USKRS, NAJVEĆI
HRIŠĆANSKI PRAZNIK
Vaskrs je
najveći hrišćanski praznik u godini.
Svi
hrišćani slave najradosniji verski praznik - Uskrs, kojim je Isus
Hristos pobedio najjače Satanino oružje - smrt.
Hrišćani veruju da je Isus svojim vaskrsenjem ljudima otvorio put u
večni život. Pošto je u petak raspet na Golgoti, a subotu preležao u
grobu, Isus je u nedelju vaskrsao, nakon što je na njegov grob sleteo
anđeo i odvalio nadgrobnu ploču.
Uskrs se smatra najsvečanijim praznikom u godini - praznikom nad
praznicima. Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru čime se želi
pokazati da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska
vrata. Cela sedmica posle Uskrsa naziva se Svetla nedelja.
Umesto uobičajenog pozdrava, ljudi se na Uskrs i
cele Svetle nedelje pozdravljaju rečima:
Hristos vaskrse!
Vaistinu vaskrse!
U narodu postoji običaj da se za Uskrs farbaju jaja. Prema predanju, taj
običaj potiče iz vremena kada je Marija Magdalena izašla pred rimskog
cara Tiberija, poklonila mu crveno ofarbano kokošije jaje i počela
govoriti o Isusovom vaskrsenju. Uskršnjim jajetom, takođe se želi
simbolizovati očiglednost vaskrsenja i nastajanje života iz mrtvila.
Običaj je da se prijateljima i ukućanima dele farbana jaja, kojima se
oni tucaju, a onaj ko razbije drugome jaje ima pravo da ga uzme. Prvo
uskršnje jaje čuva se godinu dana i naziva se čuvarkuća.
VRBICA (Lazareva
subota)
U
subotu, osam dana pre Hristovog vaskrsenja, desilo se čudo Lazarevog
vaskrsnuća. Isus Hristos je tada, još jednom, pokazao da su reči njegove
istina živa : "Ja sam vaskrsenje i život. Koji veruje u mene, ako i umre
živeće."
Toga
dana, kao sećanje na radost koju su pokazala jerusalimska deca u susretu
sa Hristom, slavi se praznik Vrbica. U
hramovima i crkvama se osveštavaju ozelenele grančice vrbe (otuda i
naziv praznika) i dele narodu. Blagoslovene, grančice se nose u domove i
stavljaju oko ili pored slavske ikone ili kandila.
U
litiji oko hrama, koja se na ovaj dan obavlja, ima najviše dece. Ona su
obučena u nova i svečana odela, u rukama drže grančice vrbe, a o vratu
nose male zvončiće, kao Hristovi jaganjci koji slede svoga pastira.
Blagoslovena sva deca, blagoslovena njihova radost.
CVETI
Dan
posle Lazareve subote, u nedelju, Gospod Isus Hristos je pošao sa svojim
učenicima u Jerusalim. Približavao se jevrejski praznik Pasha, ali i
najtužniji dan ljudskog roda.
Kada
je Gospod Isus Hristos na magaretu ušao u Jerusalim, dočekan je
oduševljenim uzvicima i pesmom naroda: "Osana! Blagosloven koji dolazi u
ime Gospodnje"(Jn12, 13-15). Po putu kuda je prolazio, mnogi su bacali
svoje haljine ili grančice sa drveća.
Nemerljiva radost dočeka je na Hristovom licu upisivala tugu i žalost,
jer je samo On, znao da će se ta radost ubrzo pretvoriti u strašne
uzvike: "Raspni Ga, raspni!" Za nekoliko dana, na Veliki petak, tako se
i zbilo.
Sveta Crkva je odredila da se svečani ulazak Hrista u Jerusalim
proslavlja u nedelju pred Vaskrsenje Hristovo. U našem narodu ovaj
praznik je nazvan Cveti.
VELIKI PETAK
Svi
hrišćani obeležavaju Veliki petak, dan kada je Isus Hristos raspet na
Golgoti.
Hrišćani veruju da je Isus podneo žrtvu raspeća na krstu kako bi izmirio
Boga i grešni ljudski rod. Tako Isus strada da bi "iskupio Adamov rod
zaražen smrću, da bi mu pomogao da se u vremenu i u večnosti približava
Bogu kao vrhovnom dobru".
