SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Moderno ropstvo

Dolazak Gugla i Epla u Srbiju do kraja godine

Patrijarh Irinej: Ne kažnjavam vladiku Atanasija

Jeremić traži podršku za borbu protiv trgovine ljudima

Javni dug Srbije 19,08 milijardi evra

Nema datuma pregovora bez primene sporazuma

Španija neće priznati Kosovo

Moderno ropstvo

Srpski premijer Ivica Dačić je nekoliko dana bio u poseti Americi i u više navrata došao u situaciju da pregovara o velikim posloovima sa američkim političarima i biznismenima, ne bi li ih ubedio da oslobode Srbiju administrativnih okova i dozvole joj da bude deo savremenog sveta. Između ostalog, srpski premijer, koji je kupio američki operacioni sistem za komjuterski rad Vlade Srbije, požalio se da građani njegove zemlje nemaju mogućnost da trguju slobodno preko interneta. I zatražio dozvolu od vlasnika digitalnih mreža za prodaju i kupovinu kroz sistem svetske internet mreže. Za sada u Srbiji elektronskom trgovinom se bave samo kupci, koji skupo plaćaju usluge stranih provajdera i trguju sa svetom. Kupovinom robe i plaćanjem usluga platnim karticama izdatim u Srbiji preko inostranih internet-sajtova u 2012. godini potrošeno je oko 170 miliona evra. Odnosno 169 evra po transakciji. Kako se, međutim, srpski trgovci i prodavci nalaze pod embargom ne mogu da iz svoje zemlje preko komjutera da izvoze svoje artikle i usluge. Da bi se to dogodilo potrebna je dobra politička volja vladara sveta, a to su multinacionalne kompanije, njihe firme i njihovi političari na vlasti. Posle moljakanja premijera SAD su obećaje da će dati Srbiji "pal sistem" i pravo da trguje elektronskim putem obosmerno. I pored činjenice da bi 21. vek trebalo da bude era modernog sveta, embargo koji promenjuju SAD i EU nad malim zemljama, posebno nad Srbijom, pokazuje da je stari kolonijalizam samo promenio garderobu. Svi mi sa Balkana imamo pasoše i pravo da putujemo širom Starog kontinnenta i malo dalje, da trošimo svoj novac i kupujemo sjajne krpe u zapadnjačkim dućanima. Ne primećujemo, međutim da kod kuće gubimo pravo na vlastiti život, na svoje navike i tradicionalne proizvode, na svoju nacionalnu kulturu i svoje sisteme vrednosti. Ta savremena otuđenost od nacionalnog bića i rođene zemlje je najprimetnija u dikaturi američke i engleske filmske i televizijske produkcije, koja nam je izbacila maternji jezik iz domova i sa uličnih firmi, unela govor belosvetskih mangupa, trgovaca i potrošača, a kulturu malih naroda svela na gledanje i slušanje filmova, tv serija i popularne muzike strane zemlje Amerike. I dok sam proletos putovao na letovanje u Bugarsku i Rumuniju, da probam Crno more u kome se u Mamaji kupao vladar Nikolaje Čaušesku, na lokalnim radio stanicama slušao sam samo američku i englesku muziku. U velikim salama prikazivani su ponajčešće koncerti olinjalih zapadnih zvezda. Evo ga Erik Bardon sa sedam decenija starim glasom dolazi opet da nam peva po 12.000 ¬ ti put pesmu o Zemlji zalazećeg sunca. U međuvremenu da bi neki Srbin dobio novac iz inostranstva, potrebno je da putuje preko najamnje dve strane banke da bi stigao u Srbiju. I dok Srbi gledaju kako su Rumuni i Bugari ušli u svetsku zajednicu EU, kako se to dešava Hrvatima, a spremaju se Crnogorci i Albanci, dok sanjaju da i u njihovoj kući viori plava zastava sa žutim zvezdama, ne primećuju da male zemlje sa Balkana ulaze u moderno kapitalističko ropstvo. Srbija je nedavno potpisala Kod alimentarius, kojim se predviđa da u zemljama članicama Evropske unije ne sme da se prodaje lekovito bilje i prirodni lekovi na bazi trava, što uključuje i čajeve, ali i med. Taj zakon pripisuje da se prirodni lekovi od bilja pre prodaje moraju istraživati nekoliko godina, a sertifikat bez koga se ne može ući na tržište Evropske unije košta 100.000 evra. Ove zabrane će morati da se pridržavaju i mnoge zemlje koje nisu članice Evropske unije, a odnosi se na države, potpisnice Kodeksa alimentarijusa. Srbija ima 160.000 travara, vidara, stručnjaka za narodne lekove i medikamente. Poznata je "Pavlovićeva mast", kojima se mazala dečija guza, ali i koristila za lek protiv opekotina i psorijaza. Poznati su rtanjski čajevi, kao