R.Audio Live... DIREKTAN PRENOS!!!

25. 10. 2000. 18:36 GMT+1

IZVODI IZ STAMPE: "Nedeljni telegraf", 25.10.2000.

Pet naredbi Slobodana Milosevica generalu Nebojsi Pavkovicu 5. i6. oktobra

Naredjenje: Do zore da nestane 50 ljudi sa spiska

Razumemo generala Pavkovica sto kao nacelnik Generalstaba ne moze javno da isprica sve ono cemu su licno on, a i svi clanovi Generalstaba VJ, bili izlozeni tog cetvrtka 5. oktobra i, narocito, u noci koja je usledila, jer mu to ne dozvoljava oficirska cast, a jos manje duznost koju obavlja. Medjutim, kako se u javnosti namece stav da su nacelnik Generalstaba licno i dobar deo vojnog vrha, koji su neki nazvali jastrebovima, bili spremni da posalju vojsku i tenkove na narod i da bespogovorno izvrsavaju naredjenja tada vec bivseg vrhovnog komandanta, Slobodana Milosevica, odlucili smo da istina stigne do javnosti, pa neka onda ona sudi sa kim je tog dana i te noci bila Vojska Jugoslavije i njeno najvise rukovodstvo. Ovako za Nedeljni Telegraf pocinju pricu trojica oficira, svedoci dramaticnih, kako kazu, 15 sati (od cetvrtka u 15 do petka ujutro u 6 sati), u kojima je vrsen pritisak od strane Milosevica na generala Pavkovica da vojsku angazuje u "sprecavanju nemira". Dodaju da su svedoci onoga sto tvrde i svi clanovi Generalstaba VJ. Odluku o tome da ispricaju sve sto znaju nasi sagovornici su, kako kazu, doneli nakon nastupa generala Pavkovica na RTS, kada on, i na vise puta ponovljeno pitanje sta je od njega te noci trazeno od strane Milosevica, nije mogao da kaze punu istinu. To, po njima, omogucava nekim pojedincima da u javnosti sebi pripisuju zasluge koje im ne pripadaju.

"U zgradi RTS na desetine mrtvih"

- Citav dan - prica jedan od nasih sagovornika - u GS je bilo napeto. Pre podne su stizali izvestaji o probijanju naroda iz unutrasnjosti Srbije ka Beogradu. Bilo je pojedinacnih pokusaja iz MUP-a da se na barikadama angazuje i VJ. Jedinice VJ u Beogradu stavljene su u odredjeni stepen borbene gotovosti posle anonimne dojave da parapolicijske snage, izmedju ostalog, nameravaju da zauzmu i GS VJ. Na to saznanje general Pavkovic je zvao MUP Srbije i upozorio njegove celnike da se ne igraju. Dakle, sve nase jedinice u Beogradu imale su samo jedan zadatak - da stite iskljucivo vojne objekte od eventualnih napada, pri cemu nije postojao nikakav plan o njihovoj upotrebi protiv naroda i izvan kasarni. Uostalom, sve i da je neko hteo to da uradi, jednostavno nije mogao jer su procene i odluke nadleznih vojnih organa i samog vojnog vrha bile da vojska ne treba i nece da se mesa u politicke borbe, a posebno ne u gusenju izborne volje gradjana. To smo, podseca nas sagovornik, svi mi, a i sam nacelnik GS u javnim nastupima cesto isticali, a gospodin Pavkovic je to potvrdio i u poruci patrijarhu srpskom Pavlu.

NEBOJSA PAVKOVIC, nacelnik GS VJ, ekskluzivno za NT:

Moram da postujem profesionalnu tajnu. Ali, ni na kraj pameti nam nije padalo da upotrebimo vojsku

Nastojeci da proverimo informacije koje smo dobili od izvora bliskih Generalstabu VJ, posle visednevnih pokusaja uspeli smo da stupimo u telefonski kontakt sa nacelnikom GS VJ, general-pukovnikom Nebojsom Pavkovicem. Nakon sto smo mu saopstili do kakvih informacija smo dosli i da za tu pricu imamo svedoke, gospodin Pavkovic nam je rekao:

- Imam obavezu da ispostujem nesto sto se zove profesionalna tajna. Sa ove vremenske distance ne mogu da komentarisem te dogadjaje, ali sa punom odgovornoscu mogu da kazem da je vojno rukovodstvo budno pratilo sve dogadjaje na politickoj sceni nase zemlje i da nam ni na kraj pameti nije padalo da zloupotrebimo polozaj i upotrebimo vojsku da bismo nasilnim putem rusili vec izrazenu volju naroda na izborima. Tim pre sto tokom tih dogadjaja nije bilo indicija da moze doci do eventualno vecih sukoba koji bi poprimili razmere gradjanskog rata. Uz to, nije bilo ni pokusaja ugrozavanja suvereniteta drzave, sto je vojsci i nama, kao njenoj komandi, stavljalo do znanja da ostanemo izvan tih politickih dogadjaja. Pri tom smo znali da se masa gradjana okupila da izrazi podrsku izbornoj pobedi Vojislava Kostunice, a ne da rusi drzavu, kako nam je sugerisano.

- Inace - nastavio je general Pavkovic - tih dana, kao i mnogo puta pre toga, bili smo izlozeni pokusajima pojedinih bivsih pripadnika VJ da javnost ubede kako je vojska antinarodna i kako ce biti zloupotrebljena od aktuelnog vojnog vrha. Medju njima bilo je i onih koji su tih dana po vise puta zvali pojedine generale i trazili od njih odredjene usluge. Svi do jednog su odbijeni, cime se pokazalo da nemaju nikakvog uticaja na vojsku, iako su nastojali da javnosti pokazu suprotno, cime su zeleli da ojacaju svoje pozicije u DOS.

Na pitanje kako objasnjava cinjenicu da je do 5. oktobra u javnosti vazio za Milosevicevog coveka od poverenja broj jedan, a da je tog dana i naredne noci odbio njegova naredjenja, general Pavkovic je ljutito odgovorio:

- To ciji sam ja covek bio pokazace vreme. Covek sam svog naroda i svoje vojske. Za mene kao vojnika najbitnije je da tih dana nije doslo do krvoprolica, gradjanskog rata i nemira koji bi mozda izazvali stranu intervenciju, koju su mnogi prizeljkivali. Sa gospodinom Milosevicem sam saradjivao iskljucivo kao sa predsednikom vrhovne komande i vrhovnim komandantom. Do tih dogadjaja od 5. oktobra od mene nije trazio nikakav politicki angazman i uplitanje vojske u politiku. Kad smo se sretali, a to nije bilo retko, resavali smo vojna i pitanja od interesa za pripadnike VJ. Uostalom, sta sam govorio i sta sam radio i uradio, videlo se. A govorio sam da ce VJ postovati Ustav i da nikada nece ici protiv svog naroda. Kako je ko to shvatao, njegova je stvar. Postupao sam po savesti i u okvirima nadleznosti koje mi je davao Ustav i zakoni. Nisam zloupotrebio svoj polozaj i ovlascenja, savest mi je cista. Zato, nemam nikakvih drugih komentara.

- Zapravo - ukljucio se u razgovor nas drugi sagovornik - malo ko od clanova Generalstaba mogao je da pretpostavi da ce neko zatraziti upotrebu vojske protiv naroda. Posebno zbog toga sto je vojska tih dana bila angazovana na granicama, prema Kosovu, Makedoniji, Republici Srpskoj i Hrvatskoj, odakle su dolazile pretnje o ubacivanju oruzanih grupacija za izazivanje krvoprolica u nasoj zemlji. Medjutim, vec nakon prvog jurisa gradjana na zgradu Skupstine SRJ, kazu nasi izvori, dogodilo se ono sto je vojni vrh najmanje ocekivao:

- Negde posle 15 sati gospodin Slobodan Milosevic, videci sebe i dalje u ulozi vrhovnog komandanta VJ, trazio je od generala Pavkovica "da posalje vojsku pred Skupstinu", jer se, navodno, "rusi drzava". Taj zahtev gospodin Pavkovic je, nastavlja nas sagovornik, energicno odbio, rekavsi da se tamo nalazi policija, da je to njen posao i da jedna zgrada "ne predstavlja drzavu", uz dodatak "da Generalstab prati i ceni situaciju i da ce reagovati iskljucivo po Ustavu i vazecim zakonima".

Drugi, jos dramaticniji zahtev Slobodana Milosevica, po prici nasih sagovornika, usledio je vec oko 15 sati i 30 minuta. Zahtevano je od Pavkovica "da posalje i tenkove" u Abardarevu, jer je napadnuta zgrada RTS, "gde ima na desetine mrtvih policajaca i gradjana". Ista informacija u GS stigla je, po prici nasih sagovornika, i iz MUP-a Srbije. Medjutim, operativci vojne obavestajne sluzbe, koji su bili na licu mesta, izvestavali su sasvim drugacije. Zbog toga je procenjeno da su to smisljeni pokusaji i provokacije da se VJ uvuce u sukobe kojih nije bilo. Stoga je Pavkovic, kako kazu, Milosevicu doslovce rekao: "Nema mrtvih, narod je nenaoruzan i nema sukoba demonstranata i policije. Naprotiv, policija i gradjani se grle i ljube." Pored toga, general Pavkovic je upoznao Milosevica da se u Beogradu okupila velika masa ljudi, preko 500.000 i da su to uglavnom deca, omladina i gradjani koji dostojanstveno i mirno izrazavaju svoje neslaganje.

Panican poziv Milosevica Pavkovicu:

Sta je, povlacis obezbedjenje i ostavljas me na cedilu?

Od trenutka gubitka vlasti, Slobodan Milosevic se nalazi u Beogradu, u Uzickoj ulici. Obezbedjuje ga Senta sa svojom jedinicom i deo gardijske jedinice VJ po odobrenju sadasnjeg predsednika SRJ, Vojislava Kostunice, saznajemo od izvora bliskih GS VJ.

- Kada je pre nekoliko dana vrsena zamena ljudstva iz sastava gardijske jedinice, Milosevic je, kazu nasi izvori, panicno pozvao nacelnika GS Nebojsu Pavkovica i pitao ga: "Sta je, povlacis obezbedjenje ostavljas me na cedilu." Smirio se tek kada mu je objasnjeno o cemu se radi. To je, kako tvrde nasi izvori, bilo i poslednje javljanje Milosevica nacelniku GS VJ.

Vreme od 20 sati uvece pa nadalje proteklo je, prema recima nasih sagovornika, u cestim pozivima i ubedjivanju generala Pavkovica "da samo on moze da spasi celu stvar, ako izvede vojsku da na ulicama zavede red". Istovremeno, iz kabineta nacelnika pri svakom razgovoru Milosevicu je stavljano na znanje "da je izgubio borbu na politickom planu i da razloge za to trazi od svojih partijskih saradnika".

Nesto posle 20 sati, kolegijum nacelnika GS VJ pozvao je Savezno ministarstvo odbrane i generala armije Dragoljuba Ojdanica, koga, kako kazu, do tada niko nije mogao da pronadje. Kada je stigao, upoznali su ga sa dogadjajima u Beogradu i zemlji. Posebna zabrinutost vojnog vrha ispoljena je u tim satima saznanjem da u Beogradu "haraju" brojne naoruzane parapolicijske i paravojne grupe koje napadaju i razoruzavaju policijske stanice i policijske jedinice. Samo saznanje da postoje naoruzane grupe i pojedinci koji su izvan svake kontrole nadleznih organa, kazu nasi izvori, uznemirili su GS VJ pa je zbog toga naredjeno podizanje borbene gotovosti nekih jedinica VJ, pre svega da bi bile sposobne da neutralisu eventualne napade na vojne objekte. Prema prici nasih izvora, povecan je operativno-bezbednosni rad na terenu u cilju pronalazenja i pracenja naoruzanih militantnih grupa koje su posedovale i sredstva za protivtenkovsku borbu. Dodatnu nervozu i napetost u GS, kazu oni, unosilo je povremeno javljanje Milosevica sa novim zahtevima.

"Pavkovicu, rusi RTS"

"Pavkovicu, baci eksploziv iz helikoptera i unisti antenske predajnike na Beogradjanki i zaustavi Studio B", glasio je, prema nasim sagovornicima, sledeci zahtev Slobodana Milosevica nacelniku Generalstaba. Bilo je to neposredno posto je Studio B oslobodjen i poceo da emituje program i obavestava Beogradjane sta se desava na ulicama prestonice. Milosevic je, kazu nasi sagovornici, bio posebno ljut sto je prvi gost na Studiju B bio njegov nekadasnji savetnik Zvonko Trajkovic.

Pavkovic je, kazu nasi sagovornici, u prisustvu ostalih clanova svog tima i ovaj Milosevicev zahtev "glatko odbio", rekavsi mu, kada je dosao do reci, "da za tako nesto nema potrebe i da to nije posao vojske". Istovremeno mu je objasnio da bi to dovelo do velikih zrtava, iziritiralo okupljenu masu, koja je tada brojala stotine hiljada ljudi, i "izazvalo dogadjaje sa nesagledivim, tragicnim posledicama po sve".

I sledece naredjenje Slobodana Milosevica te veceri odnosilo se na ucutkivanje javnih glasila. Kada se u kasnim vecernjim satima oglasila RTS, emitujuci program iz studija u Kosutnjaku, Milosevic je ponovo pozvao. Svedoci iz Generalstaba ovako prenose ono sto se tamo desavalo: "Pavkovicu, salji vojsku na Kosutnjak i zaustavi novu RTS, vrlo je vazno zauzeti RTS". Milosevic je bio slomljen i to se osecalo u njegovom glasu. Pavkovic je i to naredjenje diplomatski izbegao.

Uz sebe je imao celokupan sastav Generalstaba. Da su nacelnik i citav Generalstab VJ te noci bili u pravu odbijajuci nerazumne zahteve Slobodana Milosevica, kazu nasi sagovornici, potvrdilo se nesto oko ponoci, kada je "kurir" doneo koverat koji je imao oznaku da je namenjen vrhu drzave i u kome je bio papir sa imenima i zahtevom "da do zore" vojska treba da pronadje, pohapsi oko 50 lica iz Beograda, medju kojima su bila i imena vecine lidera Demokratske opozicije Srbije. Spisak je bio, kazu izvori NT, sa kompletnim podacima o mestu stanovanja, brojevima telefona na poslu, kuci i mobilnih, kao i pravcima kretanja nekih od njih, ukljucujuci prijatelje i rodjake kod kojih su odlazili.

General Pavkovic je, kazu, tada prvi put "eksplodirao". Sa sadrzajem papira upoznao je clanove Generalstaba, a zatim ga predao nacelniku Uprave za bezbednost generalu Djakovicu. Svi generali su bili misljenja "da je zahtev sumanut", a Pavkovic je, prema svedocenju nasih sagovornika, rekao "da je suludo i kranje neposteno da se od vojske trazi tako nesto, sto ona nikada ne bi uradila".

Sta bi se dogodilo da je izvrseno naredjenje?

U ranim jutarnjim satima, negde oko 6, Pavkovica je jos jednom telefonom pozvao Slobodan Milosevic i, prema nasim izvorima, doslovce rekao: "Pavkovicu, nisi izvrsio nijedan od mojih zahteva", i spustio slusalicu, ne cekajuci odgovor.

Na insistiranje da kazu koja su se sve imena nalazila na spisku za hapsenje, nasi sagovornici odgovaraju: "Sest imena je bilo zaokruzeno", sto je po njihovom tumacenju moglo da znaci da ta lica treba i likvidirati.

- Sta bi se dogodilo - zavrsio je pricu jedan od trojice nasih sagovornika - da su Pavkovic i vojni vrh izvrsili samo jedno od ovih naredjenja?! Pitamo se onda sa kim je tog dana i te noci bila Vojska Jugoslavije i cija je naredjenja izvrsavala - naroda ili onoga koji je slao na narod!?

Pavkovic zapretio da ce svaki helikopter MUP-a biti oboren ako poleti bez najave komandi leta

Na dramaticnost situacije u noci izmedju 5. i 6. oktobra ukazuje i cinjenica, kako tvrde nasi sagovornici, sto je iz MUP-a Srbije anonimno javljeno Generalstabu VJ da je moguc napad "nekih parapolicijskih snaga" i na sam GS VJ. Kada je to saopsteno generalu Pavkovicu, on je, kako kazu nasi izvori, najpre proverio te informacije, a onda licno pozvao Radeta Markovica, nacelnika DB pri MUP-u Srbije i Legiju, komandanta jedinice za specijalne operacije SDB, i rekao im doslovce "da se ne igraju, jer ce svaki pokusaj biti neutralisan nemilosrdno". Istovremeno im je rekao da je zabranjen let svih helikoptera bez najave komandi leta i da ce vojska srusiti svaki koji poleti.

