Broj
1023, 07. oktobar 2005
petA godiŠnjicA demokratskih promena - BORIS TADIĆ
Malo ko u Srbiji ima razloga da
bude zadovoljan
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je, povodom pete godišnjice
demokratskih promena, da "danas malo ko u Srbiji ima pravog razloga da
bude zadovoljan".
"Sve
što je opterećivalo zemlju pod vlašću Miloševića opet je tu: korupcija
ogromnih razmera, visoka nezaposlenost, inflacija najveća u Evropi,
stotine hiljada ljudi na ivici egzistencije, prosečna primanja najnižim
u regionu", naveo je Tadić u autorskom tekstu objavljenom u "Politici".
|
Partijska
lojalnost
pobedila kompetentnost
Prvi predsednik Skupštine SCG posle potooktobarskih promena
Dragoljub Mićunović ocenio je danas da su vlasti u Srbiji posle tog
dana dozvolile da partijska lojalnost pobedi kompetentnost.
Na Međunarodnoj konferenciji "Srbija - pet godina posle", Mićunović
je to naveo kao jednu od svojih osnovnih zamerki u funkcionisanju
države posle demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine.
On je ocenio i da su demokratske vlasti posle pada režima Slodbodana
Miloševića mogle da učine više ne samo na političkoj sceni, već u
čitavom društvu i razvoju državnih institucija.
"Do danas nismo uspeli da parlamente učinimo neza-visnim od izvršne
vlasti", rekao je Mićunović, naglašavajući da nije postignut
dovoljan napredak ni u funkciji parlamenta kao kritičara vlade.
Mićunović je kao negativne pojave posle demokratskih promena naveo i
partijske uticaje na sudstvo, slabosti izbornog sistema i nerešeno
pitanje ustava.
On je naglasio i da pozitivne ocene koje iz međunarodne zajednice
stižu povodom saradnje sa Haškim tribunalom i ispunjavanaja obaveza
koje nameće Međunarodni monetarni fond, ne smeju biti shvaćene kao
"alibi da se ne obrati pažnja na zaostajanje reformi" i pokušaje
restauracije vrednosti bivšeg režima.
Direktorka Instituta za uporedno pravo Vesna Rakić-Vodinelić je,
povodom stanja u pravosuđu posle 5. oktobra, rekla da reforma te
oblasti nije izvršena "ni na pukom, normativnom planu".
"Pravosuđe je loše, iako je dosta novih zakona usvojeno", ocenila je
ona i dodala da su mnogi zakoni iz oblasti pravosuđa bili izraz
"političke trgovine" i da u raspravama pre njihovog usvajanja nije
učestvovala stručna javnost.
Rakić-Vodinelić je negativnim ocenila i lošu primenu zakona u
Srbiji, kao i izostanak lustracije nosilaca svih javnih funkcija.
Istakla je i da se legalizam, za koji se zalagao i zalaže premijer
Vojislav Koštunica, u zemlji "više doživljava kao ideologija" i da
on omogućava kontinuitet sa vremenom totalitarne vlasti.
Istraživač sa Bečkog instituta za međunarodne studije Vladimir
Gligorov ocenio je da su veliki problemi za makroekonomsku
stabilnost u Srbiji spoljno-trovinski bilans - koji nije održiv i
velika nezaposlenost.
On je naglasio i da se inflacija u Srbiji "u poslednje dve godine
ubrzava i da postaje ozbiljan problem". |
Tadić, koji je i predsednik Demokratske stranke (DS), ocenio je da se
"vlada premijera Koštunice više bavi uveravanjem naroda da stvari nisu
tako crne kao što izgledaju, nego što ima jasnu viziju kako da se
problemi reše".
"Premijer
i ministri kao da se više brinu hoće li za šest meseci biti na svojim
mestima, nego kako da se zaustavi inflacija, poveća izvoz i smanji
nezaposlenost, reformiše Vojska SCG i reše osnovni problemi bezbednosti
naše zemlje", naveo je Tadić.
Predsednik
Srbije je dodao da vlada "na papiru" prihvata proklamovane ciljeve kao
što su vladavina prava, ulazak u Evropu, politička stabilnost, ali da su
"reči jedno, a stvarnost drugo".
U
stvarnosti, ocenio je Tadić, vlada i njena skupštinska većina "kao da ne
biraju sredstva" u nastojanju "da se po svaku cenu održe na vlasti".
