Priština i dalje zavisi od strane pomoći, vojnici Kfora patroliraju
ulicama, a administraciju nadgledaju međunarodni posmatrači, tako da
Kosovo nije nezavisno, bez obzira na jednostrano donetu deklaraciju
nezavisnosti i novu zastavu, tvrdi Skot Tejlor, kanadski ratni izveštač
i urednik vojnog časopisa „Esprit de korps“.
 Više
puta ste rekli da Kosovo ne bi smelo da bude nezavisna država. Zašto to
mislite?
- S oko dva miliona stanovnika, Kosovo je bilo siromašna pokrajina
Srbije. Građani su morali da plaćaju specijalni porez, kojim su se
pokrivali komunalni troškovi i socijalna izdavanja. Jednostavno, ono
nema dovoljno resursa za održavanje infrastrukture, efikasne policije i
sudova da bi opstalo kao nezavisna država. Osim toga, nezavisnost Kosova
zasnovana na pravu na samoodlučivanje i vezana za etničku pripadnost
veoma je opasan presedan, koji može dovesti do dalje nasilne
dezintegracije Balkana.
Kada su se Albanci žalili da se krše njihova ljudska prava, NATO je
bombardovao Srbiju, a kada se krše prava Srba na Kosovu, koji zato
mesece provode na barikadama, NATO im preti silom i daje ultimatume.
Šta su razlozi za te dvostruke standarde?
- Neverovatno je kako je pamćenje ljudi kratkotrajno. Da mediji prenose
slike srpskih snaga bezbednosti kako buldožerima i suzavcem napadaju
Albance, to bi bio razlog za međunarodnu intervenciju. Sada, kada trupe
Kfora sprovode takvu akciju, niko osim Srba ne dovodi u pitanje to
licemerje. Još jedan primer dvostrukih standarda je činjenica da
Republici Srpskoj nije dozvoljeno pravo na samoopredeljenje kakvo su
dobili Albanci na Kosovu.
Internet je lako zloupotrebiti
Izveštač ste više od dve decenije. Koliko su internet i društvene mreže
promenile i menjaju način izveštavanja sa svetskih ratišta?
- Lično, veoma malo verujem bilo kakvim vestima koje stižu putem društvenih
mreža. Letos sam u Libiji bio svedok toga kako je NATO jednostavno blokirao
internet i telefonski saobraćaj u zonama pod kontrolom Gadafija. To je
omogućilo pobunjenicima i NATO-u skoro potpunu kontrolu objavljivanih
informacija. Kako se tehnologija razvija, jača i moć kontrole propagande.
Mladi se danas previše oslanjaju na internet kao na izvor informacija, pa ih
je lako prevariti. |
Mnogo ste pisali o Agimu Čekuu i njegovim zločinima dok je bio oficir
hrvatske vojske i kasnije komandant OVK. Kako se osećate kada vidite da
on kao ministar kosovskih bezbednosnih snaga potpisuje deklaraciju o
saradnji sa NATO-om?
- Izvođenje Čekua pred lice pravde podriva samoproklamovani moralni
autoritet NATO-a, kojim je opravdana intervencija na Balkanu. Njegovi
zločini su među najbrutalnijim, a on i dalje nije optužen i ima dovoljno
moći da vodi vojsku. Sve dok on ne bude kažnjen, krv njegovih žrtava je
na rukama njegovih mentora iz NATO-a. To je sramota za sve kanadske
vojnike koji su svedoci njegovih zločina i koji su pokušali da spreče
pokolj Srba.
U izveštaju Dika Martija premijer Kosova Hašim Tači je opisan kao šef
organizacije nalik mafiji, koja je prodavala oružje, drogu i ljudske
organe. Da li je sklandalozno to što članovi terorističkih organizacija
mogu da postanu političari i partneri mnogih svetskih lidera?
- Odmah po završetku NATO intervencije, mnogi posmatrači upozoravali su
da nije dobro da se izbori održe odmah. Savet je ignorisan i, naravno,
samo ratne vođe i narko-bosovi mogli su da organizuju političke partije.
Dakle, kosovski Albanci izabrali su kriminalce, dali im moć, i tako
stvorili kriminalnu državu. Oni kontrolišu policiju i vojsku, kao i
novac. To je kriminalni svet iz snova, i za to je kriv NATO.