i suvo meso iz Srema, sirevi iz Raške oblasti i jagnjad iz Pirota. Većina ovih proizvoda su nastali u domaćoj radinosti, malim porodičnim manafakturama i samo zahvaljujući upornosti njenih tvoraca, sačuvali su orginalni ukus i značaj. Majstor Miro iz Tenje, koji se doselio u Slanakamen danas je najbolji proizvođač slavonskog kulena, šunki i kobasica u Srbiji. Sada bogata i moćna Evropa želi da zabrani našim ljudima sa sarađuju sa prirodom i proizvode zdravu hranu, narodne lekove, čajeve i sirupe, slatke mađije za slabe stomake i jaka pića za one koji imaju probleme sa imunitetom. Ova vrsta narodne proizvodnje od koje žive na hiljade ljudi, i proizvođača i potrošača, već je proglešena opasnom i biće zabranjena. Može se očekivati da EU u Hrvatskoj, pošto je zabranila rad brojnih brodogradilišta, ispiše embargo na proizvodnju slavonskog kulenna, dalmatinskog pršuta, prošeka i lešo janjetine. Rumunija se kao članica EU već suočila sa činjenicom da kao veliki proizvođač mleka ne može da ga izvozi jer se traži sertifikat za rumunske krave. Bugari odavno ne proizvode prirodni paradajz, koji ih je proslavio. Bez posebne dozvole ne možeš sa svojom robom u Evropu, a ni u Ameriku. U Australiju kada letiš avionom ne smeš da uneseš ni komad keksa koji ti je dala stjuardesa da se zasladiš prilikom ulaska u zemlju kengura. I kako to nam je Holivud dikaturom preko malih i velikih ekrana ukinuo šansu da imamo domaću kinematografiju i televizijsku proizvodnju filmova i serija, pa nametnuo američke pokretne slike sa nasiljem i pederastijom, tako nam se sprema i ukidanje prava na vlastitu hranu, domaće medikamente i lekove, na kućno lečenje i život ispod korporacijske crte. U Srbiji gotovo polovina stanovništva živi od tzv. sive ekonomije, od kućne proizvodnje hrane i artikala, ulične prodaje i šverca svih vrsta proizvoda. Od jedanaest zemalja u regionu, sve se bave domaćom prozivodnjom hrane, sokova, alkoholnih pića i medikamenata. U mom naselju Meander jedan seljak iz okoline Čačka prodaje svoj sir, kajmak, svoja jaja, slaninu, suvo meso, a ponekad i rakiju. Da se nađe nešto i za dušu, kako kaže. Zarađuje na toj podzemnoj ekonomiji dovoljno da izdržava ostarele roditelje i dvoje male dece. I sada EU hoće i to da zabrani. Ako se ukine pijacu suvog mesa na kraju Zemuna, gde Sremci prodaju mimo dozvole sanitarne inspekcije kobasice, slaninu, pečenice, šunke, ali i pečenje, mnogi seljaci iz ravnice će ostati bez stalnih prihoda. A sjajne "jade" po selima, kao što su slaninijana u Kačarevu, kobasicijada u Turiji, šunkijada u Banovcima, mogu biti zabranjene kao opasni narodni sabori. Šta zapravo bogata Evropa želi da uradi malim kolonijama time što nam ukida pravo na balkanski način življenja. Da nam ukine pravo na vlastiti života, da nas ubaci u potrošačku korpu, koja putuje po velikim marketima i prazni nam, ne samo novčanike i štedne uloge, nego i glave i duše. EU i SAD bi da nas stave pod kontrolu preko proizvodnje brze hrane, hemijskih žitarica i veštačkog voća, koje će da nam prodaju njihove kompanije. Isprazni hamburger je već progašen većim jelom od slavonske i sremske kobasice, a pomfrit hranljivijim od srpskog pasulja i hrvatskog prokelja. Sve mi se čini da kada nam EU oduzme naš slasni nacionalni zalogaj i doturi nam svoje suvo meso u najlonu iz Argenitine, pomfrit zamrznut pa odmrznut, jabuke sazrele u kamionu pod sijalicom, svi ćemo mi na Balkanu pomreti od gladi. Dobićemo avitaminozu, jer balkanska krvna slika nije nastajala na hamburgerima od soje, nego na slanini firme "Matijević". Sigurno je da će EU i SAD istrajati u svojoj dikaturi da se živi po njihovim receptima i da nam kao pravi robovlasnici određuju kako ćemo da se ponašamo, šta ćemo da jedemo i šta ćemo, što je najvažanije, njihovo da kupujemo. Embargo koji promenjuju SAD i EU nad proizvođačima domaće hrane, pića i lekova. Multinacionalni vladari sveta će posle ukidanja domaćih narodnih lekova prodavati svoje sintetičke lekove. I biće bogatije za još jedan profit, čime će otpočeti nova faza nevidljivog rušenja malih bakanskih zemalja i njihovog pretvaranja u kupce belosvetskih proizvoda sa lažnim ukusima i delovanjima. Marko Lopušina

