|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
SRBIJA |
Utorak, 23. maj 2017. |
|
EU januara otvara pregovore o članstvu sa Srbijom |
| |
 Premijer
Srbije Ivica Dačić izjavio je da je odlukom o otvaranju pregovora o članstvu
Srbije u EU počeo da se ostvaruje generacijski san i izrazio uverenje da
Srbija može da u rekordnom roku uđe u Uniju, kao njena prva sledeća članica.
"Srbija ide u Evropu i siguran sam da više nema zaustavljanja", rekao je
Dačić na konferenciji za novinare u Vladi kojoj su prisustvovali svi
ministri i istakao da je Vlada učinila najveći uspeh u novijoj istoriji.
Dačić je kazao da će međuvladina konferencija EU i Srbije biti održana
najverovatnije 21. januara 2014. u Briselu i da će na toj konferenciji
učestvovati i on i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.
On je kazao da će najteža tema u pregovorima sa EU biti Kosovo i najavio
nastavak dijaloga s Prištinom 9. januara.
Upitan da li će pravno obavezujući sporazum s Prištinom, koji treba da se
potpiše pre ulaska u EU, značiti da će Srbija morati da prizna Kosovo, Dačić
je kazao da Srbija nema nameru da prizna Kosovo nego ima nameru da
normalizuje odnose s Prištinom.
"To nigde ne piše, ono što ne piše nije obavezujuće", kazao je Dačić i naveo
da je i Briselski sporazum pravno obavezujući, a nije priznanje Kosova.
On je dodao da pojedine formulacije u pregovoračkom okviru sa Srbijom treba
da razjasni sama EU i pošalje tumačenje.
Dačić je kazao da je otklonjena mogućnost da pitanje Kosova bude spomenuto u
svim drugim poglavljima, pored poglavlja 35, jer je iz pregovaračkog okvira
izostavljen deo u kojem se navodi da pitanje Kosova može biti tretirano u
svim pregovaračkim poglavljima.
Premijer je istakao da je sadašnja Vlada za Srbiju uradila mnogo na
evropskom putu i da pritom nisu žrtvovani nacionalni interesi.
Prema njegovim rečima, ključni politički uslovi za Srbiju su unutrašnje
reforme i uspešan dijalog s Prištinom.
"Nadam se da će 21. januara biti novi početak i znak startnog pištolja za
sveukupne reforme u Srbiji i da pokažemo da možemo posao da uradimo bolje i
kvalitetnije od drugih. Ne želimo da budemo osrednja zemlja, želimo da
budemo u vrhu", kazao je Dačić.
Kako je naveo, Slovačka je najbrže od svih država ušla u EU i to za pet,
šest godina.
"Mi možemo da oborimo taj rekord. Siguran sam da smo prva sledeća država
koja će ući u EU", kazao je premijer.
Dačić je zahvalio Vladi Srbije, prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću
i predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću jer su, kako je kazao, zajedno
uspeli da smognu političku hrabrost da Srbiju povedu napred.
On je ocenio da je odluka o početku pregovora o članstvu Srbije u EU
istorijska odluka, ostvarenje želja i građana i prethodnih vladajućih
struktura kojima je poručio da nije vreme da se takmiče ko je najzaslužniji
za evropski put Srbije.
Dačić je najavio da će 24. decembra biti održana sednica Vlade Srbije koja
će biti otvorena za javnost.
Konferenciji za novinare nisu prisustvovali Vučić i potpredsednik Vlade
Jovan Krkobabić, zbog, kako je rečeno Beti u Vladi, ranije preuzetih obaveza.
|
|
Počeo samit EU, danas potvrda za pregovore sa Srbijom |
| |
Šefovi država ili vlada zemalja Evropske unije juče su počeli zasedanje na
kojem će danas potvrditi odluku Saveta ministara EU da se januara otvore
pregovori o članstvu sa Srbijom, a prihvatiće i Pregovarački okvir -
mehanizam i pravila za te pregovore.
Izvori Evropskog saveta koji čine vođe EU, rekli su da se ne očekuje neka
rasprava o počinjanju pregovora o članstvu sa Srbijom, a Pregovarački okvir
je usaglašen u Savetu ministara i na samitu treba da bude zvanično potvrđen,
kako je to na junskom zasedanju vođa EU zatražila Nemačka.
Nemačka kancelarka Angela Merkel koja je preuzela novi mandat na čelu
nemačke vlade, izjavila je juče da je Srbija zaslužila da počne pregovore o
članstvu s EU u januaru.