Razlog za ovakvo Pavkovicevo reagovanje nasi sagovornici vide u opasnosti sto MUP Srbije raspolaze sa dva oklopna helikoptera MI-24 koji su naoruzani i raketama. Nakon toga iz MUP-a su povuceni piloti VJ koji su upravljali njihovim helikopterima. MUP-ove "dvadesetcetvorke" sada su pod strogom kontrolom nadleznih organa VJ.

Kasnije, tokom noci, kazu nasi izvori, u GS VJ dolazili su Rade Markovic i Legija i uveravali generala Pavkovica da nije postojala takva namera.

Milan Milutinovic pokusao da spoji Milosevica i Pavkovica

Izvori NT iz Generalstaba VJ otkrivaju da je predsednik Srbije Milan Milutinovic krajem pretprosle nedelje, tacnije u petak 13. oktobra, pokusao da spoji Slobodana Milosevica i Nebojsu Pavkovicu, i clanove kolegijuma GS VJ, verovatno sa namerom da se to obelodani, kako bi se dokazalo "surovanje" vojnog vrha sa bivsim predsednikom.

- Milutinovic je pozvao telefonom i rekao Pavkovicu "da bi sutradan trebalo da imaju sastanak sa kolegijumom nacelnika GS VJ na kome bi prisustvovao i Milosevic i da na njemu treba da ocene situaciju i utvrde naredne zadatke". Pavkovic je odgovorio da takvom sastanku nece prisustvovati, kao ni ostali clanovi njegovog kolegijuma.

Milos Antic

PISE: LJUBODRAG STOJADINOVIC

Televizija je pala, general Branko Krga je pokupio informacije da se masa sprema da ide na Dedinje. Pre toga je bio u kontaktu sa Maticem, a on je licno smirivao izbezumljenu drugaricu Markovic i tvrdio kako je sve pod kontrolom i da Pavkovic zna sta radi.

Stojiljkovic izvestava da je policija pred padom, a general Rade Markovic, sa grupom od tridesetak ljudi na kapiji Generalstaba trazi da udje. Odmetnute grupe, verne Milosevicu, prete mu. U zgradi gde se donose kljucne odluke, ima nekoliko generalskih porodica. Tu su zene i deca. Ima i dobro uredjenih prostora, general Ojdanic je pod stare dane nacuo za japanske kade kroz koje struji voda, pa je instalirao dzakuzi gde god je imao kabinet. Ali, kad su glave u pitanju, postaju vaznije druge stvari.

Dakle, pala je i televizija, valja cuvati ono najvaznije: Dedinje i Banjicu. Milosevic zove i dalje, ali centar grada i institucije vlasti je zapostavio. Interesuje ga Dedinje. Pavkovic pise naredbu "defanzivnog" sadrzaja, gde su na tezistu odbrane upravo Dedinje i vojni objekti. Ali, neke jedinice dobijaju i "posebne" zadatke. Oko pola deset ponovo su pokrenuti tenkovi.

Neko od mnogobrojnih stratega zakljucio je da je inicijativa bolja od cekanja. Sto se ne bi krenulo prema "pobunjenicima" pre nego sto oni ugroze mir predsednika. Poseban zadatak dobija i 63. padobranska brigada, smestena u krugu Vojne akademije. Ali, momci nece ni da cuju. Neki zele da se obracunaju s vojnim vrhom koji im daje takva naredjenja. "Mi smo 63. bre, nema sa nama zajebancije!"

General Delic je za pokret prema gradu, ali Pavkovic to jos ne naredjuje. "Bice sve u redu, gospodine predsednice", kaze jos jednom Milosevicu, ciji je odgovor vise nego rezigniran: "Nista, Pavkovicu, nije u redu." "Gospodar" vise ne preti, ali opasnost nije prosla, Jurisnici JUL-a vrse strasan pritisak na vojni vrh. "Poslednji je cas", kazu oni. Iz grada se po ko zna koji put vraca general Branko Krga, i iznosi svoju procenu. Bled je kao krpa: Na ulicama je najmanje 400.000 ljudi, a skoro je ponoc. Besmisleno je da bilo sta pokusamo.

Neko od "jastrebova" iznosi kompromitujuci podatak da je medju demonstrantima i Krgin sin. Ali, ne samo Krgin. Ko god ima sina, ali i cerku, deca su im tamo. Oko pola dva pocinje cetvrta sednica kolegijuma u istom danu. Vlajko Stojiljkovic, Goran Matic i jos neki vidjeniji patrioti iz levog bloka, predlazu udar oko pola cetiri, kad koncentracija padne. Svi "jastrebovi" se slazu, uz komplimente da je to "genijalan predlog". Verovatno se i Milosevic malo odmorio, i ponovo poziva Pavkovica: "Moze li se jos nesto uciniti?!

- Videcemo, gospodine predsednice! Ucinicemo sta mozemo.

- Ucinite sve sto mozete!

- Razumem, gospodine predsednice!

Inovira se plan. Naroda na ulicama je ipak mnogo manje. Sta uraditi? Ma kako se islo, ma koliko se pazilo, nista se ne moze uciniti bez masakra. Ali, naredjenje je naredjenje. Jutro je poslednja sansa. Pobednici nad policijom strepe upravo od praskozorja. Bilo bi najgore da se sad, kad smo tako dobro obavili posao, cuje huk tenkova. - Cija je, brate, vojska? - pita jedan mladi demonstrant kolegu, koji je na glavu okacio zarobljen policijski slem.

- Ako nije Miloseviceva, onda je nasa.

Koordinacija s policijom je gotova, planovi napravljeni. Samo da Pavkovic kaze. Pritisak ostalih generala na njega je neopisiv. - Moramo, gospodine generale, to je nasa obaveza. Ne moze se uzimati vlast na ulici.

Ma kako odlucni da krenu protiv naroda, generali koji to traze, bledi su i uplaseni. Pavkovic prezivljava najtezu noc u zivotu. Od toga hoce li sprovesti Milosevicevo naredjenje, zavise zivoti hiljada gradjana, stotina njegovih vojnika. Njegov zivot, sudbina zemlje. On konacno razume Milosevica, ali ne cini to sto ovaj trazi. Jastrebovi bi nekako da deo ratne slave uzmu za sebe, ali u tom casu se desava veliki preokret. Na stranu naroda usred brizljivo probranog Milosevicevog staba, prvi staje general Aleksandar Vasiljevic.

On govori da generali nocas biraju izmedju zlocina, sramne biografije i casnog pristupanja narodu. Covek "tvrde linije", general Djakovic misli isto. Nema akcije, nema silaska u grad. Neka Milosevic cini sta mu je volja, ali sam. Nema vise razloga da se on cuva zivotima svih ostalih. On je, gospodo, bivsi predsednik, bivsi covek i sve, a mi moramo medju ljude.

Jastrebovi su se ucutali i gledaju pospano u zid. Milosevic se vise ne javlja.

U pola osam, saopstenje sa sednice kolegijuma Generalstaba: "Postovacemo izbornu volju naroda".

Kasno popodne Milosevic kaze da su mu saopstili da je Kostunica pobedio, i on priznaje poraz.

Jos kasnije, Pavkovic cestita Kostunici.

Na svecanoj inauguraciji novog predsednika, generali, odeveni u svecane uniforme, srdacno aplaudiraju dr Kostunici. Nije zapazeno prisustvo Aleksandra Vasiljevica.

U cetvrtak, 12. oktobra, predsednik poziva nacelnika Generalstaba.

- Sta ima novo, generale?

- Sve je u redu, gospodine predsednice!

- Neka i dalje bude sve u redu.

- Razumem, gospodine predsednice.

16. 10. 2000. 18:44 GMT+1

REPUBLICKI IZBORI 23. DECEMBRA

DOS, SPS I SPO
   

 Izbori za Skupstinu Srbije bice odrzani 23. decembra, saopsteno je novinarima nakon potpisivanja sporazuma tri vodece politicke grupacije u zemlji o formiranju prelazne Vlade Srbije. Predstavnici Demokratske opozicije Srbije, Socijalisticke partije Srbije i Srpskog pokreta obnove u ponedeljak su se dogovorili da funkciju Ministarstva unutrasnjih poslova, informisanja, pravde i finansija obavlja kolegijum sastavljen od predstavnika te tri partije. Sve odluke u tim resorima bice donosene konsenzusom. Posebnim aneksom sporazuma utvrdjen je raspored resora u Vladi Srbije. Dogovoreno je da premijer bude iz redova SPS-a, koji ce imati ukupno 12 clanova vlade. DOS i SPO ce imati po sest ministarskih funkcija, od kojih po jednog potpredsednika vlade.

Generalni sekretar SPS-a Zoran Andjelkovic rekao je da je sporazum obezbedio da "nova vlada funkcionise u interesu gradjana i njihove buducnosti". "Nas cilj i nasa zelja je da gradjani, svojim odnosom prema politickom programu i politickim projektima, daju svoj glas i odluce se o buducnosti Srbije na vanrednim paramentarnim izborima jer smo ubedjeni smo da su gradjani najbolje sudije i da oni treba da odluce ko ce i na koji nacin voditi Srbiju u narednom periodu", rekao je Andjelkovic. On je ocenio da su razgovori proteklih dana bili "znacajni za smirivanje strasti".

Jedan od lidera DOS Zoran Djindjic ocenio je da je SPS ucinio ustupak jer je pristao da se rasformira vlada i raspisu vanredni izbori, dok je DOS napravio ustupak pristavsi da udje u vladu. "Nas ulazak u tu vladu obrazlazemo osecajem odgovornosti za stanje u zemlji. Svesni smo teske i ekonomske i zivotne situacije nasih gradjana. Robne rezerve su prazne, situacija u sektoru energetike je katastrofalna, snabdevanje stanovnistva je ugrozeno", rekao je Djindjic istakavsi da je prioritet nove vlade obezbedjivanje lekova i osnovnih zivotnih namirnica da bi stanvnistvo moglo da prezivi zimu "bez nekih velikih sokova".

Vuk Draskovic je istakao da je najvaznije bilo "da obezbedimo vladavinu prava, licne imovinske sigurnost i kraj necega sto je vec godinama Srbiju cinilo zemljom organizovanog drzavnog terorizma". "S obzirom na to da smo uspostavili kolektivna ministarstva pravde, MUP-a, informisanja i kolektivnog premijera, sasvim je izvesno da po formiranju prelazne vlade vise niko nece moci da govori da MUP kontrolise ovaj ili onaj i da ce u roku od nekoliko dana biti razvlasceni dosadasnji centri drazvnog terorizma u Srbiji. Sva nerasvetljena ubistva, a zlocin na Ibarskoj magistrali je vapijuci primer, bice rasvetljena za nekoliko dana", rekao je Vuk Draskovic nakon sastanka.

Vlada ce imenovati upravni odbor Radiotelevizije Srbije koji ce biti sastavljen paritetno od clanova stranaka potpisnica. Vlada ce formirati i parititetne komisije koje ce preispitati "promene izvrsene u preduzecima, republickim organima i ustanovama", pise u sporazumu, uz objasnjenje da ce "svuda gde su ta resenja suprotna interesima tih organizacija biti izvrsene neophodne promene".

Sporazum su u ime stranaka potpisali Zoran Djindjic, Zoran Andjelkovic i Vuk Draskovic, kao i predsednici Srbije i SRJ Milan Milutinovic i Vojislav Kostunica, prenosi Beta. Potpisnici sporazuma su sacinili i zajednicku izjavu u kojoj su istakli da je "vrhovni interes u Srbiji mir, licna i imovinska sigurnost gradjana i borba protiv kriminala". "Svi potpisnici sporazuma obavezuju se da ce njihovo delovanje biti u skladu sa Ustavom i zakonom i da nece na bilo koji nacin ometati rad politickih neistomisljenika i suparnika na predstojecim izborima", pise u toj izjavi. U prvoj tacki sporazuma dogovoreno je da ce se svi problemi resavati u skladu sa Ustavom i zakonima, da ce rad politickih stranaka biti neometan, da ce se odmah obustaviti krivicni postupci proticv ucesnika protesta u vezi sa septembarskim izborima i da ce predstojeci izbori biti odrzani u atmosferi tolerancije. Skupstina Srbije ce do 23. oktobra usvojiti akte i izabrati organe potrebne za odrzavanje izbora, pise u sporazumu. Skupstina ce biti raspustena "danom raspisivanja izbora".

Objavljujemo ceo tekst sporazuma koju prenosi Beta, tekst zajednicke izjave potpisnika i aneksa sporazuma: SPORAZUM O RASPISIVANJU VANREDNIH PARLAMENTARNIH IZBORA U REPUBLICI SRBIJI

1. Potpisnici sporazuma saglasili su se da je najpreca obaveza svih da se u Republici Srbiji obezbedi javni red i mir, stvore svi neophodni uslovi za normalan zivot i rad, svi problemi resavaju u okviru Ustava i Zakona, politickim sredstvima i na civilizovan nacin, potpuno zastite institucije sistema i obezbedi njihovo normalno funkcionisanje na svim nivoima, neometan i slobodan rad svih politickih partija, kao i puna zastita gradjana, drzavne, privatne i licne imovine. Potpisnici Sporazuma obavezuju se da ce zajednickim naporom stvoriti uslove za demokratske izbore za narodne poslanike u atmosferi tolerancije i uvazavanja politickih razlika. U tom smislu, predstavnici stranaka potpisnica dace posebnu izjavu i obezbediti da se ona dosledno postuje. Potpisnici Sporazuma obavezuju se da ce zajednickim naporom stvoriti uslove za demokratske izbore za narodne poslanike u atmosferi tolerancije i uvazavanja politickih razlika. U tom smislu, predstavnici stranaka potpisnica dace posebnu izjavu u obezbediti da se ona dosledno postuje. Potpisnici Sporazuma saglasni su da se odmah obustave zapoceti krivicni i prekrsajni postupci protiv ucesnika protesta organizovanih u vezi sa septembarskim izborima, kao i da se tim povodom ne pokrecu novi postupci protiv ovih lica, izuzev onih koji su proteste iskoristili za vrsenje drugih krivicnih dela. Potpisnici Sporazuma zahtevaju da nadlezni organi MUP-a Srbije odmah Visem sudu u Podgorici isporuce osumnjicene za atentat na predsednika SPO 15. juna u Budvi.

2. Izbori za narodne poslanike u Narodnoj skupstini Republike Srbije bice raspisani za 23. decembar 2000. godine u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika. Narodna skupstina Republike Srbije ce do 23. oktobra 2000. godine usvojiti akte i izabrati organe potrebne za odrzavanje izbora.

3. Ceneci potrebu politicke, ekonomske i socijalne stabilnosti i obezbedjivanja urednog funkcionisanja svih drzavnih institucija, izabrace se nova Vlada Republike Srbije u koju ce uci predstavnici potpisnika Sporazuma. Predsednik Vlade je iz reda najvece parlamentarne stranke - Socijalisticke partije Srbije, a po jedan potpredsednik iz politickih organizacija koje su potpisnice Sporazuma. Sve odluke iz nadleznosti predsednika Vlade donosice se konsenzusom predsednika i potpredsednika Vlade. Posebnim aneksom ovog Sporazuma utvrdice se dalji raspored resora u Vladi Republike Srbije. Aneks ce biti sastavni deo ovog sporazuma. Funkcije ministara unutrasnjih poslova, informisanja, pravde i finansija obavljace kolegijumi sastavljeni paritetno od potpisnika Sporazuma, koje bira Narodna skupstina Repunlike Srbije. Sve odluke iz nadleznosti ministara ovih resora donose se konsenzusom.

4. Za Radio televiziju Srbije Vlada Republike Srbije imenovace Upravni odbor sastavljen paritetno od predstavnika potpisnika Sporazuma. O upravljanju i uredjivackoj politici odlucivace se konsenzusom.

5. Vlada Republike Srbije formirace paritetne komisije koje ce preispitati promene koje su izvrsene u preduzecima, republickim organima i ustanovama. Svuda gde su ta resenja suprotna interesima tih organizacija ivrsice se neophodne promene.

6. Odmah ce se obezbediti konstituisanje onih skupstina opstina koje, jos uvek, nisu konstituisane na osnovu rezultata septembarskih izbora i Zakona o lokalnoj samoupravi, bez ikakvih pritisaka i opstrukcija.

7. Narodna skupstina Republike Srbije raspusta se danom raspisivanja izbora.

8. Potpisnici su saglasni da se odmah izvrsi konstituisanje Savezne skupstine i svih radnih tela, s obzirom da je reseno pitanje preostalih mandata.