Dolazak Gugla i Epla u Srbiju do kraja godine

Premijer Srbije Ivica Dačić izrazio je uverenje da će američki giganti Epl (Apple) i Gugl (Google) zvanično biti prisutni u Srbiji do kraja godine. Dačić je to izjavio posle razgovora u Silicijumskoj dolini u Kaliforniji sa predstavnicima Epla i Gugla kao i sa predstavnicima kompanije Cisko (Cisco) lidera u oblasti mrežnih tehnologija. "Mi smo se dogovorili da učinimo šve što god možemo da oni budu zvanično prisutni u našoj zemlji", rekao je Dačić i dodao da će jedan od glavnih ljudi Gugla za nekoliko meseci doći u Beograd. Dačić je preneo i da oni moraju da budu prisutni u Beogradu jer je tržište ostavljeno potpuno na milost i nemilost raznim švercerima, što nije dobro ni za Epl ni za Gugl ni za Srbiju kao i da će se poboljšati imidž Srbije dolaskom vodećih kompanija u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija. "Siguran sam da će do kraja godine i Epl i Gugl biti prisutni u Srbiji", rekao je Dačić. Što se tiče Ciska, Dačić je ukazao da 60 odsto tehnoloških komunikacija u Vladi Srbije obavlja uz pomoć uređaja te kompanije. "Mi smo razgovarali o više tema kad je reč o Cisku, digitalizacija televizije to je nešto što nas čeka i što moramo da završimo narednih godina", rekao je Dačić. On je dodao da treba da se radi i na širokopojasnom internetu kao i na veoma velikim strateškim pitanjima gde je Cisko od velikog značaja Srbiji. Dačić je ukazao i to da Cisko ima praksu da sam finansira ono što treba da radi, bez kamata, i uz najminimalnije troškove čime pomaže zemljama koje inače ne bi mogle da obave taj posao zbog nedostatka finansija.

Patrijarh Irinej: Ne kažnjavam vladiku Atanasija

Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC), patrijarh Irinej izjavio je da bivši episkop zahumsko-hercegovački Atanasije nije kažnjen time što nije pozvan na zasedanje Svetog arhijerejskog sabora SPC, čiji je početak zakazan za 21. maj. Irinej je rekao da se, prema pravilima rada Sabora, umirovljeni episkopi pozivaju samo kada za to postoji potreba. Tako je patrijarh negirao neke navode da je nepozivanje Atanasija "neka vrsta disciplinske mere" zbog govora koji je vladika održao prošlog petka u Beogradu na mitingu protiv briselskog sporazuma. Poglavar SPC je naveo da "ukoliko na Saboru bude tema u kojima umirovljeni episkopi mogu da doprinesu, mogu biti pozvani za zasedanje", što važi i za vladiku Atanasija, koji je trenutno u Saboru SPC jedini sa statusom "penzionisanog" arhijereja. U sedistu SPC Danasu je rečeno da o datumu zasedanja Sabora, predlogu dnevnog reda i pozivima arhijerejima odlučuje Sinod SPC - petoclana izvršna crkvena vlast, kojoj predsedava patrijarh. Konačan dnevni red usvaja sam Sabor, po pravilu, prvog dana zasedanja, pri čemu postoji mogućnost da raspravlja i o temama koje Sinod nije predložio. Prema crkvenim kanonima, umirovljene vladike nemaju pravo da prisustvuju Saboru, te ne postoji potreba za zabranom nečijeg dolaska, piše Danas. Atanasije je ranije prisustvovao Saborima SPC, ali isključivo uz poziv patrijarha, naveo je taj dnevni list. Atanasije je na mitingu rekao da premijera Srbije Ivicu Dačića zanima samo realna, zemaljska politika, a nebeska ga ne interesuje. "Tako je govorio i Đinđić, a kako je završio neka Bog sudi", rekao je tada Atanasije.

