|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
REGION |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
Crna Gora i EU otvorile ključna poglavlja u pregovorima |
| |
 Evropska
unija i Crna Gora, u sredu, su u Briselu u okviru pregovora o članstvu
otvorile ključna poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, osnovna
prava, slobodu, pravdu i bezbednost.
Evropski komesar Štefan File je naglasio da je važno da crnogorski građani "odmah
sada osete koristi" i da se "akcioni planovi" za poglavlja vladavine prava
blagovremeno i u skladu s utvrđenim rokovima" sprovedu, a Evropska komisija
će to pomno pratiti, budući da je za ova poglavlja utvrdila i dodatne, "prelazne
uslove".
File je stavio do znanja da su vladavina prava, temeljne slobode i bitka
protiv korupcije sad stavljeni u srž celokupnog postupka koji vodi pripremi
kandidata za članstvo u EU.
Potpredsednik crnogorske vlade i ministar inostranih poslova i evropske
integracije Igor Lukšić je naglasio važnost počinjanja pregovora o vladavini
zakona i ekonomiji i podvukao pripremljenost crnogorske državne uprave za
primenu dogovorenog i saradnju s civilnim društvom.
Predsedavajući ministarske međuvladine konferencije EU-Crna Gora,
litvanijski ministar Linas Linkevičijus je izjavio da je time potvrđen bitan
napredak vlasti u Podgorici i da će brzina pregovora zavisiti od sprovođenja
ova dva ključna poglavlja.
Linkevičijus je rekao da je Crna Gora u protekloj godini napredovala u
ustavnim promenama, jačanju pravosuđa, a usvojeni su i akcioni planovi za
primenu poglavlja 23.i 24.
Ali, kako je ukazao litvanijski ministar, "glavni izazovi za dalje opipljive
reforme se tiču ostvarivanja rezultata u utvrđenim rokovima".
Linkevičijus i File su podvukli da su otvorena i tri poglavlja pregovora o
javnim nabavkama, zakonu o preduzećima, preduzetništvo i industrijska
politika.
Linkevičijus je dodao da je "ekonomska kriza je sve pogodila, a napredovanje
na ovim sektorima će pomoći Crnoj Gori da osnaži konkurentnost" svoje
privrede, a File je naglasio da je to "tesno povezano s uslovima
privređivanja i poslovanja u Crnoj Gori".
Usaglašavanje s pravnom tekovinom EU na tom polju će "pomoći ekonomskim
operatorima u Crnoj Gori da se uključe u unutrašnje tržište Evropske unije,
a doprineće i odgovornom korišćenju javnih sredstava", naveo je evropski
komesar za proširivanje.
Na pitanje novinara kako Evropska komisija i vlada u Podgorici gledaju na
još uvek nedovoljno uspešna nastojanja da se presudama okončaju slučajevi "korupcije
na visokom nivou", File je kratko rekao da je to i hipotetičko pitanje,
dodavši da, ako bi to bio slučaj, Evropska komisija ne bi na to povoljno
gledala.
Ali je predočio da se pregovori o vladavini prava prvi otvaraju i poslednji
zatvaraju i rekao da prelaznim uslovima želi da se obezbedi da će zahtevi
vezani za ta dva poglavlja odražavati stanje na terenu.
Potpredsednik crnogorske vlade zadužen za pravosuđe Marković je, s tim u
vezi, podvukao da vlada u Podgorici radi na jačanju nezavisnosti pravosuđa,
suzbijanju kriminala i korupcije.
Marković je rekao da su ustavnim promenama i zakonima stvoreni uslovi da
naše institucije gonjenja i otkrivanja počinilaca krivičnih dela budu
nezavisne i oslobođene od bilo kakvog uticaja ili pritiska.
