|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SVET |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Amerika špijunira ceo svet |
| |
 Jedan
predstavnik američke administracije dao je brojeve telefona 35 lidera u
svetu Nacionalnoj agenciji za bezbednost (NSA), koja je potom prisluškivala
njihove razgovore, piše britanski Gardijan pozivajući se na dokumente
dobijene od bivšeg saradnika NSA Edvarda Snoudena.
Ovo novo otkriće dolazi u trenutku kada je Nemačka veoma nezadovoljna zbog
mogućeg američkog prisluškivanja kancelarke Angele Merkel.
Prema novom otkriću Gardijana, NSA je "prisluškivala telefonske razgovore 35
zvaničnika u svetu pošto je jedan predstavnik američke administracije predao
njihove telefonske brojeve toj agenciji".
U jednom dokumentu s datumom 27. oktobar 2006. godine koji je Snouden izneo
u javnost, "NSA ohrabruje visoke zvaničnike koje smatra svojim klijentima,
kao što su Bela kuća, Stejt department i Pentagon da dele telefonske imenike".
Samo jedan zvaničnik, čije ime ni funkcija nisu navedeni, preneo je 200
brojeva telefona, među kojima su brojevi 35 svetskih zvaničnika, navodi se u
dokumentu i dodaje da prisluškivanje nije dalo nikakve rezultate.
Gardijan navodi da američka administracija, koju je kontaktirala, nije
želela da bilo šta kaže o tome.
Na internet sajtu Monda je objavljeno da je Američka Nacionalna agencija za
bezbednost (NSA) snimila 70,3 miliona telefonskih poziva francuskih građana
između 10. decembra 2012. i 8. januara 2013.
Grafički prikaz NSA pokazuje da se prosečno pratilo oko tri miliona
komunikacija dnevno, a dostiglo se i do skoro sedam miliona između decembra
2012. i januara 2013. navodi list.
Slični programi nadzora komunikacija otkriveni su za Veliku Britaniju i
Nemačku, prema dokumentima koje je obelodanio Snouden.
Mond se poziva na dokumente bivšeg analitičara NSA Edvarda Snoudena koji je
u junu objavio tajne podatke o američkim programima prisluškivanja i nadzora
komunikacija širom sveta.
U dokumentima ima dovoljno navoda da se veruje da su na meti prisluškivanja
bile kako osobe za koje se veruje da su povezane s terorističkim
aktivnostima, tako i pojedinci iz francuskih poslovnih, političkih krugova
ili iz državne uprave.
Ovi navodi izazvali su odmah veoma burna reagovanja u Francuskoj i Nemačkoj.
Francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus rekao je da je odmah
pozvao ambasadora SAD u Parizu na razgovor posle objavljivanja informacija o
masovnom prisluškivanju telefonskih razgovora Francuza od strane američke
Nacionalne bezbednosne agencije (NSA).
"Ovakva praksa između partnera koja narušava privatni život apsolutno je
neprihvatljiva. U svakom slučaju, treba vrlo brzo obezbediti da se to više
ne dešava", rekao je Fabijus novinarima.
Fabijus je rekao da je Francuska već reagovala tada, kada je Snouden to
objavio, ali da "očigledno treba ići mnogo dalje".
Mond je naveo da NSA ima više metoda prikupljanja podataka, automatski se
aktiviralo snimanje razgovora kada se koriste određeni brojevi u Francuskoj,
takođe su snimane SMS poruke na osnovu ključnih reči, i sistematski čuvala
istorija poziva svakog ciljanog broja.
Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele pozvao je juče ambasadora
SAD u Berlinu da objasni navode o tome da je američka tajna služba
prisluškivala telefon kancelarke Angele Merkel.
"Američki ambasador pozvan je na razgovor s ministrom spoljnih poslova
Vesterveleom. U tom razgovoru će mu biti jasno objašnjen stav nemačke vlade",
rekao je portparol Ministarstva.
Kancelarka Angela Merkel je u sredu telefonom pozvala predsednika SAD Baraka
Obamu da bi od njega zatražila objašnjenje navoda prema kojima su njen
mobilni telefon prisluškivale američke tajne službe.
Obama je nemačkoj kancelarki rekao da SAD ne špijuniraju, niti su je
špijunirale, a Merkelova je upozorila da će, ako se ti navodi potvrde, to
predstavljati "ozbiljan udarac poverenju" između dve sada prijateljske
zemlje.