Grčka koja će biti predsedavajuća EU od 1. januara 2014, obavestila je
partnere u Uniji da će prvu međuvladinu konferenciju Evropska unija - Srbija,
čime počinju pregovori o prijemu, zakazati za 21. januar.
Ključne teme zasedanja lidera evropske dvadesetosmorice su jačanje
odbrambene politike i industrije odbrane EU, jačanje konkurentnosti,
ekonomski rast i otvaranje novih radnih mesta, uz strukturalne reforme
naročito u zemljama evrozone koje su u teškoćama.
Posebne mere su predviđene za otvaranje radnih mesta za mlade koji su
najteže pogođeni nezaposlenošću, kao i davanje znatno većih finansijskih
podsticaja malim i srednjim preduzećima koja otvaraju najveći broj radnih
mesta.
U središtu pažnje su i mere za stabilizaciju Ekonomsko-monetarne unije i
zone evra EU. Uoči samita Unije ministri finansija su postigli važan
sporazum da ubuduće same banke unutar Evropske unije iz jednog fonda koji će
same finansirati, priskaču u pomoć bankama u članicama EU kojima bi zapretio
bankrot.
Evropski komesar za finansije Mišel Barnije je izjavio da to znači da
ubuduće neće građani - poreski obveznici, već će same banke spasavati
posrnula finansijska preduzeća i banke unutar Unije. Evropski lideri će
razmotriti i krizu u Ukrajini posle odluke Kijeva da za sada ne potpiše
sporazum o pridruživanju s Unijom, već da sklopi ključne
ekonomsko-finansijske sporazume s Rusijom.
Jedna od gorućih tema je sve veći priliv ilegalnih imigranata u EU naročito
sa severa Afrike. Sredozemne članice EU traže odlučne mere da se to spreči.
Dragan Blagojević
|
|
Kozaci brane Srbe! |
| |
Kada bi imao Kozake osvojio bi celi svet - govorio je francuski kralj
Napoleon Bonaparta.
Srbi danas čeznu da nam Kozaci pomognu na Kosmetu i u Republici Srpskoj, da
nas brane. To se može zaključiti iz vesti koje stižu iz Beograda i Banja
Luke, gde su pojačane aktivnosti bratimljenja Srba i Kozaka. U Rusiji
postoji jedanaest kozačkih vojski, koje su se ujedinile u savez od milion
ljudi. Odlukom ruskih vlasti stvoren je jedinstvan Kozački pokret kao
državna institucija. Sve kozačke armije su dobile jedninstvenu uniformu i
činove. Država Rusija je zvanično priznala činove i status kozačkih generala.
I imenovala desetoricu zastupnika Saveza Kozačkih vojsi Rusije u
inostranstvu. Jedini kozački predstavnik u Srbiji je ataman Jevđa Jevđević.
- Ima u Srbiji ljudi koji govore da će Kozaci da dođu kao armija da brane
Kosmet i Republiku Srpsku. Kozaci žele da dođu kao armija i da oslobode
Kosmet ali neko mora da ih pozove oni neće dolaziti u našu zemlju bez poziva.
Neodgovorne su izjave pojedinaca da će Kozaci doći tek tako . Da bi došli
potrebno je ispuniti dva uslova - da ih pozove naša država i da ih Rusija
pošalje - kaže ataman Jevđa Jevđević.
Ovaj starešina najstarijeg viteškog saveza u Srbiji, pravnik Jevđa Jevđević
iz Kragujevca, uputio je ovih dana novogodišnje čestitke za željama za uspeh
u razvoju Kozačkog pokreta i saradnji Rusije i Srbije, vrhovnom kozačkom
atamanu Viktoru Petroviču Vodolackom i Vladimiru Putinu, predsedniku Ruske
federacije. Vodolacki je starešina Saveza kozačkih vojski Rusije i
inostranstva i poslanik ruske Dume, a Putin je nosioc Ordena srpskog Sokola.
- Od kada je Savez srpskih sokola 2007. godine prilikom posete kozačke
delegacije Srbiji 2007. godine pukovnik Leonid Maslov je kao izaslanik
vrhovnog atamana Vodolackog potpisao deklaraciju o bratimljenju i saradnji
sa Savezom kozačkih vojski Rusije i inostranstva, zajedno radimo na zaštiti
i razvoju tradicije Srba i Rusa, zaštiti pravoslavlja i jačanju
prijateljstva dva naroda. I dok mi u Srbiji obnavljano Srpske Sokolove, u
Rusiji predsednik Putin radi na stvaranju jedinstvenog Kozačkog pokreta.