Raspeće i smrt Isusa Hristosa uvod je u najveći hrišćanski praznik -
Uskrs, koji ove godine istog dana, u nedelju 15. aprila, slave i
pravoslavni i pripadnici katoličke veroispovesti. Uskrs se smatra
najvećim hrišćanskim praznikom, jer je svojim uskrsnućem Isus pobedio
smrt, kao osnovno oružje Satane.
U hrišćanskom predanju navodi se da su već nakon Isusovog raspeća
popucali pojedini grobovi u Jerusalimu, iz kojih su ustali i oživeli
pravednici. Srpska pravoslavna crkva na Veliki petak zapoveda strog post
i uzdržavanje od bilo kakvog slavlja. Najpotresnijim događajem Velikog
petka smatra se celivanje plaštanice, koja izobražava Isusa položenog u
grob. Kao što je Josif iz Arimateje položio Hristosovo telo u grob, tako
sveštenici polažu plaštanicu na naročito mesto koje simbolizuje Isusov
grob. Tom mestu tada pristupaju vernici i celivaju rane Hristosove na
plaštanici.
VASKRŠNjA JAJA
Običaj je da se za Vaskrs boje (farbaju) jaja.
Domaćice
i deca šaraju jaja trudeći se da svako jaje bude što lepše i drugačije.
Jaja se kuvaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak u vodi u koju se doda
malo osveštane vodice, koju je sveštenik osveštao u toku Vaskršnjeg
posta. Jaja se šaraju voskom i boje u lukovini ili nekoj veštačkoj boji.
Na
kuvanim jajima se ispisuju poruke: Hristos vaskrse, Srećan Vaskrs, prva
slova imena onih kojima su namenjena...
U
mnogim našim krajevima, prvo jaje koje se spusti u vodu čuva se u kući
do sledeće godine. Zovu ga različito: čuvarkuća, čuvar (čuvar zdravlja,
polja od leda), izmamak...
Vaskrs je praznik koji najviše vole deca. Tucaju se jajima i takmiče se
čije je jaje najtvrđe. Razbijeno jaje se predaje pobedniku i on
nastavlja dalje da se takmiči.
"O
vaskrseniju se tuku šarenim i crvenim jajima, tj. udaraju vrhovima jaje
o jaje, pa koje se razbije ono uzme onaj koji je razbio. To čine kod
namastira i kod crkve i nepoznati ljudi, ali treba najprije da vide jaje
jedan drugome: jer neki probiju jaje odozdo te iscijede žujce i bjelance,
pa naliju voska da je tvrđe. Drugi dan vaskrsenija (u ponedeljnik) ko ne
ode u crkvu na jutrenju, onoga (npr. u Srijemu i u Bačkoj) hoće da
poliju vodom ili da bace u vodu; zato se kaže onda: danas idu godišnjaci
u crkvu (tj. oni koji idu samo od godine do godine). Od vaskrsenija do
Spasova dne govori se, kad se dvojica sretnu na putu, ili kad koji kome
dođe u kuću: Ristos vaskrs (mjesto dobro jutro, pomoz' Bog i dobar veče)
i odgovara se vaistinu vaskrs; tako i kad se pije, mjesto spasuju se i
na zdravlje." (Srpski rječnik: Vuk Stefanović Karadžić, Nolit, Beograd,
1977.)
Početak običaja farbanja jaja za Vaskrs, potiče iz ranih hrišćanskih
vremena kada je Sveta Marija Magdalina, sledbenica Isusa Hrista, došla u
Rim. Izašavši pred cara Iberija, poklonila mu je crveno farbano jaje i
pozdravila ga je rečima:
"Hristos Vaskrse!"
Od
tada i zauvek u dane Hristovog Vaskrsenja odgovor je:
Vaistinu vaskrse!
Zašto baš jaje?
Jaje
je savršen proizvod prirode. Kroz istoriju, uvek je predstavljalo nešto
misteriozno, magično, lekovito, ali i hranu, naravno. Jaje je
univerzalni simbol uskršnjih praznika svuda u svetu. Tom prilikom jaja
se boje u različite boje, iscrtavaju ili ukrašavaju na druge načine, a
sve u čast proslavljanja njegove simbolike.
