SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Vlada spremna da razmotri referendum o Kosovu

Srbi s Kosova odbili briselski sporazum

Srbija u EU tek posle priznavanja Kosova

Amfilohije: Sporazumom o Kosovu bačena ljaga na pokoljenje

Svi srpski monarsi na Oplencu

Španija neće sprečiti sporazum EU s Kosovom

Vlada spremna da razmotri referendum o Kosovu

Potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavio je juče da je Vlada Srbije spremna da raspiše referendum o briselskom sporazumu o Kosovu, ali samo pod uslovom da kosovski Srbi prihvate njegove rezultate i učestvuju u primeni sporazuma. "Imaju vremena do utorka da to kažu. Referendum će biti raspisan ako kosovski Srbi saopšte da su spremni da prihvate rezultate referenduma i ako kažu da će zajedno s nama učestvovati u primeni sporazuma. Vlada može da padne, ali odluku o sporazumu nećemo menjati, jer je to jedina moguća odluka", rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. Vučić je izrazio nadu da će Vlada i kosovski Srbi postići dogovor, ali da će, ako oni zatraže referendum, to biti završeno u roku od 15 dana. "Prihvatamo da se kockamo našim političkim karijerama i da stavimo na ispit nešto što lako možemo tehnički da završimo, jer samo ujedinjena Srbija može da ide napred", rekao je Vučić i najavio da će u narednih desetak dana posetiti mesta u kojima žive Srbi na Kosovu i Metohiji. "Lično ću ići na Kosovo i Metohiju da obiđem Srbe i da sa svima njima razgovaram", rekao je Vučić i dodao da će u utorak biti nastavljeni njegovi razgovori s kosovskim Srbima od kojih zavisi da li će biti referenduma ili ne. Potpredsednik Vlade Srbije je rekao da Srbija nema snage da se sili, niti ima snage za nove ratničke podvige i vojne poduhvate. "Snage za ratničke poduhvate i vojne podvige nemamo. Nisam izabran da budem ratni poglavica Srbije. Ima dovoljno kandidata za to", rekao je Vučić i dodao da je reč o ljudima koji su spremni da tuđu decu šalju rat da ginu, a oni sami bi ostali da daju izjave na televizij i drže proteste na Terazijama u Beogradu. "Ako građani odbiju sporazum na referendumu, onda nema Vlade i nema ko da sprovodi sporazum koji će u tom slučaju pasti, a ja sam spreman da podnesem ostavku", rekao je Vučić. "Mislim da 80 odsto ljudi koji nisu sreći zbog sporazuma dobro zna realnost", rekao je Vučić i ponovio da je sporazum iz Brisela "jedino rešenje" u postojećoj situaciji i da obezbeđuje zaštitu Srba sa Kosova i Metohije. "Siguran sam da će se jednog dana Srbi na ovaj sporazum pozivati kao što se danas pozivaju na Dejtonski sporazum", rekao je on. Na pitanje da li će referendum usporiti sprovođenje briselskog dogovora, Vučić je odgovorio da dve nedelje ništa ne znače i da će referendum, naprotiv, ubrzati sprovođenje sporazuma. Vučić je rekao da je najveći problem u briselskom sporazumu tačka 10 u kojoj se pominje primena kosovskih zakona. Dodao je da su Srbi u Dejtonu izgubili Glamoč i druga mesta u Bosni i Hercegovini, ali su dobili Republiku Srpsku. "Ne priznajemo nezavisnost Kosova, ovo nije Republika Srpska, ali imamo značajne ingerencije u 10 opština na Kosovu", rekao je Vučić. Upitan o stavu Srpske pravoslavne crkve o sporazumu iz Brisela, Vučić je rekao da episkop Amfilohije Radović neće voditi državnu politiku i da ako to želi treba da se kandiduje na izborima. "Ne mešamo se u to što radi crkva, ali me je to saopštenje Sinoda veoma razočaralo. Pozivaju se na političke kvalifikacije koje su neistinite", rekao je Vučić i dodao da deo sporazuma u kome se kaže da dve strane neće sprečavati jedna drugu u evropskim integracijama ne znači priznanje Kosova i da je to nešto što su i ranije vlasti u Srbiji prihvatale. Vučić je istakao da neće biti ukinuta Kancelarija za Kosovo čiji je šef Aleksandar Vulin sredinom nedelje podneo ostavku. Upitan o izvinjenju predsednika Srbije Tomislava Nikolića za zločine koje su Srbi počinili u Srebrenici, Vučić je odgovorio da "ne zna o čemu se radi". "Bio sam ceo dan sa kosovskim Srbima. Ako je izvinjenje u pitanju, ne vidim šta je čudno da se izvini za zločine", rekao je Vučić.