Nemački ministar odbrane Tomas de Mezjer upozorio je da će, ukoliko se
pokaže da su navodi o špijuniranu tačni, "to biti veoma ozbiljno".
"Godinama mislim da se moj telefon prisluškuje, ali nikada ne bih poverovao
da će to raditi SAD", kazao je De Mezjer državnoj televiziji.
"Amerikanci jesu i ostaće naši najbolji prijatelji, ali ovo je nedopustivo",
dodao je ministar i pozvao SAD da "odmah prekinu" te radnje, ukoliko se
potvrdi da ih sprovode.
|
|
Dve godine od rušenja Gadafija u Libiji vlada nesigurnost |
| |
Gde god su Amerikanci "pomagali pobunjenike" desila se
katastrova baš kao u Iraku, Avganistanu, Vijetnamu, Koreji... pa tako i u
Libiji. Vreme je da ih neko zamoli da ne "pomažu" više.
Libija danas navršava dve godine od svrgavanja režima Muamera Gadafija ali u
zemlji koja prolazi kroz haotičnu tranziciju praćenu nasiljem nema ni
nagoveštaja za slavlje.
Nikakav zvaničan program nije predviđen da obeleži "oslobađanje zemlje" od
starog režima kako je objavljeno pre dve godine, 23. oktobra 2011, tri dana
posle smrti Muamaera Gadafija, koga su uhvatili a zatim pogubili pobunjenici
njegovog rodnog mesta Sirta.
Vlada je u saopštenju juče samo čestitala narodu "ovaj odlučujući dan kada
je okončana tiranija i despotizam i otvorena nova era slobode pravde i
jednakosti".
Na ulicama niko nije raspoložen za slavlje. U glavnom gradu Tripoliju kao i
u istočnom gradu Bengaziju, drugom po veličini i kolevci pobune koja je
počela sredinom februara 2011. nema znakova proslave dvogodišnjice.
Tranzicija Libije ka demokratiji ugrožena je političkim napetostima i
nesigurnošću.
Izborni proces se priprema u teškom okruženju, a anarhija i nesigurnost i
daje vladaju zemljom dok se post Gadafijevske vlasti trude da uspostave
vlast u velikim delovima zemlje.
Pored toga mnoge pobunjenicke grupe koje su se borile u pobuni protiv
Gadafija deluju kao paravojne snage, često otvoreno suprotstavljene vladi.
Kao poslednji primer toga je kratkotrajna otmica premijera Alija Zeidana od
strane jedne grupe koja nezvanično pripada Ministarstvu unutašnjih poslova,
prisiljenog da se oslanja na ovakve paravojne formacije zbog nedostatka
profesionalne vojske.
Premijer je bio otet samo nekoliko sati ali ta otmica pokazala je slabost
države i podsetila Libijce na tužnu stvarnost njihove zemlje koja je zapala
u anarhiju dve godine posle "oslobođenja".
Posle pada Gadafija i celog njegovog bezbednosnog sistema nove vlasti
zadužile su bivše pobunjenike da se brinu o sigurnosti. Oni su tako oformili
desetine paravojnih grupa koje su se organizovale prema ideologiji, religiji
ili plemenskoj pripadnosti vodeći računa samo o svojim interesima.
One ne prezaju da se suprotstave državi kada su im ugroženi interesi i time
dovode u pitanje mir i usporavaju izgradnju institucija.
S druge strane redovno dolazi do plemenskih sukoba u borbi za kontrolu naad
krijumčarenjem ili zbog raznih svađa.
Vlasti još nisu uspele da formiraju policiju i profesionalnu vojsku.
Izborna komisija nedavno je najavila početak priprema drugih izbora za
ustavnu skupštinu, mada nije odredila datum izbora.
Posle više od 40 godina Gadafijeve diktature prvi slobodni izbori
organizovani su 7. jula 2012. za izbor 200 članova Generalnog nacionalnog
kongresa, najvišeg političkog tela u zemlji.
Kongres je trebalo da vodi zemlju 18 meseci do opštih izbora koji bi se
održalil posle sastavljanja Ustava. Mandat Kongresa trebalo bi da se završi
u februaru iduće godine ali već se najavljuje da bi mogao da mu se produži
mandat.
