|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Jovanka bez tajni i bez nasledstva |
| |
 Prva
drugarica Jugoslavije, udovica doživotnog predsednika Tita i penzionerka
Jovanka Broz biće kao prvoborac sahranjena uz sve vojne počasti u susednom
odelenju u Kući cveća.
Počivaće odmah do Titovog groba. To je odlučila Vlada Srbije i njen
Organizacioni odbor za sahranu Jovanke Broz, koji su očekivali da sahrana
bude javna uz zvanice iz inostranstva, pre svega iz Hrvatske, Slovenije i
BiH, ali i iz Rusije. Međutim, Jovanka Borz će biti ispraćena na počinak uz
počasni plotun i učešće Garde Vojske Srbije, ali bez publike, jer je njena
porodica Budisavljević izrazila želju da sahrana bude skromna.
Na sahrani će da prisustvuju članovi Vlade Srbije i članovi familije
Budisavljević, dve Jovankine sestre, rođaci iz Like i Bačkog Brestovca u
Vojvodini, kao rođaci i iz porodice Broz, Titovi unuci Zlatica, Joška,
Svetlana Broz, koji žive u Beogradu i Sarajevu. Sin Miša Broz, koji živi u
Zagrebu, ne može da dođe zbog bolesti.
Jovaka Broz je imala 28 godina kada se zaljubila u Josipa Broza, starog 60
leta. Venčanje je u tajnosti održano 15. aprila 1952. u Iloku. Kum na
venčanju bio je Aleksandar Ranković, Srbin koga je Tito kasnije sklonio iz
političkog života. Joka je bez Tita živela 32 godine. Od subote 26. oktobra
2013. godine Josip i Jovanka Broz biće ponovo zajedno prvi put od 1977.
godine, kada se maršal Tito tu doselio iz njihove rezidencije u Užičkoj 15.
Kuća je građena 1975. kao zimska bašta sa prostorijama za rad i odmor
predsednika. Tito počiva u centru Kuće cveća, ispod mermerne ploče od
aranđelovačkog belog venčaca Tito je još 1975. godine, na putu za Kinu
poverio svoju poslednju želju da bude sahranjen u Beogradu, a ne u Kumrovcu,
ili pak na Tjentištu. To je u oktobru 2013. godine, na samrti bila i
poslednje želja njegove supruge Jovanke Broz. Udovica bivšeg predsednika
SFRJ preminula je u nedelju 20. oktobra u 11.45 sati u Beogradu u 89. godini,
usled zastoja u radu srčanog mišića.
Sada vlast u Srbiji ima zadatak da pod hitno pronađe grobno mesto za Jovanku
Broz, promeni raspored u Kući cveća, iskopa raku i organizuje državničku
sahranu. To je, čini se, jedini pravi trud srpske vlasti oko Titove udovice,
koja je od njegove smrti tri decenije živela u izlolaciji i u ponižavajućim
uslovima. Državnom sahranom Joke Srbija se, na prvi pogled, brzo i lako
rešava Jovanke Broz kao političkog tereta, prepunog tajni i skandala.
Još 1975. godine, kada su budući naslednici Josipa Broza počeli da računaju
na njegovu smrt i otvorili tajnu bitku za presto prvog čoveka SFRJ, njegova
supruga, koja je bila domaćica Dvora na Dedinju, je u Igalu uz potpise
dvojice lekara Titu predstavljena kao psihički labilna osoba. I opasna, jer
nosi pištolj sa sobom. Zvanično od 1977. godine, posle dočeka Nove godine u
novosadskom hotelu "Park", Tito i Jovanka nisu bili u braku, ali nisu bili
ni razvedeni. Jovanka Broz je bila pod kontrolom nesuđenih Titovih
naslednika Staneta Dolanca i generala Nikole Ljubičića. Jovanki čak nisu
dali da poseti Tita kada je zbog bolesti ležao u Kliničkom centru u
Ljubljani.