Srbi s Kosova odbili briselski sporazum

Srbi s Kosova ne prihvataju sporazum Srbije i Kosova postignut u Briselu, i najavljuju proteste, između ostalog i u Beogradu, rekao je juče Slaviša Ristić, predsednik Skupštine Opštine Zubin potok, posle sastanka s premijerom Ivicom Dačićem i prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem. Srbi s Kosova traže od Vlade Srbije raspisivanja referenduma na kojem bi se narod izjasnio o briselskom sporazumu i o tome da li kosovski Srbi ostaju u ustavno-pravnom poretku Srbije, rekao je Ristić. Posle sastanka u Beogradu s Dačićem i Vučićem, Ristić je rekao novinarima da 90 odsto Srba na severu Kosova ne prihvata sporazum iz Brisela. "Ako država ima nameru da to (sporazum) sprovede, treba da zna da će to morati da urade mimo nas, a naravno, niko ne može biti jači od države - država može da povuče bilo koji potez i da skloni nas s ovih pozicija", kazao je Ristić i naveo da nije bilo razgovora o tome, niti takve pretnje. Ristić je najavio da će se Srbi s Kosova mirnim putem boriti protiv briselskog sporazuma i najavio i protest u Beogradu, ali nije rekao kada. Nagovestio je da će taj protest organizovati kosovski Srbi i da će biti "izvan stranačkih stvari". "Ovim sporazumom mi postajemo deo ustavnog poretka takozvanog nezavisnog Kosova i to je razlog zbog kojeg ga mi ne prihvatamo", rekao je Ristić. On je rekao da su na sastanku Vučić i Dačić izneli argumente u prilog sporazumu i analizirali tačku po tačku, te je zbog toga sastanak trajao duže od tri sata. Ristić je dodao da su Srbi s Kosova spremni da odgovore na svaki poziv državnog vrha na dalje razgovore i drugu saradnju.

Srbija u EU tek posle priznavanja Kosova

Ruska novinska agencija Itar-Tas ocenjuje da je Brisel, posle polugodišnjih pregovora, definitivno pritisnuo Beograd da pristane na kompromis o normalizaciji odnosa s Prištinom, a EU će primiti Srbiju u svoje redove tek kada prizna nezavisnost Kosova. Agencija u komentaru navodi da "ne čudi što su i u Prištini i u mnogim zemljama taj događaj (postizanje sporazuma) ocenili kao faktičko priznanje nezavisnosti Kosova". U suštini, Beograd se složio da u zamenu za dobijanje ograničene autonomije za srpske opštine, ne blokira pokušaje albanske vlasti Kosova da uđe u EU i druge međunarodne organizacije, piše Itar-Tas. Agencija ocenjuje da se "dogodilo upravo to što je rekao Hašim Tači" - dokument de jure predstavlja priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije. Postavljajući pitanje o tome "šta je nateralo Srbiju da potpiše toliko očegledno nepovoljan sporazum", agencija navodi da se čini da su tu ulogu imala tri faktora. Prvi je međunarodni pritisak bez presedana na Beograd, drugi su ekonomski interesi i krajnja nužda Beograda da dođe do stranih investicija, navodi agencija. Treći faktor zbog kojeg je, po oceni ruske agencije, Beograd pristao na sporazum, jeste "onaj koji se obično prećutkuje", a to je da je "Srbija krenula u pregovore kao država koja je izgubila rat sa NATO 1999. godine". Polazeći od toga, mnogo šta postaje jasno: pobednicima ne sude, a gubitnici, u ovom slučaju Srbija, "plaća delom svoje teritorije za nerazumnu politiku Slobodana Miloševića". Pritom je ona uspela da iscenjka ne najgore uslove od svih mogućih - i za sebe i za kosovske Srbe, ocenjuje Itar-Tas. Agencija navodi da Srbija sada treba da dosta brzo dobije obećani datum početak pregovora o prijemu u EU. Ali, ukazuje Itar-Tas, iako zvanično u Briselu o tome ne govore, diplomatski izvori ne kriju da Srbija može da završi pregovore i da stupi u EU samo ako zvanično prizna Kosovo. Razlog za to je, po Itar-Tasu, jednostavan: bez priznanja Kosova od strane Beograda, on ne može biti primljen u EU, pošto se u EU ne mogu istovremeno nalaziti dve države sa nerešenium teritorijalnim pitanjima, piše u komentaru. Itar-Tas zaključuje da će počevši pregovore s Beogradom, EU nastaviti da vrši oštar pritisak da Srbija prizna nezavisnost Kosova