On je ukazao i na to da će Crna Gora, pored ostalog, uspostaviti poseban sud
za bitku protiv korupcije, a do kraja godine treba da bude usvojen prvi
zakon o nezavisnoj agenciji za suzbijanje korupcije, s mnogo snažnijim
ovlašćenjima nego što su to za taj sektor vezane institucije.
|
|
Većina Hrvata u BiH za treći entitet |
| |
Više od 50 odsto Hrvata podržava uspostavljanje hrvatskog entiteta u Bosni i
Hercegovini, a oko 90 odsto je za radijski i televizijski kanal na hrvatskom
jeziku, pokazuje anketa Istraživačkog centra Filozofskog fakulteta u Mostaru.
Većina ispitanika, njih 53,2 odsto izjasnilo se za hrvatski entitet, dok se
91,4 odsto ispitanika izjasnilo za uspostavljanje RTV kanala na hrvatskom
jeziku.
Na pitanje koji je od hrvatskih političara u BiH najviše ispunio očekivanja,
25,6 odsto anketiranih se izjasnilo za lidera Hrvatske demokratske zajednice
BiH (HDZ) Dragana Čovića, a na drugom mestu je Martin Raguž iz HDZ 1990.
koga je podržalo 5,5 odsto anketiranih Hrvata.
Ostatak, čak 55,2 odsto ispitanika nije dalo precizan odgovor ko je ispunio
najviše očekivanja od hrvatskih političara.
Istraživanje o položaju Hrvata u BiH su sproveli studenti Filozofskog
fakulteta u Mostaru, uz mentorstvo profesora, na uzorku od 2.000 Hrvata iz
cele BiH ispitanih telefonskom anketom, prenose mediji u BiH.
Merima Spahić,
Sarajevo
|
|
Milanović: Povoljan ton iz Beograda bi dobrodošao |
| |
Hrvatski premijer Zoran Milanović je juče u Briselu izjavio da će se vlada u
Zagrebu uvek zalagati za prava srpske i drugih manjina i, rekavši da su neki
u Hrvatskoj imali prema tome "neljudski stav", naglasio da bi i od strane
vlasti Srbije "bilo dobro čuti neku reč u povoljnom tonu".
Milanović je, ulazeći na zasedanje šefova država ili vlada EU, istakao da će
se Hrvatska "za prava manjina uvek zalagati, bile one srpska, italijanska,
polna manjina, dakle naprosto će održavati određene standarde na kojima se
temelji država, kao sklop normi, dakle građana".
"Društvo se tome prilagođavalo, vidimo da su neki imali krajnje licemernu
poziciju o tome, krajnje licemernu, ružnu, čak bih rekao neljudsku", ukazao
je hrvatski premijer.
"Ali", dodao je, "mi tu nećemo odstupiti i prema tome, štogod deo Zagreba,
HDZ, vlast u Beogradu govorila, mi imamo svoj put i svoje uverenje".
"Ja sam rekao naš stav, a vidite", podvukao je hrvatski premijer, "kako se
ponaša deo opozicije u Hrvatskoj, a što se tiče vlasti u Beogradu, i ne
treba nam njihova podrška, ali bi dobro bilo čuti neku reč u povoljnom tonu".
"Nema toga, u redu, nećemo to zameriti", napomenuo je Milanović i zaključio
da je "u politici komplikovano i neisplativo biti principijelan".
Na opasku hrvatskih novinara da Milanovićeva izjava opovrgava neki pisani
stav srpskog ministra inostranih poslova Ivana Mrkića o tome da je srpska
manjina u Hrvatskoj zlostavljana, Milanović je uzvratio da ne zna za taj
"non-pejper" upućen od strane Srbije svim vladama, kako su to tvrdili neki
mediji u Hrvatskoj.
"Ja sam predsednik hrvatske vlade, brinem i vodim računa o hrvatskim
građanima bez obzira na njihovu nacionalnost", istakao je Milanović.
"Neke stvari radimo iz uverenja, a ne iz političke koristi, jer je u stvari
nema, trpimo i neku kratkoročnu štetu", dodao je on.
I, naveo je Milanović, "imate u Hrvatskoj ljude koji su ne samo
neprincipijelni, već se tužno ponašaju, a bogami ni iz Beograda od aktuelne
vlasti nemamo podršku, što je znak da smo u pravu".