Pre
nego što je jaje povezano sa Uskrsom, bilo je poštovano za vreme
prolećnih festivala i svetkovina. Rimljani, Gali, Kinezi, Egipćani i
Persijanci poštovali su jaje kao simbol kosmosa. Od prastarih vremena,
oni su bojili jaja, razmenjivali ih i darovali. U paganskim vremenima
jaje je predstavljalo ponovno rođenje zemlje. Dugačkoj i teškoj zimi
došao je kraj i zemlja je ponovo počela da se budi i cveta. Sve to
podseća na jaje, koje označava novi život. Zato se i verovalo da jaje
ima specijalne moći. Sa dolaskom hrišćanstva, jaje nije ostalo samo
simbol ponovnog rađanja prirode već je postalo i simbol ponovnog rađanja
čoveka.
Tradicija bojenja i ukrašavanja jaja nastala je u Engleskoj u srednjem
veku. Jedan od zapisa iz vremena Edvarda I, iz 1290. godine, govori da
je u jednom domaćinstvu ofarbano čak 4.500 jaja za uskršnje poklone.
Najčuvenija i svakako najlepše ukrašena jaja nesumnjivo su Faberžeova
jaja. Prvo njegovo jaje bilo je u stvari jaje u jajetu. Spoljašnja
ljuska bila je bela i ukrašena briljantima. Ona se otvarala i otkrivala
manje zlatno jaje u unutrašnjosti. Manje jaje je takođe moglo da se
otvori, a unutra se nalazilo zlatno pile i replika carske krune.
Dizajneri jaja veruju u njegovu simboliku i slave ga praveći neverovatne
umetničke predmete. Pri tom koriste cveće ili listiće, perje, nakit i
elegantne tkanine, a sve to da bi jaja ukrasili na najveličanstvenije
načine. Iako je danas ipak nestala sva misterija povezana sa jajima,
ostalo je njegovo simbolično značenje. Umetnici širom sveta nastavljaju
da u duhu stare tradicije obožavaju baš - jaje.
Kako farbati jaja
Jedan
od popularnijih načina farbanja jaja je taj da se kuvaju u ljusci
crvenog luka s motivima deteline, lišća i sl., a sve to u starim
najlonkama. Takođe možete makazama sitno iseckati ljusku od crnog i
belog luka. Jaje prekriti tako naseckanom ljuskom pa zamotati u čarapu.
Dobićete lep mermeran izgled. Može i kombinacija crvenog i belog luka.
To je kombinacija jednostavnog, uspešnog, prirodnog i jeftinog.
Da
ne bi pucala dok se kuvaju, jaja izvaditi nešto ranije iz frižidera da
se smlače na sobnoj temperaturi. Treba oprati toplom vodom, kuvati dugo
oko 1 sat na tihoj vatri uz dodatak soli. Sipati hladnu vodu + sirćeta (kašiku,
dve), spustiti jaja u vodu, te uključiti ringlu. Polagano kuvanje i so
će sprečiti naprsline, a ukoliko neko jaje naprsne ništa ne fali da se
jede jer je prirodno ofarbano.
Ukoliko
želite jaja samo za ukras najbolje ih je izduvati. Za pravilno
izduvavanje jaja potrebno Vam je: nekoliko većih i čvršćih čioda, jedan
tanak šrafciger, špric za injekcije, šaranje torti ili ispiranje uha,
tanka igla za pletenje i nekoliko drvenih čačkalica.
Izrada: probušite jaje prvo gore, a zatim dole tankom čiodom. U rupicu
stavite vrh šrafcigera i polako proširujte pažljivim okretanjem
šrafcigera. To isto ponovite i na donjem kraju jajeta. Iglom za pletenje
probušite belu pokožicu, zatim polako uvucite iglu šprica u gornju
rupicu i ubacite vazduh u jaje. Pod pritiskom sadržina jajete će
iscuriti na drugu stranu. Možete to isto uraditi izduvavanjem na usta.