"Podrška
Miloševićević socijalista u parlamentu danas se ne kupuje samo
zakonodavnim ustupcima. Vladajuća koalicija se pre nekog vremena
potrudila da pokaže da su i u današnjoj Srbiji Mirjana Marković i Marko
Milošević iznad zakona", istakao je Tadić.
Predsednik Srbije je ocenio i da vladajuća koalicija - osim kada je na
to primora pritisak iz inostranstva - najveći deo svoje energije ne
posvećuje stvarnim problemima.
"Dva
događaja poslednjih dana izmenila su političku sliku Srbije, sa
posledicama koje se još u celini ne mogu sagledati. Vladajuća koalicija
je najpre pokazala da u slučaju dvojice bošnjačkih poslanika iz Sandžaka
(Bajrama Omeragića i Esafa Džudževića, izabranih na listi DS-a), ne
preza od potpuno otvorene krađe mandata u republičkoj skupštini", naveo
je Tadić.
Vladajuća koalicija "time je potpuno srušila poslednju mogućnost
konstruktivne saradnje između parlamentarne većine i parlamentarne
manjine", istakao je on, dodavši da se "nerazumni ljudi" u toj koaliciji
"grdno varaju" ako misle da će stalnom trgovinom sa Srpskom radikalnom
strankom obezbediti parlamentarnu većinu do kraja mandata skupštinskog
saziva.
Kao
drugi događaj Tadić je naveo "osiono hapšenje Vladana Batića", bez
razloga kao ni njegov 48-časovni pritvor, ocenivši da to "pokazuje da su
lideri vladajuće koalicije verovatno prešli poslednju crtu koja ih je
još delila od njihovih parlamentarnih saveznika iz Socijalističke
partije Srbije".
"Kao
predsednik Srbije, kao prvi čovek DS-a i kao građanin, želim da svima u
ovoj zemlji kažem da ću se takvoj politici suprotstaviti svim političkim
sredstvima koja mi stoje na raspolaganju. Sa političkim nasiljem ove
vrste nema i ne sme biti kompromisa. Uvek sam verovao da je poruka
slobode osnovna poruka 5. oktobra. Danas je ona tim dragocenija što je,
nažalost, ponovo aktuelna", istakao je Tadić.
pogubno cenkanje Evrope
Ovo može samo ako ono prođe...
Političko cenkanje u Evropskoj uniji počinje da zadire u "evropske
vrednosti", kao što je ne mirenje sa zločinima protiv čovečanstva,
komentar je uvodnika češkog dnevnika "Lidove novini" iznenadnog
pomirljivog stava glavne haške tužiteljke Karle del Ponte prema
Hrvatskoj.
List
podseća da je odustajanjem od insistiranja da se Hagu izruči general
Ante Gotovina, optužen za ratne zločine, uklonjena velika barijera na
putu Hrvatske ka EU.
"Del
Ponte će do kraja života ponavljati da mišljenje nije promenila zbog
političkog pritiska. Ali ko će joj poverovati? Pre tri dana je pristupom
Zagreba bila 'neverovatno razočarana'. Juče, mada se ništa nije
promenilo, hvalila je Hrvate za punu saradnju", piše češki list.
Uvodničar naglašava da samo "političari sa obrazom kao đon ili posebno
glupi mogu da se pretvaraju da je oštra dama omekšala samo slučajno u
kritičnim trenucima kada je Austrija vezivala saglasnost sa pregovorima
o pristupanju Turske za predusretljivost prema Hrvatskoj".
"Bilo
bi naivno uverenje da je život Unije moguć bez političkih cenkanja. Ona,
međutim, sada zadiru u 'evropske vrednost' kao što je efikasnost prava
ili nemirenje sa zločinima protiv čovečanstva. Dalja integracija je
trebalo da pomogne da se one (vrednosti) šire, sada ide protiv njih",
zaključuje uvodničar češkog dnevnika.
I
britanski novinar i publicita Miša Gleni smatra da je odluka šefova
diplomatija EU da otvore pregovore sa Hrvatskom i Turskom o pristupanju
Uniji rezultat je nagodbi, ocenivši da će Haški tribunal igrati sve
manju ulogu u evropskoj integraciji zemalja bivše Jugoslavije.
U
izjavi za Bi-Bi-Si, Gleni je u tom kontekstu ukazao da su za pregovore
sa Turskom bile 24 zemlje EU, odnosno da je samo Austrija bila protiv,
zbog čega se dvodnevne nedoumice oko odluke o otvaranju pregovora sa
Turskom ne mogu nazvati duelom Britanije i Austrije.
"Austrija
je očigledno odmeravala snage sa ostatkom Evropske unije, i jedan od
razloga zašto je to činila - ne jedini, ali jedan od razloga bio je i
odlučnost da progura pokretanje pregovora sa Hrvatskom", rekao je Gleni,
koji je autor više knjiga o poltičkim i istorijskim prilikama na Balkanu.
On
dodaje da je za to dobio potvrdu od više izvora u evropskim prestonicama,
ali nije mogao da kaže da li je na glavnog tužioca Haškom tribunala
Karlu del Ponte vršen pritisak da da pozitivnu ocenu saradnje Hrvatske
sa tim sudom.
"Da
li je bilo pritiska na Karlu del Ponte, ne znam, ali rekao bih da ona u
velikoj meri ima političku ulogu. Ona je i u prošlosti naglo menjala
mišljenja", rekao je britanski publicista.
Prema njegovim rečima, ovde se radi o pregovorima sa Turskom,
povezivanju tih pregovora sa pitanjem Hrvatske, čak i sa pitanjem Srbije
i Crne Gore, koja je dobila zeleno svetlo za otvaranje pregovora o
Sporazumu o stabilizaciji i priduživanju.
Upitan da li eventalna nagodba na koju je Del Ponteova pristala, urušava
njen legitimitet, Gleni je odgovorio odrečno, ocenivši da se haško
pitanje bliži kraju kada je reč o uticaju koji Tribunal može da ima na
proces evropske integracije zemalja bivše Jugoslavije.
"Karla del Ponte je pre svega nekoliko dana u Beogradu silno pohvalila
premijera Koštunicu, rekavši da on čini sve što je neophodno. Takođe je
izrazila nadu da će Mladić biti izručen do kraja godine. Koštunica je
takođe izgledao vrlo zadovoljno. Dakle, stvari su se promenile i u
odnosima Haga sa Beogradom - mislim da ulazimo u novu fazu, u kojoj Del
Ponte neće imati onoliko uticaja na političke procese koliko je do sada
imala", dodao je on.
Gleni je rekao da će izručenje Ratka Mladića i dalje biti uslov za
ulazak SCG u članstvo NATO programa Partnerstvo za mir, ali je dodao da
ne veruje da će Karla del Ponte imati veliki uticaj kada SCG zatraži
formalni status kandidata za EU.
Upitan da li će zatvaranje haškog pitanja biti uslov za punopravno
članstvo u Uniji, on je odgovorio potvrdno.
"Da,
verovatno je tako, iako su, vidite, Hrvati rekli da su učinili sve što
su mogli, da nisu našli Gotovinu i to je, čini se, dovoljno. Ali teško
je zamisliti punopravno članstvo pre nego što se to pitanje reši", rekao
je Gleni za Bi-Bi-Si.
Bi-Bi-Si izveštava o odluci ministara spoljnih poslova EU da sa Srbijom
i Crnom Gorom otpočne pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i
pridruživanju, uz ocenu da do otvara-nje pregovora dolazi, simbolično,
pred petu godišnjicu promena u Srbiji, 5. oktobra 2000. godine i
uklanjanja režima Slobodana Miloševića.
Brzina kojom će se SCG približavati EU zavisiće od brzine kojom bude
sprovodila neophodne reforme, a samo zaključivanje sporazuma zavisiće od
uspostavljanja odgovarajućih zakonskih okvira, efektivne primene Ustavne
povelje i pune saradnje sa sudom u Hagu, navodi Bi-Bi-Si.
SLIKA TOTI
Toti na Marakani
Zvezda brani čast
ZLATO PUTOVALO PREKO LONDONA
Kraljevo zlato na Ravnoj Gori
"Englezi su tajno odlazili iz naših kuća noću kada je stizalo zlato i
zakopavali ga pored rečice Dučine u selu Koštunići, na pola sata hoda do
Ravne gore. To je Draža znao i zbog toga je bio u sukobu sa Hadsonom, a
ne zbog ratnih dejstava"
Velika količina zlatnika koje je tokom Drugog svetskog rata uputila
Jugoslovenska vlada u Londonu, kao pomoć Ravnogorskom pokretu u Srbiji i
danas je zakopana u podnožju Ravne gore.
