SRBIJA

Utorak, 23. maj 2017.

Dogovor postignut, treba da ga potvrde dve vlade

Rusija za kompromisno rešenje za Kosovo bez pritiska

Nedeljković: Sporazum ne garantuje opstanak Srba na Kosovu

Rađa se novi Smiljan

Ponovo raste broj azilanata iz Srbije u Nemačkoj

Želimo aranžman sa MMF, ne i zaduživanje

U Srbiji samo šest odsto zaštićenih područja

Dogovor postignut, treba da ga potvrde dve vlade

Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je u sredu da je u Briselu s pregovaračkim timom Kosova, na čijem je čelu bio premijer Hašim Tači, postignut dogovor o primeni sporazuma o normalizaciji odnosa, koji treba da potvrde vlade u Beogradu i Prištini. Po rečima Dačića, plan primene sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine potvrđuje postojanje "ozbiljne namere" da se do kraja ove godine sprovede sporazum potpisan aprila u Briselu, i nije pravljen da bi bio primenjen već do 28. juna kada vođe Evropske unije treba da odluče o datumu početka pregovora sa Srbijom. Dačić je, međutim, naglasio da veruje da će dogovor i rad na primeni sporazuma sada uticati na to da Savet EU donese odluku o utvrđivanju datuma početka pregovora sa Srbijom o članstvu u EU. "Plan se sastoji iz prvog dela, a to je prilagođavanje pravnog okvira. Formiraće se radna grupa predstavnika obe strane koji će izneti predlog koji zakoni treba da se menjaju. Drugi deo plana se tiče same zajednice srpskih opština", rekao je Dačić posle pregovora. Dodao je da je određen vrlo kratak rok za izmenu pravnog okvira, što odgovara srpskoj strani koja očekuje da se kosovski zakoni što pre promene u skladu sa sporazumom koji je potpisan aprila. Dačić je rekao da je na sastanku dogovoreno da se formira rukovodeći tim sastavljen od predstavnika četiri opštine na severu Kosova, čiji će zadatak između ostalog biti da pripremi nacrt statuta zajednice srpskih opština. To telo će, naveo je on, "rukovoditi nekom vrstom zajednice do lokalnih izbora" i imati zadatak da predloži lokalnog policijskog komandira u skladu sa sporazumom o normalizaciji odnosa, a takođe će koordinirati sve aktivnosti opština do konstituisanja organa zajednice srpskih opština. Premijer Dačić je naveo da će Zajednica srpskih opština i njene institucije biti formirane posle lokalnih izbora koji će se održati pod okriljem Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Zatim će se, prema planu, utvrditi koji broj ljudi treba da bude integrisan u policijske i pravosudne organe te zajednice. "Veoma je bitno da će sastav policije i sudstva odražavati etnički sastav stanovništva opština", rekao je Dačić. Integrisanje policije i zaposlenih u pravosuđu bi trebalo da bude završeno do kraja godine. "Ali to podrazumeva da nema vakuuma, već da se istovremeno pravi strategija kako se i u šta se institucije transformišu", objasnio je srpski premijer, naglasivši da otud nema nikakvih razloga za uznemirenje ili strah da nešto može biti na štetu naroda i interesa Srba na Kosovu i Metohiji. "Ono što smo postigli je kraj rasprave i o ovome treba dve vlade da se izjasne i obavićemo sve konsultacije o tome da li je sve to ono o čemu smo razgovarali, a da nema nikakvih pitanja koja zadiru u onu brigu o kojoj smo brinuli svih ovih nekoliko nedelja", rekao je Dačić. Premijer Srbije je kazao da će se dijalog s Prištinom nastaviti razgovorima o imovini raseljenih i izbeglih lica, p kulturnom nasleđu Srbije na Kosovu i o statusu Srpske pravoslavne crkve, kao i da, po mišljenju Beograda, treba otvoriti pitanje učešća Srba u centralnoj vlasti na Kosovu. Plan će stupiti na snagu kada ga Vlade Srbije i Kosova potvrde i o tome pisanim putem obaveste visoku predstavnicu EU Ketrin Ešton. Planira se da primena plana počne narednih dana, u okviru radnih grupa, rekao je Dačić. Premijer Srbije je na kraju zahvalio Ketrin Ešton za posredovanje i rekao: "Mislim da ćemo uspeti da nekako posao privdemo kraju s ciljem da ne samo sprovedemo ovaj sporazum, nego i da to bude u interesu donošenja pozitivne odluke Saveta EU" o datumu početka pregovora sa Srbijom o članstvu u EU. Dragan Blagojević, Brisel