Ljusku dobro operite spolja i iznuta i ostavite je da se dobro osuši.
Ovako pripremljene ljuske možete oslikavati svim vrstama boja.
Cvetni motivi
Ako
cvetni motiv sa poslužavnika ili tanjira želite da prenesete na uskršnje
jaje, prvo crtež pomoću providne hartije precrtajte, a zatim ga olovkom
prenesite na ljusku. Dalje nastavite sa islikavanjem pomoću tempera
pomešanih sa žumancetom koje vam je ostalo od izduvanih jaja. Prvo
islikajte jednu stranu i ostavite da se dobro osuši, a zatim i drugu.
Pozadinu ostavite ili belu ili je obojte bojom kolu želite.
Islikavanje voskom
Za
ovu vrstu islikavanja jaja, koja je i najstarija koristi se čisti vosak
(može da posluži i parafin) nekoliko guščijih ili kokošijih pera, jedna
tegla napunjena peskom, nekoliko starih kašika, nekoliko sveća, čiode sa
krupnim glavicama, patent olovka i drvene čačkalice. Mesto gde ćete
bojiti prekrijte papirom i na njega postavite sav potreban materijal.
Kašike
savijte na vrhu i stavite u njih vosak, ubodite ih u teglu sa peskom.
Ispod kašika zapalite sveće da bi se vosak otopio i konstantno bio tečan
za nanošenje na ljusku. Na predhodno oslikano jaje nanosite vosak uvek
povlačeći liniju ka sebi. Mesta koja ste prekrili voskom neće se obojiti
kada jaje stavite u boju.
Čiode kao i čačkalice koristite za fine linije na ljusci. Čiode možete
pričvrstiti pomoću patent olovke. Ukoliko koristite pera, možete ih
pomoću makaza modifikovati tako da od više pera dobijete različite šare.
Čiode zamačete u vreo vosak i pri tome brojite do tri, brzo izvadite i
blagim pritiskom povlačite šaru. U
slučaju da vam se vosak razliva, sklonite malo sveću da bi se vosak malo
ohladio. Ukoliko primetite da linije voska pucaju, to znaci da vosak
nije dovoljno vreo, zato povećavate temperaturu.
Napomena: Bojenje voskom traži dosta vremena i strpljenja, zato
predlažem malo lakšu varijantu bojenje vostanim bojicama. Bogato
išarajte jaje voštanom bojicom, pa ga zatim farbajte farbama za jaja.
Mesta gde je bila bojica ostaće neofarbano.
Posoar tehnika
Za
ovu tehniku je potrebno iseći i napraviti od papira male šablone
željenog oblika ili motiva, zatim se prskanjem ili pomoću sunđera nanosi
boja kroz šablon.
Karo-batik tehnika
Karo
batik bojenje dobićete tako što ćete u 4 -5 plitkih posudica rastvoriti
različite boje, spuštajte bočnu stranu jaja u jednu boju, drugu stranu u
drugu boju, u treću vrh, a u četvtu pozadinu jajeta i tako naizmenično
nekoliko puta. Svetlucavo mramorno jaje dobićete ako gužvani papir
umačete u boju i prislanjate na jaje. Ovako dobijate neravnomerno
toniziranu podlogu. Kada se boja osuši, lepkom mestimično po tamnijim
delovima premažite jaje pa ga uvaljajte u griz. Možete tonirati malo
tamnijim nijansama, tako ćete dobiti svetlucavo mramorno jaje.
Ne
zaboravite da obavezno bar jedno jaje ofarbate u crveno, koje će biti
prvo ofarbano i ostaje u kući (tzv. "čuvarkuća") pored kandila i čuva se
do Đurđevdana kada se potopi u vodu i tom vodom se ukućani umivaju za
zdravlje. U nekim krajevima ostaje sve do sledećeg Uskrsa. Sve tehnike
farbanja koje su nabrojane služe isključivo za jaja koje će te koristiti
samo za ukras i na radost deci. Klinci obožavaju da učestvuju u šaranju,
puni su ideja.
Jaja
sa kojima se kucamo možemo ofarbati u lukovini. Postupak farbanja
lukovinom je već napisan. Naravno, jaja koja su ofarbana bojama za jaja
ili u lukovini možete dodatno našarati sokom od limuna ili grebanjem.