Njih dvojica su je optužili za izdaju Tita i održali 59 sednica
predsedništva SFRJ na kojoj su osuđivali Jovanku Broz. Za kaznu je
ekskomunicirana, oduzeta su joj lična dokumenta, nakit, sva lična i službena
imovina.
Ta kazna, koju su Jovanki Broz izrekli komunistički moćnici Stane Dolanc i
Nikola Ljubičić je bila, kako danas svedoče penzionisani Jugosloveni, način
da se spreči da posle Tita na čelo SFRJ dođu pravi Srbi. A Jovanka Broz iz
Like je smatrana pravom Srpkinjom. I ta kazna Predsedništva SFRJ izrečena
Jovanki Broz je trajala do njene smrti 20. oktobra 2013. godine. Zašto? Da
li zato što zna ko je Titu stavio pištolj na čelo? Da li zato što su do
njenih ruku došla poverljiva dokumenta, ili zato što je znala ko je zapravo
Tito. Da nije rođen u Kumrovcu, da je Poljak, da je bio špijun Rusije i
Engleske ???
Prvi razlog je što je general Nikola Ljubičić posle Tita u Srbiji na vlast
doveo Slobodana Miloševića i njegovu ženu Miru Markovića, koji su maštali da
budu novi Tito i Joka. Uz to dr Mira Marković je, oklevetana da je ćerka
Titove ljubavnice, smatrala da je ona prva dama Srbije, a da Jovanka Broz to
ne sme da bude. Drugi razlog je što nova demokratska vlast nije marila za
Titovo nasleđe i udovicu Jovanku, jer je smatrala da je titoizam sa njihovom
revolucijom 5. oktobra srušen. Treće, titoizam nije umro, jer u novoj vlasti
ima dosta presvučenih komunista i zadrtih socijalista, koji neguju kult
maršala Tita, NOB-a, ali ne i kult Jovanke Broz.
U međuvremenu, zbog ustaške mržnje prema hrvatskim Srbima, rodna kuća
Jovanke Broz u selu Pećani u Lici je sravljena sa zemljom. U tom kraju
nadomak Udbine i Plitvičkih jezera, na mestu gde je bila rodna kuća Jovanke
Budisavljević - Broz sada je duboka jama. Tito je samo jednom posetio njeno
rodno selo, kada su meštani postavili prave "barikade" da se zaustavi kolona
sa predsednikom koja je sa vojnog aerodroma u Udbini išla prema Plitvicama.
Tito je to sa smehom prihvatio i popio rakiju kraj Jovankine kuće. Jovanka
je pred kraj života svojim prijateljima pričala da bi volela da vidi Pećane
i Jošane, ali na put nikada nije krenula, jer nije imala pasoš. Odbila je
zato i hrvatske pozive da poseti Brione i Zagreb.
Umesto da se pobrine da provoborac i predsednikova supruga Jovanka Broz živi
dostojanstveno svoje penzionerske dane država Srbija je dozvolila da Joka
boravi u zapuštenoj vili na Dedinju koja prokišnjava i koju su ove godine
ulični lopovi provalili i opljačkali. Bila je to očigledna posledica taktike
samozvanih čuvara i naslednika Josipa Borza da se Jovanka Broz eliminiše kao
mogući naslednik Titove imovine, koja je čuvana u depou Narodne banke Srbije.
To što je Državna komisija za popis depoa 555 Predsedništva SFR Jugoslavije,
poznatijeg kao sef Josipa Broza Tita skinula oznaku državne tajne, koja je
stavljena 30. maja 1982, nije mnogo pomoglo da se obelodani sadržaj 10 vreća
koje se čuvaju u trezoru Narodne banke Srbije. U Srbiji se sve do nedavno
ćutalo o tome šta Tito poseduje od bogatstva, odnosno šta Jovanka Broz treba
da nasledi. Umrla je bez Titovog nasledstva, a to je mnogima i bio cilj.