9. Postignuta je saglasnost da sto pre treba formirati Saveznu vladu koja treba da odmah preuzme sve svoje ustavne nadleznosti i odgovornosti za stanje u zemlji, postovanje Ustava Savezne Republike Jugoslavije i saveznih zakona.

10. Garanti ovog Sporazuma su Predsednik Savezne Republike Jugoslavije i Predsednik Republike Srbije. Potpisnici Sporazuma o odrzavanju vanrednih parlamentarnih izbora za narodne poslanike Skupstine Srbije u cilju ocuvanja stabilnosti u zemlji daju ovu

I Z J A V U

Svi potpisnici Sporazuma isticu da je danas vrhovni interes u Srbiji mir, licna i imovinska sigurnost gradjana i borba protiv kriminala, i obavezuju se da svojim delovanjem daju maksimalan doprinos kako bi se za sve gradjane bez obzira na politicka opredeljenja, obezbedio zakoniti rad drzavnih sluzbi, funkcionisanje privrede i ustanova u interesu gradjana nase zemlje. Svi potpisnici Sporazuma obavezuju se da ce njihovo delovanje biti u skladu sa Ustavom i zakonom i da nece na bilo koji nacin ometati rad politickih neistomisljenika i suparnika na predstojecim izborima, postujuci pre svega licni integritet svakog gradjanina. Potpisnici Sporazuma pozivaju gradjane nase zemlje da daju doprinos da u Srbiji svako moze u demokratskoj atmosferi pred gradjanima i na medijima, izraziti svoje politicke stavove i uverenja.

ANEKS SPORAZUMA O RASPISIVANJU VANREDNIH PARLAMENTARNIH IZBORA U REPUBLICI SRBIJI

1. Na osnovu tacke 3 stav tri Sporazuma o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, potpisnici Sporazuma su se dogovorili da resori (ministarstva) u Vladi Republike Srbije budu rasporedjana na sledeci nacin: Socijalisticka partija Srbije: 1) Predsednik vlade 2) Lokalna samouprava 3) Poljoprivreda, sumarstvo, vodoprivreda 4) Gradjevina 5) Trgovina 6) Turizam 7) Ekonomska i vlasnicka transformacija 8) Briga o porodici 9) Nauka i tehnologija 10) Prosveta 11) Zivotna sredina 12) Omladina i sport. Srpski pokret obnove: 13) Potpredsednik vlade 14) Industrija 15) Saobracaj i veze 16) Kultura 17) Vere 18) Veze sa Srbima van Srbije. Demokratska opozicija Srbije: 19) Potpredsednik vlade 20) Rudarstvo i energetika 21) Rad, boracka i socijalna pitanja 22) Vise i visoko obrazovanje 23) Zdravlje 24) Ekonomske veze sa inostranstvom

2. Funkcije ministara unutrasnjih poslova, finansija, pravosudja i informisanja obavljace se u skladu sa tackom 3 stav 4 Sporazuma. a) Unutrasnji poslovi: SPS, SPO, DOS b) Finansije: SPS, SPO, DOS c) Pravda: SPS, SPO, DOS d) Informacije: SPS, SPO, DOS

12. 10. 2000. 23:44 GMT+1

IZJAVA NEDELJE

Bata "Zivotinja"

"Brate, sta ces, popusili smo. Zato ja uvek sedim u drugom redu. A je l' vidis gde su sada ovi iz prvog reda? Nema ih nigde."
Velimir-Bata Zivojinovic,
glumac i poslanik SPS-a

08. 10. 2000. 22:18 GMT+1

IZVODI IZ ŠTAMPE: ADEZMEVTOS

MILOSEVIC STRAHUJE ZA SOPSTVENI ZIVOT

   Atinski dnevni list "Adezmevtos" u nedelju pise da bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic strahuje da ce biti ubijen po nalogu vrha SAD od cega nastoje da ga spasu najblizi saradnici, prenosi Beta. 

   List na osnovu telefonskog razgovora sa jednim od saradnika, cije ime nije objavio, pise da je Milosevic bio iznenadjen smenom s vlasti i da je "veoma ogorcen", ali da "jos nije rekao svoju poslednju rec". 

   "Zele me samo mrtvog" je glavni naslov na prvoj stranici "Adezmevtosa" koji tvrdi da je uspeo da razgovara sa jednim od najblizih saradnika bivseg predsednika. 

   List pise da je Milosevic "progonjen kao divljac" i "razocaran, u svom skrovistu... iz casa u cas prozivljava dramu", "strahuje i nada se buducnosti". 

   Predsednik SAD Bil Klinton "me zeli mrtvog" reci su za koje list tvrdi da su Miloseviceve, a preneo mu ih je sagovornik koji je "u ovim teskim satima uz njega, uz dojucerasnju balkansku 'lisicu' ". 

   On je rekao da je "atmosfera teska" i da "predsednik - kako i dalje naziva Milosevica - prolazi teske sate. 

   Milosevic, rekao je neimenovani izvor lista, "nailazi na zatvorena vrata svojih dojucerasnjih saveznika. Gde god se obratio trazeci politicki azil, vrata se nisu otvorila". 

   Medjutim, pise list, "predsednik Milosevic je odlucan da skupo proda svoju kozu, mada je prostora sve manje". Na pitanje o tome da li je Milosevic bezbedan, list pise da je sagovornik odgovorio:

    "To ne mogu da kazem. Mogu predsednika cuvati ljudi koji su mu verni, naoruzani do zuba, a nisu malobrojni, ali ne znamo do kada posto su tajne sluzbe odlucile da on bude likvidiran". 

   "Ne mogu vam otkriti kako ce on na to reagovati", rekao je sagovornik lista, dodajuci da je "glavno da ga spasemo Milosevica" kome su "smestili prljavu igru... posto zele da ga uklone". 

   Na pitanje da li bi Milosevic pokusao da se vrati na vlast vojnim udarom, sagovornik lista kaze da "predsednik Milosevic jos nije rekao svoju poslednju rec, mada je stavom prema poslednjim dogadjajima, potvrdio koliko postuje svoj narod".

08. 10. 2000. 21:31 GMT+1

MARKO MILOSEVIC STIGAO U MOSKVU POD DRUGIM IMENOM

STRIC "SREDIO" VIZU

   Sin bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, Marko Milosevic stigao je letom Jugoslovenskog aeroptransporta u subotu u Moskvu, pod tudjim imenom, potvrdjeno je Beti u dobro obavestenim krugovima u Moskvi. 

Ti izvori navode da je Marko Milosevic stigao sa potpuno novim jugoslovenskim pasosem na ime Marko Jovanovic, ali bez vize za Rusiju, zbog cega mu ruske pogranicne vlasti nisu dozvolile ulazak u zemlju. 

   Marka Milosevica su na aerodromu cekali njegov stric, jugoslovenski ambasador u Moskvi Borislav Milosevic i jugoslovenski konzul. Ruske pogranicne sluzbe na aerodromu Seremetjevo II odbile su da ga propuste bez vize, posle cega se jugoslovenski konzul vratio sa njegovim novim pasosem u ambasadu, stavio pecat sa vizom, i vratio se na aerodrom. 

   Marka Milosevica su, tako, posle oko sat i po vremena zadrzavanja, propustili, navode ti izvori. 

   Oni ocenjuju da on nece ostati u Moskvi, vec da ce otputovati u Peking, letom Jugoslovenskog aerotransporta, koji leti iz Beograda, ali zbog goriva slece u Moskvu.

08. 10. 2000. 16:03 GMT+1

ROAN: 

UKIDANJE SANKCIJA U PONEDELJAK

   Izaslanik predsedavajuce OEBS za Jugoistocnu Evropu, generalni sekretar austrijskog ministarstva inostranih poslova Albert Roan, izrazio je danas ocekivanje da ce Evropska unija u ponedeljak ukinuti sankcije Jugoslaviji. 

   Na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru, on je takodje rekao da bi sef francuske diplomatije Iber Vedrin trebalo u utorak da dodje u Beograd kako bi o ukidanju sankcija obavestio jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu. 

   "Najpre mogu da kazem da smo veoma radosni i zadovoljni zbog promene vlasti, koja se u velikoj meri dogodila na miran nacin", rekao je Roan i pozdravio "odgovorni stav" gradjana, kao i pripadnika snaga bezbednosti koji su se uzdrzali od primene sile. 

   On je ocenio da nakon konstituisanja parlamenta i predsednicke inauguracije treba da usledi "prvi korak" koji bi se ogledao u "uspostavljanju institucija vlasti i formiranju nove vlade". 

   "U razgovoru s predsednikom Vojislavom Kostunicom bilo je reci o nizu hitnih pitanja, kao sto je razresenje aktuelne Vlade Srbije, sto bi moglo da se resi raspisivannjem izbora jer se i situacija u Srbiji mora dovesti u vezu s novom situacijom u drzavi", rekao je Roan.

08. 10. 2000. 15:55 GMT+1

DINKIC: 

PAD MARKE REZULTAT KONTROLE

   Izvrsni direktor G17 plus Mladjan Dinkic izjavio je u ponedeljak da je, kao rezultat kontrole koju je DOS uspostavila nad deviznim sektorom Narodne banke Jugoslavije i Zavodom za obracun i placanje, za jedan dan crni kurs nemacke marke pao sa 40 na 22 dinara. 

   Dinkic je na konferenciji za novinare precizirao da je to rezultat rada novog direktora Zavoda za obracun i placanje Zivka Nesica, koji je sprecio podizanje efektive sa racuna bez pokrica. 

   "Mi nismo kao prethodna vlast, mi ne obecavamo, nego radimo", rekao je Dinkic i dodao da je Krizni stab DOS u petak sprecio iznosenje 50 miliona maraka iz zemlje, sto je odlukama pokusala pokriti "nelegalna Savezna vlada".

08. 10. 2000. 14:44 GMT+1

BRITANSKA ŠTAMPA OPŠIRNO O JUGOSLAVIJI

Milosevic je "tokom susreta psovao i da je Kostunicu optuzivao da je pokrao izbore ...

   Britanska stampa u nedelju veliku paznju posvecuje situaciji u Jugoslaviji posle inauguracije novog predsednika Jugoslavije Vojislava Kostunice i povlacenja sa vlasti bivseg predsednika Slobodana Milosevica, javlja Bi-Bi-Si. 

"Sandej tajms" pise da je bivsi predsednik Milosevic tokom sastanka s Vojislavom Kostunicom, koji je u petak odrzan u predsednickoj rezidenciji na Dedinju, "bio besan, osoran i nepristojan". 

Jedan od Kostunicinih saradnika rekao je listu da je Milosevic "tokom susreta psovao i da je Kostunicu optuzivao da je pokrao izbore". 

Umirio se tek kada su mu pruzene garancije da nece biti predat Haskom tribunalu", pise list. 

Posle sastanka s novim predsednikom Jugoslavije, "ponizeni" Slobodan Milosevic zatrazio je od vojnih vazdusnih snaga da pripreme jedan Falkon 50 za let ka Atini. Avion je izvezen iz hangara, ali je Savezna kontrola leta odbila da je dozvoli njegovo poletanje. Sat i po kasnije, "pobledeli" Milosevic pojavio se na Yu-info televiziji i saopstio da je porazen, pise "Sandej tajms".

"Sandej telegraf" pise da je Slobodan Milosevic, dok su demonstranti u Beogradu slavili ulazak u Saveznu skupstinu, naredio jednoj, sebi i dalje lojalnoj specijalnoj jedinici vojske u Nisu, da dodje u prestonicu. List pise da je ova jedinica vec bila na putu ka Beogradu, kada je na razgovor s Milosevicem stigao ruski sef diplomatije Igor Ivanov. Ruski ministar je bio "zaprepascen" kada je cuo za Miloseviceve planove i preneo mu je jasnu poruku ruskog predsednika: "Sto je previse, previse je", rekli su "Sandej telegrafu" ruski izvori. Milosevic se potom "konsultovao sa svojom suprugom" i naredio povlacenje specijalne jedinice, pise list.

"Indipendent" u nedelju pise da je posle jugoslovenskih izbora, pored Milosevica, najveci gubitnik crnogorski predsednik Milo Djukanovic. Njegovo odbijanje da prizna Vojislava Kostunicu za novog predsednika odraz je duboke zlovolje, ocenjuje list. "Cini se da Djukanovicu, naviknutom da ga opisuju kao prozapadnog vodju, sada preti opasnost da postane najneomiljeniji lider u regionu. Osim toga, smena vlasti u Beogradu marginalizovala je uticaj crnogorskog predsednika", pise list.

07. 10. 2000. 22:38 GMT+1

Novi jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica

KOSTUNICA POLOZIO ZAKLETVU

   Novi jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica polozio je u subotu uvece u Beogradu zakletvu cime je zvanicno postao predsednik SR Jugoslavije. Na zajednickoj sednici oba doma parlamenta, Kostunica je polozio zakletvu ciji tekst glasi: "Obavezujem se da cu postovati i sprovoditi Ustav SRJ i savezne zakone, da cu cuvati suverenitet, nezavisnost i integritet SRJ, da cu doprinositi ostvarivanju sloboda i prava coveka i gradjanina i da cu prava i duznosti predsednika Republike izvrsavati savesno i odgovorno".

Novi jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izrazio je u Beogradu nadu da je pred Srbijom i SRJ doba mira i rekao da se nada da ce zajedica Srbije i Crne Gore biti ucinjena cvrscom nego ikad. "Narodima Jugoslavije, posle svih muka i patnji najvise nedostaje mir i spokoj u najizvornijem smislu reci. Nadam se da je to doba pred nama i da cemo u takvoj drzavi moci da se ponesemo sa svim problemima koji stoje ispred nas, koji nisu ni najmanje mali", rekao je Kostunica u prvom govoru nakon polaganja zakletve na zajednickoj sednici oba doma jugoslovenskog parlamenta. "Nadam se da cemo sve probleme u nasoj zajednici uspeti da resimo, da cemo zajednicu izmedju Srbije i Crne Gore uciniti cvrscom nego ikad, da cemo Kosovo staviti jos vise pod nas suverenitet i da cemo nasu zemlju uspeti da vratimo u medjunarodnu zajednicu, ali uspravno, dostojanstveno, postujuci i braneci nase nacionalne interese i dostojanstvo", rekao je Kostunica

08. 10. 2000. 19:03 GMT+1

IZVODI IZ ŠTAMPE: „NAROD MI JE LJUBIO TOCKOVE“

Ispovest Ljubisava Ljube Djokica sa Banovog brda koji je svojim utovarivacem prvi naceo zgrade Skupštine i televizije

Luda je sreca da ga danas, u stvari, ne sahranjujemo, kaZe prijatelj Ljubisava Ljube DJokica, bageriste iz Beograda koji je svojom maSinom, ali malo viSe srcem, odradio najveci deo posla u osvajanju skupStinske i televizijske zgrade u onaj vruci beogradski cetvrtak. Cetiri rupe od metaka na staklima kabine Ljubinog utovarivaca, lim ulubljen od olova i izbuSene dve ogromne gume nedvosmisleno potvrdjuju ove reci. Na sediStu joS stoji njegova jakna koju je na levom ramenu metak pocepao. Cela Srbija je brujala o cacanskom bageru, ali glavni heroj je ipak majstor Ljuba sa svojim utovarivacem. Ovo je njegova prica:

- Svi su me upozoravali da ne idem. Gde ceS, izgubiceS glavu! Bio je dogovor da sa maSinom dodjem pred sediSte Demokratske stranke na Banovom brdu oko 12 sati. Na stovariSte gde mi je bio rovokopac doSao sam ranije, naduvao gume, pripremio maSinu i odvezao je ispred mog stana na Banovom brdu. U medjuvremenu je ovde na stovariSte dolazila policija i traZila me.

Uzalud su mu policajci postavljali zasedu na obliZnjoj raskrsnici. Ljuba je sa okicenom maSinom vec jezdio PoZeSkom ulicom predvodeci nepreglednu kolonu naroda. ProSao je Savskom, Nemanjinom, Kneza MiloSa i najzad parkirao ogromnu skalameriju pred Saveznom skupStinom.

