|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
KULTURA
& ZANIMLJIVOSTI |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Pokretne slike: Zarobljenik tajni |
| |
 "Peta
sila" ("The Fifth Estate"), režija: Bil Kondon, glavne uloge: Benedikt
Kamberbač i Danijel Brul
Društveni mediji su izrasli u savremeni opšteplanetarni fenomen koji je,
između ostalog, pokrenuo i digitalno "onlajn" novinarstvo, takozvanu "Petu
silu". Ovo je ujedno i naziv filma reditelja Bila Kondona ("Bogovi i
monstrumi", 1998., "Kinsi", 2004.), koji je posvećen australijskom "hakeru"
Džulijanu Asanžu, kontroverznom osnivaču "Vikiliksa", veb-sajta čiji osnovni
mandat je da javnosti otkriva tajne i klasifikovane dokumente i izveštaje.
Nakon filma "Društvena mreža" (2010.), u režiji Dejvida Finčera, o ocu "Fejsbuka"
Marku Zukerbergu, "Peta sila" je novo holivudsko ostvarenje sa sagom o
medijskom mogulu, koja u sebi nosi prepoznatljive narativne elemente
antologijskog "Građanina Kejna" (1941.) Orsona Velsa.
Ali, "Peta sila" nije filmski klasik! Isto tako, nije ni promašaj. To je
mračni dramatski holivudski triler iz sveta današnjeg žurnalizma, "biografski"
film kojeg je sam Asanž odbacio kao neautorizovanu priču i "masivni
propagandni napad" na njega.
Bilo kako bilo, "Peta sila" donosi kroz portret Džulijana Asanža
interesantni prikaz istraživačkog novinarstva 21. veka, koje se u ovoj
galopirajućoj digitalnoj eri drastično razlikuje od vremena Boba Vudvorda i
Karla Bernstina, reportera-njuškala "Vašingtona Posta" iz 1970-tih, koji su
razotkrili skandaloznu političku aferu "Votergejt", majstorski ekranizovanu
u filmu Alana Pakule "Svi predsednikovi ljudi" (1976.).
Snimljena po scenariju Džoša Singera, koji je adaptirao dve različite knjige
o "Vikiliksu", "Peta sila" nastoji da humanizuje ekscentričnog Asanža i
objasni njegov revolucionarni pristup "onlajn" žurnalizmu kroz takozvano "puhanje
u zviždaljku" na njegovom "najopasnijem svetskom veb-sajtu".
Priča filma započinje 2007. godine, sa naporima Asanža da skrene međunarodnu
pažnju na "Vikiliks". U tome će mu pomoći nemački kompjuterski ekspert
Danijel Domšajt Berg (uloga Danijela Brula, koji je nedavno igrao Nikija
Laudu u filmu "Rush"), koji će postati njegova "desna ruka" i verni
sledbenik, sve dok ne izgubi iluzije, razočaran arogantnom samoljubivošću
svoga mentora.
Britanski glumac Benedikt Kamberbač izvanredno otelotvoruje belokosog Asanža,
sa licem vampira, kao enigmatičnu osobu, heroja i zloću istovremeno,
narcisoidnog genija, revolucionara sa laptopom, ekscentrika i misionarskog
idealistu koji se bori protiv svetske tiranije i američke spoljne politike,
i koji ima specijalan dar da govori u sloganima, poput :"Hrabrost je zarazna"
i "Privatnost za individualce, transparentnost za institucije".
U prvom delu filma Asanž je prikazan kao čovek koji čini izuzetne stvari za
korist većeg dobra, odan osnovnim principima demokratije i slobode, dok je u
završnim scenama predstavljen kao megalomanijak, demagog i neurotični
paranoik koji je nepoverljiv prema svima oko sebe.
Zaštićujući svoje izvore, Asanž je na "Vikiliksu" obelodanio strogo
poverljive informacije o seriji skandala: "pranju novca" u švajcarskoj banci,
političkim "odredima smrti" u Keniji, pristalicama nacista u Engleskoj,
nuklearnoj nesreći u Iranu, ratnim zločinima američke vojske počinjenim u
Iraku i Avganistanu… To je izazvalo ogromno negodovanje "oštećenih" strana,
uključujući i američku vladu, i donelo grdne nevolje Džulijanu Asanžu, koji
je dobio etiketu "državnog neprijatelja" i postao žrtva zakulisnih intriga (optužbe
za seksualno napastvovanje žena u Švedskoj), što je sve dovelo da sada živi
u dobrovoljnom zatočeništvu, kao politički izbeglica u ambasadi Ekvadora u
Londonu.