U međuvremenu nesigurnost i dalje vlada i potraživanja nekih manjina u
zemlji mogli bi da poremete izborni proces.
Međunarodna organizacija za odbranu ljudskih prava Amnesti Internešenal
danas je pozvala libijske vlasti da hitno nađu trajno rešenje da se okonča
nasilno premešatanje desetine hiljada Tuarega i drugih pripadnika manjina iz
mesta gde su živeli tokom sukoba 2011. godine.
|
|
Snouden: Nisam odneo obaveštajna dokumenta SAD u Rusiju |
| |
Bivši saradnik obaveštajnih službi SAD Edvard Snouden izjavio je da nije
odneo tajna dokumenta američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) u
Rusiju.
On je u intervjuu za Njujork tajms rekao da Kina i Rusija nisu imale pristup
dokumentima koje je poneo sa sobom kada je napustio SAD.
Bivši američki analitičar je rekao da je sva dokumenta do kojih je došao
predao novinarima tokom boravka u Hongkongu.
Snouden, kako je rekao, nije sačuvao kopije dokumenata i nije ih odneo u
Rusiju "zato što to ne bi bilo u interesu javnosti", navodi se u tekstu
Njujork tajmsa.
On je rekao da je bio u stanju da zaštiti ta dokumenta od kineskih agenata
dok je bio u Hongkongu zato što je upoznat sa radom i sposobnostima kineske
obaveštajne službe.
"Nema nikakvih šansi da su Rusi ili Kinezi dobili ta dokumenta", rekao je
Snouden, koji je ponovio da smatra da je uzbunjivač koji je postupio u
interesima SAD.
Edvard Snouden dobio je 1. avgusta je privremeni jednogodišnji azil u Rusiji,
posle mesec dana provedenih u tranzitnoj zoni aerodroma Šeremetjevo u Moskvi,
gde je došao 23. juna iz Hongkonga.
Vašington je više puta tražio izručenje Snoudena, optuženog za špijunžu
pošto je obelodanio podatke o tajnim operacijama i špijuniranju koje su
putem Interneta sprovodile službe SAD.
|
|
Američko prisluškivanje neočekivana tema na samitu EU |
| |
Otkriće o eventualnom američkom prisluškivanju nemačke kancelarke Angele
Merkel izvazvalo je juče veliko negodovanje u Briselu na samitu EU, na kojem
su ona i francuski predsednik Fransoa Oland zatražili objašnjenje od SAD.
"Nikako ne ide prisluškivanje između prijatelja", rekla je nemačka
kancelarka po dolasku u Brisel na samit koji je počeo kasno posle podne.
Ta afera je izazvala tenziju na samitu šefova država i vlada koji je
prvobitno bio namenjen ekonomiji.
Angela Merkel i Oland su o tome posebno razgovarali o usaglašavanju odgovora.
Belgijski premijer Elio Di Rupo rekao je na samitu da prisluškivanja ne sme
biti ni sa koje strane i da treba preduzeti mere o tome "na evropskom nivou".
"Potrebno je da kao saveznici imamo neki mehanizam za borbu protiv terorizma,
svake vrste nasilja, ali bez međusobnog špijuniranja", rekao je Di Rupo.
Italijanski premijer Enriko Leta rekao je na samitu da EU "želi istinu". "Ne
smemo dozvoliti da postoje sumnje", rekao je Leta.
Nemačka kancelarka je kasno sinoć zatražila objašnjenja od američkog
predsednika Baraka Obame i postavila mu pitanje da li je moguće da su
američke obaveštajne službe prisluškivale njene razgovore preko mobilnog
telefona.
"Potrebno je da imamo poverenje kao partneri, a to poverenje treba da bude
potvrđeno", rekla je juče Merkelova i dodala da se ta afera tiče svih
građana.
Šef nemačke diplomatije Gido Vestervele izjavio je juče u Berlinu da treba
"u potpunosti i pošteno" rešiti pitanje o navodnom prisluškivanju
telefonskih razgovora Angele Merkel.
"Prisluškivanje partnera je neprihvatljivo", rekao je nemački ministar.