- Tu sam ugasio maSinu. Nisam imao nameru da ruSim, mislio sam da ce to biti mirne demonstracije. Zatrpali su me, niSta nisam video od ljudi. Sve vreme sam bio u kabini sa jednim cicom kog sam pokupio joS na Banovom brdu. Kad je policija pocela da ispaljuje suzavac, narod je krenuo da se povlaci i u jednom trenutku sam ostao sam naspram kordona. Krajickom oka sam spazio neke momke koji su pokuSavali sa strane uci u zgradu. Tad sam sebi rekao: Sta cekaS?! Jesi li ti doSao na paradu ili da neSto zavrSiS ovde?! Upalim maSinu i zbriSem dve Zardinjere da bih doSao do zgrade. Podignem kaSiku i razbijem dva prozora kroz koje se neki momci ubacili zapaljene flaSe benzina. Preko kaSike utovarivaca demonstranti su se ubacivali u zgradu. GuSio sam se u suzavcu i u jednom trenutku sam pomiSljao da odustanem. Opet mislim, sad mi ne gine doZivotna robija od Slobe, daj bar i RTS da „pocistim“. Ako on ostane, ni ovo nisam trebao raditi.

Kad sam uSao u Takovsku, ona je bila prazna. Narod se povlacio niz ulicu, a kordon policajaca ispred televizije je besomucno ispaljivao suzavac. Tri puta sam kretao i stajao, sve dok jedan bradonja koji je bio na blatobranu utovarivaca nije otiSao nazad do SkupStine i doneo mi zaStitnu masku. Sirenom sam upozorio pandure da krecem u napad i podigao kaSiku. Oni su zapucali. Meci su se odbijali od celika, zviZdalo je i fijukalo na sve strane. Posle su mu neki ispricali, a to je bilo i na televiziji, da mi je neki od policijskih oficira priSao s ledja i dva puta pucao u mom pravcu. NiSta ja nisam osetio, samo sam kasnije ugledao dve rupe na staklu iza ledja i isecenu jaknu. Meci su proSiSali kroz otvoreni prozor sa strane. Zaleteo sam utovarivac prema ulazu. Policajci su pobegli unutra, povremeno otvarali vrata i pucali. Spustio sam kaSiku i krenuo da ruSim ulaz. Ulazio sam unutra sve dok mi kabina nije udarila o plocu. Onaj cica pored mene je urlao: „Oslobodili smo televiziju! Narode, ulazi unutra!“ A onda kaZe meni: „Ti nisi svestan Sta si uradio. BeZi nazad na Banovo brdo! Ovi iz opozicije imaju racuna da ti kupe novu maSinu.“ Medjutim, narod je poceo da se penje na maSinu u pokretu. Jedan mi je pao pod tockove ali je, srecom, proSao samo sa slomljenom nogom. Ljudi su se slikali sa mnom, bacali me u vis i ljubili mi tockove. Nikad to ne mogu zaboraviti - zavrSava svoju pricu Ljuba, za prijatelje DZo.

SRUSIO I BIVSU UDBU

Ljuba DJokic zvani DZo je, kako tvrdi, oduvek radio ono Sto niko drugi nije hteo. Tako je pre nekoliko godina, za potrebe jednog gradjevinskog preduzeca sam sruSio zgradu nekadaSnje Udbe u Zarkovu. Uradio sam to sa zadovoljstvom, kaZe. Kad se toj zgradi dodaju SkupStina i televizija, dobar het trik. 

"Blic", 8. oktobar 2000.

pise Ranko Pivljanin

07. 10. 2000. 21:58 GMT+1

BEOGRAD

KONSTITUSAN JUGOSLOVENSKI PARLAMENT

   Oba doma jugoslovenskog parlamenta u novom sazivu u subotu uvece su konstituisana u Beogradu. Vece gradjana jugoslovenskog parlamenta verifikovalo je veceras 119 od 138 poslanickih mandata, dok je Vece republika verifikovalo 39 od 40 mandata. 

   Sporni su mandati poslanika koji su izabrani na Kosovu. Na konstitutivnoj sednici Veca gradjana odluceno je da se verifikacija preostalih 19 mandata poslanika, koji su izabrani sa Kosova, izvrsi naknadno. Na sednici nije izabran predsednik Veca gradjana.

Nesto ranije Vece republika verifikovalo je 39 od 40 mandata. Preostali mandat bice verifikovan naknadno, a razlog je isti kao i za Vece gradjana. 

   Za predsednika veca republika vecinom glasova izabran je poslanik iz redova Socijalisticke narodne partije Crne Gore Srdja Bozovic. On je i ranije obavljao tu duznost. Potpredsednik Veca republika nije izabran. Potpredsednik veca se bira iz redova poslanika iz Srbije. 

    Socijalisticka patija Srbije predlozila je Goricu Gajevic, a DOS Zarka Koraca. Konstitutivne sednice parlamenta odrzane su u kongresnom Centru "Sava" posto je zgrada jugoslovenskog parlamenta ostecena u demonstracijama i neophodno je da se obnovi, prenosi Beta.

07. 10. 2000. 19:17 GMT+1

CESKA REPUBLIKA: 

SRJ POTREBNA BRZA POMOC NEGO NEKADA CEHOSLOVACKOJ

   U naredna dva do tri dana, Ceska ce preduzeti konkretne mere da pomogne demokratiji i obnovi privrede u Srbiji, najavio je ceski drzavni sekretar za evropske poslove Pavel Telicka. 

   Ceski diplomata je u subotu, prilikom posete Parizu, ocenio da je Jugoslaviji potrebna brza i razradjenija pomoc od one koju je Cehoslovacka dobila 1989. godine, a da, pored Zapada, u pomoc treba aktivno da se ukljuce i zemlje u tranziciji. 

   "U slucaju Jugoslavije, vidimo nesto slicno onome sto i nama desavalo 1989. godine, kada se sve odvijalo tako brzo da Evropa nije bila spremna", naveo je ceski diplomata, i dodao da su "nama na pocetku dolazili razni eksperti koji nisu mogli da nas posavetuju, jer jednostavno nisu poznavali nase prilike". 

   Kako prenosi Beta, Telicka je zakljucio da istocnoevropske zemlje bolje poznaju potrebe Jugoslavije jer su i same prosle kroz iskustvo tranzicije, kao i da Ceska mora da SRJ podrzi ne samo politicki, nego i na druge nacine.

07. 10. 2000. 18:42 GMT+1

KRETJEN:

KANADA UKIDA SANKCIJE

   Kanada ce ukinuti sankcije protiv Jugoslavije jer je doslo do demokratske promene, izjavio je kanadski premijer Zan Kretjen, prenosi Fonet. 

   "Uputio sam pismo novom predsedniku Vojislavu Kostunici, cestitao mu, pozeleo sve najbolje i rekao da cemo ukinuti sankcije i pomoci mu koliko god mozemo", rekao je Kretjen.

07. 10. 2000. 18:38 GMT+1

BIL KLINTON: 

CRNI OBLAK NAPUSTIO JE BALKAN

   Crni oblak otisao je sa Balkana, izjavio je americki predsednik Bil Klinton pozdravljajuci preokret u Jugoslaviji kojim je Slobodan Milosevic svrgnut sa vlasti kao "izuzetnu pobedu" naroda. 

   "Ovo je jedna velika eksplozija slobode kao kada je pao Berlinski zid, kada je Leh Valesa poveo radnike u Poljskoj, kada su se promene dogodile u svim ostalim bivsim komunistickim zemljama", rekao je Klinton. 

   Kostunica je "lider koji je cesto javno izrazavao neslaganje sa mnom i mojom politikom, koji je patriotiski nacionalista u svojoj zemlji, ali koji veruje u vladavinu prava i svakako u demokratski proces", rekao je Klinton. 

   Americki zvanicnici ogradili su se od prvobitnog insistiranja da bi Milosevic trebalo sto pre da se nadje pred Medjunarodnim sudom za ratne zlocine u Hagu, navodeci da je prioritet njegovo sklanjanje sa vlasti. 

   Klinton je o Milosevicevom zbacivanju govorio kao o istorijskom dogadjaju, navodeci da je ono dovelo do kraja krvave ere balkanskih ratova koje on poveo u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu. 

   "Crni oblak je otisao, i iako su tenzije i izazovi jos uvek prisutni, perspektive za buducu stabilnost Balkana veoma su se poboljsale", podvukao je americki predsednik.

07. 10. 2000. 18:07 GMT+1

SLOBODAN MILOSEVIC U PETAK SPRECEN DA ODLETI U PEKING?

Milosevic sa suprugom je trebalo direktno iz automobila da se ukrca u avion...

  Manje od sat vremena nakon obracanja Slobodana Milosevica gradjanima Jugoslavije, pojavile su se brojne glasine o tome da bi doskorasnji predsednik sa porodicom mogao da odleti za Kinu i, pri tom, iznese drzavne rezerve zlata. 

   Izvrsni direktor Grupe 17 plus, Mladjan Dinkic, u petak uvece je rekao novinarima kako je ta organizacija dobila prijavu sa surcinskog aerodroma da se u avionu, koji je po redu letenja trebalo da poleti za Peking u 23 casa i deset minuta, nalazi kontejner sa drzavnim zlatnim rezervama. 

   U medjuvremenu, stigla je i dojava da se u avionu nalazi bomba, a spekulacije da je u njemu i Slobodan Milosevic sa porodicom dobile su na intenzitetu. 

   Novopostavljeni direktor Savezne uprave carina, Dusan Zabunovic potvrdio je u sinocnjoj izjavi za Radio B2-92 da je avion tipa DC 10 poleteo ka svojoj destinaciji u 1 sat i 10 minuta, nakon provere prtljaga koju je izvrsila aerodromska policija. 

   Clan Kriznog staba DOS-a, kapetan AVIOGENEX-a Milenko Nikic, kaze za radio B2-92 da je anonimna telefonska prijava stigla od DOS-a. 

   “Prijavljena je bomba u avionu da bismo mogli da izvrsimo pregled”, rekao je Nikic i dodao da je tim avionom trebalo da poleti i Slobodan Milosevic sa suprugom. 

  "Avion je startovao motore, a stepenice su bile pored aviona, i Milosevic sa suprugom je trebalo direktno iz automobila da se ukrca u avion. 

   Posto su tri kontejnera bila spremna za utovar, a nismo znali sta je bilo u njima, mi smo morali da pregledamo, pa smo na neki nacin zadrzali avion dok ih ne pregledamo.

   U njima nije bilo nicega, sve najnormalnije, pa price o zlatu ne stoje", dodao je Nikic.

07. 10. 2000. 14:41 GMT+1

MILOSEVICEV SIN SA PORODICOM OTPUTOVAO U MOSKVU

MARKO MILOSEVIC ODLETEO U MOSKVU KAO MARKO "JOVANOVIC" 

 Sin bivseg predsednika SRJ Marko Milosevic sa zenom i sinom otputovao je u subotu ujutru u 8:30 avionom JAT-a na liniji YU 132 za Moskvu, potvrdio je clan Kriznog staba DOS-aa, kapetan AVIOGENEX-a Milenko Nikic. 

   On je u izjavi za B292 naglasio da “DOS pokriva aerodrom i da su sve informacije koje izlaze verodostojne”. Prema njegovim recima, porodica sina bivseg predsednika SRJ bila je cekirana kao porodica "Jovanovic". 

   "Marko "Jovanovic" je bio vidno preplasen, bled i neobrijan. Kartu na ime 'Jovanovic' licno im je potpisao direktno direktor JAT-a Misa Vujinovic. 

   Nisu imali prtljaga, osim rucnog", kaze Nikic. On je dodao da je u obezbedjenju Marka Milosevica bilo cetiri coveka, od kojih je samo jedan otputovao. 

   Sa obezbedjenjem se nalazio i sef drzavne bezbednosti Rade Markovic koji se, kako tvrdi Nikic, do ulaska Marka Milosevica u avion, krio u VIP salonu na aerodromu. "Bilo je kolega koji nisu hteli da voze ali su na kraju, zbog ostalih putnika, poleteli", dodaje on.

06. 10. 2000. 23:55 GMT+1

MILOŠEVIC JAVNO CESTITAO KOŠTUNICI, PREKO YU INFO TELEVIZIJE

Malo odmora i vise vremena sa porodicom, posebno sa unukom Markom ...
  

 Bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic se preko kanala Yu info obratio gradjanima Jugoslavije, cestitajuci pobedu novom predsedniku Vojislavu Kostunici. 

   Rekavsi da je "upravo dobio sluzbenu informaciju da je Vojislav Kostunica pobedio na izborima", istakao je i da oseca "veliko olaksanje zbog prestanka ogromne odgovornosti koju je nosio citavu deceniju". 

   On je izrazio nameru da se "sada malo odmori i provede vise vremena sa porodicom, posebno sa unukom Markom", ali i da kasnije "pre svega jaca svoju partiju" toliko da na iducim izborima "sigurno pobedi". 

   Osim neverice i radosti sto je kriza na ovaj nacin okoncana, jugoslovenska javnost je zainteresovana za garancije koje je, kako mnogi pretpostavljaju, Milosevic dobio za svoju bezbednost od predsednika Kostunice.

06. 10. 2000. 23:22 GMT+1

PAVKOVIC:

  CESTITKA KOSTUNICI

   Nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Nebojsa Pavkovic uputio je, povodom izbora za predsednika SR Jugoslavije, cestitku Vojislavu Kostunici, saopstila je veceras Informativna sluzba Generalstaba VJ, prenosi Beta. U cestitki general Pavkovic kaze:

   "Postovani gospodine Kostunica, U ime svih pripadnika VJ i u svoje licno cestitam Vam pobedu na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. 

   U burnim dogadjajima proteklih dana nasi gradjani su potvrdili svoju politicku i nacionalnu zrelost i okoncali jos jednu veliku krizu. 

   Pripadnici VJ dosledno postujuci ustavne odredbe nisu ucestvovali u politickim borbama, spremni da prihvate volju gradjana i sve legimitne odluke izbornih organa i institucija. 

   Sigurni smo da cete na ovoj funkciji uciniti sve da se preostali problemi prevazidju civilizacijski i zemlja brzo vrati u normalne privredne i politicke tokove.

   Vojska Jugoslavije ce, kao i do sada, profesionalno i casno izvrsavati sve svoje ustavne obaveze i nastaviti zapoceti proces modernizacije i reorganizacije ka stvaranju moderne, efikasne i respektivne oruzane sile srpskog i crnogorskog naroda i svih gradjana Savezne Republike Jugoslavije. 

   Cestitajuci Vam izbor, zelimo da svoje politicko i drzavnicko umece usmerite ka mirnom i prosperitetnom razvoju nase zemlje na dobrobit svih njenih gradjana".

   Pavkovic je porucio i Patrijarhu srpskom gospodinu Pavlu da VJ postuje volju naroda i da ce se "ponasati u skladu sa Ustavom i interesima svoga naroda" kao i da ce "postovati volju naroda iskazanu na izborima".

    "VJ je svesna tezine situacije u kojoj se nalaze naš narod i drzava. Kao i do sada cinimo sve što je u našoj moci i u skladu sa ovlašćenjima propisanim Ustavom SRJ i saveznim zakonima, da zaštitimo interese našeg naroda", napisao je Pavkovic u odgovoru na današnje otvoreno pismu patrijarha Pavla. 

   "Budite uvereni, vaša svetosti, da će VJ i dalje ostati sigurna brana svakom agresoru na našu otadzbinu, što smo, kao što vam je poznato, i dokazali", napisao je Pavkovic.

06. 10. 2000. 22:41 GMT+1

KOSTUNICA U KONTAKT PROGRAMU NA RTS-U

Novo gostovanje na Radio Televiziji Srbije

   U gostovanju na Radio Televiziji Srbije, novoizabrani predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica je u petak uvece izrazio uverenje da je vojska svesna svoje uloge, da je prihvatila smenu vlasti kao normalnu i nece se prema vlasti odnositi kao prema "partijskom paktu", javlja Beta. 

   Kostunica je rekao da vojska mora biti depolitizovana i dodao da i nova vlast "mora voditi racuna o vojsci, koja je vazna institucija, ali materijalno potcenjena, u teskom polozaju". 

   "VJ je zaista garant stabilnosti, s jedne strane bezbednosti zemlje, sigurnosti od spoljnog napada i krece se u ustavnim okvirima", rekao je Kostunica.

   On je rekao da je potrebno raspisivanje novih izbora za Saveznu skupstinu i izrada novog Ustava SRJ. Sadasnji ustav, usvojen u julu ove godine, Kostunica je oznacio kao "nekonvencionalno resenje". 

   On je ocenio da novim ustavom mogu da se ocuvaju granice zemlje, da se zaustavi komadanje teritorije i da se na delu teritorije koji je samo nominalno pod nasim suverentitetom uspostavi vise suvereniteta. 

   Kostunica je na pitanje da li ce zamrznuti funkciju predsednika Demokratske stranke Srbije rekao da ce biti "predstavnik i predsednik svih gradjana Jugoslavije" i da ce zastupati interese obe federalne jedinice. 

   Izabrani predsednik SRJ je rekao da nije pravilo da predsednik (drzave) treba da zamrzne funkciju predsednika stranke i dodao da se "to ogleda u tome kako covek vlada, kako se ponasa prema svim gradjanima". 