Rusija za kompromisno rešenje za Kosovo bez pritiska

Predsednici Srbije i Rusije Tomislav Nikolić i Vladimir Putin potpisaće danas u Sočiju deklaraciju o strateškom partnerstvu dve zemlje ali i razgovarati o Kosovu, saopštio je juče Kremlj. U saopštenju Kremlja navodi se da će Deklaracija o strateškom partnerstvu "opredeliti magistralne pravce daljeg razvoja bilateralnih odnosa". Jedna od ključnih tema razgovora Putina i Nikolića biće rešavanje kosovskog problema. "Rusija će polaziti od neophodnosti rešenja konflikta na osnovu rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Neophodno je rešenje koje će zaživeti i koje će biti postignuto bez pritiska na srpsku stranu", navodi Kremlj. Agencija Itar-Tas podseća da će sastanak u Sočiju biti treći susret Nikolića i Putina, dodajući da je tokom 2012. godine Nikolić dva puta bio u Rusiji, da su lideri dve zemlje više puta kontaktirali telefonom i da je u aprilu Putin primio premijera SrbijeIvicu Dačića. "Takav intenzitet kontakata na viskom nivou odražava kvalitetne promene u rusko-srpskoj saradnji", navodi agencija. Zorana Bojić, Moskva

Sporazum ne garantuje opstanak Srba na Kosovu

Načelnik Kosovskomitrovačkog okruga Radenko Nedeljković izjavio je da niko od političkih predstavnika Srba sa severa Kosova nije prihvatio primenu Sporazuma Beograda i Prištine postignutog u Briselu. "Naš stav nije promenjen, mi smo na istom stanovištu, a to je da Sporazum ne garantuje ni minimum preduslova za opstanak i ostanak Srba na Kosovu i Metohiji", rekao je Nedeljković za Televiziju Most iz Zvečana. On je izrazio nadu da će i dalje za takav stav imati podršku Aleksandra Vulina ako odluči da se vrati na čelo Kancelarije za Kosovo i Metohiju. "Mi smo tražili da se on vrati ne da bi sprovodili briselski sporazum već da bi nastavili sa realizacijom započetih projekata", rekao je Nedeljković i dodao "da je trenutno država Srbija prestala sa nekim finansiranjem i u ovom trenutku nema nijednog projekta koji je u realizaciji". On je podsetio da ima nezavršenih puteva i zgrada, a potrebno je izgraditi i regionalne deponije i vodovod jer, kako je naglasio, "život mora da teče i ne sme da stane". "Ovde mora da se radi na dva koloseka, da se stvore preduslovi građanima za opstanak na ovim prostorima i da se vodi mirna, politička borba za ostanak u sastavu Republike Srbije", rekao je Nedeljković.