Jovanka Broz je bila zaverenica, zatvorenica, žena puna državnih tajni,
kojoj su prvo Vladimir Dedijer, a potom Udba napisali memoare. Za nju se
tvrdilo da je ruski špijun, paranoična Titova žena, koja je svoje tajne u
orginalnim memoarima sklonila kod Indire Gandi. Ivo Eterović, majstor
fotografije mi je potvrdio da je Jovanka Broz bila bolesna žena, bez velikog
sećanja i bez državni tajni, samo obična žena u penziji.
O takvoj ženi odani titoisti danas za sahranu Jovanke Broz pišu lepe
nekrologe:
Hvala na bezbrižnom detinjstvu. Hvala za sve Sletove, sportove, radosno
druženje nas, dece, na ulici, u parkovima, putu do škole i nazad do kuće.
Hvala za školovanje. Hvala za otmeno i dostojanstveno predstavljanje moje
zemlje gde ste god bili. Otmenost se rađa. Jeste, mogu se i naučiti pravila
ponašanja, ali, Vaša otmenost je rođena i lepota prirodna. Hvala što ste
mladi branili moju zemlju. Slava Vam!
Marko Lopušina
|
|
Treba brže rušiti berlinske zidove u regionu |
| |
Premijer Srbije Ivica Dačić pozvao je na regionalnu saradnju zbog
zajedničkog interesa svih zemalja, a to je put ka evropskim integracijama.
"S Bosnom i Hercegovinom smo veoma normalizovali odnose", kazao je Dačić
sinoć u intervjuu za državnu BHT1.
Dačić je za kraj novembra najavio zajedničku sednicu Vlade Srbije i Saveta
ministara Bosne i Hercegovine i pozvao na bržu normalizaciju odnosa u
regionu.
Izrazio je nadu da će se uskoro održati i zajednička sednica vlada Srbije i
Makedonije.
Premijer Srbije je rekao da se nastoji da se normalizuju odnosi s Hrvatskom,
i da je obnovljena saradnja sa Slovenijom čija najveće tržišta su, kako je
naveo, zemlje regiona, a ne Nemačka.
Dačić je ocenio da odnosi u regionu i pored postojećih otvorenih pitanja
odavno nisu bili bolji, te da su relacije Srbija-Hrvatska-BIH, ali i s Crnom
Gorom, ključne za regionalnu budućnost.
"Moramo da razmenjujemo iskustva i jedni druge podržavamo", rekao je Dačić i
dodao da se Srbija zalaže za povlačenje tužbi za genocid koje su Srbija i
Hrvatska podnele jedna protiv druge jer "ročišta i procesi posle 20 godina
nemaju smisla" i "treba brže rušiti 'berlinske zidove'".
"Ne želimo da amnestiramo od odgovornosti neke zločine - to neka ide svojim
putem, ali ako želimo zajedno da idemo ka EU, tužbe i ročišta neće izaći na
dobro", ukazao je srpski premijer.
Govoreći o Kosovu, Dačić je rekao da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova,
ali nije želeo da kaže kakvo bi moglo biti konačno rešenje tog pitanja jer,
kako je dodao, ne želi da "nameće svoj stav".
"Srbija će i dalje pomagati Srbima na Kosovu u školstvu, zdravstvu. U
policiji treba da se poštuje etnička struktura, kao i u pravosuđu", rekao je
premijer Srbije i dodao da "u ovom trenutku, osim statusa kvo, niko ne vidi
drugo rešenje", ali da to stanje "nije prihvatljivo za Srbiju".
"Što više treba da normalizujemo odnose s Kosovom u životnim stvarima koje
se tiču građana s obe strane administrativne linije. Treba naći uzajamno
prihvatljivo rešenje u narednim godinama. Srbija to treba da učini zbog sebe",
rekao je Dačić i dodao da "Kosovo ne može da zaokruži svoju nezavisnost bez
dogovora s Beogradom".