To
tvrdi Vladan Vasiljević (77), bivši pripadnik Ravnogorskog pokreta,
povodom informacija da je zlato zakopano kod Čačka.
Vasiljević je rođen u Pranjanima, nadomak Ravne gore, a u njegovoj kući
bili su smešteni štab Draže Mihajilovića i engleski obaveštajni oficiri.
Sada živi u SAD, u gradu Medajn (Ohajo) i u pisanoj i usmenoj
informaciji Beti, tvrdi da je lično učestvovao u razgovorima o ovom
zlatu.
"Nema
ni govora da je zlato skrivano kod Čačka. Nesporazum je nastao jer su
Pranjani i Ravna gora na kartama Engleza prikazivani kao čačansko
područje. Avioni koji su doletali iz Engleske, pomoć su bacali noću na
području Pranjana, a sve je to primao pukovnik Đuen Bil Hadson. On je
bio u Dražinom štabu sa još dva Engleza. Kada je bacana odeća i sanitet,
to su čekali četnici, a kada je bacano zlato, bili su samo Englezi",
kategoričan je Vasiljević.
Prema priči Vasiljevića, zlato je najviše upućivano 1943. godine, kada
su Englezi bili smešteni u kući njegovog rođaka Slobodana Vasiljevića,
kao i kod njegovih roditelja.
"Englezi
su tajno odlazili iz naših kuća noću kada je stizalo zlato i zakopavali
ga pored rečice Dučine u selu Koštunići, između atara Simovića Ravni i
Gajeva, na pola sata hoda do Ravne gore. To je Draža znao i zbog toga je
bio u sukobu sa Hadsonom, a ne zbog ratnih dejstava", navodi Vasiljević,
koji je tada bio maloletnik i četnici nisu hteli da ga vode sa vojskom
već je radio kao veza.
On
dalje trvdi da je Hadson početkom 1948. godine u Engleskoj ambasadi u
Bukureštu stupio u vezu sa Mađarom Stefanom Golnerom, koji je odlično
govorio srpski jezik. Njemu je dao mete i skice i poslao ga u Pranjane
kod Slavka Jočovića. Jočović je Vasiljevićev kum, koji se predstavljao
kao pripadnik Udbe.
"Lično mi je kum pričao da je Mađar tražio da ga odvede u vodenicu
Svetolika Vukovića, pored Dučine. Kada su stigli Mađar je izvadio skice
i stao sa gornje strane vodenice i počeo da broji korake, jazom, do
jednog jasena, a zatim je okrenuo nizbrdo prema reci. Ponovo je sa donje
strane vodenice brojio korake i na mestu gde je bio presek, počeo je da
kopa. Tu je našao dve kante pune zlatnika", priča Vasiljević.
Sve
je to, kako tvrdi, odneto i diplomatskim putem stiglo Hadsonu u
Bukurešt. On kaže da su to seljaci posle rata znali, ali su iz straha
ćutali, jer je OZNA stalno "češljala" teren. Vasiljević je posle rata
dva puta bio u zatvoru i uvek je ispitivan o zlatu, ali je ćutao,
plašeći se za život.
Novinar Bete je obišao ove terene i pronašao pomenutu vodenicu, čiji
vlasnik nije imao dece, pa je posinio Milovana Đurđića koji je umro pre
21 godinu.
"Sećam
se tog jasena, koga smo mi posekli a pričalo se da je ovde negde
zakopavano četničko zlato", priča Milesa Đurđić (75), Milovanova supruga,
koja sama živi u vodenici.
Posle rata Vasiljević je dva puta pokušavao da pobegne iz zemlje i oba
puta je uhapšen. Tek 1973. godine potplatio je jednog "supovca" u
Gornjem Milanovcu i dobio pasoš, pa je tako stigao u SAD.
"Neprekidno
sam se družio sa Zvonkom Vučkovićem, komandantom Takovskog ravnogorskog
odreda i bliskim saradnikom Draže Mihajilovića. On mi je pričao o tom
zlatu, jer je i on znao da su Englezi to krili, ali se ćutalo da ih ne
bi naljutili", završava svoju priču Vasiljević.