Milanović je izjavio da će biti "partner, a neće biti mentor" kad je reč o
pregovorima o članstvu Srbije i Evropske unije.
"Srbiji je mesto u Evropskoj uniji i bude li se morala prilagođavati svim EU
merilima, kao Hrvatska, biće joj teško i moglo bi dugo trajati", rekao je
hrvatski premijer ulazeći na zasedanja vođa EU.
"Želimo Srbiji uspeh, jer vidimo u tome svoj interes, jer", podvukao je
Milanović, "ako su Bugarska i Rumunija u Evropskoj uniji, a dobro je da jesu
i treba da budu u EU, pre Hrvatske su ušle u Uniju, onda nema logike da to
ne bude Srbija, kao i Crna Gora, Makedonija, koja je izložena drugim
nepogodnostima o kojima imam svoje mišljenje".
Milanović je time odgovorio na pitanje novinara hoće li Hrvatska tokom
pregovora o članstvu EU sa Srbijom potezati neka nerešena pitanja u
hrvatsko-srpskim odnosima.
On je rekao da je ulazak Srbije u članstvo EU u interesu Hrvatske, jer
Zagreb želi "stabilno susedstvo i na to u načelu ne utiče ko je na vlasti u
Beogradu ili ko je bio pre dve godine".
Milanović je dodao da očekuje i izvesnu raspravu na zasedanju šefova država
ili vlada EU o Srbiji, ocenivši da je "dobro da ljudi o tome nešto kažu".
Dragan Blagojević,
Brisel
|
|
Reagovanja: Otvaranje poglavlja vodi promenama |
| |
Politički komentatori u Podgorici smatraju da odluka o
otvaranju ključnih poglavlja u pregovorima EU i Crne Gore predstavlja
priznanje, ali i početak ubrzanja suštinskih i bolnih reformi.
Evropska unija i Crna Gora su u sredu u Briselu otvorile poglavlja 23 i 24
koja se odnose na pravosuđe, osnovna prava, slobodu, pravdu i bezbednost.
Prema rečima poslanika Damira Šehovića, poslanika vladajuće
Socijaldemokratske partije, otvaranje ovih poglavlja predstavlja "priznanje
ali i veliku obavezu", a napredak u integracijama je moguć samo ako budu
ispunjeni uslovi, vezani za vladavinu prava i korupciju.
U crnogorskoj opoziciji smatraju da su institucije spremne, a zakoni dobri
za borbu protiv ključnih problema društva, ali da nema političke volje za
obračun sa korupcijom.
"Otvaranje ključnih poglavlja doprineće promenama u društvu koje je
naviknuto na nepotizam i korupciju", ocenio je predsednik skupštinskog
odbora za evropske integracije iz opozicionog Demokratskog Fronta, Slaven
Radunović.
Prema njegovim rečima, otvorena poglavlja nikada neće biti zatvorena ukoliko
se ne dese ozbiljne promene u sistemu vrednosti, vladavini prava.
"Ukoliko se ljudi koji zaslužuju da budu iza rešetaka stvarno ne nađu tamo i
ukoliko tužilac stvarno ne počne da radi svoj posao, nikada nećemo okončati
pregovore koje smo otvorili", rekao je Radunović.
Zlatko Vujović iz Centra za monitoring (CEMI) očekuje od Brisela "strogi
nadozor", i ocenjuje da Crna Gora može očekivati prekid pregovora ako ne
bude konkretnih rezultata na polju javnih nabavki, privatizacije, "oblasti u
kojima se gubi najviše novca".
Nedavna istraživanja pokazala su da je Crna Gora u poslednjih pet godina
potrošila najmanje 80 miliona evra na borbu protiv korupcije i organizovanog
kriminala, što nije dovelo do pravosnažnih presuda niti utvrđivanja
odgovornosti za odsustvo rezultata.