Istakao je da su politike prethodnih rukovodstava Srbije čekale bolje dane
da se reši to pitanje, a da je Kosovo u međuvremenu gradilo nezavisnost uz
podršku nekih zapadnih zemalja. "Bez prijatelja na zapadu, Srbija ne može da
se odbrani od toga", rekao je Dačić i istakao da je Srbija spremna za
razgovor o rešenju kosovskog pitanja.
Ekipa sarajevske televizije podsetila je premijera Srbije da je fudbalska
reprezentacija BiH izborila nedavno plasman na naredno svetsko prvenstvo u
Brazilu i Dačiću poklonila dres sa imenom bosanskog reprezentativca Edina
Džeke i pozvala ga da iduće godine navije za reprezentaciju BiH.
Premijer Srbije je i kazao da možda treba razmisliti o osnivanju regionalne
fudbalske lige.
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
Podrška Srbiji da Kosovo neće biti priznato u SB UN |
| |
Predsednik Tomislav Nikolić rekao je juče da Srbija ima podršku
da u Savetu bezbednosti UN neće biti priznata nezavisnost Kosova, što je,
kako je ukazao, za Beograd "od ogromnog značaja", saopšteno je iz njegovog
kabineta.
Nikolić je tokom razgovora sa Irenom Vojačkov Solorano, stalnom
koordinatorkom UN za Srbiju i stalnom predstavnicom Programa za razvoj UN (UNDP),
istakao da je Srbija "u potpunosti naklonjena" UN i da su dobrodošli svi
projekti svetske organizacije koji za cilj imaju unapređenje ekonomske
saradnje i promociju ljudskih prava.
"Naša zemlja je u potpunosti naklonjena Organizaciji Ujedinjenih nacija i
smatramo da bi mnogo bolje bilo da su se neki naši unutrašnji problemi
rešavali uz posredovanje Ujedinjenih nacija", rekao je predsednik Srbije.
Solorano, koja je Nikoliću uručila pismo kojim je generalni sekretar UN Ban
Ki Mun ovlašćuje da u Srbiji obavlja dužnosti za potrebe svetske
organizacije, rekla je da joj je želja da se tokom njenog boravka u Srbiji,
kroz saradnju sa državnim organima, unapredi ekonomska situacija u zemlji.
Ona je, takođe, pohvalila napore Vlade Srbije da se eliminiše korupcija,
istakavši da je borba protiv korupcije jedna od osnova svakog modernog
društva.
|
|
Podeljeni stavovi opozicije prema Vučićevom pozivu |
| |
Opozicione stranke su podeljene oko toga da li treba prihvatiti poziv lidera
Srpske napredne stranke i potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića na
razgovore o budućnosti zemlje, dok vladajuće partije smatraju da je to dobar
potez jer je u vreme teške ekonomoske krize potreban društveni dijalog.
Lider najjače opozicione, Demokratske stranke Dragan Đilas izjavio da ga
lider SNS Aleksandar Vučić nije zvao na razgovor i naglasio da "ne razume u
kojem svojstvu bi on (Vučić) taj poziv uputio".
Đilas je rekao da će se DS uvek odazvati pozivima na razgovor koje uputi
predsednik Srbije ili premijer, a da prvo mora da "shvati suštinu poziva"
ukoliko on dolazi od neke od stranaka.
I u Demokratskoj stranci Srbije kažu da nisu dobili Vučićev poziv.
Potpredsednik te stranke Slobodan Samardžić rekao je da se D S S na njega
neće ni odazvati jer se ne slaže sa politikom Vlade. Liberalno-demokratska
partija i Ujedinjeni regioni Srbije su, međutim, prihvatili poziv na
sastanak sa Vučićem.
Predsednik LDP Čedomir Jovanović je posle sastanka s Vučićem u Beogradu,
rekao da se mora promeniti Ustav iz 2006. godine i da je potrebno raspisati
vanredne parlamentarne izbore. Rekao je da je s Vučićem razgovarao o
neophodnim ekonomskim i političkim reformama, ali je podršku LDP uslovio
potezima Vlade.
