| NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA | |
KRALJICE SRPSKE ELITE
(2) Broj
1036, 20.januar 2006 Najbogatije Srpkinje u svetu Danas se sa sigurnošću ne zna ko je najmoćnija Srpkinja u dijaspori, jer se u konkurenciji za tu titulu nalaze čak tri dame: Slavica Radić-Eklston, Rebeka Mekdonald i Madlena Zepter. Ima, međutim, i drugih uspešnih i bogatih naših žena, posebno poreklom iz Vojvodine kao što su Mira Pavlović, Tatjana Teja i holivudska diva Lolita Davidović. HOLIVUDSKA DIVA Februar 2006. će izgleda biti srećan mesec za poznatu holivudsku glumicu srpskog porekla Lolitu Davidović. Naime, početkom tog meseca Lolita Davidović će sa Džonom Vojtom početi snimanje svog novog filma. Reč je o ljubavnoj priči koja nosi naslov "Septembarsko svitanje". To će posle pauze od tri godine biti prvi novi film Lolite Davidović. Istovremeno, u Beogradu će holivudska diva Lolita Davidović da primi prvi srpski orden za svoje umetničke i patriotske zasluge: - Odluku od dodeli ordena Vuk Stefanović Karadžić trećeg stepena za razvoj srpske kulture doneo je i potpisao Svetozar Marović, predsednik državne zajednice SCG, a ja imam čast da ovo visoko državno priznanje uručim našoj glumici Loliti Davidović. Naime, predlog za orden je dalo Ministarstvo za dijasporu Srbije, na inicijativu poštovalaca Lolite Davidović iz Beograda. Ova mlada žena je kao glumica, ali i kao vernik Srpske pravoslavne crkve u Los Anđelosu i član srpske zajednice u Kaliforniji dala veliki doprinos očuvanju i razvoju srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta u SAD - rekao nam je ministar za dijasporu dr Vojislav Vukčević. Lolita Davidović je rođena 15. jula 1961. godine u Ontariju u Kanadi. Njen otac Branko Davidović je Beograđanin, poreklom iz Beške kod Inđije, a majka Vunke Ljubljančanka, koja je odrasla u srpskoj tradiciji i odlično govori srpski. Za Lolitin filmski uspeh možda je najviše zaslužan njen pokojni otac, obrazovan čovek koji je sve uložio u školovanje svoje ćerke. Srbija i Beograd Branka Davidovića pamte i po otvaranju "Prosvetine" knjižare-antikvarnice u Knez Mihailovoj, gde su se u Brankovom društvu često mogli videti njegovi bliski prijatelji, Brana Petronijević i Miloš Crnjanski. Lolita Davidović je iz Kanade otišla u Čikago, a potom je put vodi u Holivud. Svoj prvi film "Razred" Lolita je snimila 1983. godine. Prvu ozbiljniju ulogu ostvarila je u jednoj od najpopularnijih serija osamdesetih "Osvojiću Menhetn". U vreme potrage za glavnim ženskim likom u filmu "Blejz", Lolita je još uvek živela u Torontu. Kako među stotinama uspešnih glumica, među kojima su bile i Kim Bejsindžer i Melani Grifit, nikako nisu mogli da nađu dostojnu partnerku za Pola Njumena, potraga se proširila i na Kanadu. Njen muž je reditelj filma Ronald Šelton sa kojim ima troje dece. Lilita Davidović danas spada u red glumica koje u Holivudu ne počinju snimanje novog filma bez honorara od 10 miliona dolara. Lolita Davidović je Srbiju prvi i jedini put posetila početkom devedesetih, nakon snimanja filma "Blejz", zajedno sa ocem Brankom. Ministarstvo za dijasporu Srbije planira da pozove Lolitu Davidović u Beograd i da joj priredi nedelju njenih filmova.
Posle nekoliko decenija izbivanja, beogradska javnost je jesenas videla opet Bebu Lončar u Jugoslovenskoj kinoteci na proslavi filma "Ljubav i moda". Beba Lončar se, pričali su tada njeni prijatelji, vratila u svoj rodni grad da započne novi život i novu ljubav. Za ovaj deo Evrope, Beba Lončar na vespi u filmu "Ljubav i moda" je isto što i Ester Vilijams u "Balu na vodi". Početkom šezdesetih se licitiralo ko je više puta gledao ovo prvo beogradsko, urbano celuloidno ostvarenje iz kojeg je ostala i jedna nezaboravna pesma. Ovih dana kada se Beba Lončar posle skoro četiri decenije vratila u svoj Beograd, u koju god kafanu ode, posle izvesnog vremena orkestar počinje da svira, a prisutni pevaju: "Devojko mala, pesmo moga grada..." Beba Lončar je jedina naša glumica koja je napravila pravu internacionalnu karijeru. Reditelj Džek Kardif je tragajući za heroinom svojih "Dugih brodova" u očima ove dvadesetogodišnje lepotice sivozelenih očiju prepoznao slovensku putenost. Potpisala je posle toga ugovor sa Kolumbijom koji je predviđao snimanje najmanje dva filma godišnje. Beba Lončar se rodila u Beogradu kao Desanka u građanskoj porodici. Rasla je blizu legendarnog Taša. Još u šestoj godini poželela je da bude glumica. Njena lepota je bila orginalna i zato zapažena. Igrala je balet i stekla gracioznost, ali joj je lep glas doneo posao najavljivačice dečijeg programa na Radio Beogradu. Slučaj je hteo da poznih pedesetih godina, reditelj Dimitrije Stančulović, koji je snimao dokumentarni film "čovek sa vagom" vidi malu Desanku Lončar. Za svoje prvo statiranje na filmu dobila je honorar od hiljadu dinara. Posle toga je, kad je napunila petnaest godina otkrio reditelj Krešo Golik i ubacio u film "Deveti krug" sa kojim je otišla u Kan. Beba Lončar je ozbiljnu međunarodnu karijeru počela sa Luj de Finom u filmu "Rogonja". Potom su usledili "Izvinite, vodimo ljubav", Pjera Klementija i "Kazanova 70" sa Marčelom Mastrojanijem. Snimala je sa Burvilom, Vitoriom Gasmanom i Pjetrom Đermanijem u seriji "Gospođe i gospodo". Nije volela Ameriku i Holivud, koji se tek rađao, pa se nastanila u Rimu,
večnom filmskom gradu šezdesetih i ranih sedamdesetih godina. Italijani
su je zvali Bela Bambola. BELI ANĐEO EMIGRACIJE Vera Gajić, gospođa u najboljim godinama je najbogatija Srpkinje u Americi. Naslednica kapitala od 200 miliona, koji joj je ostavio njen pokojni muža Petar Gajić, fabrikant vasionskom opremom, je nedavno dobila zlatnu medalju i titulu prve dame Palm Springsa. Naš narod Veru Gajić zbog njene humanosti I lepote naziva Beli Anđeo emigracije. Rođena je u Nišu, ali se kao student preselila u Beograd, odakle je emigriral, prvo u Nemačku, a potom u SAD šezdesetih godina. U Njujorku se udala za Petra Gajića, koji je bio prijatelj američkih političara. Kao žena bogataša sakupljala je umetnine visoke vrednosti, koje I danas drži u svojoj kući u Palm Springsu. Samo njena kuća, koju je kupila od Frenka Sinatre, sa umetninama, stilskim nameštajem i porcelanom vredi dvadesetak miliona. Tu kuću su Amerikanci zbog njene vrednosti nazvali "Versaj u pustinji" i osigurali ga na 20 miliona dolara. |
|
Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"
|
Promena izvrsena: 20 Apr 2012