Amfilohije: Sporazumom o Kosovu bačena ljaga na pokoljenje

Sporazumom Srbije i Kosova "bačena je ljaga na naše pokoljenje", ocenio je mitropolit Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori Amfilohije. Na "molebanu za spas Kosova i Metohije", u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici, Amfilohije je kazao da nije očekivao da će vlast u Srbiji potpisati takav sporazum sa Kosovom. Mitropolit Amfilohije je rekao da je "takve sporazume pisao (Milan) Nedić u Srbiji, ali je pisao uvek po naredbi okupatorskih vlasti".

Svi srpski monarsi na Oplencu

Kako sam saznao na Kraljevskom dvoru kraljice Marija i Aleksandra Karađorđević konačno stižu u Srbiju. Posmrtni ostaci Marije Karađorđević, žene kralja Aleksandra i majke kralja Petra Drugog, iz Londona će biti dopremljeni 29. aprila. Na beogradskom aerodromu 29. aprila, tačno u 17.25, posmrtne ostatke kraljice Marije dočekaće prestolonaslednik Aleksandar i članovi kraljevske porodice zajedno sa savetnikom predsednika Srbije, profesorom Oliverom Antićem, koji je jedan od najzaslužnijih što će najzad biti ispunjen zavet kralja Petra da svi Karađorđevići počivaju na Oplencu. Poslednja jugoslovenska kraljica i supruga Petra Drugog, Aleksandra Karađorđević, na tle zemlje na čijem je tronu bila, prvi put će se naći 9. maja. Dve kraljice će, zajedno sa kraljem Petrom Drugim Karađorđevićem, čiji su posmrtni ostaci dopremljeni u januaru, biti sahranjene, uz sve državne počasti, 26. maja u porodičnoj grobnici na Oplencu. Do sahrane 26. maja, posmrtni ostaci srpskih kraljica počivaće, zajedno sa telom kralja Petra Drugog, u dvorskoj kapeli u kraljevskom kompleksu na Dedinju. - Sve je obavljeno na jedan fin način kako se to i radi u zemljama koje drže do reda i svoje istorije - kaže Oliver Antić, član vladine komisije za prenos posmrtnih ostataka i sahranu članova kraljevske porodice i savetnik predsednika Nikolića. - Saglasnost za prenos ostataka kraljice Majke su dali kraljica Elizabeta i kanterberijski nadbiskup. Kraljica Marija sada počiva na groblju u Grogmoru, u blizini vindzorskog zamka, gde je sahranjena i njena baka, engleska kraljice Viktorija. Bila je kćer rumunskog monarha Ferdinanda Hoencolerna i rumunske kraljice Marije i bratanica kralja Edvarda, pa prenos njenih posmrtnih ostataka nije bilo moguće organizovati bez saglasnosti britanske krune i kraljice Elizabete. Posle prvog obraćanja porodice Karađorđević vladarki Velike Britanije sa molbom da se telo njene rođake prenese na Oplenac, kraljica Elizabeta upitala je da li je Srbija spremna da prihvati i sahrani kraljicu Mariju Karađorđević. Kada je iz Srbije stigao potvrdan odgovor, ostalo je da se reše formalnosti. Majka poslednjeg jugoslovenskog monarha rođena je 1900. godine u nemačkom gradu Gote, a kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca postala je 1922. godine kada se udala za kralja Aleksandra. Ubrzo su dobili sinove Petra, Tomislava i Andreja. Teško je podnela tragediju koja je zadesila porodicu, kada je 9. oktobra 1934. godine u Marselju ubijen kralj Aleksandar. Maloletnog Petra ostavila je u zemlji sa namesništvom, a ona se sa dvojicom mlađih sinova povukla u Englesku. Živeli su skromno u seoskoj kući nadomak Londona. Teško se nosila s intrigama i nedaćama koje su zadesila njenu porodicu i državu. Posle rata, živela je sa sinovima