Funkcionerka URS Suzana Grubješić je rekla da ta stranka pristaje na
razgovore jer smatra da je potreban dijalog vlasti i opozicije da bi se
postigao konsenzus o državnim pitanjima.
Stranke vladajuće koalicije - Socijalistička partija Srbije, Nova Srbija i
Partija ujedinjenih penzionera, smatraju da je poziv lidera SNS i
potpredsednika Vlade na razgovore o budućnosti zemlje koristan jer, kako
kažu, u vreme teško ekonomske krize Srbiji je potreban dijalog svih u
društvu.
|
|
SSP važan korak ka ugrađivanju Srbije u EU |
| |
Stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropska
unija-Srbija je "važan korak za postupak koji Srbiju vodi ka ugrađivanju u
EU", ocenjeno je u Luksemburgu na prvom zasedanju Saveta za primenu SSP.
SSP daje široki okvir "u kojem će EU i Srbija osnažiti saradnju o političkim
merilima, kao i usaglašavanju uslova trgovine i zakonskih odredbi", kratko
je navedeno u saopštenju na završetku zasedanja Saveta za primenu SSP, kojem
je predsedavala visoka predstavnica EU Ketrin Ešton.
Srpsku delegaciju na tom sastanku predvodio je premijer Ivica Dačić. U
delegaciji je bio i ministar zadužen za evropske integracije Branko Ružić, a
u radu je učestvovao i evropski komesar za proširivanje Štefan File.
|
|
Timermans: Nema stabilnosti regiona bez Srbije u EU |
| |
Ministar spoljnih poslova Holandije Frans Timermans izjavio je da ne može
biti stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana ukoliko Srbija ne bude u
potpunosti integrisana u evropske strukture.
U intervju za agencije Beta i Fonet, Timermans je rekao da je realno
očekivati da pregovori Srbije i EU počnu sledeće godine ali i naglasio da
Srbiju čeka težak i naporan posao.
Šef holandske diplomatije rekao je da je glavna poruka koju je preneo
srpskim sagovornicima u Beogradu bila da Holandija želi da bude partner
Srbiji u procesu evropskih integracija.
"Verujem da moramo da radimo zajedno na tome, jer je to važno za stabilnost
u regionu. Ne može biti stabilnosti ukoliko Srbija ne bude u potpunosti
integrisana u evropske strukture, ako Srbija to želi. Ja mislim da je to
važno", rekao je Timermans.
Šef holandske diplomatije složio se sa ocenom srpskih vlasti da je poslednji
izveštaj Evropske komisije najpozitivniji za Srbiju do sada, ali je naglasio
da vlasti u Beogradu imaju još puno toga da urade u pregovaračkom procesu.
Timermans je rekao da srpske vlasti u pregovorima čeka težak i naporan posao
"jer nije lako odgovoriti na zahteve Evropske unije".
"Ali, vi to ne radite zbog EU, vi to radite zbog Srbije. Čak i kada ne biste
želeli da postanete članica EU, bilo bi dobro da sprovedete neophodne
reforme zbog naroda u Srbiji, jer će to na kraju dovesti do otvaranja novih
radnih mesta, dinamičnije privrede i stabilnosti u regionu. Tako da mislim
da je to odlična prilika", rekao je Timermans.
Šef holandske diplomatije kazao je da će pregovori biti prilika da se Srbija
i EU dodatno približe, ali nije mogao da precizira da li će pregovarački
proces početi u januaru. On je rekao da je realno očekivati da pregovori
počnu sledeće godine i da bi bilo dobro da to bude što pre.
"Mislim da treba da počnemo pregovore uskoro jer ima toliko toga da se uradi.
Imamo mnogo pitanja koja treba da rešimo. Sam početak pregovora nije veliki
problem. Problem je tu koliko će oni dugo trajati, jer toliko toga imamo da
uradimo. Za to će verovatno trebati duži vremenski period", rekao je
Timermans.