   Prema Kostunicinim recima, "jedna od prvih stvari" koje treba uciniti je uspostavljanje kontakta sa dve politicke strukture u Crnoj Gori i iznalazenje, "u otvorenom dijalogu", nacina kako se moze doci do ustavnih promena i demokratske konstrukcije zajednicke drzave. Kostunica u vecerasnjoj emisiji odgovara na pitanja gledalaca u kontakt programu.

06. 10. 2000. 22:41 GMT+1

MILOSEVIC I PAVKOVIC CESTITALI KOSTUNICI

"Dobro vece"

   Predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Kostunici u petak je izbornu pobedu cestitao dosadasnji jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic, javlja Beta. 

   Pre toga je Kostunica, u Palati Federacije, primio nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije general-pukovnika Nebojsu Pavkovica, koji mu je, takodje, cestitao na izbornoj pobedi. General Pavkovic cestitao je Kostunici na izboru za predsednika Jugoslavije i istakao da se VJ striktno pridrzava ustavnih nadleznosti.

   Nakon toga, Kostunica i general Pavkovic sastali su se sa bivsim predsednikom SR Jugoslavije, Slobodanom Milosevicem. Novinar Bete prisustvovao je njihovom rukovanju. 

   Jedan drugom su se predstavili i rekli " Dobro vece". To je bio njihov prvi susret. Kostunica nikada do sada nije imao direktne niti indirektne kontakte sa Milosevicem. Nakon pozdrava, oni su otisli da razgovaraju u cetiri oka. 

   Pocetku razgovora, nakratko, prisustvovao je general Pavkovic. Kostunica i Milosevic razgovarali su gotovo jedan sat u cetiri oka. 

   Razgovor je vodjen u Beogradu. Posle razgovora sa Milosevicem, Pavkovic je sa Kostunicom otisao u Palatu federacije, gde su nastavili razgovor.

Izabrani predsednik SRJ Vojislav Kostunica potvrdio je da se u petak susreo sa "samim vojnim vrhom" i Slobodanom Milosevicem i rekao da gradjani, sto se tice vojske, "mogu biti potpuno mirni". U gostovanju na Radio-televiziji Srbije, Kostunica je rekao da je potrebno da se ljudi naviknu da dolazi do smene vlasti, da smena treba da bude "mirna, bez potresa, natezanja" i dodao da je imao "odgovarajuce susrete sa samim vojnim vrhom", sa Milosevicem i da ocekuje da ce susreta biti jos. "Veoma je vazno da se sve politicke snage naviknu na komunikaciju i normalan razgovor, kao nesto svojstveno politickom zzivotu, bez teskih reci, sukoba", kazao je izabrani predsednik SRJ. Kostunica je rekao da "to pocinje da se desava" i pomenuo kontakte sa Socijalistickom narodnom partijom i liderom Srpske radikalne stranke Vojislavom Seseljem. On je kazao da su gradjani u Srbiji suoceni sa "prvim transferom vlasti", te je zbog toga bilo "mnogo potresa".

06. 10. 2000. 22:04 GMT+1

IVANOV - KOŠTUNICA

IVANOV PRENEO PUTINOVU CESTITKU KOŠTUNICI

  Ministar spoljnih poslova Rusije Igor Ivanov izjavio je u petak u Beogradu da je izabranom predsedniku SRJ Vojislavu Kostunici preneo cestitke predsednika Rusije na izbornoj pobedi. 

   Ivanov je, nakon razgovora sa Kostunicom u Palati federacije, rekao novinarima da je Kostunici preneo Putinove pozdrave i cestitke na izbornoj pobedi. 

   Kostunica je izrazio ocekivanje da je izborna kriza "iza nas" i da je na izborima u SRJ pobedio narod. 

   Ruski predsednik Vladimir Putin pozeleo je uspeh izabranom predsedniku SRJ Vojislavu Kostunici u obavljanju funkcije predsednika Jugoslavije. 

   "U ovom istinski sudbonosnom trenutku za prijateljsku Jugoslaviju, izrazavam nadu da cete kao lider demokratskih snaga, koji je preuzeo na sebe odgovornost za buducnost jugoslovenskog naroda, uspeti da ucinite sve kako bi se prevazisla unutrasnjopoliticka kriza, koja je pogorsala ionako teske posledice spoljnjeg mesanja u unutrasnje stvari SRJ", navodi se u pismu Putina upucenom Kostunici, koje je prenela pres-sluzba Kremlja, javlja Beta. 

   "Rusija ce se, kao i ranije, stalno i cvrsto zalagati za bezuslovno ocuvanje nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalne celovitosti, mira i bezbednosti u Jugoslaviji i na Balkanu u celini, i jugoslovenski narod moze i dalje racunati na nasu podrsku", navodi se u pismu Putina.

06. 10. 2000. 21:58 GMT+1

IVANOV - MILOŠEVIC: 

NASILJE I RUSILACKI NEREDI - UGROZAVANJE DRZAVE

   Slobodan Milosevic je razgovarao u petak u Beogradu sa sefom ruske diplomatije Igorom Ivanovom, prenela je televizija JU Info, emitujuci video-snimak sa tog susreta. 

   Ta televizija, ciji je osnivac Vlada SRJ, prvi je domaci medij koji je objavio snimak sa susreta Milosevic-Ivanov. 

   U saopstenju iz Milosevicevog kabineta sa sastanka navodi se da su Milosevic i Ivanov razgovarali o "aktuelnoj situaciji u SRJ" i da je "ocenjeno" da "nasilje i rusilacki neredi predstavljaju ugrozavanje funkcionisanja drzave i njeno slabljenje, sto je jedino u interesu njenih neprijatelja". Saopsteno je takodje da je ministar Ivanov "naglasio zelju i interes Rusije da se aktuelni problemi u SRJ prevazidju mirnim putem i uz postovanje Ustava i zakona, bez ikakvog mesanja sa strane". 

   "Jedino resenje je u postovanju ustava i zakona, bezbednosti svih gradjana i mirnom resavanju svih pitanja u skladu sa nacionalnim i drzavnim interesima", navodi se u saopstenju. 

   Saopsteno je, takodje da Rusija, za koju se kaze da je prijatelj Jugoslavije i njenog naroda, zalaze za mirno i demokratsko resenje, koje ce omoguciti da SRJ nastavi "nezavisan svestrani drustveni i ekonomski razvoj, cemu ce i sama pomagati kroz dalju intenzivnu saradnju", prenosi Beta. Nesto pre 16 h ministar inostranih poslova Rusije razgovarao je i sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve gospodinom Pavlom

06. 10. 2000. 19:23 GMT+1

SAVEZNI USTAVNI SUD

  ... POTVRDIO POBEDU KOSTUNICE

   Savezni ustavni sud dostavio je Demokratskoj opoziciji Srbije i Demokratskoj stranci Srbije resenje po kojem je nesporno potvrdjena pobeda Vojislava Kostunice u prvom krugu predsednickih izbora 24. septembra, izjavio je agenciji Beta Bozo Prelevic, clan strucnog tima koji je zastupao DOS pred Saveznim ustavnim sudom. 

   On je rekao da je, prema resenju Saveznog ustavnog suda, utvrdjeno da je u radu Savezne izborne komisije bilo nepravilnosti, kao i da su ponisteni izbori za predsednika SRJ na svim mestima na Kosovu na kojima biracka mesta nisu ni otvorena, a SIK je uzela u obzir kao da je u njima odrzano glasanje. 

   Sud je, kako je rekao Prelevic, potpuno prihvatio navode iz zalbe DOS na resenje SIK-a o konacnim izbornim rezultatima predsednickih izbora.

06. 10. 2000. 01:03 GMT+1

NOVI PREDSEDNIK SRJ OBRATIO SE GRADJANIMA NA RTS-U

Pocinje zivot u novoj demokratskoj Srbiji ...

   Izabrani predsednik SRJ Vojislav Koštunica u cetvrtak oko 23 sata prvi put od izbora 24. septembra obratio se gradjanima na Radio-televiziji Srbije. 

   Koštunica je rekao da se u Srbiji "pred nasim ocima stvara demokratska vlast za koju je Srbija glasala 24. septembra". 

   "Nas zivot je proteklih godina bio isuvise uzbudljiv. Narod se uzeleo spokoja i normalnosti. 

   To je nesto sto sam video na licima ljudi tokom predizborne kampanje", rekao je Koštunica. 

   On je rekao da ce u beogradskom parlamentu biti ostvarena puna saradnja sa dosadasnjom gradskom vlascu. 

   Kostunica je izrazio uverenje da ce "vrlo brzo" doci na svoje radno mesto. 

   On je ocenio da je Slobodanu Miloševicu bilo mnogo lakse da razgovara i pregovara sa stranim silama nego sa politickim oponentima u zemlji. 

   "Ispoljio je potpunu nesposobnost da komunicira sa delom naroda koji misli drugacije", rekao je Koštunica za Slobodana Miloševica. 

   On je rekao da ce kao predsednik SRJ biti predsednik svih gradjana, bez obzira na njihovo politicko opredeljenje. 

   Koštunica se zauzeo za uredjivacki koncept drzavne televizije koji ce biti otvoren za sva politicka misljenja. 

   "Dajem rec da ce se cuti svaki drugi glas u Srbiji. 

   Ni jedna televizija ne sme biti partijska. 

   Ona treba da predstavlja ogledalo narodnog raspolozenja", rekao je Koštunica.

06. 10. 2000. 00:25 GMT+1

"NOVA RTS"

OKO 21 POCELO EMITOVANJE PROGRAMA
 
    Na frekvencijama prvog, drugog i treceg programa drzavne televizije od cetvrtka u 21 sat emituje se program "Nove RTS". 
   Oko 23 sata gost u studiju bio je novoizabrani predsednik SRJ Vojislav Kostunica. Intervju sa njim prenosile su sve televizije u Beogradu, osim Studija B i Art kanala.

   Posto su demonstranti upali u zgradu "Politike", ta televizija je pocela da izvestava o dogadjajima na beogradskim ulicama, a u prvoj emisiji "oslobodjene Politike" gostovali su lideri DOS-a Zarko Korac i Slobodan Orlic. 
   Strajkacki odbor "Politike" za petak je najavio "oslobodjeno" izdanje tih novina. BK TV takodje izvestava o protestima u Srbiji, a TV Novi Sad emituje obavestenje da ova televizija ponovo pripada gradjanima.

   Na 62. UHF kanalu tokom dana je pocela da emituje program nova televizija "Vracar" koja prikazuje nemontirane snimke dogadjaja ispred Savezne skupstine.

   Voditelj Televizije Studio B Marko Jankovic saopstio je da je ta kuca slobodna i da trazi priznavanje ponede Vojislava Kostunice na izborima. NTV Studio B izvestava o dogadjajima na beogradskim ulicama.

06. 10. 2000. 00:20 GMT+1

MILAN ST. PROTIC GRADONACELNIK

Odrzana konstitutivna sednica Skupstine grada Beograda

   U cetvrtak je odrzana konstitutivna sednica Skupstine grada Beograda. 

   Za predsednika Skupstine grada izabran je Milan St. Protic

05. 10. 2000. 23:09 GMT+1

Na slobodnoj RTS

Prvi gost Nebojša Covic

Jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije Nebojša Covic prvi se obratio gradjanima putem Radio-televizije Srbije nakon što je ta televizija objavila da je pocela "novi program". Prenosimo integralno Covicevo obracanje gradjanima.

"Poštovani gradjani Srbije i SRJ pripala mi je cast, a imam i licno zadovoljstvo da vam se obratim u ovom istorijskom trenutku i da vam saopštim ono što ste dugo ocekivali. Srbija je od ovog trenutka demokratska zemlja. Ona pripada svima vama, ona pripada pre svega svojim gradjanima, Evropi i svetu. Danas je u Beogradu narod Srbiju vratio sebi. Došli su gradjani iz svih naših krajeva da ucestvuju u tom znacajnom i krupnom istorijskom poslu, kako bi sproveli volju naroda iskazanu 24. septembra.

Policija i vojska se u velikom broju pridruzila gradjanima. Obracam se zato, u ovom trenutku, svima onima širom Srbije koji ne znaju šta se dogodilo, da se odmah pridruze narodu i uspostave demokratsku vlast. 

Narod je odbranio Ustav, narod nije uzeo vlast na ulici, nego na izborima, a odbranio je Srbiju od diktatora i od diktature. Od ovog trenutka policija i vojska moraju da napuste kopove REIK-a Kolubara ako to vec nisu uradili. Demokratska Srbija je pobedila, u novoj Kolubarskoj bici.

RTS, kao simbol nasilinicke i nedmokratske vlasti je od ovog trenutka oslobodjena i pripada svima vama, a pre svega istini. 

Pozivam i predstavnike svih ostalih medija i politickih stranaka koji još uvek nisu stali na stranu naroda, da to odmah ucine. Posebno se obracam predstavnicima politickih stranaka i organa vlasti lokalnih i drugih koji pripadaju SPS-u, JUL-u i SRS da je stav DOS da nikakvog politickog revanšizma nece biti, jer je Srbija od danas demokratska.

U njoj će vaziti pravo na razlicita misljenja, ali ona mora biti pravna, drzava u kojoj ce zakoni vaziti podjednako za sve. Policija, vojska i svi drugi organi treba da nastave da rade svoj posao, a to je ocuvanje reda i sigurnosti gradjana, obezbedjenje od pljački objekata i imovine, kao i zaštita od svih vidova zloupotrebe.

Moramo pod hitno uspostaviti norme civilizovanog demokratskog društva. Moramo pod hitno prestati sa pljackama, kradjama i provalama. Moramo sacuvati naš lepi Beograd i našu prelepu Srbiju. 

Ovo je demokratija, ne haos. Republickim organima savetujemo da budu kooperatvini u uvazavanju suštinski nove realnosti u ovoj zemlji. Nemojte da slucajno nekom padne na pamet da krade narodnu muku i imovinu, jer ce za to biti kaznjen svako ko to pokuša. Dosta je bilo kradje i kriminala.

Zahvaljujem se u ime DOS narodu na iskazanom poverenju 24. septembra i na odbrani te svoje politicke volje, danas, istorijskog 5. oktobra 2000. godine. Sretna vam, poštovani gradjani, demokratija, sretna vam sloboda, a uskoro ce vam se obratti novoizabrani predsednik SRJ dr Vojislav Koštunica".

05. 10. 2000. 22:42 GMT+1

VUK DRASKOVIC: 

SRECAN SAM ALI I TUZAN

  Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic rekao je u cetvrtak uvece da je "veoma srecan zbog toga sto diktatorski i teroristicki rezim Slobodana Milosevica zivi svoje poslednje minute". 

   "Ovo je pobeda naroda Srbije, ne samo demokratske opozicije i demokratskih snaga, nego naroda Srbije. 

   Istovremeno moja radost osencena je tugom zbog cinjenice da, iz poznatih razloga, ciji je uzrocnik upravo teroristicki rezim koji umire, nisam danas fizicki bio prisutan u Beogradu", rekao je Draskovic agenciji Beta. 

   On je rekao da je "zalostan i zbog cinjenice sto ovaj veliki dan nisu docekale desetine clanova SPO koje su za poslednjih desetak godina ubijene od strane dosadasnjeg rezima u Srbiji". 

   "Zelim da cestitam narodu, svojim kolegama iz opozicije koji vise nisu opozicija i novom predsedniku SRJ Vojislavu Kostunici", rekao je Draskovic.

05. 10. 2000. 22:25 GMT+1

RADIO INDEX 

PRVO ZASEDANJE SAVEZNOG PARLAMENTA

   PREDSEDNIK SRJ VOJISLAV KOSTUNICA NAJAVIO DA CE PRVO ZASEDANJE SAVEZNOG PARLAMENTA, KOJIM CE NAJVEROVATNIJE PREDSEDAVATI DRAGOLJUB MICUNOVIC, BITI ODRZANO ZA NEKOLIKO CASOVA. 

   TRI OSOBE RANJENE IZ VATRENOG ORUZIJA TOKOM DANASNJIH DEMONSTRACIJA U BEOGRADU. 
   LOKALIZOVANI POZARI U SAVEZNOJ SKUPSTINI I RTS-u. 
   GRADjANI ISKULJICILI TRI OMETACA RADIO INDEXA I RADIO PANCEVA NA PALATI BEOGRAD. 
   NA BEOGRADSKIM ULICAMA U TOKU ZAJEDNICKO SLAVLJE GRADJANA I POLICIJE. 
   DOS POZVAO SVE UCESNIKE DANASNJIH PROTESTA DA SE NE RAZILAZE DO JUTRA...