Džulijan Asanž je čovek sa tajnama koje je voleo da kazuje drugima. On je
bio posvećen razotkrivanju tajni, da bi na kraju postao njihov zarobljenik!
Bojan Ž. Bosiljčić
|
|
Braon oči uverljivije od plavih |
| |
Najnovija češka studija objavljena u Francuskoj navodi da ljudi s braon
očima ulivaju više poverenja, nego ljudi s plavim očima.
Naučnici sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Pragu fotografisali su 40
muškaraca i žena od dvadesetak godina s braon i plavim očima. Nisu uzeli u
obzir zelene smatrajući da su između plavih i smeđih, preneli su francuski
mediji.
Potom su slike pokazali grupi od 238 volontera oba pola. Rezultati su
pokazali da je velika većina odgovorila da braon oči ulivaju više poverenja,
posebno muške oči te boje.
Oni pretpostavljaju da muškarci pored braon očiju imaju takvu anatomiju lica,
veća usta, širu bradu, gušće obrve, jače noseve i, ako pored toga imaju
strože crte lice, tako muževniji ulivaju veće poverenje
|
|
Elegantna Parižanka zauvek mit |
| |
Žene mogu da se moderno oblače svuda na svetu, ali imidž šik i elegantne
Parižanke inspiriše izložbe koje svima približavaju taj mit.
Pariski muzej Karnavale posvetio je izložbu o elegantnoj, prvoj prodavačici
modne kuće Šerui. Izložba se zobe "Roman o jednoj garderobi šik Parižanke
30-ih godina". Tokom Prvog svetskog rata, haljine su bile mnogo grublje,
manje luksuzne, sa jednostavnim krojevima, ali elegantne.
"Ta garderoba predstavlja simbol francuske elegancije", rekao je Kristijan
Gros, organizator izložbe i dodao da je "Pariz bio prestonica mode od
Srednjeg veka, ali zamisao o elegantnoj Parižanki je rođena krajem 19. i
početkom 20. veka".
Pariski stil je i dalje aktuelan u 21. veku, posebno posle knjige "Parižanka"
od Ines de la Fresanž. Knjiga je prodata u milion primeraka i prevedena je
na 17 jezika.
|
|
Amerikanci sve više traže partnere na internetu |
| |
Amerikanci sve više priznaju da posećuju sajtove za pronalazak partnera,
navodi se u anketi objavljenoj u SAD.
Ukupno 11 odsto Amerikanaca, od kojih devet odsto odraslih, posećuje sajtove
za pronalazak partnera, navodi Pju Reserč centar. Tokom 2008. godine samo
tri odsto Amerikanaca je posećivalo takve sajtove.
Studija je pokazala da je 66 odsto korisnika tako pronašlo partnera, a 23
odsto njih na taj način sklopilo je brak.
Autor studije Aron Smit rekao je da pre 10 godina korisnici interneta nisu
verovali da na taj način mogu da pronađu svoju srodnu dušu, ali da se to
sada drastično promenilo.
Čak 53 odsto ispitanih sada se izjasnilo da je lakše naći partnera preko
interneta nego u stvarnom životu.
|
|
Rijanu isterali iz džamije |
| |
Pevačica Rijana morala je da napusti kompleks velike džamije u Abu Dabiju
zbog "neprikladnog" poziranja fotografima.
Pop-zvezda koja je u subotu imala koncert u Abu Dabiju, postavila je na
Instagram svoje fotografije iz dvorišta velike džamije na kojima je obučena
u crno, s crnom maramom oko glave, ali s crvenim ružom na usnama i noktima
lakiranim u crveno.
U današnjem saopštenju džamije navodi se da je Rijana bila u delu kompleksa
koji nije predviđen za posetioce i da je prekršila pravila o "statusu i
svetosti džamije".
Džamija u Abu Dabiju koja se smatra jednom od najvećih džamija na svetu,
može da primi 40.000 vernika. Ona je jedna od glavnih turističkih atrakcija
prestonice Ujedinjenih Arapskih Emirata i otvorena je sve posetioce, ne samo
za vernike.
U prostoriji za molitvu džamije u Abu Dabiju nalazi se najveći ručno izrađen
ćilim na svetu.
|
|
Miroslavljevo jevanđelje u Narodnom muzeju |
| |
Najstariji sačuvani ćirilični rukopis Miroslavljevo jevanđelje od juče je
dostupno svim posetiocima Narodnog muzeja u Beogradu, objavila je
informativna služba uprave grada Beoinfo.
U okviru izložbe "Zaveti i poruke. Stefan Nemanja - devet vekova" od 12 do
20 časova posetioci će moći da pogledaju najvredniji rukopis.