na imanju u Kentu, gde je obavljala kućne poslove, kuvala i radila u polju. Viđala se sa kraljicom Elizabetom i negovala porodične odnose sa britanskom krunom. Posvetila se i humanitarnom radu. Iako joj nije bilo po volji što se Petar oženio usred rata, rado je prihvatila snaju Aleksandru. Pred smrt je morala da proda svoj kraljevski nakit jer prihodi koje je imala od svog engleskog nasleđa nisu bili dovoljni. Umrla je u 61. godini. Po pravoslavnim običajima opelo je služenu u Hramu Svetog Save u Londonu, koji je ona podigla. Telo kraljice Aleksandre pridružiće se svekrvinom 9. maja, nakon što je grčka kraljevska porodica dala saglasnost da njeni posmrtni ostaci budu premešteni na Oplenac. Majka prestolonaslednika Aleksandra nikada nije kročila na tle Srbije i Jugoslavije. Kraljica Jugoslavije postala je 1944. godine, samo godinu pre nego što će monarhija biti ukinuta, a kraljevskoj porodici zabranjen povratak u zemlju. "Tužna kraljica" sa suprugom je živela svega pet godina, ali se od njega nikada nije formalno razvela. Govorila je da joj je muža otela kruna zato što je bila van njegovog domašaja. - Otišao je za svojim političarima, a ja sam ga čekala čitavog života - zapisala je kraljica Aleksandra u svom dnevniku. Majka kraljice Aleksandre bila je Aspazija Manos, Grkinja iz građanske klase. Aleksandra je bila prva princeza Grčke koja je bila poreklom iz te zemlje. Njen otac, Aleksandar Grčki, bio je, poput mnogih evropskih vladara, nemačke krvi. Rođena je 25. marta 1921, pet meseci posle smrti svoga oca. Pošto je Aleksandrova kratka vladavina (između dve vladavine njegovog oca) smatrana regenstvom, a njegov brak sa Aspazijom Manos sklopljen bez pristanka oca, Konstantina Prvog, Aleksandra je smatrana nezakonitim detetom. U julu 1922. godine zahvaljujući Aleksandrinoj babi Sofiji, donet je zakon koji je omogućio Konstantinu Prvom da ozakoni brak njegovog pokojnog sina. Aleksandra je dobila titulu princeze, ali ne i pravo na tron. Umrla je 1993. u Ist Saseksu u 72. godini. Prema sopstvenoj želji, sahranjena je u Atini pored svojih roditelja. Dolaskom u kovčegu kraljica Aleksandra će prvi put stići u otadžbinu svog supruga i zemlji čiji je monarh bila. Za istorjsku državnu za ceremoniju na Oplencu poslate su iz Kraljevskog dvora brojne pozivnice uvaženim ličnostima u čitavom svetu. Očekuje se prisustvo članova kraljevskih porodica Velike Britanije, Grčke, Španije, Švedske... Princ Čarls zbog ranije prihvaćenih obaveza verovatno neće moći da prisustvuje sahrani, ali postoji mogućnost da na ceremoniju dođe i car Japana Akihito. Nisu kralj Petar Drugi, kraljica Aleksandra i kraljica Marija jedini srpski monarsi i vladari koji su umrli u inostranstvu ili čiji su posmrtni ostaci iz sveta premeštani i donošeni kući. Takvu sudbinu imao je i Sveti Sava, kralj Nikola Petrović, sveta Petka, vladika Nikolaj Velimirović, pesnik Jovan Dučić, knez Lazar, car Uroš, arhiepiskop Arsenije, kralj Stefan Prvovenčani je čak 40 puta premeštan i Stevan Štiljanović. - Ovim istorijskim činom da moj otac, moja majka i moja baka počivaju u Srbiji ispunio sam zaveštanje mog pradede kralja Petra prvog Karađorđevića, koji je podigao hram i zadužbinu na Oplencu i poželeo da svi Karađorđeviću počivaju ovde u srpskoj zemlji " rekao mi je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Marko Lopušina