EKSKLUZIVNO!!!
INDEXOVO POZORISTE
- Hit pesma - MP3
  Cihu, cihu ...

05. 10. 2000. 22:21 GMT+1

DVOJE POGINULIH U BEOGRADU

Prema evidenciji klinike Anlave

  Jedna devojka i jedna starija osoba su poginule, tri osobe su ranjene iz vatrenog oruzja, a oko sto ljudi je povredjeno u nemirima u Beogradu, saznaju Radio B2-92 i Beta od direktora klinike "Anlave" Slobodana Ivanovica i u Klinickom centru. 

   Ivanovic je potvrdio da je devojka pregazena bagerom ispred Savezne skupstine. Jedna starija osoba je umrla od srcanog udara, saznao je B2-92 od dezurnog tehnicara u Klinickom centru. 

   Ivanovic je dodao da tri osobe imaju prostrelne rane od vatrenog oruzja, a oko stotinu ih je lakse i teze povredjeno. 

   Osobe s prostrelnim ranama vec su operisane u Klinickom centru Srbije, i kako je Ivanovic preneo misljenje direktora Prijemnog odela KCS Vladimira Djukica, za sada se osecaju dobro. 

   Gradjani nisu ranjeni u obracunu s policijom, vec nakon preuzimanja oruzja od pripadnika policije. Ivanovic je rekao da su teze povrede bile uglavnom povrede glave, a lakse trovanja od suzavca, uganuca i posekotine.

05. 10. 2000. 19:25 GMT+1

KOŠTUNICA:

PONOSAN SAM STO STE ME IZABRALI

   Obracajuci se okupljenima sa "Oslobodjena Srbijo!", novoizabrani predsednik SRJ Vojislav Kostunica rekao je da od ovog dana vazi pravilo:

   "Ni jedan glas ne sme da se izgubi, ni jedan glas ne sme da bude ukraden." 

 "Ponosan zbog vaseg glasa 24. septembra, ponosan sto sam gradjanin Srbije i sto ste mi ukazali poverenje i izabrali za predsednika SRJ.  

   To sam zahvaljujuci vasim glasovima, i osnovnom pravilu demokratije da odlucuje narod i volja naroda, i tako je bilo 24. septembra. 

   A tada je na izbore ceo narod izasao sa jednom recju, koja glasi "mir". 

   Mir medju nama, mir izmedju Srbije i Jugoslavije i celog sveta, mir izmedju Srbije i Crne Gore. 

   Ali postoji jedan covek medju nama, koji vec godinama unosi nemir i nespokoj, strah i nesigurnost u ovaj narod, koji nas je vodio u ratove, a sad bi da zarati sa sopstvenim narodom zato sto je na izborima izgubio", rekao je Kostunica. 

   On je pozvao na mir, "nikakvo razbijanje, nanosenje stete, ovo je nas grad. Ovo je nas grad, nas Beograd,m nasa Srbija, nasa Pobeda". 

   DOS je pozvao gradjane Srbije da ostanu na trgovima i ulicama "sve dok on ne ode", ali i da se uzdrze od svakog nasilja i rusenja. Episkop Atanasije Rakita okupljenima je preneo blagoslov Patrijarha SPC Pavla, i njegovu poruku u kojoj se konstatuje da je "narod je uspeo da izabre svog pravog predsednika, Vojislava Kostunicu". 

   On je pozvao sve odgovorne u vlasti da "mirno i dostojanstveno prihvate rezultate izbora". 

   "Apelujemo da do smene vlasti dodje na miran, dostojanstven i civilizovan nacin. 

   Da ocuvaju svoj obraz pred narodom i pred celim svetom. 

   Zato pozivamo sve odgovorne i dobronamerne ljude, koji su trenutno van vlasti da se maksimalno zalazu da ne dodje do nereda ili prolivanja bratske krvi", stoji u poruci koju je gradjanima procitao episkop Atanasije Rakita, javlja Radio B2-92.

05. 10. 2000. 18:34 GMT+1

SKUPSTINA U PLAMENU !

SKUPSTINA OSVOJENA, GORE PARLAMENT I ZGRADA RTS 

   Savezna skupstina gori na vise mesta, a DOS je saopstio da je narod osvojio parlament, javlja reporter Radija B2-92 sa lica mesta. 

   Oko 15 i 30, za vreme govora Vladana Batica, masa je probila kordon policije ispred Skupstine i provalila do samih vrata Saveznog parlamenta. Iz Skupstine je ispaljena ogromna kolicina suzavca,pa su se ljudi povukli na Terazije i u drugim pravcima. 

   U medjuvremenu, sa zadnje strane parlamenta, iz Kosovske ulice, takodje je ispaljen suzavac. Masa je i ovde pokusala da probije u zgradu, a policijski kordon koji se nalazio ispred zgrade. u Kosovskoj ulici nije zeleo da intervenise. 

   U Kosovskoj ulici demolirani su policijski automobili, a iz tog pravca cula su se cetiri pucnja iz vatrenog oruzja i jedna ekspolizja. 

   Za sada nema informacija ko je pucao. Prema podacima klinike Anlave, za sada je registrovano devet povredjenih tokom stampeda posle izbacivanja suzavca. U 5 sati gradjanima ispred parlamenta trebalo bi da se obrati Vojislav Kostunica. 

   Masa ljudi vraca se iz pravca Terazija ka platou ispred savezne Skupstine, a iz zgrade parlamenta narod baca slike Slobodana Milosevica, razdragani ljudi se nalaze na prozorima skupstine i masu zastavama, mada su susedni prozori i dalje u plamenu.

   Deo gradjana posao je bagerom na zgradu Radio televizije Srije, gde ih je docekao kordon policajaca i odbio velikim kolicinama suzavca, javlja reporeter Radija B2-92. Iza skupstine gore demolirani automobili, a barikade se nalaze sve do Svetogorske ulice. Policija baca suzavac i u ulici 27. marta.

   DOS je pozvao na smirivanje situacije gradjane, kao i vojsku i policiju. Prema recima predstavnika DOS, upad u skupstinu nije bio u planu danasnjeg protesta. U Saveznoj skupstini gori deo suterena i podrum, a vatrogasci su na putu ka zgradi, javlja Radio.

   Kako javlja reporter Radija B2-92, i zgrada RTS gori. 

   Bager koji su sa sobom u Beograd dovezli cacani, pokusao je da se probije do zgrade RTS, a iz zgrade je otvorena rafalna paljba. 

   Ispred RTS u Takovskoj ulici kuljaju ogromne kolicine suzavca. Iz pravca RTS vijori se gust crni dim, a prema neproverenim informacijama, policija je napustila tu zgradu. 

   Nekoliko spratova zgrade je u plamenu, a deo policajaca se predao gradjanima i sproveden je u zgradu MUP u Ulici Majke Jevrosime, koju su zauzeli gradjani. Jedno vojno oklpono vozilo primeceno je da se krece iz pravca Slavije ka Terazijama, javlja Radio. 

   Kako je Radiju B2-92 rekao Ljubomir Tadic, bivsi nacelnik Generalstaba Momcilo Perisic nalazi se na Slaviji i pregovara sa pripadnicima VJ.

   Policijska stanica u ulici Majke Jevrosime takodje je osvojena, a prema neproverenim informacijama, gradjanima se prikljucilo oko dvadesetak policajaca, javlja reporter Radija B2-92.

05. 10. 2000. 09:56 GMT+1

PROTESTI I BLOKADE U SRBIJI

Veliki protestni miting pocece u 15h ispred Savezne skupstine

   U 15 sati, ispred zgrade Savezne skupstine, pocece veliki protestni miting Demokratske opozicije Srbije zbog nepriznavanja izbornih rezultata. 

   Kako je najavljeno, na miting ce doci pristalice opozicije iz citave Srbije. Kolona od osam autobusa pristalica DOS-a iz Kraljeva krenula je put Beograda u 7 casova, a sa njima zajedno i kolona autobusa Kosmet-tursa u kojoj se nalaze pripadnici MUP-a, javlja dopisnik ANEM-a iz tog grada. 

   Vec posle nekoliko kilometara kolona pristalica DOS-a naisla je na policijsku blokadu puta sa oko 80 policajaca sa opremom za intervenisanje.    
Posto je policija odbila da ukloni protivpozarnu cisternu kojom je blokiran put, gnevni gradjani izasli su iz autobusa, prevrnuli cisternu, pokidali telefonske kablove udarivsi u jednu banderu, a zatim je kordon probijen autobusima. 

   Policija se uklonila tik ispred autobusa koji su krenuli. Izvestac ANEM-a javio je da se kolona ubrzo posle probijanja blokade spojila s kolonom pristalica DOS-a koja je krenula iz Cacka, a da ih gradjani koji stoje uz put pozdravljaju.

   Kolona od sedam autobusa sa pristalicama Demokratske opozicije Srbije iz Pozege i Arilja, koji su se uputili ka Beogradu, ujutru oko 8 h prosla je policijsku blokadu kod Lucanskog tunela, javlja dopisnik Radija B2-92.      

   Policija se uklonila kako bi autobusi prosli, te nije bilo incidenata.

   Kolona koja se iz Cacka jutros uputila na miting u Beograd probila je blokadu u Majdanu na Rudniku, javlja Beta. 
   Policija je blokirala Ibarsku magistralu sa dva kamiona, i postavila kordon u kojem je bilo 50 policajaca u pancirima i sa stitovima. 
   Gradjani su odgurali kamione sa puta, a policija nije intervenisala dok su to radili.

   Oko stotinu gradjana Kosjerica krenulo je u Beograd preko Pozege i Cacka, gde ce se sacekati konvoj iz Uzica. 
   Kako Radiju B2-92 javljaju iz staba Demokratske opozicije Srbije iz Kosjerica tunel ispred Guce i Lucana je blokiran od strane MUP-a, pa ce kolona tako krenuti obilaznim putem.

05. 10. 2000. 01:28 GMT+1

DJINDJIC: 

SRBIJA DOLAZI U BEOGRAD

   Vise hiljada Beogradjana okupilo se u sredu uvece u centru grada pripremajuci se za centralni skup Demokratske opozicije Srbije u cetvrtak u 15 casova ispred Skupstine Jugoslavije, gde ce od aktuelnih vlasti biti zatrazeno konacno priznavanje izbornih rezultata za predsednika Jugoslavije. 

   Menadzer Demokratske opozicije Srbije Zoran Djindjic, oznacio je da u Beogradu i Srbiji pocinje zavrsna faza visednevnih protesta gradjana, sve do priznavanja izbornih rezultata za predsednika Jugoslavije i ustolicenja Vojislava Kostunice za predsednika zemlje. 

   Obracajuci se gradjanima Beograda Djindjic je rekao: 

   "Srbija dolazi u Beograd da saopsti Beogradu sta misli. 

   Iz svih centralnih pravaca doci ce desetine hiljada vasih sugradjana koji su proteklih cetiri dana branili i nase i svoje dostojanstvo i u 15 casova ih ocekujemo na ispred Savezne skupstine. 

   Svima treba da bude jasno da taj narod dolazi u Beograd da obavi posao - da se priznaju izborni rezultati i taj narod ocekuje od institucija vlasti da se opredele na cijoj su strani. 

   Treba to da pokazemo celom svetu, ako treba ceo dan i celu noc, u petak, u subotu i da niko od nas ne ode sa svoga mesta dok ne dobiju ono sto je pravo naroda", rekao je Djindjic.

04. 10. 2000. 23:03 GMT+1

Otvoreno pismo Vojislava Koštunice Slobodanu Miloševicu

Integralni tekst:

   "Gospodine Miloševicu,

Teško da ima svrhe da Vam objašnjavam koliko je dramaticno stanje u zemlji. Ubedjen sam da to dobro znate, jer ste se na tom planu ozbiljno angazovali. Posle pogubnih sankcija, zlocinackog natovskog bombardovanja prvo Republike Srpske i potom SRJ, sada nas je zadesila i opasnost od otvorenih sukoba u samoj Srbiji.

DOS i ja, koji sam na predsednickim izborima 24. septembra ove godine ucestvovao kao njen kandidat, ponudili smo racionalan izlaz iz krize. Zbog bitne razlike u izbornim rezultatima Savezne izborne komisije (SIK) i DOS, kao i zbog ocigledne cinjenice da izveštaj SIK obiluje greškama u racunu, predlozili smo da se izvrši ponovno brojanje glasova. Predlozili smo, takodje, da u tom brojanju aktivno ucestvuju predstavnici prijateljskih zemalja.

Ni na jedan od tih predloga niste odgovorili. Jednostavno ste se oglušili o izbornu volju više od dva i po miliona gradjana Srbije. 
Umesto toga, proglasili ste nekakav drugi krug, samo zato što niste spremni da se pomirite sa prostom cinjenicom da nicija sveca nije gorela do zore i da je svaka vlast, u suštini smenjiva, samo se nacini smenjivanja razlikuju.

Mi ni u kakav drugi krug ne mozemo da idemo, jer bismo time postali saucesnici u kradji birackih glasova. Prevara iz prvog kruga ne moze se poništiti drugim, petim ili ko zna kojim krugom. Naprotiv, prevara bi se time samo produbila i uvecala, a ja bih rizikovao da izgubim iskazano poverenje biraca. Nas dvojica smo sušte suprotnosti. Ne znam jeste li kadri da shvatite koliko mi je stalo do poverenja, koliko me ono obavezuje i koliko se njime ponosim.

Gospodine Miloševicu,

Proletos sam Vam pisao, trazeci raspisivanje izbora. Istina, ja sam trazio slobodne i demokratske izbore na svim nivoima, a Vaši perjanici su raspisali neslobodne, nedemokratske i delimicne izbore. Ipak, i na njima smo ucestvovali, kao odgovorni i casni ljudi, procenivši da je sudbina drzave vaznija od izbornih uslova. I na takvim neslobodnim izborima, meni su gradjani iskazali poverenje.

Verujte mi, bolje bi bilo da to priznate - za Srbiju, Jugoslaviju, narod, Balkan, Evropu, ali i za svakog gradjanina naše zemlje, ukljucujuci i Vas i mene.

Srbiji, celom našem narodu, zaista je dosta sukoba, patnji i stradanja. Zasluzujemo bolje".

04. 10. 2000. 22:26 GMT+1

PROTESTI U BEOGRADU

Blokade i dalje traju...

   Protesti desetina hiljada gradjana u vecini gradova Srbije zbog neprizvavanja izborne pobede kandidata opozicije Vojislava Koštunice nastavljani su u sredu. 

   Kolona od nekoliko desetina hiljada ljudi, medju kojima je i mnoštvo studenata, došla je u Studentski grad na Novom Beogradu, gde ih je docekalo oko 1.000 ljudi. 

U Sremskoj Mitrovici, Kikindi, Zrenjaninu, Backoj Palanci su blokirani putevi, a hiljade gradjana su u štrajku. 

   U Majdanpeku je u štrajk stupilo svih 3,000 radnika rudnika bakra.

   Više hiljada Kragujevcana pozvalo je danas pripadnike policije, ispred lokalnog SUP-a da se pridruze gradjanskim protestima zbog odbijanja vlasti da priznaju poraz Slobodana Miloševica na izborima. 

   Magistralni put od Uzica prema Zlatiboru i Podgorici bio je blokiran tri sata. 

   U Leskovcu je demonstriralo oko 5,000 radnika, Pirotu oko 5,000, a u Valjevu su blokirane saobracajnice. 

  Zamenik sekretara Izborne komisije kruševacke izborne jedinice Miroslavka Bigovic podnela je Saveznoj izbornoj komisiji ostavku, uz obrazlozenje da je u obradi rezultata glasanja bilo manipulacija. 

Oko 8,500 gradjana okupilo se na mitingu u Mladenovcu. 

   U Nišu se 27 sudija opštinskog suda pridružilo advokatima u štrajku. 

   Grupe nastavnika Arhitektonskog fakulteta i Fakulteta politickih nauka u Beogradu obustavile su sve nastavne aktinvosti.

04. 10. 2000. 21:48 GMT+1

Koštunica u Tamnavi

Ne odustajemo od izborne pobede

Predsednik Republike Vojislav Koštunica rekao je veceras, pred oko 25.000 radnika i gradjana na površinskom kopu "Tamanava-istok", da nece odustati od izborne pobede.

   "Narod se digao da bi odbranio svoje glasove. Zajedno smo okrenuli novi list srpske istorije", kazao Koštunica i naglasio da ce izborna pobeda biti odbranjena. 

   "Pristali smo da izađemo na izbore pod njegovim uslovima (Slobodana Miloševica) i na tim izborima smo ga potukli. 