Jevanđelje je nastalo 80-ih godina 12. veka po narudžbini humskog kneza
Miroslava, o čemu govori zapis na poslednjem listu rukopisa. Knez Miroslav
je bio brat raškog velikog župana Stefana Nemanje, kome je i posvećena
izložba.
Posetioci će moći da vide rukopis prvog i poslednjeg četvtka u mesecu tokom
trajanja izložbe o Stefanu Nemanji.
|
|
Del Rio: Čitaoci u Srbiji su budni |
| |
Prevodilac i novinar Pilar del Rio, udovica portugalskog nobelovca Žozea
Saramaga, izjavila je da je znala koliko su njegove knjige čitane u Srbiji, ali
da je iznenađena toplinom i načinom na koji čitaoci vole njegovo delo.
"Saramago je govorio da piše da bi probudio i prodrmao čitaoce. Ovde sam upravo
na to naišla, na čitaoce koji su budni", rekla je Del Rio koja je danas na
Beogradskom sajmu knjiga učestvovala u predstavljanju Saramagovog romana "Godina
smrti Rikarda Reiša".
Del Rio je agenciji Beta rekla da je u razgovoru sa publikom u Srbiji stekla
utisak da čitaoce manje zanima socijalni i politički aspekt Saramagovog dela, a
više ono što on govori o ljudskom biću i što potresa svakog pojedinca - tuga,
strah, nada.
Prema njenim rečima, Saramagovo delo prihvaćeno je u svakoj zemlji drugačije,
ali je dosta čitan u Španiji, Latinskoj Americi, dok se u Sjedinjenim Američkim
Državama, Nemačkoj i Italiji neke njegove knjige smatraju osnovnom literaturom.
"Ima fenomena: dosta je čitan u Japanu i Koreji, a Srbija je takođe specifičan
slučaj. Saramago je znao koliko je čitan u Srbiji i na koji način publika
prihvata njegovo delo", rekla je Del Rio.
Ona je dodala da se Saramagove reči i stavovi o ratu i društvenoj situaciji
uopšte, dosta citiraju u novinskim člancima, ali da za čitaoce on predstavlja
nešto sasvim drugo, jer se oni identifikuju sa egzistencijalnim pitanjima.
"Za njega su najvažniji bili čitaoci i govorio je da nijedno delo nije kompletno,
ukoliko ga čitaoci ne prihvate. Više je cenio mišljenje svojih čitalaca, nego
kritičara", rekla je Del Rio.
Knjigu "Godina smrti Rikarda Reiša" u prevodu na srpski jezik objavila je
izdavačka kuća Laguna, koja je i organizovala gostovanje udovice Žozea Saramaga
na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.
|
|
Princu Džordžu livada za krštenje |
| |
Britanski princ Džordž za krštenje će od transilvanskog grofa dobiti livadu.
Princ će livadu sa poljskim cvećem u centralnoj rumunskoj oblasti Transilvaniji
dobiti od prijatelja princa Čarlsa, grofa Tibora Kalnokija.
Livada je poklon povodom krštenja princa, ali želimo da skrenemo pažnju da je
potrebno zaštititi retke biljne vrste, rekao je grof.
Princ Čarls je zaljubljenik u prirodu Rumunije i tu zemlju posećuje jednom
godišnje.
Princ Džordž kršten je u sredu u kraljevskoj kapeli palate Sent Džejms u Londonu.
|
|
Elektronske knjige - poduhvat koji čeka Srbiju |
| |
Elektronske knjige mogle bi da se ozbiljnije pojave u Srbiji za dve godine,
a domaći izdavači se, iako se to na 58. Međunarodnom sajmu knjiga ne može videti,
ozbiljno pripremaju za taj neizbežni poduhvat, ocenjeno je u sredu na tribini
Digitalne knjige svetskih izdavača i svetski trendovi na beogradskom Sajmu
knjiga.
"Kada pogledamo beogradski Sajam knjiga, izdavači kao da spavaju i ne
razmišljaju o digitalnim knjigama, ali sugurna sam da svi misle o tome, jer je
to promena koja se ne može ignorisati i zaustaviti", ocenila je predstavnica
izdavačke kuće Klio Nataša Đelošević, jedne od prvih kuća koja je 2011. godine
počela razgovore na temu digitalne knjige u Srbiji.
Digitalne knjige nezaustavljivo ulaze u naše živote, interesovanje u Srbiji
raste, a u svetu je ono u ekspanizji, rekla je Đelošević i dodala da su
digitalne knjige dramatična promena koja navodi na razmišljanje da li je ona
uvod u propast štampane knjige.