Holandski ministar, koji je u Beogradu razgovarao sa srpskim kolegom Ivanom
Mrkićem i potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem, naglasio je da je veoma
važna uloga Srbije za uspeh lokalnih izbora na Kosovu.
"Mislim da bi bilo veoma važno ukoliko biste vi pomogli da ti izbori uspeju.
To bi imalo ogroman uticaj na javno mnjenje i na Kosovu i u Srbiji, a
posebno na stav političkih lidera u Evropi", rekao je Timermans.
On je ukazao da pomak, koji je srpska vlada napravila, "pruža nadu da će to
biti prvi korak ka tome da obe zajednice na Kosovu prihvate da su potrebne
jedna drugoj" i da moraju da pronađu način kako da usklade svoje pozicije i
očekivanja.
"To je način da se krene dalje. Ukoliko to uradite na Kosovu, onda nema
razloga da sumnjate da to možete da uradite svuda na Zapadnom Balkanu",
rekao je ministar Timermans.
|
|
EU mora imati plan B za period posle kosovskih izbora |
| |
Lokalni izbori na Kosovu biće lakmus-test Briselskog sporazuma
i normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ali i indikator sposobnosti EU
da nametne stabilnost u svom predvorju, ocenjuje se u analizi grupe
analitičara iz Beograda, Prištine i Slovačke.
U analizi koju je juče objavio portal EurAktiv Srbija, navodi se da nadzor
izbora koji će obavljati OEBS nije poslednja mera koju će EU morati da
sprovede da bi proces integracije Srba na severu Kosova u kosovski
zakonodavni sistem sprovela do kraja.
Dodaje se da, s obzirom na složenost i nestabilnost situacije na severu
Kosova, postoji širok spektar mogućih ishoda izbora i da EU mora imati
pripljemen plan B za period posle izbora.
"S obzirom na izazove, od vitalnog je značaja da EU i drugi učesnici u
Briselskom sporazumu imaju ozbiljan rezervni plan, pre izbora 3. novembra, o
tome kako vratiti proces na kolosek u slučaju neželjenih ishoda tokom izbora
i nakon njih", navodi se u analizi.
Ocenjuje se da treba očekivati neku vrstu poremećaja nakon lokalnih izbora
na Kosovu i da potencijalni ishod ne treba smatrati iznenađenjem, ali da do
sada nije bilo ozbiljnijih priprema u slučaju drugačijeg ishoda, odnosno
rezervni plan.
Analitičari iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, prištinskog
Instituta za demokratiju i razvoj i Centralno-evropskog političkog instituta
iz Bratislave ocenjuju da je EU voljna da prihvati relativno malu izlaznost
na severu Kosova.
"Izgleda da je EU voljna da prihvati relativno malu izlaznost kao dovoljnu
zakonsku osnovu za nove opstinške institucije", naveli su oni i ukazali da
će indikatori uspeha izbora biti formiranje Zajednice srpskih opština i
poboljšanje međunacionalne klime na Kosovu.
Kao jedan od glavnih izazova navode i zabrinutost Srba na severu Kosova zbog
prestanka sadašnjeg načina finsiranja i prelaska na tržišnu ekonomiju, s
obzirom da, po nekim procenama, oko 85 odsto svih prihoda na severu zavise
od javnog sektora - oko tri četvrtine iz Srbije i četvrtina sa Kosova.
"I, dok će šverceri sa dobrim vezama možda uspeti da nađu način da iskoriste
svež novac koji će biti usmeren ka severu, programi socijalne pomoći bi
trebalo da budu jedan od prioriteta za pomoć običnim građanima da se izbore
sa naglom tranzicijom", navodi se u analizi.
Dodaje se i da je za Prištinu veoma važno da ne pravi taktičke greške koje
bi izazvale strah i dovele do nepotrebne migracije Srba sa severa, kao i da
EU treba da obezbedi da se i Priština i Beograd ponašaju odgvorno pre i
nakon izbora, prenosti EurAktiv.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
