SVET	Utorak, 23. maj 2017.

Poplavni talas napušta Češku i preti Nemačkoj

Kinezi grade kanal od Tihog okeana do Karipskog mora

Više od 65 država potpisalo sporazum o kontroli oružja

Tojota popravlja loše kočnice prijusa i leksusa

Kubanci dobili prve internet salone

Britanski parlamentarci uhvaćeni kako pristaju na korupciju

Korona virus u Italiji, tri osobe u bolnici

Tornado u Oklahomi rangiran kao najjači

Poplavni talas napušta Češku i preti Nemačkoj

Poplavni talas koji je od nedelje prošao celom Češkom u slivu Vltave i Labe, polako napušta Češku i preti gradovima na Labi nizvodno, u Nemačkoj, pre svega Drezdenu. Vodostaj na svim češkim rekama postepeno opada, izuzev na Labi na severu Češke, u gradovima Usti nad Labom i Dečin na granici s Nemačkom, gde upravo prolazi vrh poplavnog talasa, a gradske vlasti Decina apeluju na sve da ne dolaze u taj grad. Laba je u oba grada dostigla vodostaj 10,5 metara što je manje nego u istorijski najgorim poplavama pre 11 godina, ali nove mobilne barijere u Usti nisu izdržale juče ni vodostaj od deset metara - Laba se prelila preko njih i poplavila neke četvrti Usti. Vanredna opasnost od poplava preti na 16 mesta u Češkoj, dok je početkom sedmice takvih mesta bilo 50. "Voda će se povlačiti polako. Drama još nije prošla", kazao je danas šef Centralnog kriznog štaba protiv poplava, ministar životne sredine Tomaš Halupa. Glavni grad Češke, Prag izbegao je u ovim poplavama najgore, za razliku od tragedije 2002. godine. Sada su poplavljene neke četvrti na periferiji i donji deo zoološkog vrta, ali Vltava, zahvaljujući mobilnim metalnim barijerama, nije ovog puta poplavila istorijski centar grada, niti je prodrla u metro. Ključno praško prevozno sredstvo - metro, ponovo saobraća, osim u najužem centru, a od petka bi trebalo da funkcioniše normalno. Poplave u Češkoj su odnele do sada najmanje osam žrtava, domove je moralo da napusti skoro 20.000 ljudi, hiljade domaćinstava su bez struje i gasa, a 31.000 Čeha u poplavljenim područjima nema pijaće vode. Materijalna šteta, po proceni Vlade, biće tolika da će Češka imati pravo na pomoć Evropske unije iz specijalnog Fonda solidarnosti za žrtve prirodnih katastrofa, gde je za Češku limit preko kojeg može da traži pomoć, 870 miliona evra. Evropski komesar za budžet Januš Levandovski upozorio je, međutim, da će ta pomoć kasniti, možda čak do aprila iduće godine, pošto u Fondu nema novca. Uz to, pravo na ta sredstva imaju i Nemačka i Austrija, takođe teško pogođene. Daša Pavlović, Prag

Kinezi grade kanal od Tihog okeana do Karipskog mora

Kineskoj kompaniji će biti dodeljena koncesija za izgradnju kanala kroz Nikaragvu koji će Tihi okean povezati s Karipskim morem, rekao je predsednik Skupštine Nikaragve Rene Nunjez. Nunjez rekao je da će kompanija koristiti sredstva investitora iz celog sveta za izgradnju kanala koja će koštati 40 milijardi dolara. Poslanicima su predstavljena dva predloga zakona za pojednostavljenje procesa za izgradnju kanala i za procenju njegovog uticaja na životnu okolinu. Opozicioni poslanik Luis Kaljehas je rekao da Skupština treba da raspravlja o nacrtima zakona. Vlada planira da kineskoj kompaniji da koncesiju na 100 godina, rekao je. On je rekao da ne razume čemu žurba, i da je to vrlo osetljiva tema o kojoj treba pitati i stanovništvo. Nunjez je rekao da se radi o projektu veoma važnom za Nikaragvu i da je zato hitan. On nije rekao o kojoj se kineskoj kompaniji radi. Nikaragvanski predsednik Danijel Ortega rekao je nedavno da kanal neće ići duž reke San Huan, kao što je prvobitno planirano. Rekao je da će kanal biti severnije, kroz Jezero Nikaragva. Ortega je rekao da će ovaj kanal biti alternativa Panamskom kanalu i da će se njegovom izgradnjom otvoriti radna mesta i za Nikaragvu, i druge zemlje centralne Amerike. Panamski kanal, otvoren 1914. godine, isuviše je uzak za današnje velike teretne bro-dove, te ga proširuje konzorcijum predvođen španskom građevinskom kompanijom Sacyr-Va-llehermoso SA. Uprava Panamskog kanala potrošiće do 2014. godine 5,25 milijardi dolara da proširi 80 kilometara kanala.

Više od 65 država potpisalo sporazum o kontroli oružja

Više od 65 država potpisalo je u ponedeljak sporazum UN kojim se uređuje prodaja oružja u svetu, ali među njima još nema najvećih proizvođača i trgovaca. Sporazum još nisu potpisale ni SAD čiji je državni sekretar Džon Keri obećao da će to ipak učiniti. Ni drugi veliki trgovci oružjem poput Kine, Rusije nisu još nagovestili da li će prihvatiti sporazum. Ni neki veliki uvoznici oružja, kao što su Indija i Egipat, nisu naveli da li će ga potpisati. Sporazum je 2. aprila velikom većinom usvojila Generalna skupština UN, a svečano potpisivanje je počelo je u ponedeljak. Sporazum uređuje kupovinu i prodaju oružja na međunarodnom tržištu i uspostavljanje međunarodne kontrole. Procenjuje se da se godišnje u svetu proda naoružanja za 60 do 85 milijardi dolara. Sporazum se odnosi na prodaju artiljerijskih sistema, borbenih aviona i helikoptera, brodova, projektila i raketnih lansera, lakog i teškog naoružanja. Njime se zabranjuje prodaja konvencionalnog oružja državama koje su pod embargom uvoza, državama koje promovišu genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Takođe se zabranjuje izvoz oružja koje bi moglo da bude upotrebljeno za napad na civile i civilne objekte. Potpisivanje sporazuma prvi je korak ka njegovom stupanju na snagu, a da bi se to dogodilo potrebno je da ga ratifikuje više od 50 država. Svake godine u oružanim sukobima u svetu pogine više od 500.000 ljudi.

Tojota popravlja loše kočnice prijusa i leksusa

Vodeći japanski proizvođač automobila, Tojota, saopštio je u sredu da će vlasnike 242.000 modela s hibridnim pogonom "prijus" (Prius) i "leksus" (Ledžus) širom sveta pozvati da ih dovezu na vanrednu popravku kočnica. Ta vozila kod kojih je moguće da kočnice odjednom izgube snagu, proizvedena su od marta do oktobra 2009. godine. Uzrok su pukotine u telu glavnog kočionog cilindra zbog zamora materijala usled vibracija. Zbog te mane nije bilo udesa, a Tojota se aktivirala jer je 90 vlasnika tih automobila širom sveta prijavilo problem naglog slabljenja snage kočenja. Biće popravljeno 117.000 automobila u Japanu, 91.000 u SAD, 30.000 u Evropi i 3.000 u Aziji.

Kubanci dobili prve internet salone

Vodeći japanski proizvođač automobila, Tojota, saopštio je u sredu da će vlasnike 242.000 modela s hibridnim pogonom "prijus" (Prius) i "leksus" (Ledžus) širom sveta pozvati da ih dovezu na vanrednu popravku kočnica. Ta vozila kod kojih je moguće da kočnice odjednom izgube snagu, proizvedena su od marta do oktobra 2009. godine. Uzrok su pukotine u telu glavnog kočionog cilindra zbog zamora materijala usled vibracija. Zbog te mane nije bilo udesa, a Tojota se aktivirala jer je 90 vlasnika tih automobila širom sveta prijavilo problem naglog slabljenja snage kočenja. Biće popravljeno 117.000 automobila u Japanu, 91.000 u SAD, 30.000 u Evropi i 3.000 u Aziji.

Britanski parlamentarci uhvaćeni kako pristaju na korupciju

Tri britanska parlamentarca tvrde da nisu radila ništa nezakonito nakon što su ih istraživački novinari Sandej tajmsa, praveći se da predstavljaju jednu firmu, "navukli" da pristanu na lobiranje za tu firmu - u zamenu za novac. U "mrežu" novinara uhvatili su se poslanici laburista u Domu Lordova, Brajan Mekenzi i Džek Kaningem , kao i njihov kolega, alsterski unionista Džon Lerd. U snimku koji su načinili novinari, tobožnji predstavnici firme za proizvodnju solarne energije, mogu se čuti poslanici kako pristaju da interese te firme "guraju" u Parlamentu. Prošlog petka, parlamenarac britanskih torijevaca Patrik Merser napustio je stranku uoči najavljenog emitovanja Bi-Bi-Sijevog (BBC) dokumentarca o neregularnostima u lobiranju. Tvrdi se da je Merser uzeo novac od tobožnje firme koja je tvrdila da radi za vladu Fidžija. Britanskim poslanicima je zabranjeno da svoje političke funkcije koriste kako bi profitirali. U javnosti se čuju kritike kako su ta pravila suviše labava.

Korona virus u Italiji, tri osobe u bolnici

Troje ljudi u Toskani primljeno je na bolničko lečenje zbog novog respiratornog Korona virusa, koji zabrinjava zdravstvene vlasti širom sveta, saopštilo je Ministarstvo zdravlja Italije. Oboleo je 45-godišnji čovek koji se nedavno vratio iz Jordana, gde je boravio 40 dana. On je hospitalizovan sa jakom groznicom, kašljem i otežanim disanjem. U bolnici je i jedno dete za koje je Ministarstvo navelo da je u srodstvu sa prvim obolelim, kao i jedan njegov kolega sa posla. To su prvi slučajevi obolevanja od tog virusa zabeleženi u Italiji. Prema navodima Ministarstva zdravlja Italije, pacijenti su u stabilnom stanju i primaju terapiju u izolaciji. Svetska zdravstvena organizacija ranije je saopštila da se ovaj virus najverovatnije prenosi bliskim kontaktom među ljudima. Korona virus sličan je akutnom respiratorom sindromu SARS, od koga je u epidemiji širom sveta 2003. godine umrlo oko 800 ljudi. SZO je saopštila da je informisana o 51 potvrđenom slučaju novog virusa od sepembra prošle godine. Trideset slučajeva završilo se smrću, uključujući jednog Francuza koji je umro ranije ove sedmice. Prijavljeni su slučajevi i u Britaniji i u Nemačkoj. Oboleli ljudi su uglavnom prethodno boravili u Kataru, Saudijskoj Arabiji, Jordanu ili Pakistanu.

Tornado u Oklahomi rangiran kao najjači

Američka meteorološka služba saopštila je da je tornado, koji je prošle sedmice pogodio oklinu grada Oklahome, bio EF5, odnosno najsnažniji na skali s maksimalnom brzinom vetra koja je dostizala 475 kilometara na sat. Vrtlog tornada zahvatao je u prečniku oko četiri kolometra, što je do sada najveći prečnik vrtloga ikada zabeležen na teritoriji SAD. Tornado El Reno prvobitno je bio niže rangiran, kao EF3 na skali, ali su meteorolozi naknadnom analizom ustanovili da se radilo o jačem tornadu. U okolini Oklahome od tornada i poplava poginulo je 18 ljudi. Novi podaci ukazuju na vrlo retku pojavu da su područje Oklahome za manje od mesec dana pogodila dva ekstremno jaka tornada jačine EF5. U prvom tornadu, koji je protutnjao 20. maja, poginulo je 24 ljudi.