Prema njenim rečima, pre skoro tri godine, kada je Klio organizovao prvu tribinu
na temu digitalne knjige u Srbiji, interesovanje gotovo da nije postojalo.
Nataša Đelošević je ukazala da je problem za širenje digitalnih knjiga u Srbiji
i to što nema distributera svetskih proizvođača čitača, poput Sonija, Amazona
ili Barns end nobla.
Ona je dodala da bi elektronska knjiga olakšala put do čitalaca u regionu, jer
mnogi kada čuju za troškove slanja knjiga odustaju od kupovine iako im je
izvorna cena knjige bila pristupačna.
Digitalni čitač omogućava da se knjiga na njemu pojavi samo nekoliko minuta
nakon kupovine, moguće je na aparatu posedovati više stotina knjiga, a već
postoje i oni koji ispuštaju miris knjige.
Na tribini je govorio i Zlatko Ahmić, predstavnik Nju luk entrtejmenta,
kompanije koja se bavi distribucijom srpske literature za elektronske čitače, i
naveo da postoji trocifren broj digitalnih knjiga na srpskom, a da veliki deo
njih čini lektira i dečja književnost.
Prema njegovim rečima, korisnici elektronskih knjiga na srpskom su uglavnom
predstavnici dijaspore.
Ahmić je ukazao da se u SAD za novogodišnje praznike udvostruči broj korisnika
sa 10 na 19 odsto. A profit je od 2008. do 2010, od kada su poslednji podaci,
porastao sa 62 na 863 miliona dinara.
|
|
Violina sa Titanika prodata za rekordnih 900.000 funti |
| |
Violina za koju se veruje da je na njoj svirano na Titaniku dok je tonuo
prodata je danas na aukciji u Viltširu za 900.000 funti.
Na violini je svirao šef orkestra na Titaniku Valas Hartli (Njallace Hartley),
koji je takođe jedna od 1.517 žrtava brodoloma najpoznatijeg broda na svetu.
Početna cena na aukciji bila je 300.000 funti. Na aukciji je još ponuđen i
originalan kofer od te violine i note, prenosi Bi-Bi-Si. Stručnjacima je bilo
potrebno sedam godina da sa sigurnošću utvrde autentičnost violiine.
Aukcionar Alan Aldridž (Aldridge) rekao je da je to jedan od "najređih i
najcenjenijih" predmeta sa Titanika koji se ikada našao na aukciji.
Violina je inače pronađena u kožnoj futroli koju je njen vlasnik Hartli prikačio
za sebe i sa kojom je zajedno potonuo. Cena za koju je prodata violina rekordna
je cena za neki predmet sa Titanika koji je do sada prodat na aukcijama.
|
|
Katastrofa što nema Srbije na Sajmu knjiga u Frankfurtu |
| |
Direktor frankfurtskog Sajma knjiga Tobijas Fos ocenio je kao "katastrofu"
to što Srbija ove godine nije bila prisutna na najvećoj manifestaciji te
vrste u Evropi.
"Katastrofa je to što je Srbija imala nacionalni štand u Frankfurtu, i
umesto da nastavi tako - on je ove godine izostao. Morate da imate doslednu
politiku, i u tome će vam više pomoći ideje a ne finansijska podrška",
ukazao je Fos na 58. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.
Fos je podsetio da je frankfurtski Sajam knjiga, na kome je bilo 7.300
izlagača iz 100 zemalja, najznačajniji književni događaj u Evropi, koji je
privukao 276.000 posetilaca.
Direktor je ukazao na veliki broj sajamskih manifestacija posvećenih
digitalnom izdavaštvu, njih oko 600, i to da one čine šestinu ukupnih
događaja na toj velikoj manifestaciji u čijem sedištu je otkup autorskih
prava.
Fos je ukazao da frankfurtski Sajam ima Centar za književne agente koji, uz
pomoć Ministarstva inostranih poslova, posećuju urednici iz drugih zemalja,
i stvaraju kontakte sa nemačkim autorima i izdavačima, i otkupljuju autorska
prava.
Direktor lajpciškog Sajma knjiga Oliver Cile naglasio je da Lajpcig, kako bi
u Nemačkoj mogla da opstanu dva sajma, organizuje i Festival čitanja, i
koncentriše se na Austriju, Švajcarsku, i istočnu Evropu koja se predstavlja
na nemačkom jeziku.
Festival čitanja održava se u restoranima, knjižarama i drugim lokacijama.
"U školama organizujemo čitalački čas", kazao je Cile i podsetio da taj
sajam ima oko 170.000 posetilaca i oko 2.000 izlagača.