Rađa se novi Smiljan

Srbi su posle velike američke pomame za Nikolom Teslom, koji je postao nova pop ikona 21. veka, odlučili da se uhvate u globalno kolo i izgrade novi kult svog najvećeg srpskog i svetskog naučnika. Kao prvo rešili su da Nikolu Teslu, opet, dovedu u maticu Srbiju. Iako Tesla ima svoju kuću u Muzeju koji nosi njegovo ime i vlasnik je svih autorskih prava slavnog genija, javila se inicijativa da se izgradi Teslin duhovni centar. I da tako Nikola Tesla postane treći srpski otac nacije. Uz to je predloženo i da bude proglašen za sveca Srpske pravoslavne crkve. Selo Šišatovac, smešteno na talasastim padinama Fruške Gore u blizini Rume, bilo je proteklih nedelja puno gostiju koji su došli u posetu monasima i monahinjama u manastirima Šišatovac i Petkovica. Među gostima bili su i članovi Tesline naučne fondacije iz Filadelfije, koji su došli sa idejom da u selu pronađu duh slavnog svetskog naučnika Nikole Tesle. I ožive sremske legende o ovom ponosnom Ličaninu. Okupili su se oko česme u porti manastira Šišatovac, koja ih je inspirisala da Nikolu Teslu, kako rekoše, vrate u svetilište koje mu je spaslo život i nadahulo ga da istražuje tajne nebesa i kosmičke energije. - Nikola Tesla je kao dete oboleo od kolere i bio na ivici života i smrti. Njegov otac Milutin u očajanju obratio se pismom svom rođaku Irakliju, kaluđeru u manastiru Šišatovcu, i zatražio o pomoć. Iraklije mu je odgovorio da da dođe po svetu Bogorodičinu vodu, jer ima moć iscelenja. Otac je poslušao svog rođaka i došao po vodu Šišatovovac. Kada se vratio u Smiljan, umivao je i pojio bolesno dete, koje se pridiglo iz bolesničke postelje i na svom prozoru ugledao je svetleću belu golubicu prepričava nam ovu još živi legendu Dragan Saboljov, obožavalac Nikole Tesle. Bili su to prvi trenuci tek iz tmurnih nebesa iznad Srema rođene bele energetske golubice, koja je mladom Tesli donela, ne samo zdravlje nego i novi život. Ona je postala Teslino svemoćno naučno oko. Pružala mu je da vidi, kako legenda kazuje, ono što običan čovek nije mogao da percepira svojim čulima. I Tesli je omogućilo da postane gospodar ovozemaljske energije. - Na kraju naučne karijere Nikole Tesle, bela golubica je doletela u sobu u hotelu "Njujorker" gde je provodio svoje poslednje dane. Njegova duša sjedinjena u večnom letu bele golubice iz manastira Šišatovca stopila se sa plavičastim nebesima grada Njujorka i zauvek napustila njegovo telo, opisuje Dragan Sabljov značaj ove fruškorgorske legenda za istoriju života i dela Nikole Tesle. U želji da spoje bajku koju je Nikola Tesla pretvorio u svetsku naučnu priču, njegovi obožavaoci Teslijanci, odlučili su da u porti manastir, pored česme u selu Šišatovac podignu kopiju rodne kuće srpskog genija, crkve Svetog Petra i Pavla, u kojoj je služio njegov otac Milutin, etno muzej, laboratorija i Teslin toranj. - Ovaj prostor je jako sličan Smiljanu u Lici. Ima šume i livade, potok i seoski put, a i žitelje ličke krvi. Prvi Ličani su se ovde doselili u 16. veku. Sa njima i Teslini rođaci. Legende govore da je Tesla kao dete dolazio u Šišatovac. priča nam direktor ovog projekta Dragan Sabljov. Između dva rata je u Šišatovcu službovao i arhimandrit Petronije Trbojević, sin Angeline, Tesline rođene sestre. Njegova spomen ploča se nalazi na manstirskom groblju. U Šišatovcu će biti postavljen i novi spomenik Nikoli Tesli kakav se nalazi i u Hrvatskoj u Smiljanu. Rodno mesto srpskog genija Smiljan je naselje u opštini Gospić. Kada se Tesla rodio 10. jula 1856. pripadalo je Vojnoj Krajini, a danas je u sastavu Ličko-senjske županije u Hrvatskoj. Ustaše su zbog Srba i Nikole Tesle u selu Smiljan počinile pokolj 1941. godine. Grupa od 30 Srba na zverski je način mučena i dotučena 5. marta 1945. u Smiljanu. Ustaše su iz kaznionice u Gospiću izvukle 30 osoba i odveli ih u Smiljan, te ih povešali po