REAGOVANJA - Milan KuČan

Nezavisnost Kosova je opasna

Bivši predsednik Slovenije Milan Kučan upozorio je na opasnost nezavisnosti Kosova.

Kučan je u intervjuu austrijskoj agenciji APA istakao da bi nezavisnost Kosova imala posledice po etničke konflikte u Srbiji i Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Makedoniji.

"U svim ovim slučajevima reč je o stanju koje je uspostavljeno silom, ili kroz primenu ratnih sredstava, ili političkog pritiska", objasnio je Kučan.

"Na zapadnom Balkanu pojedinačni problemi ne mogu da se reše nazavisno od ostalih. Ko se zalaže za parcijalno rešenje mora preuzeti odgovornost i za ono što će se desiti, i to ne samo tamo gde se predlaže rešenje, već i u drugim delovima ovog i dalje nestabilnog regiona", kazao je Kučan.

Takođe on se distancirao od stavova njegovog naslednika Janeza Drnovšeka, koji je jasno stao iza nezavisnosti Kosova.

U intervjuu APA Kučan se kritički osvrnuo na stanje u EU, rekavši da krivicu za aktuelnu krizu snosi nacionalno orijentisano razmišljanje političara i građana.

Kučan je istakao da umesto suočavanja sa izazovima globalnog sveta postoj i povratak starim šemama zatvorenosti, egoizma, nacionalizma i ksenofobije.

HRVATSKA

Sabor odlučio da 2006. bude godina Nikole Tesle

Hrvatski Sabor podržao je predlog da se 2006. godina proglasi godinom naučnika Nikole Tesle.

Svi poslanički klubovi podržali su taj predlog, ali je većina poslanika upozorila da obeležavanje 150. godišnjice rođenja Tesle ne sme da ostane samo na prigodnim svečanostima, već da je potrebno mnogo više ulagati u nauku kako talenti poput Tesle više ne bi morali da se dokazuju u inostranstvu.

Poslanici su istakli važnost Teslinih svetskih dostignuća i podržali predlog da Sabor bude pokrovitelj svih događanja u vezi sa Teslom u idućoj godini.

Predloženo je i da se osnuje institut koji bi preduzeo napore da se u Hrvatsku vrate Teslini naučni radovi iz SAD gde je Tesla proveo većii deo života.

Poslanici su podsetili na već poznatu Teslinu rečenicu da je "jednako ponosan na svoju srpsku majku i hrvatsku domovinu", u kojoj se, kako je naglašeno, ogleda poruka za "smirivanje strasti između Hrvata i Srba".

Obeležavanje godine Nikole Tesle, prema predloženoj odluci, uz brojne seminare i druge događanje, obuhvatilo bi i obnovu spomen kompleksa i Tesline rodne kuće u Smiljanu, za šta je hrvatska vlada već izdvojila gotovo milion američkih dolara.

ozbiljan udarac autoritetu Tonija Blera

Bezbednost ili sloboda

Od Stokholma do Rima, od Pariza do Londona, evropske vlade žure da zaoštre antiterorističke zakone i daju veću moć snagama države u borbi protiv ekstremista.

Da to ne ide uvek glatko potvrđuje i primer britanskog parlamenta koji je u sredu odbio predlog vladinih mera za borbu protiv terorizma, uključujući pritvaranje osumnjičenih, bez podizanja optužnice, do 90 dana.

Poslanici su prihvatili "kompromisno" rešenje da pritvor, umesto dosadašnjih 14, može trajati najviše 28 dana. Odluka parlamenta, opšta je ocena, nanela je ozbiljan udarac autoritetu premijera Tonija Blera.

Rasprava o bezbednosti i građanskim slobodama nije ništa  novo.

Decenijama pre napada na SAD, 11. septembra 2001. godine, vodeće evropske zemlje su u zakone pretakale sumnjive mere o zauzdavanju terorizma: Britanija protiv Irske republikanke armije, Nemačka i Italija protiv ubilačkih levičara i desničara. Španija protiv baskijskih separatista, bombaša i ubica. Francuska pred napadima alžirskih terorista.

Sad predstoji nov policijski udar širom Evrope.

Magnus Ranstorp, stručnjak za terorizam u Švedskom koledžu za nacionalnu odbranu kaže za Rojters da "naravno postoji snažna želja, javno izražena u Evropi, da se ne odstupa od građanskih sloboda u zamenu za bezbednost".

Međutim, posle spektakularnih napada u Turskoj, Španiji i Britaniji, u kojima je od novembra 2003. ubijeno više od 300 ljudi, javnost je izgleda spremna da prihvati neku vrstu pojačane državane prisile.

Julski napadi na London su izmenili javno mnjenje. U avgustu je anketa dnevnika "Gardijan" pokazala da je tri četvrtine Britanaca spremno da zameni nešto slobode za bolju bezbednost - kao što su bili spremni i Amerikanci posle napada 11. septembra.

Vlade širom Evrope su brzo reagovale na novo razpoloženje.

Švedska razmatra predlog da se pojednostavi pozivanje vojnih snaga kao odgovor na teroristički napad ili njegovo sprečavanje. O zakonu se debatuje od 2003. godine, ali su bombe u Londonu navele vladu da proces "hitno ubrza."