Na tom forumu sajma knjiga bilo je reči o "receptima za uspešan Sajam", kao
i strategijama različitih zemalja za popularizaciju knjige, a ukazano je i
na to šta svaki sajam čini osobenim i kako zainteresovati širu publiku za
čitanje.
Gosti tribine su naveli da Poljska ima institut za promociju domaće
literature u inostranstvu, kao i da su Slovenci smanjili troškove nakon što
su se povezali sa evropskom mrežom Traduki.
|
|
Katrin Denev, lice francuskog filma, proslavila 70 godina |
| |
Francuska filmska glumica Katrin Denev, ikona francuskog filma i svetska
zvezda poznata po svojoj lepoti, u ponedeljak je proslavila 70. rođendan.
U pedesetogodišnjoj glumačkoj karijeri, Katrin Denev, koju je otkrio Žak Demi
1964. u filmu "Šernbrunški kišobrani", snimala je s najpoznatijim rediteljima od
Luisa Bunjuela, do Romana Polanskog, Andrea Tešinea i Larsa fon Trira. i igrala
u ostvarenjima koja su postala klasici filmske umetnosti.
Reditelj Andre Tešine rekao je da bi mogao samo njeno lice da snima satima.
Katrin Denev je, međutim, ušla u sedmu umetnost skoro slučajno. Rođena 22.
oktobra 1943. u glumačkoj porodici, prvo je bila samo mlađa sestra blistave
Fransoaz Dorleak, kojoj je film bio u krvi i koja je tragično poginula u
automobilskoj nesreći.
Uzela je majčino prezime, ofarbala se u plavo i tokom raspusta igrala u manjim
ulogama.
U prvo je vreme pre svega punila hronike časopisa kao verenica broj tri
reditelja Rožea Vadima, posle Brižit Bardo i Anet Strojber. Štampa se bavila
time kako s njim živi neudata, a kasnije kako sama odgaja njihovog sina
Kristijana.
Osim kratkog braka sa engleskim fotografom Dejvidom Bejlijem, ona se nije
venčala ni sa jednim od svojih partnera, od kojih je najpoznatiji bio Marčelo
Mastrojani, otac njene kćerke Kjare.
Njen susret sa Žakom Demijem, koji joj je ponudio ulogu u filmu "Šenbruški
kišobrani", promenio je tok njene karijere i sa 20 godina pretvorio je u zvezdu.
Katrin Denev sa svojom hladnom lepotom tipa Grete Garbo ili Hičkokovih heroina
igrala je u velikim produkcijama autorskog filma. Snimala je sa najvećim
rediteljima (Trifo, Bunjuel, Polanski) ali je takođe ulazila u avanture s mladim
francuskim rediteljima (Arno Deplešen, Emanuel Berso u novijem filmu "Elle s'en
va" ).
Snimila je ukupno 120 filmova i nikad nije prošla kroz "sušni" period, a
nagrađivana je na festivalima u Berlinu, Kanu i Veneciji.
Među najpoznatijim filmovima Ketrin Denev su "Šenbruški kišobrani" Žaka Demija
(1964), "Odbojnost" Romana Polanskog, "Lepotica dana" Luisa Bunjuela (1967),
"Poslednji metro" Fransoaa Trifoa (1980) i "Indokina" Režisa Varnijea (1992), za
koji je dobila svoju jedinu nominaciju za Oskara.
Poznati su i filmovi "Les voleurs" Andrea Tešinea, "Danser in the Dark" Larsa
fon Trira i "Osam žena" Fransoa Ozona.
Američki magazin Luk (Look) nazvao ju je najlepšom ženom sveta, bila je lice za
parfem Šanel i muza modnog kreatora Iva Sen Lorena, a u inostranstvu predstavlja
simbol francuske elegancije i jedna je od retkih francuskih glumica koja se
nalazi u holivudskom "Holu slavnih".
Njenu izuzetnu dugovečnost na filmu pripisuju tome što predstavlja prelaz između
hiper seksi zvezda kao Brižit Bardo i prirodnih i oslobođenih heroina.
"Ona se nametnula kao simbolična figura francuskog društveno-kulturnog
indentita", pisala je o njoj jedna kritičarka.
Iza njenog buržoaskog glamura ona uopšte nije ledena žena kakvom se opisuje,
uvek je spremna da preuzme rizik, rekla je rediteljka Nadin Trentinjan, koja je
sa njom radila u filmu "To se dešava drugima".
Evropska filmska akademija će Katrin Denev ove godine uručiti nagradu za životno
delo. Nagrada će biti uručene 7. decembra u Berlinu, a francuska glumica će biti
počasni gost ceremonije.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