drveću. Svake godine 2. augusta, na Sv. Iliju, u znak sećanja na prva stradanja u Smiljanu koja su započela tog dana 1941, i trajala sve do 1945., preživela rodbina i prijatelji okupljali su se oko spomenika i polagali cveće. Žrtve su bile sahranjene na mestu smaknuća, u jednom delu Smiljana, a 1977. rodbina ih je eshumirala i njihove kosti položila u kosturnicu pored pravoslavnog groblja u Smiljanu, gde se ujedno nalazi i spomenik svim Smiljančanima, žrtvama ustaškog terora. Obeležje je porušeno 1991. godine. U gradu Gospiću, postavljen je 1981. godine kip sličan onome na slapovima Nijagare. U Domovinskom ratu je uništen od strane hrvatskih snaga, zajedno s muzejem i rodnom kućom. Teslina rodna kuća u Smiljanu je bila okružena minskim poljem. A 10. jula (srpnja) 2006. godine obnovljena je i otvorena u okviru Teslinog memorijalnog centra. Novi kip postavljen je 11. juna (lipnja) 2006. godine. Srpska pravoslavna crkva je renovirala i kuću i hram u Smiljanu za 300.000 evra. Država Hrvatska je iznajmljuje od SPC ove objekte da bi ih prikazivala kao eksponate u okviru Muzeja Nikola Tesla. Interesantno je da su Tesline spomenike i biste gradili hrvatski vajari Ivan Meštrović i Fran Kršinić, a da su ih rušili hrvatski nacionalisti. Sada Srbija priprema da postavi dva spomenika svetskog naučnika i genija. Prvi spomenik Nikole Tesle biće postavljen u Njujorku, na jednoj od glavnih avenija, ove godine. A drugi u Filadelfiji, jedinom američkom gradu, bivšoj prestonici SAD, koji rođendan slavnog Ličanina 10. jul slavi kao Dan grada Filadelfije. Očekuje se da će svoje biste i spomen-ploče Nikola Tesla dobiti u Budimpešti, Bratislavi, Tokiju i Moskvi. - Svet danas kada ponovo otkriva Nikolu Teslu kao tvorca budućnosti čovečanstva, o njegovom poreklu i detinjstvu u Lici se jako malo zna. Kako Srba više nema u Lici da se diče Teslom, odlučili smo da podignemo novi Nikolin zavičaj tamo gde danas živi njegov narod, na o obroncima svete Fruške Gore. Novi Simljan će biti duhovni i naučni centara u kome će, posebno mladi ljudi, učeći o Nikoli Tesli učiti o srpstvu, ali i o čovečanstvu i o kosmičkoj energiji i pravdi - kaže Nikola Lončar, potomak Ličana iz SAD. Novi Smiljan na Fruškoj Gori podizaće zajedno članovi Tesline naučne fondacije iz Filadelfije i iz Zemuna, Eparhija sremska sa vladikom Vasilijom, monasi manastira Šišatovac, seljani, Nacionalni park Fruška Gora, ali i drugi naši ljudi iz rasejanja. Svi oni su prihvatili ovu ideju. Njihov nacionalni moto glasi: "Tamo gde je Teslin narod, tamo je i Teslin Smiljan". Vladika sremski Vasilije je dao svoj blagoslov za podizanje Teslinog centra. - Srpskom narodu je potrebno novo stecište za okupljanje i razvoj nacionalne svesti. Novi Smiljan će biti mesto na kome će nas Nikola Tesla sabrati i oplemeniti. Biće to nacionalni hrišćanski centar, duhovno utočište i škola za Srbe i sve naše prijatelje. Novi Smiljan će da pokrene srpsku nacionalnu energiju i pamet, da pomogne da se izgradi svetla budućnosti srpskog naroda, smatra vladika Vasilije, episkop Eparhije sremskke koja daruje svoje imanje da se na njemu izgrade Teslina kuća, crkva i toranj. U Šišatovcu na obroncima Fruške Gore, kako legenda kaže, postojala je srebrna voda koja je lečila koleru. Ta voda sa manastirskog izvora svete Anastazije, majke Svetog Save, je ispitana i danas teče. Namera je da se sveta voda pakuje u flaše i plasira na tržište kao lekovitito piće. Idejni projekat Novog Smiljana predviđa oživotvorenje Svete Fruške Gore, njenih manastira i sela, tako što će vremenom Teslin duhovni i naučni centar da preraste u memorijalni, turistički i nacionalni kompleks. Ubeđeni da je ovaj plan ostvarljiv svoju saglasnost za njegovu realizaciju, pored Eparhije sremske, dali su i opština Sremska Mitrovica, kao i Nacionalni park na čijim se prostorima nalazi selo Šišatovac. Marko Lopušina

