrenici".