|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Vlada Hrvatske izmenila “Leks Perković” |
| |
 Vlada
Hrvatske predložila je juče Saboru izmene zakona o evropskom nalogu za
hapšenje, poznatijeg kao "Leh Perković", kojima se od 1. januara 2014.
godine omogućuje primena tog naloga na sva krivična dela.
Hrvatska je uoči ulaska u EU ograničila primenu evropskog naloga za hapšenje
na krivična dela počinjena posle avgusta 2002. godine što je dovelo do
sukoba s EK.
Tim izmenama Hrvatska je, među ostalim, onemogućila izručenje Josipa
Perkovića koga Nemačka tereti da je kao agent jugoslovenske tajne službe
Udbe učestvovao u ubistvu hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića 1983.
godine u Bavarskoj.
Iz Vlade su donedavno tvrdili da će zakon biti izmenjen, ali tek od jula
2014. što je EK smatrala odugovlačenjem i najavila sankcije Hrvatskoj. U
sredu je u Briselu postignut kompromis po kojem će vremensko ograničenje
biti ukinuto od 1. januara 2014.
Premijer Zoran Milanović izjavio je na sednici Vlade da sporom s Evropskom
komisijom Hrvatska nije ništa izgubila, ali je, kako je rekao, dobila
podršku EK u sprovođenju zakona o pravima nacionalnih manjina. On je najavio
i promene Ustava kojima će ukinuti zastarevanje za politički motivisana, kao
i sva teška ubistva.
Tek će ukidanjem zastarevanja za politički motivisana ubistva biti moguće
izručenje, među ostalim, Josipa Perkovića po kojem je sporni zakon i dobio
ime.
Milanović je rekao da je Hrvatska "u slučaju 'Leh Perković' dosta toga
naučila, uz jako malu cenu". "Kažem, glavu gore, imam loše vesti za
pesimiste - mi ćemo se i ubuduće ovako ponašati", poručio je Milanović.
On je, međutim, ukazao da se izmenama zakona ne rešava problem zbog kojeg je
Vlada vremenski ograničila primenu naloga, odnosno mogućnost da se hrvatskim
građanima sudi u drugim državama EU za krivična dela počinjena u poslednjem
ratu. Ponovio je da je "ta puška na zidu i opaliće u jednom trenutku".
"I na to moramo upozoriti jer taj problem nema ni jedna druga država u EU. I
to može biti predmet zloupotrebe nedobronamernih ljudi koji ne žive u
Hrvatskoj", ukazao je Milanović.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Lideri Balkana objavili slike sa Obamom |
| |
Lideri svih zemalja bivše Jugoslavije, koji učestvuju u radu Generalne
skupštine UN u Njujorku, objavili su na zvaničnim sajtovima svoje
fotografije sa predsednikom SAD Barakom Obamom i njegovom suprugom Mišel,
prilikom prijema koji je Obama priredio u Njujorku.
Fotografije su protokolarne, gotovo identične, načinjene prilikom dolaska
zvanica na Obamin prijem i na njima gosti poziraju sa američkim predsednikom
i njegovom suprugom ispred cvetnog aranžmana i američke zastave.
Pojedini mediji u regionu objavili su na naslovnim stranama fotografije
lidera svojih zemalja, pa je tako aa naslovnoj internet strani državne
podgoričke "Pobjede" objavljena fotografija na kojoj su premijer Crne Gore
Milo Đukanović i njegova supruga Lidija u društvu "prvog bračnog para" SAD.
Skopski list "Večer" objavio je na uvodnoj strani svoje internet-prezentacije
fotografiju na kojoj poziraju makedonski premijer Nikola Gruevski i njegova
supruga Borkica sa Barakom i Mišel Obama.
Sudeći po protokolarnim fotografijama, bez supruga, na prijemu u Njujorku
pojavili su se predsednici Hrvatske i Slovenije Ivo Josipović i Borut Pahor.
Fotografija predsednika Srbije Tomislava Nikolića i njegove supruge Dragice
sa bračnim parom Obama objavljena je na naslovnoj strani "Politike".
Jedini učesnik Generalne skupštine UN iz regiona, čijih fotografija sa
bračnim parom Obama nema na zvaničnim prezentacijama je predsedavajući
Predsedništva BiH Željko Komšić.
Međutim, mediji u Bosni i Hercegovini objavili su fotografiju Komšićeve
supruge Sabine u društvu Mišel Obama, na prijemu koji je prva dama SAD
priredila za supruge svetskih lidera tokom zasedanja UN u Njujorku.
|
|
Uhapšeni šefovi carinskih ispostava |
| |
Na području Bijeljine i Tuzle u utorak su uhapšeni čelni funkcioneri
carinskih ispostava.
Pripadnici te organizovane kriminalne grupe su najmanje u protekle dve
godine prouzrokovali višemilionsku štetu Bosni i Hercegovini i njenim
građanima, navodi se u saopštenju Tužilaštva BiH, po cijem nalogu je
sprovedena ta akcija.
Iako nisu saopštena imena uhapšenih, mediji u BIH navode da je jedan od
uhapšenih Nermin Klopić, šef carinske ispostave Uprave za indirektno
oporezivanje (UIO) Regionalnog centra u Tuzli, koji je osumnjičen za
organizovani kriminal i zloupotrebu položaja. Takođe, uhapšen je i Ešref
Lekić, zaposlen u Ministarstvu za ljudska prava i izbeglice BiH.
Pripadnici Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) su nastavili
aktivnosti hapšenja i pretresa stambenih i drugih objekata na većem broju
lokacija na području Tuzle i Bijeljine.
|
|
Zakon o krivičnom gonjenju osoba koje ratuju u inostranstvu |
| |
Ministar bezbednosti BiH Fahrudin Radončić izjavio je danas u
Banjaluci da je uputio u parlament zakon kojim se predviđa krivično gonjenje
državljana BiH koji ratuju u paravojnim organizacijama u inostranstvu.
Radončić je rekao da će tim zakonom biti sankcionisani i oni koji organizuju
odlazak državljana BiH na ratišta širom sveta.
On je ocenio da je na taj način "urađen odgovoran zakonski čin da građani
BiH ne bi nepotrebno ginuli diljem sveta".
Radončić je još kazao da je bezbednosna situacija u BiH slična situaciji u
ostalim postkonfliktnim zemljama ovog dela Evrope.
"Mislim da možemo biti zadovoljni zato što ovde nema ni velikih
terorističkih ataka niti drugih negativnih pojava koje bi u statističkom
poređenju sa Srbijom, Hrvatskom, Crnom Gorom i drugim zemljama odskakale u
negativnom smislu", kazao je ministar bezbednosti BiH.
Ministar unutrašnjih poslova RS Radislav Jovičić je ocenio da su svi
državljani BiH koji odlaze na sirijsko ili neko drugo ratište "sigurnosno
interesantni", dodavši da će se pratiti njihove aktivnosti i preduzimati
mere iz nadležnosti bezbednosnih agencija. U Banjaluci su se juče sastali
ministar bezbednosti BiH Fahrudin Radončić, ministar policije RS Radislav
Jovičić i ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH Predrag Kurteš kako bi
razgovarali o saradnji tri ministarstva.
Federalni ministar policije Predrag Kurteš rekao je da je pre nekoliko
godina ovakav sastanak bio nezamisliv.
"Ovo je svojevrsna poruka i građanima da su sigurni, a kriminalcima da
policije sarađuju i rade svoj posao", rekao je Kurteš.
Jovičić, Radončić i Kurteš danas su se sastali i sa šefom Delegacije
Evropske unije i specijalnim predstavnikom EU u BiH Peterom Sorensenom i
otpravnikom poslova američke ambasade u BiH Nikolasom Hilom.
Taj sastanak je nastavak saradnje na području unutrašnjih poslova u vezi s
evropskim integracijama.
Ljiljana Kovačević,
Banjaluka
|
|
Bivši šefovi tajne službe vojske uzeli novac za doušnike |
| |
Kancelarija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK)
podigla je optužnicu protiv bivšeg direktora Vojne bezbednosno obaveštajne
službe (VSOA) general-pukovnika Darka Grdića, njegovog zamenika Ognjena
Preosta i još trojice službenika u agenciji.
USKOK ih tereti da su od 2009. do 2012. godine iz budžetskih sredstava
Agencije za posebne namene nezakonito otuđili najmanje pet miliona kuna
(656.000 evra), saopšteno je u Zagrebu.
U nameri da prikriju nezakonitosti i izbegnu krivično-pravnu odgovornost,
dvojica optuženih su naredili uništavanje službene dokumentacije. Grdić
(52), i Preost (44) su optuženi za zlouptrebu položaja i ovlašćenja.
USKOK nije saopštio detalje, ali su hrvatski mediji ranije pisali da su
bivši čelnici VSOA po istragom još od proleća ove godine. Navodno su Gridić
i Preost, pravađući isplate nagrada i troškove tajnim informatorima, iz
blagajne za posebne namene nezakonito uzeli po 1,5 miliona kuna. Isto toliko
uzeo je i načelnik Odeljenja za operativnu tehniku Uprave za informacijsku
sigurnost VSOA-e Tibor Mijo Kuljanić, dok su preostala dvojica službenika
uzela pola miliona kuna, odnosno 200.000 kuna.
General pukovnik Darko Grdić je na čelu VSOA bio od sredine 2008. Do sredine
prošle godine kada je imenovan za glavnog inspektora odbrane. Od 2003. do
2007. Bio je hrvatski vojni predstavnik pri NATO. Za doprinos otužanim
snagama Hrvatske dobio je više odlikovanja i medalja.
|
|
Uskoro nova runda pregovora Atine i Skoplja |
| |
Posrednik UN u grčko-makedonskom sporu oko imena Makedonije,
Metju Nimic pozvaće obe strane na novu rundu pregovora koja će se uskoro održati
u Njujorku, objavio je danas Balkan insajt.
Sajt prenosi izjavu portparola generalnog sekretara UN Martina Nesirskog da
Nimic planira da pozove predstavnike dve zemlje u Njujork narednih sedmica.
"Generalni sekretar (UN) se iskreno nada da će ti razgovori utrti put
ozbiljnijim pregovorima u traganju za obostrano prihvatljivim rešenjem za ime
Makedonije", rekao je Nesirski.
Nimic se početkom septembra sastao sa grčkim i makedonskim zvaničnicima u Atini
i Skoplju, a posle tih susreta rekao je samo da "suštinske razlike" oko
kompromisnog predloga i dalje postoje.
Nimic nije saopštio koji je njegov predlog, ali mediji navode da je kao
kompromisno rešenje Atini i Skoplju ponuđeno ime "Gornja Republika Makedonija",
navodi Balkan insajt.
Najava nove runde pregovora Atine i Skoplja usledila je i nakon prošlonedeljnog
susreta generalnog sekretara UN Ban Ki Muna sa šefom grčke diplomatije
Evangelosom Venizelosom u Njujorku.
Makedonija je dobila status kandidata za članstvo u EU još u decembru 2005, a
Evropska komisija u svojim redovnim izveštajima od 2009. svake godine
preporučuje početak pristupnih pregovora.
Datum početka pregovora sa EU međutim još nije određen, niti je Makedonija
pozvana da uđe u NATO jer Grčka zbog spora oko imena blokira te procese.
Balkan insajt ne navodi datum nove runde pregovora, ali podseća da bi makedonski
premijer Nikola Gruevski 27. septembra trebalo da poseti Njujork zbog učešća u
generalnij debati na zasedanju Generalne skupštine UN i najavljenog sastanka sa
generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom.
|
|
Željko Komšić se obratio Generalnoj skupštini UN |
| |
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić izjavio je u obraćanju
Generalnoj skpuštini UN da je za BiH strateški cilj članstvo u EU, puno
funkcionisanje institucija i razvoj društva na principima slobodnog tržišta,
vladavine prava i zaštite ljudskih prava. "Očekujem da će ubrzavanje preostalih
aktivnosti, odnosno implementacija presude Suda za ljudska prava iz Strasbourga
u slučaju Sejdić-Finci dovesti do ispunjavanja uslova za podnošenje zahteva za
članstvo BiH u EU", rekao je Komšić na 68. zasedanju Generalne skupštine UN u
Njujorku.
On je izrazio uverenje da će BiH ispuniti uslove koji bi omogućili aktiviranje
Akcionog plana za članstvo (MAP) i dalju integraciju Bosne i Hercegovine u
bezbednosne strukture NATO-a.
Komšić je naglasio da Bosna i Hercegovina u vezi s procesuiranjem ratnih zločina
ima jasan stav da svi optuženi moraju da odgovaraju za zločine koji im se
stavljaju na teret, bilo pred međunarodnim ili domaćim sudovima.
Prema njegovim rečima, potrebna je i kontinuirana sveobuhvatna reforma sistema
UN kako bi se osiguralo efikasno funkcionisanje svih organa i tela svetske
organizacije.
"Reforma je neophodna da bi se omogućili efikasnost i kredibilitet, a to je
jedino moguće ako se u potpunosti bude poštovala geostrateška realnost
savremenog sveta koja je drugačija od one iz 1945. godine, uz postizanje
najšireg mogućeg konsenzusa zemalja članica. Jer, samo tako reformisan Savet
bezbednosti može imati puni autoritet u rešavanju najvažnijih pitanja iz domena
očuvanja mira i sigurnosti u svetu, zadatka koji mu je poveren Poveljom UN",
rekao je Komšić.
Istakao je da se od Saveta bezbednosti UN očekuje da se više angažuje u
preventivnoj diplomatiji.
Prema njegovim rečima, BiH poseban naglasak stavlja na regionalnu saradnju i
dijalog između susednih zemalja.
"U oblasti regionalne saradnje, posebno ističem jačanje saobraćajne
infrastrukture kao osnovice za bolje ekonomsko, kulturno i naučno povezivanje i
za sveukupni razvoj regiona. Potencijali ekonomskog povezivanja posebno su
naglašeni u području industrije, turizma, poljoprivrede i energetike", kazao je
Komšić.
Gvoreći o Siriji, Komšić je izrazio zabrinutost zbog nastavka nasilja koje je
dovelo do daljeg produbljivanja humanitarne krize i istakao da je rešavanje
krize na Bliskom istoku jedan od najvažnijih prioriteta UN.
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
Oglasavanje Marketing
|