Ponovo raste broj azilanata iz Srbije u Nemačkoj

U Nemačkoj su prošlog meseca politički azil zatražila 482 državljanina Srbije što je stotinak više nego marta ove godine. Po podacima koje je objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke, Srbija je aprila 2013. bila na petom mestu liste od deset zemalja iz kojih stiže najviše ljudi koji u Nemačkoj traže politički azil. Broj novih zahteva za azil državljana Srbije se od kraja prošle godine smanjio i od decembra (302 zahteva) do marta nije prelazio 400. Za prva četiri meseca ove godine 1.750 državljana Srbije je došlo u Nemačku i podnelo zahtev za politički azil. Samo oktobra i novembra prošle godine zahtev za azil u Nemačkoj su podnela 2.673, odnosno 1.306 državljana Srbije. Proteklih meseci je povećan broj zaposlenih u Saveznom uredu za migraciju i izbeglice koji razmatra zahteve za azil, te su zahtevi državljana Srbije i Makedonije imali prednost u proceduri koja je skraćena na desetak dana. Time su i bitno smanjena socijalna davanja tokom procedure razmatranja zahteva. Nemačke vlasti smatraju da je taj novac jedan od glavnih podstreka za ljude iz zemalja Zapadnog Balkana da traže azil u Nemačkoj. U odnosu na februar ove godine se pak više nego udvostručio broj državljana Rusije koji su u Nemačkoj zatražili politički azil - aprila ih je bilo 2.055. Od početka 2013. je u Nemačkoj azil zatražilo 5.026 državljana Rusije, oko 3.000 Sirijaca i skoro 2.200 Avganistanaca. Posle Srbije na listi slede Iran, Irak, Pakistan, Somalija, Gruzija i Makedonija. Za prva četiri meseca ove godine politički azil u Nemačkoj je u proseku dobilo samo 1,2 odsto podnosilaca zahteva, a 14,4 odsto je dobilo status zaštićenog izbeglice. Državljana Srbije nema ni u jednoj od ovih grupa. Snežana Bogavac, Berlin

