REGION

Utorak, 23. maj 2017.

Dodik: Slažem se da BiH treba izbaciti iz SE

Navijači Hajduka u Krnjaku skinuli i ukrali srpsku zastavu

Traži se referendum za definisanje braka

Obeležena godišnjica smrti 12 banjalučkih beba

Početi pregovore sa Makedonijom bez odlaganja

Radojičić: Moguće negativna rezolucija EP o BiH

Dodik: Slažem se da BiH treba izbaciti iz SE

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je juče da se slaže s poslanicom Evropskog parlamenta Doris Pak da BiH treba izbaciti iz Saveta Evrope, jer je "BiH pogrešna priča". "Slažem se, treba da se izbaci, jer ničemu ne služi. Ovoga puta se slažem s Doris Pak. Mislim da BiH zaista ne zaslužuje to mesto", rekao je Dodik novinarima u Doboju. Doris Pak je u Savetu Evrope tražila da se BiH suspenduje iz te organizacije, da se suspenduje prelazni Ugovor o trgovini i da se zaustave IPA fondovi za BiH, jer ona nije ispunila obaveze koje je preuzela na putu ka članstvu u EU, a pre svega nije sprovela presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci". Govoreći o toj presudi, Dodik je kazao da je RS ponudila predlog koji korespondira sa onim što je suština same presude - da se iz Ustava i Izbornog zakona BiH eliminiše diskriminacija pripadnika "ostalih" naroda. "Republika Srpska može sutra da uđe u rešavanje tog pitanja i neće menjati stav. Očekujemo da se u Federaciji BiH usaglase stavovi o tom pitanju", poručio je predsednik RS. On je dalje rekao da se zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Filip Riker nepotrebno meša u unutrašnje stvari u BiH. "To je izvan mandata bavljenja dejtonskim pitanjem", kazao je Dodik, konemtarišući Rikerovu izjavu da predsednik RS blokira rešavanje pitanja vojne imovine u BiH, što je jedan od ključnih uslova za napredovanje zemlje ka članstvu u NATO-u. Dodik smatra da se radi o sukobu dve koncepcije - Rikerove, koji misli da treba postojati nova BiH država-nacija, i koncepcije Republike Srpske, prema kojoj treba poštovati Dejtonski mirovni sporazum, što RS i čini. Dodik tvrdi da je pitanje imovine rešeno u Dejtonu, gde je rečeno da BiH ima devet nadležnosti, a da sve ostalo pripada entitetima. "Kada pokušavamo da odbranimo naša prava, onda smo loši momci. Riker je svojom izjavom značajno usložnio rešavanje tog pitanja", kazao je Dodik. Ljiljana Kovačević Banjaluka

Navijači Hajduka u Krnjaku skinuli i ukrali srpsku zastavu

Hrvatska policija saopštila je danas da su nepoznati počinioci provalili u sredu uveče u zgradu opštine Krnjak kod Karlovca sa koje su skinuli i ukrali zastavu srpske nacionalne manjine. Lokalni mediji pišu da je to bila grupa navijača fudbalskog kluba Hajduk iz Splita, koja se zaustavila u Krnjaku na putu iz Splita za Zagreb, na utakmicu Kupa Hrvatske. U toku je kriminalistička istraga okolnosti i radi utvrđivanja počinitelja krivičnog dela, a šteta je oko 1.000 kuna (132 evra), objavila je policija na svojim internet stranicama. Zastava srpske nacionalne manjine - trobojka bez grba, bila je na fasadi opštinske zgrade, uz zastavu Hrvatske i zastavu te opštine u kojoj živi veliki broj pripadnika srpske nacionalne manjine. Na incident u Krnjaku je u Saboru upozorio poslanik Samostalne demokratske srpske stranke Mile Horvat, a predsednik Sabora Josip Leko izjavio je da je u Hrvatskoj koja gradi društvo visokih demokratskih standarda, neprihvatljiva svaka diskriminacija nacionalnih manjina.

Traži se referendum za definisanje braka

Udruženje "U ime porodice" saopštilo je da je prikupilo više od 380.000 potpisa građana za raspisivanje referenduma kojim bi se Ustavom Hrvatske brak definisao kao životna zajednica žene i muškarca. Referendum može da bude raspisan ako to zatraži deset odsto od ukupnog broja birača, a prema poslednjem popisu u Hrvatskoj oko 3,7 miliona birača. Prethodno, međutim, treba da bude sprovedena određena zakonska procedura koja podrazumeva i proveru prikupljenih potpisa. Jedan od predstavnika udruženja Željka Markić izjavila je na konferenciji za novinare da su volonteri udruženja od 12. do 19. maja prikupili dovoljan broj potpisa za raspisivanje referenduma iako su ih, kako je rekla, 50 puta divljački napali. Svi napadi su prijavljeni policiji, a najviše ih je bilo u Rijeci i Zagrebu. Iz udruženja su negirali tvrdnje dela javnosti da prikupljanje potpisa finansira Katolička crkva u Hrvatskoj. Podršku akciji dali su selektor fudbalske reprezentacije Hrvatske Igor Štimac i atletičarka Blanka Vlašić, kao i kontroverzni pevač Marko Perković Tompson. Premijer Zoran Milanović izjavio je da je definisanje braka u Hrvatskoj potpuno sporedno pitanje, ali da jedna "agresivna grupa vodi kulturni rat". Dodao je da će referendum biti raspisan, ako je prikupljen dovoljan broj potpisa. Pojedini pravnici i političari upozorili su da bi raspisivanje takvog referenduma predstavljalo zadiranje u ljudska prava. Mirjana Vujović Đurak, Zagreb