   Od tog rezulata necemo odustati", rekao je Koštunica. On je naglasio da u "ovoj drzavi ustavni poredak ruše oni koji su ga napisali".

   Tokom govora, okupljeni su skandirali "Vojo, Vojo" i pevali "Spasi Srbiju iz ludnice, Koštunice".

Koštunica je optuzio vlasti da "izazivaju nemire, zbog jednog coveka koji je izgubio izbore".
   "Srbija će dobiti mir i spokojstvo kada ode Miloševic", naglasio je Koštunica i pozvao štrajkace da izdrze.

   Štrajkacima u "Tamnavi-istok" tokom popodneva i veceri pridruzilo se više hiljada gradjajana, koji su došli iz raznih krajeva. Oni štrajkacima donose hranu, cigarete i sokove.
Koštunica je, po završetku govora, krenuo ka Nišu, gde veceras ima zakazan miting.
Radnici "Kolubare" i građani, njih oko 25.000, ostalo je na površinskom kopu. Predstavnici štrajkackog odbora kazu da će gradjani ostati sa njima cele noci.

02. 10. 2000. 20:33 GMT+1

MILOŠEVIC NAPADA LIDERE DOS

"Gradjani su duzni da znaju, da ucescem u subverziji kojoj je cilj sploljna dominacija nad njihovom zemljom odnosno okupacija njihve zemlje, snose istorijusku odgovornost za gubljenje kontrole nad sopstvenim zivotom."

   Jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic obratio se u ponedeljak putem Radio-televizije Srbije obratio gradjanima Jugoslavije. 

   Emitujemo tekst njegovog govora u celini:

   "Postovani gradjani, pred drugi krug izbora zelim da vas na ovaj nacin upoznam sa svojim vidjenjem politickih prilika u nasoj zemlji, posebno u Srbiji. 

   Kao sto i sami znate, punu deceniju traju napori da se celo Balkansko poluostrvo stavi pod kontrolu nekih zapadnih sila. 
   Veliki deo tog posla je obavljen uspostavljanjem marionetskih vlada u nekim zemljama, pretvaranjem tih zemalja u zemlje ogranicenog suvereniteta ili lisene svakog suvereniteta. 

   Zbog naseg otpora takvoj sudbini za nasu zemlju, mi smo bili izlozeni svim pritiscima kojima u savremennom svetu ljudi mogu biti izlozeni. Broj i intenzitet tih pritisaka umnozavao se kako je vreme prolazilo. 

   Sve iskustvo u drugoj polovini 20-veka koje velike sile imaju u rusenju vlada, izazivanju nemira, podsticanju gradjanskih ratova, kompromitovanju i likvidiranju boraca za nacionalnu slobodu, dovodjenju drzava i naroda na rub siromastva - sve je to primenjeno na nasu zemlju i nas narod. 

   Dogadjaji koji su organizovani za nase izbore su takodje deo te organizovane hajke na zemlju i narod, zato sto su nasa zemlja i narod barijera uspostavljanju potpune dominacije na Balkanskom poluostrvu. U nasoj javnosti je vec dugo prisutna grupacija koja, pod imenom opozicione politicke partije demokratske orijentacije, zastupa interese vlada koji su nosioci pritisaka na SRJ, a posebno na Srbiju. 

   Ta grupacija se na ovim izborima pojavila kao Demokratska opozicija Srbije. 
   Njen stvarni sef nije njihov kandidat za predsednika drzave, njen dugogodisnji sef je predsednik Demokratske stranke i saradnik vojne alijanse koja je ratovala protiv nase zemlje. 

   On svoju saradnju sa tom alijansom nije mogao ni da sakrije. Uostalom citavoj nasoj javnosti je poznat njegov apel NATO paktu da se Srbija bombarduje onoliko nedelja koliko je neophodno da bi se njen otpor slomio. 

Na celu tako organizovane grupacije na ovim izborima nalazi se, dakle, zastupnik vojske i vlada koje su nedavno ratovale protiv Jugoslavije. 
Zastupajuci te interese, iz ove grupacije su nasoj javnosti poslate poruke da ce sa njima na celu Jugoslavija biti izvan svake opasnosti od rata i nasilja, da ce doci do ekonomskog prosperiteta, vidno i brzo ostvarenog viseg standarda, takozvanog povratka SRJ u medjunarodne institucije i tako dalje. 

    Postovani gradjani, moja je duznost da vas javno i na vreme upozorim da su ta obecanja lazna i da stvari stoje obratno, jer upravo nasa politika garantuje mir, a njihova samo trajne sukobe i nasilje, a evo i zasto. 

Uspostavljanjem vlasti koju podrzava, odnosno koju instalira zajednica zemalja okupljenih u NATO alijansi, SRJ bi neizbezno postala zemlja cija bi se teritorija brzo rasparcala. 

   To nisu samo namere NATO pakta, to su i predizborna obecanja DOS-a. Od njihovih predstavnika smo culi da ce Sandzak dobiti autonomiju, za koju se clan njihove koalicije Sulejman Ugljanin, vodja separatisticke muslimanske organizacije zalaze vec 10 godina, koja fakticki definitivno izdvaja Sandzak iz Srbije. 

   Njihova su obecanja, takodje, vezana za davanje autonomije Vojvodini koja je takva da je ne samo izdvaja iz Srbije i SRJ, vec je po svemu cini sastavnim delom susedne Madjarske. 

   Na slican nacin bi se odvojila od Srbije i druga podrucja, narocito njena rubna podrucja. 
   Njihovo pripajanje susednim drzavama odavno je vruca tema tih drzava koje stalno podsticu pripadnike manjina tih drzava u SRJ da daju svoj doprinos prisajedinjenju delova nase zemlje susednim drzavama. 

   U sklopu te politike za rasparcavanje SRJ, Kosovo bi bilo prva zrtva. Njegov sadasnji status bi se proglasio za legalan i definitivan. 

   To je prvi deo Srbije sa kojom bi se ona morala da oprosti, ne izrazavajuci pri tom ni nadu da ce taj deo njene zemlje jednom moci da bude vracen. Teritorija koja bi preostala da nosi ime Srbije bila bi okupirana od strane medjunarodnih, americkih ili nekih trecih vojnih snaga, koje bi tu teritoriju tretirale kao vojni poligon kao vlasnistvo kojim se raspolaze u skladu sa interesima sile cija se vojska na njoj nalazi. 

   Sliku tog raspolaganja, posledice tog raspolaganja gledali smo vec decenijama, a narocito u ovoj deceniji u mnogim zemljama sirom sveta, na zalost poslednjih godina i u Evropi, na primer na Kosovu, Republici Srpskoj i Makedoniji, u nasem neposrednom okruzenju. 

   Srpski narod bi snasla sudbina Kurda, sa perspektivom da budu istrebljeni brze, jer ih je manje od Kurda i jer bi im kretanje bilo ograniceno na manji prostor nego onaj na kome se Kurdi vec decenijama nalaze. Sto se Crne Gore tice, njena sudbina bi bila prepustena mafiji cija bi pravila igre gradjani trebalo dobro da znaju. 

   Svaka nedisciplina, a pogotovo svako protivljenje interesima mafije stavlja vas na listu za odstrel koja iskljucuje pravo na svako pomilovanje. Dao sam ovaj prikaz sudbine SRJ u slucaju da se prihvati izbor NATO pakta za nasu zemlju, sa ciljem da upozorim i na to da bi u tom slucaju osim gubitka zemlje i ponizenja njenih gradjana, svi ziveli pod neprekidnim nasiljem. 

   Novi vlasnici drzavne teritorije nekadasnje SRJ, kao i okupatori preostale srpske teritorije vrsili bi po prirodi stvari teror nad stanovnistvom ciju su teritoriju okupirali. 
   Sam srpski narod bi istovremeno vodio neprekidnu borbu za ponovno uspostavljanje srpske drzave i svoje ponovno okupljanje u njoj. Oni ne zele mir i blagostanje na Balkanu. Oni zele da ovo bude zona stalnih ratova koji bi im pruzili alibi za trajno prisustvo. 
   Marionetska vlast garantuje nasilje, moguci dugogodisnji rat, sve samo ne mir. 

   Samo nasa sopstvena vlast garantuje mir. Sve zemlje koje su se nasle na udaru stranih sila, postale su siromasne i to na nacin koji iskljucuje nadu u pravednije i humane socijalne odnose. 

   Velika podela na vecinu siromasnih i manjinu bogatih, to je slika Istocne Evrope vec nekoliko godina i nju svi mozemo da vidimo. 

   Ta slika ne bi mimoisla ni nas. I mi bismo pod komandom i kontrolom vlasnika nase zemlje brzo stekli ogromnu vecinu veoma siromasnih, cija je perspektiva da iz tog siromastva izadju veoma veoma neizvesna i daleka. Manjina bogatih vila bila bi sastavljena od svercerske elite kojoj bi bilo dopusteno da bude bogata samo pod uslovom da bude u svakom pogledu lojalna komandi koja odlucuje o sudbini njihove zemlje. 

   Javna i drustvena svojina bi se brzo transformisala u privatnu, ali vlasnici te svojine, iz dosadasnjeg iskustva nasih suseda, bi po pravilu bili stranci. Mali izuzeci bi bili iskljucivo oni koji bi pravo na vlasnistvo kupovali lojalnoscu i pokornoscu koja ih izmesta iz sfere elementarnog i nacionalnog i ljudskog dostojanstva. 

   Najveca nacionalna dobra u tim prilikama postaju vlasnistvo stranaca, a oni koji su njima do sada upravljali, cinili bi to u ovim izmenjenim prilikama kao sluzbenici stranih firmi u sopstvenoj drzavi. Iz nacionalnog ponizenja, rasturanja drzave i socijalne bede nuzno bi moralo da dodje do mnogih oblika socijalne patologije, medju kojima bi kriminal bio prvi. 

   To nije puka pretpostavka, vec iskustvo svih zemalja koje su prosle taj put, koji mi izbegavamo po svaku cenu. 
   Prestonice evropskih zemalja vec skoro deceniju nisu na Zapadu, kao sto je nekada bilo, vec na Istoku Evroe.

    Nasem narodu i ovaj sadasnji kriminal tesko pada jer smo dugo od Drugog svetskog rata do devedesetih godina ziveli u drustvu koje za kriminal takoreci nije znalo. 
   A neki veci kriminal, koji se ne moze izbeci u drustvu koje bismo postali gubljenjem suvereniteta i velikog dela teritorije, taj veci kriminal bio bi, za nas mali i na kriminal nenaviknut narod opasan, kao sto je za drustvo i njegove gradjane opasan rat. 
   Jedan od bitnih zadataka marionetske vlasti u svakoj zemlji pa i u nasoj, ako bismo je imali, jeste gubljenje identiteta. 

   Zemlje kojima se komanduje spolja relativno se brzo rastaju sa svojom istorijom, sa svojom prosloscu, sa svojom tradicijom, sa svojim nacionalnim simbolima, sa svojim navikama, cesto i sa sopstvenim knjizevnim jezikom. Nevidljiva na prvi pogled, ali veoma efikasna i nemilosrdna selekcija nacionalnog identiteta svela bi ga na nesto nacionalnih jela, po neku pesmu i kolo, imena nacionalnih heroja nadenuta prehrambenim proizvodima i kozmetickim sredstvima. 

   Jedno od zaista nesumnjivih posledica, zaposedanja teritorije neke zemlje od strane velikih sila u 20-tom veku je ponistavanje identiteta naroda koji u toj zemlji zivi. 
   Iz iskustva drugih zemalja vidi se da narod jedva da je u stanju da prati brzinu kojom pocinje da upotrebljava tudji jezik kao svoj, da se identifikuje sa tudjim istorijskim licnostima zaboravljajuci svoje, da poznaje bolje knjizevnost svog okupatora od svoje knjizevnosti, da glorifikuje tudju istoriju, cesto se rugajuci svojoj, da lici na druge, umesto na sebe. 

   Neslobodne zemlje ukidaju pravo gradjana koji u njima zive da slobodno izraze svoje misljenje, jer bi se to misljenje pre svega sukobilo sa neslobodom. 
   Otuda je tortura nad misljenjem najdosledniji i najneophodniji oblik tortura u zemlji koja je izgubila slobodu. 

   A manifestovanje volje je dopusteno samo u vidu farse. Ispoljavaju ga samo skutonose stranih gazda, a njihova simulacija slobodne volje sluzi kao pokrice okupatoru da je uspostavio demokratiju u cije ime je i zaposeo teritoriju tudje zemlje. 

   Narocito zelim da naglasim zbog mladih ljudi, intelektualaca, naucnih radnika, da su zemlje lisene suvereniteta po pravilu lisene i prava na stvaralastvo, a narocito stvaralastvo u oblasti nauke. Veliki centri i velike moci finansiraju naucno stvaralastvo, kontrolisu domasaje i odlucuju o primeni njegovih rezultata. 

   Zavisne drzave, ukoliko imaju naucne laboratorije i naucne institute, nemaju ih kao samostalne subjekte vec kao ispostave centrale, koja im kontrolise sve, a narocito domasaje u stvaralackom misljenju u radu. Ti domasaji se moraju kretati u granicama koje u okupiranu zemlju i okupirani narod nece uneti seme pobune ili emancipacije. U ovom trenutku pred drugi krug izbora, zbog sumnje DOS-a da moze da ostvari rezultat koji im je potreban, pripadnici vrha DOS-a novcem unesenim u zemlju potkupljuju, ucenjuju i zastrasuju gradjane i organizuju strajkove, nemire i nasilje ne bi li zaustavili proizvodnju, svaki rad i svaku aktivnost. 

   Sve, razume se, sa ciljem da u Srbiji stane zivot i sa obrazlozenjem da taj zivot moze ponovo da pocne i da se odvija uspesno i dobro, kad pocnu da ga organizuju oni koji ovde zastupaju okupatorske namere, planove i interese. 

   Nasa je zemlja suverena drzava, ima svoje zakone, svoj Ustav, svoje institucije. Srbija je duzna, a i zasluzila je da se odbrani od invazije koja joj je pripremljena kroz lazne oblike subverzije. 

   Gradjani su duzni da znaju, da ucescem u subverziji kojoj je cilj sploljna dominacija nad njihovom zemljom odnosno okupacija njihve zemlje, snose istorijusku odgovornost za gubljenje kontrole nad sopstvenim zivotom.

 Prepustajuci svoju zemlju drugima, tudjoj volji prepustaju isto tako tudjoj volji i sopstveni zivot i zivot svoje dece i mnoge druge ljude. 

   Smatrao sam sebe duznim da upozorim gradjane nase zemlje na posledice aktivnosti koje finansiraju i podrzavaju vlade zemalja NATO alijanse. 

   Gradjani mogu, a i ne moraju da mi veruju. 

   Moja je zelja da se narod u moja upozorenja ne uveri kasno kada ce se te greske tesko otklanjati, a neke mozda nece moci da se otklone. 

   Moj motiv da se obratim na ovaj nacin nije uopste licne prorode. Dva puta sam biran za predsednika Srbije i jednom SRJ. Valjda bi svakome trebalo da bude jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Milosevica nego napadaju Milosevica zbog Srbije. 

   Moja savest je u tom pogledu savrseno mirna. 
   Moja savest ne bi bila ni najmanje mirna ako svom narodu ne bih, posle svih ovih godina na njegovom celu, rekao sta mislim o njegovoj sudbini ako bi mu tu sudbinu nametnuo neko drugi, makar i tako sto bi narodu objasnjavao kako je takvu sudbinu izabrao sam. 

   Ta zabluda da bira sam ono sto za njega bira neko drugi najopasnija je zabluda i glavni je razlog moje odluke da se javno obratim gradjanima Jugoslavije", prenosi Beta. 

Govor Slobodana Milosevica emitovan u Drugom dnevniku Radiotelevizije Srbije u 19.30 casova gradjani centra Beograda popratili su udaranjem u serpe i lonce, kao i zvizdanjem u pistaljke. 

   Najbucnije je bilo na Dorcolu, gde su u vecini zgrada gradjani izasli na balkone i prozore i dvadesetak minuta, koliko je trajao Milosevicev govor, udarali u razne metalne predmete. 

   Lider Gradjanskog saveza Srbije Goran Svilanovic ocenio je da je danasnji nastup predsednika SRJ Slobodana Milosevica bio govor "odlazeceg predsednika bez vlasti i bez zemlje".

    "Sve ono sto Milosevic radi i sto je radio u toku cele predsednicke kampanje, pa i ovaj govor, manifestacija je velike slabosti, a ne snage, i panicne reakcije coveka koji je ostao vrlo usamljen na vrhu piramide koja se uveliko trosi i nestaje u pesku", rekao je Beti Svilanovic. 