Živko Perišić
Gornji Milanovac
NOVA
AKCIJA EUROPOL-a
Razbijena kriminalna mreža,
uhapšeni Bugari, Srbi i Ukrajinci
Policije Bugarske i Austrije uhapsile su 15 članova dobro organizovane
kriminalne mreže koja je delovala u celoj Evropi, a koju su činili
državljani Bugarske, Ukrajine i Srbije, saopštila je evropska policijska
organizacija Europol.
U
akciji koja je, uz podršku Europola, simultano izvedena na 30 lokacija u
Bugarskoj i Austriji, policija je pronašla falsifikovane lične isprave,
uključujući i pasoše, lažne kreditne kartice i krivotvo-rene dokumente
bugarskih državnih organa.
U
akciji su zaplenjene i veće količine lažnih eura, oružja, sintetičke
droge i novca, kao i dokumenti koji upućuju na aktivnosti povezane sa
pranjem novca.
Prema saopštenju Europola, još je u toku istraga aktivnosti te grupe, a
na zahtev austrijske policije izdato je i nekoliko međunarodnih naloga
za hapšenje.
Bugarsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je operacija
usledila posle petomesečne istrage koju su sproveli bugarski i
austrijski specijalci, uz pomoć Europola, i da su "osumnjičeni bili
umešani u različite kriminalne aktivnosti širom Evrope".
Bugarske vlasti nisu obelodanile identitet uhapšenih, ali su navele da
među njima ima najviše bugarskih državljana.
Direktor bugarske Uprave za suzbijanje organizovanog kriminala, general
Vančo Tanov izrazio je zadovoljstvo rezultatima akcije i posebno istakao
ulogu bugarskog tužilaštva u njenom sprovođenju, preneo je Europol.
Direktor austrijske savezne uprave za kriminal Hervig Haidiger istakao
je da je izvanredan rezultat akcije bio moguć samo zahvaljujući tesnoj
saradnji Europola i policija Bugarske i Austrije, i da je to primer
profesionalnog i uspešnog policijskog rada.
Direktor Europola Maks-Peter Racel izrazio je zadovoljstvo zbog učešća
te evropske organizacije u operaciji, istakavši da to pokazuje značaj
međunarodne saradnje i razmene policijskih informacija, kako bi se
otkrile međunarodne veze između mreža organizovanog kriminala, saopštio
je Europol.
deca bi mogla imati kraĆi Životni vek od roditelja
Gojaznost, kuga 21. veka
Početkom ove nedelje je Ontarijsko medicinsko udruženje (OMA) iznelo
poražavajuće podatke da bi, isključivo zbog gojaznosti, sadašnja
generacija dece mogla imati kraći životni vek od svojih roditelja.
procitajte ceo clanak...
UJEDINJENJE NEMAČKE JE BILA DOBRA ODLUKA
Nećemo čisti kapitalizam
"Helmute, uzmi nas za ruku i povedi u zemlju privrednog čuda". I ovu
parolu skandirali su demonstranti tokom "mirne revolucije" u Istočnoj
Nemačkoj koja je 1989. završena padom Berlinskog zida, rušenjem
komunističkog režima i formalnim ujedinjenjem dve nemačke države 3.
oktobra 1990. godine.
Od
ondašnjeg konzervativnog kancelara Helmuta Kola demonstranti su
očekivali da im obezbedi udoban život i standard kakav imaju i "braća i
sestre" u Zapadnoj Nemačkoj, zemlji od koje je više decenija ranije
ministar i kasnije kancelar Ludvig Erhard načinio "privredno čudo".
Na
nedavnim predizbornim skupovima u istočnonemačkim gradovima je
potencijalna kancelarka, šefica Hrišćansko-demokratske unije (CDU)
Angela Merkel, i sama sa istoka zemlje, više puta dočekana sa tablama na
kojima je pisalo "Nećemo čisti kapitalizam". "Cvetni pejsaži" koje je
obećao Kol za većinu istočnih Nemaca ispostavili su se kao puka
sanjarija.
Uoči
ujedinjenja Istočna Nemačka imala je skoro 17 miliona stanovnika, sada
ih je manje, tek 15 miliona. Pre svega žene i bolje obrazovani i dalje
odlaze na zapad zemlje u potrazi za boljim životom. Na 100 muškaraca na
istoku Nemačke dolazi još samo 85 žena.
U
nekadašnjim značajnim istočnonemačkim centrima više od milion stanova je
prazno. U Drezdenu, Kemnicu, Lajpcigu, Haleu, istočnom delu Berlina - na
periferiji se ruše čitavi blokovi zgrada nekada izgrađenih da bi
"radnička klasa" živela jeftino i, tako su bar smatrali vlastodršci,
moderno.