U samoj Nemačkoj mediji i štampa samo pominju aferu o prisluškivanju. Sve
naslovne strane listova pominju tu aferu u zemlji koja je imala nepopularnu
prošlost, ocenjuje Frans pres i dodaje da pored visokih zvaničnika cela
nemačka politička elita je reagovala, tražeći objašenja od SAD, ali i
kritikujući Angelu Merkel da je do sada "možda bila suviše tolerantna prema
Obami".
Evropske vođe će nastojati da iskoriste ovaj skandal da pokrenu ka usvajanju
predlog Evropske komisije za zaštitu podataka oko čega se Evropljani
preganjaju mesecima.
Brisel želi da nametne velikim internet-grupama da prethodno moraju da
dobiju dozvolu pojedinaca da koriste njihove lične podatke.
Druga tema koja će sigurno dominirati današnjim samitom je veliki priliv
migranata na Mediteranu, posebno u Italiji i na Malti, kao i u Grčkoj i
Španiji. Tražiće se konkretne mere pošto se početkom oktobra kod obala malog
ostrva Lampeduza kada se utopilo 360 ljudi.
Lideri žele konkretan dogovor o rešavanju tog problema. Italijanski premijer
Enriko Leta traži jačanje Fronteksa - agencije za nadzor evropskih granica.
Maltežanin Džozef Muskat želi da EU usvoji "jasnu strategiju", a španski
premijer Mariano Rahoj zatražio je da sve zemlje Unije dele posao kontrole
zajdničkih spoljnih granica.
Međutim, po nacrtu zaključaka izgleda da će se samit završiti samo pozivom
da se učini više, a konkretne odluke biće odložene za posle izbora za
Evropski parlament, juna 2014.
Zvanična tema samita je digitalna agenda za Evropu, čiji je cilj poboljšanje
konkurentnosti EU: treba modernizovati evropsku privredu i pomoći
Evropljanima i kompanijama da bolje koriste digitalnu tehnologiju što
obuhvata i reformu telekomunikacija.
Zvaničnici smatraju da je investiranje u digitalnu ekonomiju ključno za
podsticanje privrednog rasta. Oni žele da se prevziđu rascepkanost tržišta i
nedostatak znanja u sektoru informacionih tehnologija.
|
|
Evropski parlament traži suspendovanje sporazuma sa SAD |
| |
Evropski parlament je zatražio od Evropske komisije da su-spenduje sporazum
sa SAD o transferu bankarskih podataka, reagujući tako na špijunažu američke
Nacionalne agencije za sigurnost (NSA).
Sporazum, nazvan TFTP, potpisan je 2010. godine i odnosi se na nadgledanje
finansiranja terorizma.
TFTP predviđa transfer finansijskih podataka Evropske unije Sjedinjenim
Američkim Državama, ali se strogo navodi da se ti podaci mogu koristiti samo
u borbi protiv terorizma.
Međutim, prema otkrićima bivšeg saradnika NSA Edvarda Snoudena, ta američka
bezbednosna agencija je nadgledala mrežu Svift, koja sadrži te bankarske
podatke, a čije je sedište u Belgiji.
Evropski parlament je usvojio rezoluciju da Evropska komisija ne dozvoli
moguće kršenje tog sporazuma sa SAD i da ga suspenduje.
Parlament je zatražio i tehničku istragu kako bi se proverili navodi o
špijunaži.
Evropska komisija je već zatražila objašnjenje od SAD, ali je navela u
nekoliko navrata da još nema dovoljno dokaza za suspendovanje tog sporazuma
TFTP.
|
|
Šeron Stoun preuzela u Varšavi nagradu za mir |
| |
Američka glumica Šeron Stoun u sredu je, na 13. svetskom samitu dobitnika
Nobelove nagrade za mir u Varšavi preuzela specijalnu nagradu za mir
namenjenu umetnicima koji se nesebično angažuju u korist društva.
U Velikom teatru u Varšavi u prisustvu domaćina samita i dobitnika Nobelove
nagrade za mir, bivšeg predsednika Poljske Leha Valense, duhovnog vođe
tibetanskih budista, dalaj lame i premijera Poljske Donalda Tuska popularna
glumica preuzela je nagradu podsetivši na slavnu holivudsku zvezdu Elizabet
Tejlor od koje je preuzela patronat nad pomaganjem obolelima od side.