Naš zajednički cilj je da promovišemo slovensko viteštvo i patriotizam, da
mi Srbi budemo kao Kozaci, a Kozaci da budu kao Srpski Sokolovi - objašnjava
nam Jevđa Jevđević, srpski monarhista iz Šumadije svoje veze sa prvim
čovekom Rusije i starešinom ruskih Kozaka.
Jevđević je pravnik, publicista i starešina Saveza Srpski soko, najstarijeg
viteškog saveza u Srbiji, čiji je pokrovitelj prestolonaslednik Aleksandar
Karađorđević i potpredsednik Udruženja Kraljevina Srbija. Saradnik je Matice
srpske u Novom Sadu, autor knjige "Povratak kralja Petra Drugog" i saradnik
na projektu Srpski biografski rečnik. Od 2008. godine, odlukom Odlukom
Svetskog kongresa kozaka imenovan je za predstavnika Saveza kozačkih vojski
Rusije. Ova odluka je objavljena i na sajtu ruskog Ministarstva inostranih
dela. Tada je postao prvi srpski ataman, odnosno vojni zapovednik Kozaka za
Srbiju. Tom prilikom je na poklon dobio atamansku uniformu, koju nosi u
retkim i svečanim prilikama.
- Bila mi je izuzetna čast da budem jedini zvanični predstavnik Kozaka u
Srbiji, jer jer je babin brat, vladika Mihailo Urošević, svojevremeno bio
počasni Kozak ruske carske vojske. Imao je čast da kao predstavnik naše
crkve u Rusiji pet puta bude primljen u ličnu audijenciju kod svetog cara
Nikolaja. Odlikovan je ordenima Svetog Stanislava, Svete Ane i drugim
priznanjima. Bio je na proslavi 300 godina dinastije Romanov i stogodišnjice
Borodinske bitke. Ja sam doživeo sličnu počast, jer sam 20. oktobra 2012.
bio delegat na velikom saboru Kozački krug svih ruskih Kozaka u Moskvi -
priča Jevđević.
Rođen je 1974. godine u jednoj od najstarijih kragujevačkih porodica.
Preci sa majčine strane bili su na dvoru kneza Miloša, a sa očeve strane
deda Jevđa i šestoro braće učestvovali su u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.
Vićentije Krasojević, deda-stric bio je žički vladika, a drugi brat Mihailo
Urošević šabački vladika. Otac Aleksandar je bio član kraljevskih Sokola,
poznati fudbaler Šumadije, rezervni oficir Kraljevine Jugoslavije, poznanik
iz zarobljeničkog logora Staljinovog sina Jakova i poratni advokat. A majka
Ružica bila je službenik.
- Nažalost, bez roditelja sam ostao još u 14. godini, pa su o meni brinuli
tetka Ljubinka i teča Dobrivoje Vidosavljević, oboje lekari. Već u 23.
godini izabran sam za predsednika najveće kragujevačke mesne zajednice
Palilula. Bio je to za mene veliki izazov, jer je trebalo da organizujem
život naselja sa oko 20.000 stanovnika. Istovremeno sam bio predsednik
lokalnog fudbalskog kluba Arsenal, a u vreme bombardovanja NATO-a i komandir
jedinice civilne zaštite - priča o sebi Jevđa Jevđević.
Soko je viteška organizacija za jačanje morala, snage i jedinstva slovenskih
naroda. Od 1929. godine starešina Sokola Kraljevine Jugoslavije bio je kralj
Petar Drugi Karađorđević.
- Moji bližnji, otac, njegova braća, baba i deda po majci, tetka, bili
članovi Sokola. Svoju pristupnicu sam potpisao sredinom devedesetih i za
samo tridesetak dana okupio stare, predratne članove Sokola, učlanio nove i
6. oktobra 1996. godine obnovio rad sokolskog društva Kragujevac - Matica. A
već naredne godine smo ujedinili sve srpske sokolove i 2008. sam izabran za
starešinu Srpskih Sokola - kaže Jevđević.
Pošto su organizacije Kozaka u Rusiji, Belorusiji i Ukrajini slična
sokolskoj, Jevđević se sa njima potpisao sporazum o pobratimstvu i vrlo brzo
postao počasni Kozak Saveza vernih Kozaka iz Kijeva, pa počasni Kozak
Donskih Kozaka i na kraju srpski ataman i predstavnik Kozaka u Srbiji.
Jevđević je prijateljima iz slovenskih zemalja uzvratio pažnjom. Nosioci
Ordena srpskog Sokola, pored ostalih, su Vladimir Putin, kao predsednik
Ruske federacije, Ivan Gašparovič, predsednik Slovačke, češki Sokolski savez
i ruski Sokolski savez, Dmitrij Medvedev, mitropolit Volokamski i drugi
zvaničnici.