Želimo vam prijatne praznike i Hristos Vaskrse!
USKRŠNjI HLEB
- POGAČA
-
paketić svežeg kvasca
-
125 ml mlakog mleka
-
100 g šećera
- 1
kg brašna
-
narendana kora 1 pomorandže
- 1
kuvano crveno uskršnje jaje
-
ulje za pleh
-
malo soli
Rastvorite pakovanje kvasca u 125 ml mlakog mleka, dodajte 100 g šećera
i ostavite da odstoji 10 min. Zatim umešajte 125 g brašna i tako
dobijenu masu pokrijte salvetom i ostavite na toplom celu noć, da testo
naraste.
Sutradan u naraslo testo dodajte ostatak brašna, malo soli, narendanu
koru pomorandže i 250 ml mlake vode. Sve ponovo mesite najmanje 10 min.
dok se masa ne sjedini.
Od
2/3 oblikujte okrugli hleb - pogaču, debljine oko 5 cm, koji ćete
staviti u nauljeni pleh. Od preostale 1/3 testa oblikujte tanku rolnicu,
dugačku kao ceo obod hleba, uvrtite je u spiralu i uvaljajte u susam.
Rolnicu spojte sa hlebom po obodu. Na sredinu hleba - pogače utisnite
kuvano crveno uskršnje jaje. Celo testo premažite žumancem, pospite
susamom i ostavite da raste još 3 sata. Zagrejte rernu na 200° C i
pecite 50 minuta.
Pogaču možete i drugačije ukrasiti, zavisi od vaše umešnosti. Uskrs je
pravi praznik radosti i veselja. U svakoj kući je drugačije, ali je
suština svuda ista - a to je biti u krugu porodice i najdražih
prijatelja i uživati.
Svi se obično okupljaju
oko prazničnog ručka. Tada se ne treba samo pomučiti oko menija za tu
priliku već i oko ukrašavanja stola. Želite da imate čarobno uređen sto
sa prolećnim cvećem, šarenim jajima i motivima zeke i pilića. Naravno,
ofarbana jaja su centralna. Bilo da su jednobojna, prošarana,
filigranski islikana, uvijena u svilenkasti papir, ona već na prvi
pogled predstavljaju poseban ukras vaše uskršnje trpeze. Dopustite da
ljuska jajeta bude slikarsko platno, pustite mašti na volju i stvorite
prava mala umetnička dela za svoju porodicu.
Pošto
ste oslikali jaja, bacite se na ukrašavanje stola. Uz fino uvijene
salvete, stavite i poneku ukrasnu šargarepu i zeku, koji će izgledati
baš kao da je gricka tog trenutka. Ljupka dekoracija za decu, ali i za
odrasle. U džepić napravljen od salvete možete staviti i koje ofarbano
jaje, sa ponekim cvetićem ili grančicom i efekat će biti potpun.
Takođe,
možete napraviti i kartice sa imenima svojih gostiju - one mogu biti
oslikane bojama, ukrašene crtežima i oblepljene trakicama i ukrasima.
Sveže cveće je još jedan nezaobilazan detalj. Lale u raznim bojama
prosto su nezaobilazne za tu priliku. Možete staviti i plave zumbule ili
žute ljutiće ili zelenkade i narcise. Bitno je da su vesnici proleća na
stolu. Ako ste ljubitelj prirode, napravite venac od vrbovih grana, na
njega stavite raznobojno livadsko cveće i jednostavno rasporedite jaja
odozgo. Izgledaće baš kao da je upravo ubrano iz bašte.
Na
kraju, red je došao i na hranu. Neke stvari su nezaobilazne prilikom
pripremanja uskršnjeg ručka, a to su - pogača u obliku pletenice, u čiju
sredinu možete staviti obojena jaja, jagnjeće meso spremljeno na razne
načine i, naravno, neki slatkiš. Sve ostalo je opet stvar mašte i vašeg
umeća. Bilo kako bilo, nadamo se da je ovaj Uskrs bio jedan od onih koje
ćete pamtiti.
O
Uskrsu,
pročitajte i sledeći prilog...