"Mene i vas u sali spaja jedno. Svi vi ste kao i ja mogli da odbijete kada
ste stali pred zadatak za koji ste kasnije nagrađeni. Svako od nas zamoljen
je za jedan mali gest dobrote i vere. Njegova Svetost nije morala da
pristane da bude dalaj lama. Svaka od ličnosti na ovom podijumu mogla je da
se okrene i ode da se bavi svojim stvarima umesto da preuzme odgovornost",
kazala je Šeron Stoun.
Ona je podsetila da je mnogo organizacija na svetu uspelo da promeni pristup
obolelima od side i apelovala da se svet još intenzivnije angažuje u pomoći
zaraženima virusom HIV-a.
"I dalje svakog minuta umire po jedno dete od side. Zamislite koliko njih je
umrlo od trenutka kada smo se ovde jutros sreli. Dok ne iskoristimo sve
svoje mogućnosti svi delovi slagalice čovečnosti neće biti sklopljeni. Neće
biti kraja mržnji i boleštinama", istakla je ona.
Od 1995. godine Šeron Stoun jedno je od glavnih lica Američke fondacije za
istraživanje side, aktivna je u borbi za ljudska prava, bori se za prava
seksualnih manjina i takođe prikuplja pomoć za regione pogođene prirodnim
katastrofama u svetu.
Na 13. svetskom samitu nobelovaca u Varšavi od 21. do 23. oktobra na kojem
je učestvovalo preko 6.000 zvanica, na čelu sa dobitnicima te prestižne
svetske nagrade za mir, razgovaralo se o bezbednosti, ljudskim pravima i
sistemu društvenih vrednosti neophodnih u kriznim vremenima.
Moto tog 13. samita, prvi put održanog u jednoj postkumunističkoj zemlji u
čast nobelovca Leha Valense, bio je "Solidarnost za mir. Vreme je za akciju!".
|
|
Saudijci napali UN posle odbijanja mesta u SB |
| |
Ambasador Saudijske Arabije u UN oštro je kritikovao Savet bezbednosti i
rekao da njegova zemlja neće promeniti odluku o odbijanju mesta u tom telu
na koje je izabrana na dvogodišnji mandat.
Ovo je bila prva izjava saudijskog ambasadora Abdalaha Al-Mualima posle
saudijske iznenađujuće odluke u petak da zemlja odbija mesto nestalne
članice Saveta bezbednosti samo nekoliko sati pošto je izabrana u Generalnoj
skupštini.
Al-Mualimi je juče na sastanku SB posvećenom Bliskom istoku oštro optužio
Savet bezbednosti zbog nesposbnosti da okonča izaraeslko-palestinski sukob i
rat u Siriji i da sazove konferenciju o stvaranju zone bez oružja za masovno
uništenja na Bliskom istoku.
To su bila iste tri stvari koje je navelo saudijsko ministarstvo spoljnih
poslova u petak u saopštenju u kome je odbilo mesto u Savetu bezbednosti.
Međutim, ambasadorove oštre reči razlikuju se od njegove prve reakcije u
četvrtak na vest da je njegova zemlja izabrana u Savet bezbednosti. On je
tada rekao da njegova vlada sa ozbiljlnošću prihvata tu ponudu i da smatra
da je ona odraz dugoročne politike zemlje u podršci umerenosti i rešavanju
sukoba mirnim putem.
Pošto se još nikad nije dogodio da je neka članica UN odbila mesto u Savetu
bezbednosti, za takav slučaj nema predviđenih pravila.
Arapski ambasadori u UN održali su vanredan sastanak u utorak i izrazili
nadu da će Saudijska Arabija ipak zadržati mesto, ocenivši da je to važno u
sadašnjoj fazi za Bliski istok.
Saudijsku Arabiju je izabrana u Savet iz arapske grupe članica UN. Ako
zvanično odustane od tog mesta, moraće da se izabere novi kandidat iz iste
grupe, ili više kandidata, koga treba onda da odobri Generalna skupština UN
od 193 članica.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun rekao je novinarima da još nije dobio
zvanično obaveštenje od Saudijske Arabije da odbacuje ponuđeno mesto, a
obaveštenje nije stiglo ni u upravu UN.
Međutim, francuski ambasador u UN rekao je da to ništa ne menja situaciju, a
saudijski ambasador je na pitanje novinara zašto nije stiglo zvanično
obaveštenje samo rekao da obrate pažnju na saopštenje njegovog ministarstva.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