Jeremić traži podršku za borbu protiv trgovine ljudima

Predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić pozvao je sve zemlje članice UN, koje to još nisu učinile, da što pre ratifikuju Protokol UN o borbi protiv trgovine ljudima. Protokolu UN o sprečavanju i obuzdavanju trgovine ljudima i kažnjavanju organizatora, kao prvom globalnom, pravno obavezujućem instrumentu na tom planu, do sada je pristupilo 154 zemlje članice UN. Na sastanku u Generalnoj skupštini UN u ponedeljak posvećenom sprovođenju akcionog plana za borbu protiv trgovine ljudima, Jeremić je rekao da je trgovina ljudima, kao moderno ropstvo, globalni zločin koji godišnje donosi nelegalne prihode od oko 32 milijarde dolara. Jeremić je naglasio da su trgovinom ljudima ugrožene sve zemlje sveta, bilo kao zemlje porekla, tranzita ili krajnjeg odredišta, a da je broj žrtava trgovine ljudima, kako se procenjuje, dostigao 25 miliona. Predsednik Generalne skupštine UN je podsetio da je Akcioni plan za borbu protiv trgovine ljudima koji je donela Generalna skupština sačinjen sa ciljem da ojača međunarodnu koordinaciju u zaštiti i pomaganju žrtvama, procesuiranju počinilaca i jačanju partnerstva između vlada, civilnog društva, medija i privatnog sektora. Akcioni plan prema Jeremićevim rečima obezbeđuje i okvire za buduće uključivanje borbe protiv trgovine ljudima u dugoročnu sveobuhvatnu strategiju UN. Na današnjem sastanku učesnici razmatraju napredak koji je ostvaren u izgradnji četiri osnovna stuba borbe protiv trgovine ljudima, a to su sprečavanje, zaštitta, procesuiranje i partnerstvo. Jeremić je rekao da žrtve moraju biti u centru pažnje borbe protiv trgovine ljudima i apeolovao na "filantropske organizacije i privatni sektor" da povećaju podršku fondovima UN za pomoć žrtvama, posebno ženama i deci.

Javni dug Srbije 19,08 milijardi evra

Javni dug Srbije je na kraju aprila iznosio 19,08 milijardi evra što je 56,1 odsto procenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2013. godinu, objavilo je Ministarstvo finansija. Ukupni unutrašnji dug bio je 6,75 milijardi, spoljni 9,48 milijardi, a indirektne obaveze države 2,83 milijarde evra. Na kraju marta javni dug Srbije je bio 19,39 milijardi, 57,7 odsto (BDP), dok je na kraju 2012. godine iznosio 17,67 milijardi evra, 59,3 odsto BDP.

Nema datuma pregovora bez primene sporazuma

Ukoliko Beograd i Priština ne postignu dogovor o sprovođenju sporazuma o normalizaciji odnosa, Srbiji neće biti dodeljen datum za početak pregovora s EU, izjavila je danas članica Predsedništva URS Suzana Grubješić. Grubješić koja je i potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije, rekla je danas da očekuje da će se premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači 21. maja u Briselu dogovoriti o sprovođenju sporazuma. "Veoma je važna posrednicka uloga EU da se približe stavovi", rekla je ona na stranačkoj konferenciji za novinare i dodala da je posle posete potpredsednika vlade Aleksandra Vucića severu Kosova veće razumevanje između Beograda i kosovskih Srba. Suzana Grubješić je ocenila da je dogovor o sprovođenju sporazuma verovatno teže postići od samog sporazuma, parafiranog 19. aprila.

Španija neće priznati Kosovo

Španija i dalje odbija da prizna nezavisnost Kosova, izjavio je juče španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Garsia-Magalo tokom posete Rumuniji, još jednoj od pet zemalja Evropske unije koje ne priznaju kosovsku nezavisnost. "Španija neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnosti Kosova, sve dok Srbija to ne prihvati", rekao je šef španske diplomatije na konferenciji za štampu u Bukureštu. On je rekao da bi priznavanje nezavisnosti Kosova značilo "priznati proglašenje kojim se krše unutrašnje ustavno pravo bivše Jugoslavije i međunarodno pravo". Španski ministar je rekao da Španija želi da održava odnose s Beogradom i Prištinom kako bi se dve strane složile oko susedskih trgovinskih i administrativnih odnosa, "ali ne prelazeći crvenu liniju jednostranog priznanja" nezavisnost. Agencija Frans pres podseća da su Beograda i Prištine 19. aprila u Briselu, uz posredovanje Evropske unije, postigli sporazum o normalizaciji bilateralnih odnosa. Rumunski šef diplomatije Titus Korlacean danas je pohvalio taj sporazum kao "važan i koristan korak za ceo region Balkana, za mir i za budućnost Evrope i regiona". Španija je jedna od pet zemalja EU, zajedno s Rumunijom, Slovačkom, Grčkom i Kiprom, koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Ona je i sama suočena sa separatističkim izazovima iz svoja dva regiona - Baskije i Katalonije.