Španija neće sprečiti sporazum EU s Kosovom

Španija je Evropskoj komisiji zajamčila da neće sprečiti sklapanje sporazuma Evropske unije o stabilizaciji i pridruživanju s Kosovom, iako je španski premijer Manuel Rahoj ponovio da Španija neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. To proizilazi iz odgovora koji je juče dao evropski komesar Štefan File na pitanje novinara španske novinske agencije da li EU i Kosovo imaju garancije vlade u Madridu da Španija neće blokirati pregovore EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (S SP) s Kosovom. Jer, kako je obrazloženo u pitanju, španski premijer je ponovo naglasio da Madrid neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, iako je posle sporazuma o uređivanju odnosa Beograda i Prištine Evropska komisija predložila početak pregovora s Prištinom o S SP-u. I šef španske diplomatije Hose Manuel Margaljo je saopštio da vlada u Madridu ni u čemu neće promeniti svoj stava da ne prizna samoproglašenu nezavisnostu Kosova. Španski izvori u Briselu su agenciji Beta preneli da Madrid tek treba da se jasnije opredeli o mogućnosti da se u budućnosti ustanovi prvi ugovorni odnos EU s Kosovom, iako sporazum Beograd-Priština ni na koji način ne znači posredno ili neposredno priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije. File je, na konferenciji za štampu posle susreta sa zvaničnicima vlade Kosova u Briselu, želeo da objasni da će "Španija biti ta koja će odlučiti, ali smo mi obezbedili jemstvo Španije, uz saglasnost ostalih članica EU, da će se naći prihvatljivo rešenje da Kosovo snažno bude usmereno u politiku proširivanja" EU. Evropski komesar za proširenje je napomenuo i da ono što su u decembru zaključili lideri EU i rasprava na sastanku šefova diplomatija Unije u ponedeljak u Luksemburgu, njemu "uliva pozitivnu nadu da će se zemlje članice s tim saglasiti". I, kako je dodao, predlog Evropske komisije za pregovore o pridruživanju s Kosovom je došao posle temeljitih konsultacija sa svim vladama zemalja Unije, posebno imajući u vidu zabrinutost koju su ispoljile neke članice EU, tako da je zauzet zajednički stav uz saglasnost svih njih da se Kosovo uključi u proces proširivanja. File je to rekao posle susreta sa zamenicom premijera vlade u Prištini Mimozom Kusari-Lilom i ministarkom za evropske integracije Vlorom Čitaku. Vlora Čitaku je podvukla da "pokretanje pregovora o stabilizaciji i pridruživanju ne znači priznavanje Kosova, što je jasno predočeno kad je prošle godine pravna služba Evropske komisije dala svoje mišljenje". A, kako je ona to protumačila, "Španija nema razloga da ne prizna Kosovo, a ni da Kosovo blokira u budućnosti". Ministarka Čitaku je dodala da je u ponedeljak u Luksemburgu razgovarala s ministrima nekih od članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, i da je "ohrabrena raspoloženjem i raspravom na zasedanju Saveta ministara EU". Ona je rekla i da vlasti u Prištini smatraju da sporazum s Beogradom "može Evropskoj uniji dati novi zamah, nove instrumente, na temelju kojih Unija može izgraditi zbijeniji i dosledniji stav prema Kosovu". File je takođe istakao da će sporazum Beograd-Priština biti od presudne važnosti za napredak Kosova i Srbije ka EU, predočivši ida je važno je da se sporazum sprovede u delo i dodao da će Evropska komisija pomoći u svemu što može da se to postigne. File je istakao da veruje da će Savet ministara dati zeleno svetlo za pregovore s Prištinom. Vlora Čitaku je podvukla da će vlasti u Prištini odsad uložiti svu energiju u proces evropskih integracija. Dragan Blagojević, Brisel