- Iako sam znao da su Srbi i Rusi dva naroda koje vezuju brojne i
neraskidive veze, a iznad svih bratstvo po krvi i vera, tek na kongresu svih
ruskih Kozaka u Moskvi sam shvatio da veliki ruski narod u nama Srbima vidi
svog najdražeg brata. Da ima želju da zajedno razvijamo naše bratstvo,
pravoslavlje i tradiciju Slovena. Kozaci u Srbiju dolaze samo u bratsku
misiju prijateljstva i saradnje - kaže Jevđa Jevđević, zvanično prvi i
jedini srpski ataman.
Za oživaljavanje kozaštva prvi srpski ataman Jevđević je od Saveza vernih
Kozaka Ukrajine nagrađen krstom, od beloruskih Kozaka je dobio medalju, a
krimski Kozački savez darivao mu je spomenicu Georgijevskog krsta. Dobio je
i krst Kozačke stanice u Kanadi. Najdraži su mu Krst Svetskog kongresa
Kozaka i titula vojnog zapovednika Kozaka za Srbiju.
Marko Lopušina
|
|
Anketa o korupciji u Srbiji |
| |
Republički zavod za statistiku saopštio je da su glavne prepreke za uspešno
poslovanje u Srbiji nestabilan kurs dinara, komplikovane poreske procedure,
česte promene zakona, politička nestabilnost, korupcija i previsoki porezi.
To su rezultati ankete o bezbednosti i kriminalu u poslovnom okruženju, koju
je inicirala Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), a
njeno sprovođenje u Srbiji realizovao je Republički zavod za statistiku.
Anketa je pokazala da je šest od deset poslovnih subjekata imalo bar jedan
direktan kontakt sa državnim službenikom, od čega je 17 odsto ispitanika
dalo neki poklon, protivuslugu ili dodatni novac.
Poslovni subjekti koji su imali iskustvo sa korupcijom su u periodu od
godinu dana, platili u proseku sedam puta mito državnim službenicima, a u
43,5 odsto svih slučajeva podmićivanja mito nije prethodno traženo, dok u
56,1 odsto slučajeva državni službenik traži plaćanje.
Glavni razlozi za plaćanje mita su ubrzavanje procedure, dobijanje boljeg
tretmana i završetak procedure, dok se u 23,4 odsto slučajeva ne navodi se
nijedan konkretan razlog za davanje mita.
Najčešće se daju novac (45,2 odsto), hrana i piće (25,5 odsto).
Nijedan poslovni subjekt koji je imao iskustva sa korupcijom nije slučaj
prijavio nadležnim institucijama.
Anketa je sprovedena na teritoriji Srbije (bez Kosova i Metohije), od 15.
oktobra do 2. novembra 2012. godine, čime je obuhvaćeno 1.750 poslovnih
subjekata iz pet glavnih sektora poslovanja, koji čine 71,1 odsto svih
poslovnih subjekata u zemlji.
|
|
Sporazum sa Prišitnom ne znači stolicu u UN |
| |
Normalizacija odnosa sa Prištinom neće biti u tehničkom smislu merilo za
otvaranje poglavlja, osim poglavja 35, ali će to pitanje uticati na tok
pregovora u celini, rekla je šefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima
sa EU Tanja Miščević.
"Normalizacija (odnosa sa Prištinom) neće biti merilo za otvaranje poglavlja,
osim za poglavlje 35. Potvrđujem to", rekla je Tanja Miščević na radnom
doručku sa novinarima i ocenila da je to dobro jer će omogućiti da se
poglavlja brže otvaraju.
Ona je, takođe, rekla da, ako normalizacija odnosa sa Prišitnom ne teče
dobro, to će uticati i na tok pregovora o članstvu.
Dodala je da će 22. januara sledeće godine biti održan analitički pregled
usklađenosti, odnosno skrining za poglavlje 35 i da ostaje da se utvrdi da
li postoji neki deo pravne tekovine EU koji bi se odnosio na normalizaciju
odnosa Beograda i Prištine i o čemu će se pregovarati.
Ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić ocenio
je da u pregovorima "neće biti velikih iznenađenja", ali da se mogu javiti
povremeni problemi kao što je slučaj sa pitanjem pravosuđa u odnosima sa
Prištinom.
"Pravno obavezujući sporazum će biti potpisivan neposredno pred ulazak u EU
a to nije sutra", rekao je on i ocenio da će se do tada "svašta izdešavati i
relaksirati tenzije".