Želimo aranžman sa MMF, ne i zaduživanje

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenila je da će Srbija sklopiti aranžman iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i ukazala da taj sporazum nije potreban radi povlačenja novih kredita jer devizne rezerve Srbije iznose više od 11 milijardi evra. "Najveća vrednost tog aranžmana (s MMF) je što on direktno šalje signal stranim investitorima da je Srbija sigurna zemlja za ulaganja", rekla je Jorgovanka Tabaković u intervjuu za Večernje novosti. Po njenim rečima, aranžman s MMF bi obezbedio potrebnu dodatnu garanciju za strane investitore da Srbija vodi odgovornu i održivu makroekonomsku politiku i da je sigurna zemlja za ulaganje. "To bi, svakako, povoljno uticalo na investicije i smanjenje rizika zemlje. Stoga i jeste namera Srbije da sa MMF potpiše aranžman iz predostrožnosti, koji ne podrazumeva novo zaduživanje", rekla je ona. Tabaković je rekla da MMF ne postavlja Srbiji nikakve bezuslovne zahteve i da se "dijagnoza" tog fonda ne razlikuje mnogo od one koja postoji u Srbiji, odnosno da je nužno smanjiti fiskalni deficit do nivoa koji obezbeđuje održivost javnog duga. "Jasno je da je za obezbeđenje makroekonomske stabilnosti nužno sprovesti fiskalnu konsolidaciju i smanjiti deficit, a ključni doprinos tome treba da daju strukturne reforme. Ovakva kretanja bi se pozitivno odrazila na konkurentnost domaće privrede i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. Fiskalna konsolidacija je nešto što Srbija mora da uradi zbog sebe, a ne zbog MMF", rekla je ona. Po njenim rečima, devizno tržište u Srbiji je stabilno. "Mi trenutno nemamo aranžman sa Fondom, a devizno tržište je stabilno. Mi od MMF ne tražimo sredstva za podršku platnom bilansu, ali nam je značajna njihova tehnička i savetodavna pomoć u sprovođenju strukturnih reformi koje su preduslov da imamo stabilnu valutu, nisku inflaciju i održiv ekonomski rast", rekla je Jorgovanka Tabaković.

U Srbiji samo šest odsto zaštićenih područja

Zaštićena područja u Srbiji čine oko šest odsto, što je tri puta manje od stvarnog prirodnog potencijala kojim Srbija raspolaže, ocenili su danas u Beogradu predstavnici Svetskog fonda za prirodu (NjNjF) u Srbiji. "Oko 17 odsto područja u Srbiji treba zaštititi kao prirodna dobra i posvetiti više pažnje nacionalnim parkovima, kazala je na konferenciji za novinare u Turističkoj organizaciji Srbije (TOS) direktorka programa NjNjF za Srbiju Duška Dimović. Ona je istakla da oko 43 odsto biljnih i životinjskih vrsta koje postoje u svetu, žive i u Srbiji, tako da ona ima veliku obavezu da ih zaštiti. Na konferenciji o letnjoj ponudi nacionalnih parkova Srbije, kao i o Evropskom danu nacionalnih parkova, 24. maju, promovisani su Tara, Kopaonik i Đerdap. Kako je rečeno, Đerdap je najveći nacionalni park u Srbiji, na čijoj je teritoriji registrovano 1.100 biljnih vrsta, 50 riba, osam pešačkih staza, lovišta, a kao posebna atrakcija tog područja predstavljeni su vidikovci visine do skoro 800 metara. Na teritoriji Đerdapa nalaze se i brojna kulturna dobra, poput Trajanove table, antičkog utvrđenja Dijana i Lepenskog vira. Iz TOS-a su istakli da Kopaonik ima osam pešačkih staza, a ovodišnja novina za posetioce biće dve šumarske kuće koje će biti otvorene krajem jula. Podsetili su i da se u Nacionalnom parku Tara, koji je bogat izvorima, jezerima, vrelima, biljnim i životinjskim vrstama, može videti i manastir Rača, ostaci zamka u Solotuši, kao i srednjovekovni nadgrobni spomenici u Perućcu i Rastištu. Evropski dan nacionalnih parkova, 24. maj, u Srbiji će se između ostalog, obeležiti brojnim izložbama o Đerdapu, na Kopaoniku čišćenjem parka i na Tari edukacijom i posetom 150 dece. Evropski dan nacionalnih parkova, koji je ustanovila Evropska federacija nacionalnih parkova (EUROPARC), obeležava se od 1999. godine, a u Srbiji od 2001. Nacinalni parkovi su područja od izuzetnog prirodnog i kulturno-istorijskog značaja koji podrazumevaju jedan od najviših oblika zaštite životne sredine. U Srbiji ih ima pet - Tara, Fruška gora, Đerdap, Kopaonik i Šar planina.