REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Mladi najradije slušaju pop, troše na odeću i izlaske

Zatvoreni MekDonalds restorani u Makedoniji

Tužilaštvo proverava poslovne veze Izetbegovića i Arapa

Opozicija se vraća u parlament, uz mogući novi bojkot

Uhapšena dva Bošnjaka zbog zločina nad Srbima u Kozarcu

Obeležena godišnjica stradanja vojnika u Tuzlanskoj koloni

U Hrvatskoj uhapšeno 25 krijumčara ljudi

Mladi najradije slušaju pop, troše na odeću i izlaske

Mladi u Crnoj Gori najviše novca troše na odeću i izlaske, pokazalo je istraživanje koje je trebalo da ukaže na navike iz njihove svakodnevnice. Trećina populacije, dobi od 15 do 25 godina, najradije sluša pop muziku koju po polularnosti prate rok, folk, tehno, rep i izvorna muzika. Najmanje slušana je džez muzika koju sluša svega 1,8 odsto mladih u Crnoj Gori. Istraživanje je pokazalo da svaki peti ispitanik ne posećuje koncerte, dok oko 19 odsto mladih na taj način, više puta mesečno, provodi svoje slobodno vreme. Anketa je ukazala da na koncerte najčešće idu rokeri, a nikako "folkeri". Mladi u Crnoj Gori najviše novca troše na odeću na koju mesečno u proseku izdvajaju 37 evra. Na izlaske u kafiće i restorane troše oko 20 evra, dok im prosečan račun za mobilni telefon iznosi oko 10 evra. Najmanje novca se troši za sportska takmičenja, pozorišne predstave, filmske projekcije i koncerte. Istraživanje je pokazalo i navike u ishrani. Mladi u Crnoj Gori pored slatkiša i negaziranih pića, najčešće konzumiraju kuvana, pržena ili pečena jela, te brzu hranu, a više od 50 odsto ove populacije nema naviku uzimanja dijetalne hrane i alkohola. Brzu hranu i slatkiše najčešće konzumiraju žene, dok petina anketiranih mladića priznaje da svakodnevno pije alkohol. Istraživanje je ukazalo da polovina mladih u Crnoj Gori ostvaruje prihode stalnim ili povremenim poslovima. Olivera Nikolić, Podgorica

Zatvoreni MekDonalds restorani u Makedoniji

U Makedoniji su zatvoreni svi Mekdonalds restorani, pošto je Kompanija SJ, koja je pre 16 godina otvorila prvi restoran tog lanca u toj zemlji, izgubila licencu za rad, prenose makedonski mediji. Centrala Mekdonaldsa za Evropu saopštila je da je prekinula ugovor o franšizi s makedonskom kompanijom SJ koja je vodila restorane ovog lanca brze hrane u Makedoniji. Direktor za komunikacije u Mekdonaldsu Evropa Agnes Vandai za skopski Dnevnik je izjavila da Kompanija SJ, koja je dosad imala franšizu, više ne poseduje prava da upravlja restoranima ovog brenda. Na svih sedam restorana MekDonaldsa u Makedoniji od juče piše da ne rade zbog "internih razloga", a danas je ova informacija samo potvrđena. Za sada nema informacija da li je neka druga kompanija zainteresovana za preuzimanje franšize za Mekdonalds u Makedoniji, niti su poznati razlozi za prekid dosadašnjeg ugovora. Ne zna se takođe ni da li će Kompanija SJ rerstorane nastaviti da vodi, ali pod nekim drugim imenom.