Taj novac je dala EU kroz IPA fondove, ili je dolazio od zemalja clanica i
SAD, dok je deo izdvojen iz crnogorskog budžeta.
Olivera Nikolić,
Podgorica
|
|
Brisel odobrio pomoć slovenačkim bankama |
| |
Evropska komisija odobrila je danas mere državne pomoći za pet slovenačkih
banaka.
Komisija je odobrila plan restrukturiranja Nove Ljubljanske banke (NLB) i
Nove kreditne banke Maribor (NKBM) kao i pomoć za kontrolisani prestanak
poslovanja Faktor banke i Probanke.
Evropska komisija je privremeno odobrila i obezbeđivanje finansijske
stabilnosti banke Vipava.
Evropski komesar za konkurentnost Joakim Almunja je mišljenja da će se time
"povećati poverenje u slovenačke banke", preneli su mediji.
Zahvaljujući tim merama, slovenačka privreda će moći da se pouzda u siguran
i zdrav bankarski sektor, jer će on nakon kontrole kvaliteta aktive banaka i
stresnih testova biti u stanju da to obezbedi.
Aleksandar Mlač,
Ljubljana/Brisel
|
|
Identifikacija nestalih Srba u Bljesku i Oluji |
| |
U Zavodu za sudsku medicinu u Zagrebu u ponedeljak je obavljena
identifikacija posmrtnih ostataka 19 osoba, ekshumiranih iz zajedničkih grobnica
u Hrvatskoj, nestalih posle vojno-policijskih akcija "Bljesak" i "Oluja" 1995.
godine.
Pored članova porodica žrtava, identifikaciji je prisustvovao i ministar
branitelja Predrag Matić.
"Želim vam poručiti da je rat završen i mi smo i na ovaj način pokazali da nam
je jednako stalo do svih žrtava - žrtva je žrtva. Ovo je prva hrvatska vlada
koja ne razlikuje i ne želi da razlikuje žrtve ove ili one, i s jednakim
pijetetom se odnosimo prema svim žrtvama", rekao je Matić, prenose lokalni
mediji.
Hrvatska traga za još 1.664 osobe nestale tokom rata u toj državi.
Kako je saopštila Komisija Vlade Srbije za nestala lica, posmrtni ostaci žrtava
srpske nacionalnosti ekshumirani su u Rajiću, Medarima, Šibeniku, Zadru, Vrlici
i Gračacu.
|
|
Predati potpisi za tzv. referendum o ćirilici |
| |
Predstavnici Štaba za odbranu hrvatskog Vukovara predali su u sredu
predsedniku Sabora Josipu Leki više od 632.000 potpisa podrške za raspisivanje
tzv. referenduma protiv ćirilice.
Time je počela procedura za raspisivanje referenduma o promeni ustavnog zakona o
manjinskim pravima kojim bi se se umesto trećine, dvojezičnost uvodila u
lokalnim zajednicama u kojima manjina čini 50 odsto stanovništva. Tako bi bila
onemogućena ćirilica u Vukovaru koja je i bila povod za prikupljanje potpisa.
Oko 300 simpatizera Štaba okupilo se jutros na glavnom zagrebačkom Trgu bana
Jelačića odakle su u povorci krenuli prema Saboru. Skandirali su: "Vukovar,
Vukovar" i "Hrvatska, Hrvatska", a među transparentima su se isticali "Narod
odlučuje" i "Da ste hteli čuti žrtve rata, ne bi bilo referenduma".
Simpatizerima Štaba pridružio se i hrvatski fudbalski trener Miroslav Ćiro
Blažević.
Premijer Hrvatske Zoran Milanović poručio je ranije da će se njegova vlada levog
centra svim pravnim sredstvima suprotstaviti mogućem održavanju referenduma o
pravima nacionalnih manjina i da takav referendum, bez obzira na broj
prikupljenih potpisa, neće proći dok je on predsednik vlade.
Mirjana Vujović Đurak,
Zagreb
|
|
Oglasavanje Marketing
|