Na pitanje šta se podrazumeva pod pravno obavezujućim sporazumom o
sveobuhvatnoj normaliznaciji odnosa i Beograda i Prištine i da li to znači i
stolicu za Kosovo u UN, Ružić je rekao da niko nije pominjao stolicu u UN i
da ni u razgovorima srpskih zvaničnika tokom posete Londonu i Berlinu nije
to traženo.
Direktor Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu Henri Bone je rekao da stolica
za Kosovo u UN ne mora da bude rezultat pravno obavezujućeg sporazuma ali da
bi mogla biti posledica toga.
Miščević je ocenila da je britansko-nemački non pejper došao u najboljoj
nameri kako bi se našao model kako da se dalje napreduje u integracijama, a
da su korišćeni neki tvrđi izrazi nego u zaključcima Saveta EU.
Ružić je rekao da je u tekstu zaključaka napravljen veliki pomak jer su neke
fraze i termini promenjeni, a Miščevićeva je istakla da su Velika Britanija
i Nemačka pokazale razumevanje za stavove Srbije.
Podsetila je da će se u poglavlju 35 razgovarati o pitanjima normalizacije
odnosa sa Prištinom i ocenila da bi tehnički bilo neizvodljivo da se u
svakom od poglavlja o konkretnim oblastima razgovara sa Prištinom.
Ružić je rekao da su pregovori o članstvu Srbije specifični jer će se
odvijati dva parlalelna procesa - normalizacija odnosa sa Prištinom i sami
pregovovori sa EU.
Na konstataciju da 21. januar nije preciziran kao datum za prvu međuvladinu
konferenciju, Miščević je rekla da je Grčka kao naredna predsedavajuća EU o
mogućnosti održavanja te konferencije na taj dan obavestila Savet EU, kada
će se održati i Savet opštih poslova.
Istakla je da članice EU neće ponovo razmatrati datum održavanja međuvladine
konferencije već da je na grčkom predsedavanju da odredi datum.
|
|
Svis uvodi let na liniji Ženeva-Beograd |
| |
Švajcarska aviokompanija Svis (Swiss International Airlines) uspostaviće
saobraćaj na liniji Ženeva-Beograd.
Kako se navodi na sajtu beogradskog aerodroma "Nikola Tesla", na toj liniji
švajcarska kompanija će u početku leteti dva puta sedmično - utorkom i
četvrtkom.
Predviđen je da Svis sa Aerodroma Nikola Tesla ka Ženevi utorkom poleće u
12.55, a četvrtkom u 14.55, dok će avioni sa ženevskog aerodroma Koentren u
Beograd sletati 40 minuta ranije.
Ističe se da će švajcarska aviokompanija od 12. aprila sledeće godine uvesti
i treći nedeljni let, koji će se obavljati svake subote.
Kako navodi beogradski aerodrom, poslednjih godina aviosaobraćaj između
Srbije i Švajcarske u stalnoj je ekspanziji, a u prvih šest meseci ove
godine linija ka Cirihu je najfrekventnija za beogradski aerodrom, sa više
od 125.000 putnika.
Iz Beograda za Cirih lete Svis i Er Srbija, dok za niskotarifna kompanija
Vizer (Wizz Air) leti za Bazel.
|
|
Primena zakona uslova za kredit Svetske banke |
| |
Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen izjavio
je da do kraja 2013. moraju da se usvoje zakon o privatizaciji i izmene
zakona o stečaju da bi banka razmotrila kredit od 250 miliona dolara za
podršku budžetu Srbije.
Verheijen je agenciji Beta kazao da su uslovi za odobravanje podrške budžetu
strogi i da je pored usvajanje bitno da počne i primena zakona.
On je kazao da bi bilo poželno da se pre nego što Odbor direktora Svetske
banke odluči o odobravanju kredita Srbiji usvoje i zakoni o radu i o
planiranju i izgradnji.
Rezultati pregovora o kreditu sa Srbijom trebali bi 27. februara, kako je
ranije rečeno, da budu predstavljeni odboru direktora Svetske banke.
Prema rečima Verheijena ukoliko rokovi ne budu ispunjeni Srbija bi mogla da
dobije novu šansu za odobravanje pre isteka fiskalne godine Svetske banke u
junu, ali ako budu raspisani vanredni pralmentarni izbori rokovi bi bili
toliko premašni da bi teško došlo do relizacije.
Svetska banka pored budžeta za kreditnu podršku pregovara sa Srbijom i o
zajmu od 200 miliona dolara za podšku finansijskom sektoru i 400 miliona
dolara za podršku zdravstvu.
|
|
Oglasavanje Marketing
|