Tužilaštvo proverava poslovne veze Izetbegovića i Arapa

Tužilaštvo Kantona Sarajevo dve godine sprovodi predistražne radnje u predmetu privatizacije sarajevskog preduzeća "Magros". Kako piše Dnevni avaz, tužilaštvo istražuje kako je 2006. godine atraktivan plac nekadašnjeg "Magrosa" u centru Sarajeva, na Marindvoru, prodat saudijskoj komapniji "Al-Šidi Trejding". List piše da se iza tog posla "po svemu sudeći, krije pranje milijardi maraka ratnih donacija u BiH" koje su 1992-95. završavale na tajnim računima širom sveta. Po pisanju sarajevskog dnevnika, tim projektom upravlja Bakir Izetbegović sa investitorom Sulejmanom El-Šidijem i direktorom "Bosna benk internešnal" (BBI) Amerom Bukvićem. Liost piše da se novac namenjen za izgradnju poslovnog kompleksa na Marindvoru, putem firme koja je registrovana na Kajmanskim ostrvima, ubacuje u legalne finansijske tokove BiH. Pozivajući se na dokument Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, list navodi da je 2011. godine na račune kompanije "Al-Šidi internešnel", jedne u nizu firmi koje kontrolišu Bakir Izetbegović i Sulejman El-Šidi, "uplaćeno 39 miliona maraka". Novac je uplatila kompanija "Istethmary Sarajevo City Center-II Ltd.", registrirovana na Kajmanskim ostrvima, koja je u lancu firmi za skrivanje porekla novca putem osnivanja "ofšor kompanija", piše Dnevni avaz. List navodi da "Bakir Izetbegović i njegovi partneri, putem poslovnog centra u Sarajevu na Marindvoru, žele oprati u ratu skrivene milijarde maraka donacija, a u toj operaciji Sulejman el-Šidi je samo paravan". Merima Spahić, Sarajevo

Opozicija se vraća u parlament, uz mogući novi bojkot

Crnogorska opozicija najavila je povratak u parlament, ali nije jasno precizirala da li će to biti trajno. Miodrag Lekić, lider opozicionog saveza Demokratski front (DF), u kojem su Nova srpska demokratija i Pokret za promjene, u razgovoru sa šefom Delegacije Evropske unije u Podgorici ostavio je mogućnost ponovnog bojkota rada Skupštine, ako bi se, kako je rekao, tamo "stvari farsično dešavale", preneli su mediji. Lekić je pomenuo "selektivno praćenje rada parlamenta", kao novu političku taktiku opozicije. Opozicija se odlučila na bojkot Skupštine Crne Gore zbog predsedničkih izbora na kojima je pobedio kandidat vladajuće Demokratske partije socijalista Filip Vujanović. Opozicija smatra da je "stvarni pobednik" tih izborta Miodrag Lekić. Na aprilskom protestu opozicija je zatrazila da se ponište predsednički izbori održani 7. aprila, i da se, na osnovu posebnog zakona, raspišu novi izbori za šefa države.

Uhapšena dva Bošnjaka zbog zločina nad Srbima u Kozarcu

Dva Bošnjaka uhapšena su juče u Kozarcu kod Prijedora zbog sumnje da su na tom području 1992. godine izvršili ratni zločin nad Srbima, saopštio je Centar javne bezbednosti Banjaluka. U saopštenju se navodi da su uhapšeni S.L. i F.H, "zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva 29. avgusta 1992. godine u mestima Kozarac i Podgrađe nad četiri osobe srpske nacionalnosti". Uhapšeni će posle saslušanja biti predati u nadležnost Okružnog tužilaštva Banjaluka.