Lider Socijaldemokratske unije Zarko Korac ocenio je da danasnji govor predsednika SRJ Slobodana Milosevica svedoci o "panici" u kojoj se on nasao. 

   "Bivsi predsednik izgleda jako usamljen, zbog cega meni licno nije ni najmanje zao. Njegov govor svedoci o panici i cinjenici da vise nema nikoga ko ce javno da ga brani, vec sada on sam mora da obavlja propagandne poslove", izjavio je Korac za Betu.

   "To znaci da je rezim dobio novog portparola u vidu bivseg predsednika SRJ", zakljucio je Korac.

01. 10. 2000. 13:54 GMT+1

Raspored aktivnosti DOS-a

Od ponedeljka ujutru gradjanska neposlusnost

Predstavnici Demokratske opozicije Srbije (DOS) pozvali su sinoc Beogradjane i sve gradjane Srbije na gradjansku neposlusnost, strajk i bojkot svih drzavnih institucija od ponedeljka, 2. oktobra, u pet sati ujutru. Odluku o tome donelo PredsedniStvo DOS-a i a sa njom je saglasan i predsednik SR Jugoslavije Vojislav KoStunica.

Organizovana gradjanska neposluSnost u Beogradu ce se sprovoditi po sledecem rasporedu:

ponedeljak, 2. oktobar
05h: obustava rada u fabrikama i javnim komunalnim sluzbama;

11h: okupljanje srednjoSkolaca ispred Seste beogradske gimnazije i Gimnazije Sveti Sava. Setnja do Platoa;

12h: okupljanje studenata na Platou ispred Filozofskog fakulteta;

12h: okupljanje gradjana na Trgu Slobode. Setnja do Saveznog zavoda za statistiku (SZS), prijateljska poseta Milovanu Zivkovicu, direktoru SZS i clanu Savezne izborne komisije;

utorak, 3. oktobar
12h: okupljanje gradjana na Trgu Slobode. Setnja do Narodne banke Jugoslavije (NBJ), prijateljska poseta DuSanu Vlatkovicu, guverneru NBJ;

sreda, 4. oktobar
12h: okupljanje gradjana na Trgu Slobode. Setnja do Privrednog suda (PS), prijateljska poseta Mileni AreZini, predsednici PS i clanu Savezne izborne komisije.  

cetvrtak, 5. oktobar
12h: okupljanje gradjana na Trgu Slobode. Dolazak iz svih krajeva Srbije u Beograd.

30. 09. 2000. 21:17 GMT+1

"Neosnovan" prigovor

Savezna izborna komisija (SIK) odbila prigovor DOS-a

S I K  

Savezna izborna komisija (SIK) odbila je danas prigovor Demokratske opozicije Srbije (DOS) u vezi sa izborima za predsednika SR Jugoslavije.
Prigovor je odbijen kao "neosnovan", prenose beogradski mediji, pozivajuci se na zvanicno saopštenje sa današnje sednice SIK.

28. 09. 2000. 23:44 GMT+1

DOS pozvao na odbranu pobede

Od sutra danonoćna okupljanja

Lideri Demokratske opozicije Srbije (DOS) pozvali su večeras građane Beograda da se sutra u 14 sati okupe na Trgu Republike i ne odlaze odatle dok vlast ne prizna izbornu pobedu predsedničkog kandidata DOS Vojislava Koštunice. Oni su poziv na danonoćnja okupljanja na gradskim trgovima, "građansku neposlušnost i generalni štrajk", uputili svim građanima Srbije, kako bi odbranili izborne rezultate predsedničkih izbora. Posle sastanka lidera DOS u prostorijama Demokratske stranke Srbije, šef Izbornog štaba DOS Čedomir Jovanović kazao je da DOS ne prihvata odluku Savezne izborne komisije (SIK) o drugom krugu predsedničkih izbora, budući da je kandidat DOS-a Vojislav Koštunica ubedljivo pobedio u prvom krugu izbora.

Jedan od lidera DOS Zoran Đinđić rekao je da bi generalni štrajk podrazumevao prestanak odlaska studenata na fakultete, dece u škole, radnika na posao i druge oblike građanske neposlušnosti. "Pozorišta neka ne rade, škole neka ne rade, bioskopi neka ne rade, neka sve u Srbiji stane, jer drugačije ne može da joj krene", kazao je Đinđić. On je dodao da građani ovog puta neće šetati s pištaljkama i da neće "hraniti policajce čokoladama i kititi ih cvećem".

Lider Socijaldemokratije Vuk Obradović poručio je građanima da ne smeju da dozvole, kako je rekao, "kriminalcima iz Savezne izborne komisije da prekrajaju njihovu izbornu volju" i pozvao ih da od sutra danonoćno, na svim gradskim trgovima u Srbiji, čekaju da vlast prizna izborni poraz". "Niko vas neće izdati, nema sa njima (vlastima) pregovaranja", kazaoje Obradović.

Predsednik Demokratske alternative Nebojša Čović rekao je da i predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević i njegova supruga, predsednica Direkcije Jugoslovenske levice Mirjana Marković, znaju da je Koštunica pobedio na izborima, ali to neće da priznaju. "Svi na ulice dok ne ode, bez straha, jer nemamo šta da izgubimo", poručio je Čović građanima. Okupljeni građani burnim aplauzima pozdravljali su reči lidera DOS, uzvikujući "Gotov je, gotov je", "Puk'o je" i pevajući "Spasi Srbiju i ubi se Slobodane".

28. 09. 2000. 19:40 GMT+1

Rezultati predsednickih izbora prema podacima DSS

Kostunica 51,34, Milosevic 36,25 odsto



"Nakon cetiri dana rada Demokratska stranka Srbije je obradila 98,22 odsto celokupnog birackog tela, odnosno 97,91 odsto ako bi se iskljucilo Kosovo, a nedostaju rezultati sa oko 2 odsto birackog tela i to sa teritorije uZe Srbije". saopStio je Zoran Sami, potpredsednik DSS, na konferenciji za novinare. Prema dosad obradjenim podacima na izbore je izaSlo 4.702.625 biraca, a rezultati su sledeci:

- dr Vojislav KoStunica 2.414.187 glasova ili 51,34 odsto

- Slobodan MiloSevic 1.704.810 glasova ili 36,25 odsto

- Vojislav Mihailovic 140.285 glasova ili 2,98 odsto

- Tomislav Nikolic 279.578 glasova ili 5,95 odsto

- Miodrag Vidojkovic 40.644 glasova ili 0,86 odsto

   NevaZecih listica ima 123.130 ili 2,62 odsto.

"Prema ovim podacima potpuno je jasno da je dr Vojislav KoStunica pobednik predsednickih izbora u prvom krugu. On ne samo da ce ostati preko neophodnih 50 odsto potrebnih glasova, vec i preko 51 odsto", rekao je Sami. "DSS je zbog potvrde verodostojnosti utvrdjivao ishod predsednickih rezultata paralelno sa DOS na potpuno dva razlicita nacina i moZemo biti sigurni u to da je KoStunica pobednik ovih izbora", dodao je Sami.
On je kritikovao rad Savezne izborne komisije navodeci da je svakoga dana u javnost izlazila sa potpuno razlicitim i neuporedivim podacima, te da rezultati koje je on saopStio imaju pokrice u zapisnicima sa birackih mesta, Sto kod SIK-a to ocigledno nije slucaj.

SIK: REZULTATI IZBORA

SIK UTVRDILA KONACNE REZULTATE

S A O P Š T E N J E

Savezna izborna komisija je na sednici održanoj 26. septembra pod predsedništvom Borivoja Vukićevića,

Na osnovu do sada prispelih i obradjenih podataka sa 10.153 birackih mesta, Savezna izborna komisija je u prilici da saopšti prve preliminarne rezultate predsedničkih izbora odrzanih u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Od ukupno 7.848.818 upisanih biraca, glasalo je njih 5.036.478 ili 64,16%. Od tog broja predsednicki kandidati su dobili sledeci broj glasova:

- Miroljub Vidojkovic 40.765 ili 0,80%
- Vojislav Koštunica 2.428.714 ili 48,22%
- Slobodan Miloševic 2.026.478 ili 40,23%
- Vojislav Mihajlovic 130.598 ili 2,59%
- Tomislav Nikolic 256.876 ili 5,10%
Nevazecih listica je bilo 3,03%.

Imajuci ove podatke u vidu, moze da se zakljuci da ce se odrzati drugi krug predsednickih izbora.

Takodje, prema privremenim rezultatima izbora za savezne poslanike u Vecu gradjana i Vecu republika Savezne skupštine, rezultati su sledeci:

VECE GRADJANA:

- DOS: 59 mandata
- SPS-JUL: 44 mandata
- SNP: 28 mandata

VECE REPUBLIKA:

- SNP: 19 mandata
- DOS: 10 mandata
- SPS-JUL: 7 mandata
- SRS: 2 mandata
- SPO: 1 mandat
- SNS: 1 mandat

Konacne rezultate predsednickih i parlamentarnih izbora Savezna Izborna komisija saopstice u Zakonom propisanom roku.

SAVEZNA IZBORNA KOMISIJA

25. 09. 2000. 07:48 GMT+1

PRVE IZJAVE DR VOJISLAVA KOSTUNICE, NOVOIZABRANOG PREDSEDNIKA JUGOSLAVIJE:

OVO JE ZORA NASE SLOBODE

Nakon Sto je bilo jasno da vodi na predsednickim izborima, dr Vojislav KoStunica se u noci izmedju 24. i 25. septembra, vidno uzbudjen, prvi put obratio javnosti:

– Hteo sam da ova konferencija za novinare dodje Sto kasnije, da dodje u svitanje dana, jer mislim da danas, ne viSe 24. nego 25. septembra, Srbiji pocinje da svice zora. Ona je na pomolu, ona ce skoro doci. I ova koju cekamo spolja i jedna druga, politicka zora, pred Srbijom je.

Uzbudjen sam i hocu da kaZem da ono Sto se desilo 24. i ono Sto se deSavalo pre toga, velika je pobeda Srbije, Jugoslavije i naSeg naroda. U ovom poslu ne bih bio i ne bih izdrZao da nisam sve vreme nosio neSto Sto nije interes, Sto nije kalkulacija, vec velika ljubav prema ovoj zemlji i prema ovom narodu.

* * *

– Slobodan MiloSevic viSe nije neprikosnoven autoritaran vodja i to je ono Sto je, ubedjen sam u ovom trenutku, najvaZnije.

* * *

– Kada sam davao rec dobroj zemlji Srbiji, na Konvenciji DOS-a odrZanoj 1. septembra, rekao sam da je to za mene izuzetno svecan i vaZan trenutak. Ovaj trenutak je danas joS svecaniji i joS vaZniji. Ovo je naS zajednicki istorijski trenutak, nova velika zora Srbije i Jugoslavije. Ovo je zora naSe slobode.

Naravno da nam predstoji ogroman posao. Naravno da, kao Sto sam govorio, moramo preurediti drZavu, da je moramo postaviti na nove, zdrave ustavne temelje. Naravno da toj drZavi moramo obezbediti i odrediti medje. Naravno da moramo odrediti njen odnos prema svetu i predstaviti je u odnosu na svet dostojanstvenu, onakvu kakva ona jeste i kakva je bila.

Mi to moZemo, tome smo dorasli i pokazali smo to veceras. Narod je zajednicki pobedio strah i zajednicki je osvojio tu dugo Zeljenu i ocekivanu slobodu. Hteo bih na kraju da zahvalim svima koji su glasali za mene, jer su verovali i u mene i u moju viziju naSe drZave.

Ponovio bih neSto o cemu sam govorio na Konvenciji DOS-a i o cemu sam govorio iz dana u dan. Likovanja nema, niti revanSizma. Kako god da je neko glasao, svi cemo se zajednicki latiti posla. Pokazacemo da smo zaista dostojni ovog ogromnog istorijskog zadatka, da smo dostojni predaka, da smo dostojni naSe istorije, da nas nije zahvatila ni zapadnjacka ni istocnjacka reka, vec da nas nosi samo ova naSa, srpska i crnogorska reka i da smo odgovorni pred buducim naraStajima.

* * *

Dan nakon izbora, 25. septembra, po podne, dr Vojislav KoStunica je odrZao joS jednu konferenciju za novinare, na kojoj je rekao:

– Godinama smo se suocavali sa necim Sto bi se moglo nazvati srpskim cudom. To cudo se sastojalo u tome da je demokratski proces zahvatio sve susedne postkomunisticke zemlje, ali nije zahvatio i Srbiju. Dakle, u ovim drugim zemljama je doSlo do nekakvih demokratskih izbora, do demokratskih transformacija, do donoSenja novih demokratskih ustava i, Sto je veoma vaZno, do smene vlasti. Bez smenjivosti vlasti nema demokratije.

U Srbiji to nije bio slucaj i moglo bi se reci da je jedna nekadaSnja vladajuca i dominirajuca stranka pod drugim imenom, pod drugom firmom, ali ne menjajuci preterano svoju prirodu, nastavila da i dalje dominira politickim Zivotom Srbije, onemogucavajuci ravnopravan nastup svih stranaka i pomalo cineci da u Srbiji ono Sto je predstavljalo viSepartijski sistem predstavlja zapravo u mnogo cemu samo fasadu dominacije jedne politicke stranke.

Kada kaZem srpsko cudo, onda se zaista u mnogo cemu radilo o cudu, o tome da je Srbija zaostajala u demokratskom razvoju, premda je, u odnosu na susedne postkomunisticke drZave, istocno i severno od nas, prednjacila, pogotovo u proSlim vremenima, u stvaranju demokratskih institucija i demokratskih tradicija. Danas se na to zaboravlja, ali treba reci da je verovatno jedan od najcvrScih, najstabilnijih parlamenata, najvecih napredaka u oblasti ustavnog razvoja zabeleZila Srbija joS u proSlom veku, pre nekih 150 godina.

Utoliko je iznenadjenje to da je Srbija zaostala u proteklih 10 godina.

* * *

– Nesumnjivo je da su politicka, licna, psiholoSka, mentalitetna svojstva Slobodana MiloSevica takva da on nije mogao da prihvati bilo kakav poraz na izborima, da je demokratske koncepcije, ideje i institucije prihvatio samo zato Sto je tako morao, zato Sto je zavladalo novo pravilo posle pada Berlinskog zida u Evropi, ali je prihvatajuci demokratske institucije hteo samo da sacuva njihovu formu, ili tacnije njihov privid, a da se suStinski zadrZi dominacija jedne stranke. Radi se o coveku koji jednostavno nije shvatio jednu prostu cinjenicu da su izbori neSto na cemu se moZe dobiti i izgubiti. Izbori su rizik, nose neizvesnost, tacnije receno, demokratija je neizvesnost i nosi rizik sa sobom.

* * *

– Ovih deset godina su hod po mukama ovog naroda u kome on nije nalazio saveznika nigde, a neprijatelja ili protivnika je nalazio na najrazlicitijim stranama. Taj hod po mukama se priveo kraju kada su raspisani parlamentarni, predsednicki i lokalni izbori, kada je zapocela kampanja. Vec posle prvih nekoliko dana shvatio sam da je narod prelomio.

* * *

– Ponavljam reci jednog velikog srpskog liberala iz proSlog veka, Jevrema Grujica, da ono Sto naS narod podrazumeva pod pojmom normalne slobode i normalne drZave jeste unutraSnja sloboda i spoljaSnja sloboda. UnutraSnja sloboda je demokratija, a spoljaSnja sloboda je jednostavna sloboda u odnosu na svet, da niste protektorat neke druge drZave ili medjunarodne zajednice, Sto je najopasnije, jer je teSko izbaviti se iz tih okova.

* * *

– Ono Sto je uradio DOS je bio jedan patriotski gest. Mi smo pod ovim neravnopravnim uslovima, udruZivSi se, izaSli na izbore jer smo hteli da naSu zamlju spasemo od opasnosti unutraSnjih sukoba, napetosti, rata i spoljne intervencije.

* * *

– Jedno cudo je bilo ono desetogodiSnje, da smene vlasti nema. Drugo cudo je ono od 24. septembra, da ima smene vlasti.

* * *

– Ono Sto je zabeleZeno na ovim izborima je pobeda naroda. Pobeda naroda je joS jednom potvrdila misao jednog velikog demokratskog politicara, Ljubomira Davidovica, da narod nije izgubio nijednu parnicu. Spor protiv jedne nedemokratske, autoritarne vlasti Slobodana MiloSevica 24. septembra je dobio narod u Srbiji.

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam | Disclaimer |

Copyright © 1996-2000 Nezavisne NOVINE
POWERED by City Design 2000