Na
nemački istok i dalje odlazi svake godine četiri odsto bruto društvenog
proizvoda, što je u ovom trenutku daleko više nego što iznosi privredni
rast. Za proteklu deceniju i po u istočnu Nemačku prebačeno je 1,4
biliona evra.
Naravno, mediji su uvek puni priča o proneverenom novcu koji je trebalo
da bude upotrebljen za obnovu nekada socijalističke zemlje, a završio je
u privatnim džepovima. Ali, svako ko napravi turu kroz pet novih
istočnonemačkih pokrajina shvatiće i te kako gde je otišla ta bilionska
suma. Infrastrukturu kakvu je dobila istočna Nemačka nema nijedna druga
bivša država Varšavskog ugoovora - obnovljeni su i sagrađeni putevi,
mostovi, železničke pruge, škole, sportski objekti...
Ipak
život na istoku ne liči mnogo na onaj na zapadu Nemačke. Čak ni u
najrazvijenijim regionima na istoku privredna moć ne prevazilazi 55
odsto od one na zapadu. Bez stalnih finansijskih injekcija, istok
Nemačke imao bi nezaposlenost veću od bilo koje od 25 zemalja članica
Evropske unije (EU). Skoro 40 odsto neto-prihoda nemačkih domaćinstava
potiče iz javnih budžeta, na zapadu je taj udeo 25 odsto.
Deca
na istoku Nemačke i dalje se rukuju sa svojim vaspitačicama kad popodne
odlaze iz vrtića ili dnevnog boravka u školi. Takvih običaja na zapadu
nema. U tramvaju u Berlinu studenti su studenti i đaci su samo đaci sa
obe strane nekadašnjeg Zida, ali među starijima od 60 godina razliku
između "istočnjaka" i "zapadnjaka" primetiće i turisti posle nekoliko
dana u glavnom gradu.
I
razmišlja se različito. Nedavno ispitivanje javnog mnjenja pokazalo je
da na istoku 66 odsto ljudi veruje da je socijalizam dobra ideja, koja
je loše ostvarena, na zapadu zemlje 56 odsto. Na istoku 73 odsto građana
smatra da kritika kapitalizma koju je dao Karl Marks i danas ima smisla,
na zapadu je taj udeo 50 odsto.
U
međuvremenu, istočni Nemci trezvenije gledaju na obećanja o "cvetnim
pejsažima". Više od polovine njih smatra da će se životni standard na
zapadu i istoku izjednačiti najranije za 20 godina, mnogi su još
pesimističniji. Na zapadu 50 odsto građana veruje da živi dobro, na
istoku 42 odsto.
Znači li to i da dobrih vesti nema? Nikako, i to ne priznaju samo pisci
govora pred 3. oktobar.
Oko
90 odsto ljudi na istoku i 82 odsto zapadnih Nemaca uvereno je, uprkos
svim problemima, da je ujedinjenje bilo dobra odluka.
Stanovništvo odlazi sa istoka, ali kretanje postoji i u drugom pravcu.
Prošle godine je oko 146.000 istočnioh Nemaca otišlo u zapadni deo
zemlje, ali je i oko 95.000 "zapadnjaka" odlučilo da sreću potraži na
istoku.
Sociolozi se slažu da su istočni Nemci velikim delom mobilniji, vredniji
i spremniji da prihvate rizik, pa tako i moderniji od mnogih "zemljaka"
sa zapada.
Istočnonemački poljoprivrednici su produktivniji od onih na zapadu,
istočnonemački studenti studiraju kraće neko kolege na zapadu, radnici
rade duže i spremniji su na češće promene posla i na duže putovanje do
radnog mesta.
A to
što je na proteklim saveznim izborima Levičarska stranka PDS u svim
izbornim okruzima na istoku dobila između 20 i 27 odsto glasova, dok je
na zapadu tek u velikim industrijskim centrima ponegde uspela da osvoji
osam odsto - pa i to treba razumeti. Razlike nastale u skoro pola veka
istorije u kojoj su Nemci bili podeljeni na "istok" i "zapad", "kapitalizam"
i "socijalizam", "slobodni svet" i "diktaturu" - ne mogu preko noći da
se izbrišu.
Snežana Bogavac
Berlin