Obeležena godišnjica smrti 12 banjalučkih beba

Polaganjem venaca i cveća na spomen-obeležju "Život" u centru Banjaluke juče je obeležena 21 godina od smrti 12 beba u banjalučkom Kliničkom centru, koje su preminule zbog nedostatka kiseonika. Kiseonik tada nije mogao biti dopremljen iz Beograda zbog ratnih dejstava. Na Odeljenju za intenzivnu negu banjalučkog porodilišta od 22. maja do 19. juna 1992. godine umrlo je 12 novorođenčadi zbog nedostatka kiseonika. On nije mogao da bude dopremljen iz Beograda zbog odluke Saveta bezbednosti o zabrani letova nad BiH. Trinaesta preživela beba, Slađana Kobas preminula je posle 13 godina od posledica nedostatka kiseonika iz 1992. godine. "Bol je nepodnošljiv, sećanja se vraćaju na maj 1992. godine - rat, njihovi očevi na braniku otadžbine, majke nemoćne, Savet bezbednosti UN neumoljiv da dozvoli prevoz kiseonika u Klinički centar u Banjaluci, a životi naših beba se gase, jedan po jedan", kazala je majka jedne od preminulih beba, Željka Tubić okupljenima pored spomen obeležja. Ona je istakla da je tuga veća zbog toga što za smrt njihove dece niko nije odgovarao, dodavši i da vlasti RS nisu pokrenule inicijativu da se utvrdi odgovornost za smrt novorođenčadi.

Početi pregovore sa Makedonijom bez odlaganja

Evropski parlament usvojio je juče rezoluciju o Makedoniji kojom se poziva EU da "bez odlaganja" odredi datum za početak pregovora o članstvu s Makedonijom. "EU opravdano pozdravlja napredak između Srbije i Kosova čijim liderima nije trebalo manje hrabrosti od one koja je potrebna liderima u Atini i Skoplju. Pozivam Evropski savet da shvati da kada predugo stojite u redu i stalno vas guraju nazad u nekom trenutku odustaćete i izaći iz reda", rekao je izvestilac EP za Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju Ričard Hauit. U rezoluciji se navodi da početak pristupnih pregovora s Makedonijom može predstavljati prekretnicu za postojeći status kvo i dati pozitivan podsticaj daljim reformama i boljim odnosima sa susedima, objavljeno je na sajtu Evropskog parlamenta. Naglašava se takođe da pitanje spora oko imena Makedonije između Atine i Skoplja mora biti rešeno bez odlaganja i da sve političke snage u Makedoniji moraju prihvatiti da je parlament ključna demokratska instuitucija. Zbog spora oko imena Makedonije koji traje od 1991, Atina blokira približavanje Makedonije EU i NATO-u, uprkos pozitivnim mišljenjima Evropske komisije o spremnosti Skoplja da počne pregovore o članstvu.

Radojičić: Moguće negativna rezolucija EP o BiH

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske (RS) Igor Radojičić izjavio je juče da bi rezolucija Evropskog parlamenta o BiH mogla biti oštra i negativna, i da se jedan deo evro-poslanika zalaže čak i za sankcije prema BiH. "Imamo nagoveštaja da bi ta rezolucija, s nekim amandmanima, mogla biti oštrija i negativnija nego što je osnovni tekst", kazao je Radojičić novinarima u Banjaluci. Dodao je da pojedini evro-poslanici traže uvođenje određenih sankcija prema BiH. "To bi značilo prekidanje IPA fondova, te, eventualno, i suspenziju Sporazuuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa Evropskom unijom", kazao je on. Ove sedmice u Strazburu bi Evropski parlament trebalo da donese rezoluciju o BiH. Radojičić je ocenio da je "dosta sumorna" opšta atmosfera uoči usvajanja rezolucije o BiH u Evropskom parlamentu, zato što BiH nije napredovala ka EU nalaženjem rešenja za presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci". Sud u Strazburu doneo je presudu kojom je BiH naložio da iz Ustava i Izbornog zakona izbaci odredbe koje pripadnicima "ostalih" (nacionalnih manjina) onemogućavaju kandidovanje na izborima za Predsedništvo BiH i Dom naroda državnog parlamenta. Radojičić je kazao da iz Brisela ili Strazbura do sada nije bilo jasne poruke da se neće priznati rezultati narednih opštih izbora (2014. godine), ako do tada BiH ne sprovede presudu "Sejdić-Finci", već su stizala upozorenja da će validnost tih izbora biti u pitanju. Po njegovim rečima, izbori 2014. godine ne mogu biti proglašeni nelegalnim, čak i ako se ne primeni ta presuda, jer će se održati po važećim zakonima. Predsednik Skupštine RS je dodao da međunarodna zajednica ne može te izbore proglasiti nevažećim, ali može redukovati odnose sa pojedinim izabranim funkcionerima i staviti ih i "u meku izolaciju". Komentarišući jučerašnju izjavu zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Filipa Rikera koji je kritikovao lidere vodećih političkih partija u BiH, Radojičić je kazao da je njome na "ravne časti" podeljena odgovornost različitim političkim opcijama u BiH. "Ta izjava je na tipičan američki način vrlo jedostavna, dok su stvari na Balkanu vrlo često u sivom domenu i nisu baš tako crno-bele kako izgleda", naglasio je on. Radojičić je odbacio tvrdnju da RS opstruira rešavanje pitanja državne imovine BIH.