Obeležena godišnjica stradanja vojnika u Tuzlanskoj koloni

Predstavnici Vlade Republike Srpske (RS) i članovi porodica poginulih vojnika u sredu su na Brčanskoj malti u Tuzli odali pomen pripadnicima bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA) ubijenim prilikom povlačenja iz Tuzle 15. maja 1992. godine. Delegacije iz RS su na mestu stradanja vojnika na Brčanskoj malti zapalile sveće i položile 200 belih ruža. Verski obred služili su pravoslavni sveštenici iz Bijeljine. Skup, koji su obezbeđivale jake policijske snage Tuzlanskog kantona, protekao je bez incidenata. Skupu su prisustvali ministar rada i boračko invalidske zaštite RS Petar Đokić, neki narodni poslanici u parlamentu RS, kao i srpski predstavnici u zajedničkim institucijama BiH. Ministar rada Đokić je rakao da "pravda mora stići one koji su u Tuzlanskoj koloni 15. maja 1992. godine ubili 54 vojnika JNA i ranili njih 44, kao i naredbodavce zločina". "Ni posle 21 godinu, za ovaj gnusni zločin niko nije odgovarao", kazao je Đokić u Bijeljini, gde je posle pomena u Tuzli, služen parastos na groblju Pučile, na kojem su sahranjeni posmrtni ostaci ubijenih vojnika. Za zločine nad vojnicima JNA u Tuzlanskoj koloni Viši sud u Beogradu je 2009. godine na 12 godina zatvora osudio Iliju Jurišića, koji je bio optužen da je kao dežurni operativnog štaba stanice bezbednosti Tuzla naredio napad na kolonu vojnika JNA koja se povlačila iz kasarne Husinska buna. Apelacioni sud u Beogradu je 2010. godine ukunuo ovu presudu i naložio novo suđenje, posle čega je Jurišić pušten na slobodu. Dok predstavnici RS obeležavaju godišnjicu napada na kolonu JNA, u Tuzli se 15. maj slavi kao dan odbrane grada. Ljiljana Kovačević, Banjaluka

U Hrvatskoj uhapšeno 25 krijumčara ljudi

Hrvatska policija uhapsila je 25 osoba na području Osijeka, Zagreba i Splita u okviru međunarodne akcije protiv krijumčaranje ljudi, javili su juče hrvatski mediji. U okviru iste akcije policija BiH saopštila je juče da je uhapsila 13 osoba. Kancelarija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) Hrvatske pokrenula je danas istragu protiv 17 hrvatskih državljana. U osječkom delu akcije, USKOK tereti njih desetoricu zbog prebacivanja većeg broja stranih državljana iz Srbije i BiH u Hrvatsku, a potom dalje u zemlje Evropske unije. U saopštenju USKOK-a navodi se da su osumnjičeni od 10. februara do 7. maja na području Vukovara, Babine Grede, Dugog Sela i Zagreba, kao i na području Srbije i BiH organizovali preuzimanje, prevoz, smeštaj i prebacivanje većeg broja ilegalaca s Kosova, iz Sudana, Sirije i drugih država iz Srbije u BiH, preko Hrvatske u zemlje EU. U tom razdoblju su, za određene novčane iznose, u Hrvatsku u sedam navrata prebacili najmanje 28 stranih državljana. USKOK je istražnom sudiji u Osijeku predložio određivanje istražnog zatvora protiv devet osumnjičenih. U zagrebačkom delu akcije, USKOK je pokrenuo istragu protiv sedam osoba zbog sumnje da su od 10. marta do 27. aprila sa osobama iz Turske dogovorili preuzimanje, prevoz i prebacivanje većeg broja stranaca iz BiH u Hrvatsku, a potom u zemlje EU. U tom razdoblju iz Hrvatske u Sloveniju u 15 navrata je prebačeno 40 stranih državljana. Akcija je rezultat višemesečne saradnje policija Hrvatske, BiH, USKOK-a i Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi (SELEC). USKOK je nedavno podigao optužnicu protiv trojice Avganistanaca i sedam državljana Hrvatske zbog krijumčarenja stranaca iz Srbije u zemlje EU. U optužnici koja je objavljena pre dva dana, optuženima se stavlja na teret da su od kraja septembra do početka novembra iz Srbije u Hrvatsku u 19 navrata prebacili najmanje 145 stranih državljana, a iz Hrvatske u Sloveniju u dva navrata najmanje devet stranaca. Mirjana Vujović Đurak, Zagreb