| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA | |
Srpska mafija u svetu (7)
Broj
998, 8. april 2005 Smrtna presuda Joce
Amsterdama Druga veza, koju bugarski mediji prave izmedju Milća Boneva i Srbije, jesu navodni njegovi kontakti sa zemunskim klanom i to opet preko Joce Amsterdama. Naime, Sreten Jocić, kako se pisalo i po bugarskoj i po beogradskim medijima, dovodio u vezu sa vidjenijim beogradskim kriminalcima, medju kojima su i bile vodje zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković, koji su drogu, pre svega kokain, navodno, i nabavljali preko kolumbijskih veza Joce Amsterdama. Pretpostavlja se da je Joca Amsterdam upoznao Milća Boneva sa Zemuncima. Pozivajući se na informacije Interpola i na nezvanične vesti o poseti
tadašnjeg sprskog ministra policije Bugarskoj, sofijski mediji tvrde da
je neposredno pre operacije Sablja prošle godine i Milćo Bonev
saradjivao sa Dušanom Spasojevićem: Malo je, medjutim, poznato da je Baj Mile, kao kralj bugarskih krijumčara droge imao i veliki uticaj na narko tržište u centralnoj Srbiji. Pored Niša i Jagodine, glavni bugarski narko diler Milćo Bonev imao je svoje kriminalne veze u Novom Pazaru, Bujanovcu i Leskovcu. Procenjuje se da je Baj Mile snabdevao oko dvadesetak grupa preprodavaca droge u ovom delu Srbije. U Sofiji se danas nagadja da je Baj Mile bio žrtva osvete zemunskog klana, jer nije tokom prošle godine izručio sve već plaćene količine heroina. Bugarska policija, koja je pronašla jedan od automobila koji su koristile ubice Milća Boneva, medjutim, sumnja da je Baj Mile stradao i zbog osvete Joce Amsterdama, i zbog osvete zemunskog klana, a i zbog obračuna u bugarskom podzemlju oko trgovine narkoticima: Bugarska policija nije iskljulila nijednu od tri moguće verzije - srpsku,
holandsku i bugarsku - za ubistvo Milća Boneva, jednog od glavnih šefova
bugarskog podzemlja. Sve verzije su podjednako važne - izjavio je
general Rumen Stojanov, načelnik sofijske policije. Prema njihovim saznanjima srpski likvidatori imaju specifican načina izvršenja. Njih karakteriše, pre svega, velika bezobzirnost. Likvidacije se često vrše na javnim mestima, u prometnoj ulici, posećenim barovima i restoranima. Ubica nije prethodno imao bilo kakav kontakt sa žrtvom, unajmljen je i došao je s teritorije bivše Jugoslavije, a ubrzo posle zločina i isplate za "obavljeni posao" - nestaje. Dovoljno je dati mu fotografiju i adresu i problem je rešen. Holandjani nisu za takav posao. Mogu ga prihvatiti hvališući se i predstave radi, ali kada dodje do realizacije, postaju nemirni i panični. Srbi nemaju takve probleme. Hladni su kao led. Posle svih ratova koje su prošli, navikli su da ubijaju. I pre nego što policija počne da im ulazi u trag, oni su van zemlje. Ne možete ih uhvatiti i vrlo su jeftini - tvrdi u svojoj studiji holandski kriminolog Evart Holderberg. Beogradjanin Milan Stojanović, zvani Alan, optužen je da je 28. marta 2002. godine u Mombasi u Keniji ubio Kamaldina Akasu, sina Ibrahima Akase, takodje likvidiranog vodje najvećeg afričkog narko-kartela. Stojanovica su 12. novembra u
luksuznom hotelu u Najrobiju uhvatili i predali policiji Tinta i Baktas
Akasa, sinovi ubijenog narko-barona, koji su tada tvrdili da je on, pre
šest godina, u Amsterdamu ubio i njihovog oca. Stojanovic je rodom iz beogradskog
naselja Železnik, a otišao je iz Srbije pre 20 godina. Poseduje
francuski pasoš i pasoš SCG.
Ostao u Kranju sve do 1992. godine. Pošto nije hteo da uzme slovenačko državljanstvo, prodao je stan i sa suprugom Nadom, decom, Sanjom, Dušanom i Ninom, došao u Nikšić, u Rastovac, gde su on i brat Vukašin vec ranije bili sagradili veliku i lepu kucu. Bavio se trgovinom i uvozom i druge robe iz inostranstva pa se 1994. godine ponovo vratio u Sloveniju i skrasio u Ljubljani. Registrovao je uvozno-izvoznu firmu "Bata" na suprugu, koja je imala slovenačko državljanstvo i iz Austrije, Nemaške, Italije i drugih zemalja počeo da uvozi prehrambene proizvode, deterdžente i drugu raznovrsnu robu za Jugoslaviju. Zaradjivao je dobro pa je kupio u centru Ljubljane stan i luksuznu vilu u Podutiku, ćetiri kilometra od centra grada. Široj slovenačkoj javnosti pročuo se u martu 1998. godine kada je u spektakularnoj akciji specijalaca uhapšen u jednom kafiću u centru Ljubljane, zajedno sa godinu dana mladjim drugom Seadom Softićem, pod sumnjom da se bavio reketom. Ispostavilo se da mu je to namestio Dušan Dolamić, biznismen, koji je Jovoviću dugovao 20.000 maraka i da je tog dana trebalo da mu ih vrati u kafiću "Nostalgija". Umesto para, on je doveo policiju... Veselin Jovović ustreljen je 7. juna 1998.u "Latino-baru", pucnjem s ledja, u potiljak. Policija je, odmah po likvidaciji napravila foto-robot ubice i raspisala poternicu sa nagradom od 11.000 maraka svakome ko na bilo koji nacin ukaze na trag do zlocinca. Novinari-islednici su za ubistvo Veselina Jovovića "osumnjičili" crnogorsku mafiju. I na tome se sve završilo. Sledeci nastavak:
AUSTRALIJSKI KLAN |
|
Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"
|
Zadnja promena izvrsena: 20 Apr 2012