Zli su ljudi, ne narodi
Izveštavali ste sa mnogih ratišta. Kakve su sličnosti i razlike ratova na
Balkanu, u Iraku, Avganistanu i Libiji?
- Svaki rat je različit, zbog različitih kulturnih i ekonomskih prilika u
regionu. Jedna stvar je zajednička svim ljudima koji su se sukobili sa
NATO-om, bez obzira na to da li su u pitanju Srbi, Avganistanci ili Libijci,
a to je šok kada vide koliko ih zapadni mediji demonizuju. Za mene je
misterija kako u svetu, gde je moguće slobodno putovati i dobijati mnogo
informacija, i dalje možemo da verujemo da postoje zli narodi. Priznajem da
ima zlih ljudi na svetu, ali nijedan narod se ne može smatrati zlim. |
Kao izveštač sa Balkana skoro dve decenije, rekli ste da se rat na
terenu znatno razlikovao od onog crno-belog rata, opisanog u zapadnim
medijima. Zašto?
- Od izbijanja sukoba, Hrvati i Bosanci, a kasnije i Albanci, koristili
su moćne američke firme za odnose sa javnošću kako bi "spinovali" rat.
Zapadna publika nije znala ništa o istoriji i geografiji, pa je bilo
veoma lako Srbe predstaviti kao agresore. Primera radi, mapama je
predstavljeno kako Srbi napadaju i zauzimaju velike delove hrvatske,
bosanske i albanske teritorije. Niko nije objašnjavao da Srbi na tim
prostorima žive stotinama godina. Do danas niko nije osporio tvrdnju da
su Srbi agresori, pa čak i kada se prizna da su Srbi najviše ubijani i
proterivani iz svojih domova, za njih nema sažaljenja.
Koliko ste medijskih manipulacija videli na Balkanu i širom sveta?
- Previše da bih mogao i da ih nabrojim. Sve, od lažnih satelitskih
snimaka koji navodno pokazuju masovne grobnice na Kosovu, lažiranja
takozvanog masakra u Račku, tvrdnji da Sadam ima oružje za masovno
uništenje, do najnovijih falsifikovanih vesti da je Gadafi ubijao mirne
demonstrante kako bi se opravdala NATO kampanja protiv Libije.
SAD naoružale mudžahedine
Tvrdite da sukobi u Jugoslaviji imaju veze sa Al Kaidom?
- Mnogo je dokaza da je američki Stejt department naoružao i doveo u Bosnu
mudžahedine, koji su pomogli raspad Jugoslavije. Prilikom potpisivanja
Dejtonskog sporazuma, skoro 2.000 islamskih boraca dobilo je bosansko
državljanstvo. U jeku borbe 1993. Osami Bin Ladenu dat je bosanski pasoš u
Beču, jer je poslao oko 300 boraca Al Kaide da pomognu bosanskim
muslimanima. |
Kako je uopšte moguće manipulisati tolikim medijima i ko stoji iza
toga?
- Ključ za medijsku manipulaciju je neznanje zapadnih gledalaca i
ljudska priroda, koja dozvoljava ljudima da demonizuju neprijatelja. U
vreme bombardovanja Jugoslavije, Kanađani koji nisu nikad upoznali Srbe,
naučili su da ih mrze samo zbog gledanja vesti. Jedna od mojih komšinica
pitala me je kako uopšte mogu da izdržim život uz Srbe (za vreme
bombardovanja). Ona je rekla da jednostavno mrzi Srbe i zatim me pitala
da li Srbi nose turbane. Verovatno je pomešala Srbe i Sike, ali nije je
bilo briga sve dok ih bombardujemo.
Da li će istina o sukobima u bivšoj Jugoslaviji biti otkrivena?
- Nažalost, istina je otkrivena u velikoj meri, ali nije ništa učinjeno
da se ta istina predstavi javnosti. Čini se da uvek ima novih ratova
koje treba "spinovati", a ljudi ne vole da se suoče sa tim da su u
njihovo ime počinjeni zločini. Lakše je proslavljati „pobedu“, a
pobednici su ti koji pišu istoriju.
A. Ivanović
www.pravda.rs |