U Francuskoj, vlada sastavlja zakonski predlog o pooštravanju kazni za terorizam, davanju dozvole policiji da prati građane koje putuju u zemlje poznate po terorističkim centrima za obuku i proširenju mreže kamera za nadzor na autoputevima, aerodromima i nuklearnim elektranama.

Vlasti takođe mogu da oduzmu fracusko državljanstvo naturalizovanom građaninu zbog terorizma ili delovanja "nespojivog sa osobinom biti Francuz", kako je rekao ministar inostranih poslova.

U Italiji, novi zakoni daju policiji pravo da duže drže osumnjičene u pritvoru pre nego što kažu tužiocu razlog za hapšenje. Regrutovanje i obuka terorista su sada krivična dela, a sumnjivi ekstemisti će biti brže deportovani.

Turski premijer Redžep Erdogan je najavio da se radi na novim merama. Nije ništa izložio, ali mediji kažu da će mere voditi ka strožem nadzoru finansija zabranjenih organizacija i lakšem podizanju optužbi protiv osumnjičenih za terorizam i njihovih pomagača.

O revizji postojećih zakona o terorizmu se razmišlja u Švajcarskoj, Danskoj i Holandiji. Na nivou EU, zemlje članice su se nedavno saglasile da nalože telekomunikacijskim kompanijama da čuvaju zapise o telefonskim i i-mejl porukama najmanje godinu dana.

KINA

Kina planira da vakciniše svih 14 milijardi ptica

Kineska vlada planira da vakciniše svih 14 milijardi domaćih ptica u toj zemlji protiv virusa ptičijeg gripa, saopštio je zvaničnik kineskog ministarstva za veterinu Đia Jouling.

"Kina je upravo u procesu vakcinacije sve živine u zemlji", kazao je Jouling, dodajući da će sve troškove vakcinacije pokriti vlada.

On, međutim, nije precizirao na koji će način vakcinacija biti sprovedena.

U Kini na farmama živi više od 14 milijardi ptica, što predstavlja 21 odsto domaćih ptica u svetu.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je danas da su u Kini otkrivena dva nova žarišta ptičijeg gripa u oblasti Sinđijang, na severopzapadu zemlje.

U Sinđijangu je već ranije ove godine otkriven ptičiji grip.

U Kini je za poslednjih mesec dana otkriveno 11 žarišta ptičijeg gripa u gotovo svim oblastima zemlje.

Do sada u Kini nije prijavljen nijedan slučaj ptičijeg gripa kod ljudi, ali su eksperti upozorili da je to neizbežno ukoliko se vlasti ne izbore sa zarazom kod ptica.

Eksperti SZO se, inače, danas nalaze u poseti Kini, kako bi ispitali uzrok smrti jedne 12-godišnje devojčice i oboljenja još dve osobe u centralnom delu zemlje, saopštila je kineska agencija Sinhua.

Ekspertski tim će posetiti selo Vangtan, u kojem je devojčica umrla 17. oktobra, nakon što su kod nje otkriveni simptomi slični upali pluća.

Devojčica je umrla u lokalnoj bolnici, dok se njen brat, koji je patio od sličnog oboljenja, oporavio. Kod 36-godišnjeg nastavnika u lokalnoj školi otkriveno je slično oboljenje, ali se i on opravio.

Kineski zdravstveni zvaničnici su saopštili da su analize pokazale da oni nisu bolovali od virusa H5N1 ptičijeg gripa, ali su ponovo otvorili slučaj i pozvali u pomoć eksperte SZO.

Prema podacima kineske vlade, u istom selu je prošlog meseca od virusa ptičijeg gripa uginulo 545 kokošaka i patki.

FRANCUSKA

Francuski parlament produžio vanredno stanje na tri meseca

Francuski parlament odobrio je produženje vanrednog stanja, uprokos činjenici da se Francuska vraća "u gotovo normalno stanje" posle tri nedelje nereda.

Gornji dom francuskog parlamenta odobrio je sinoć zahtev vlade da se na tri meseca produže vanredne mere koje su uvedene 9. novembra, a odluka stupa na snagu u ponedeljak u ponoć.

Ministar unutrašnjih poslova Nikola Sarkozi rekao je Senatu da tenzije koje postoje u problematičnim predgrađima opravdavaju produžetak pojačanih mera bezbedbosti.

Broj gradova koji su još pogođeni neredima smanjio se na 79, u odnosu na 300, koliko ih je bilo zahvaćeno na vrhuncu nemira.

Vanredno stanje daje ovlašćenja lokalnim vlastima, koje tvrde da su te mere još potrebne. Međutim, levo orjentisana opozicija ne misli tako, i glasala je protiv predloga o produženju.

Vlast je pobrala kritike i od organizacija koje su juče protestovale u Latinskoj četvrti, zahtevajući "socijalno vanredno stanje" koje će mladim emigrantima i Francuzima, koji žive u spornim predgrađima, dati pravo da kažu šta ih muči.

Sarkozi je rekao da su vanredne mere potrebne, i da će se koristiti smao tamo gde zaista imaju opravdanje. Mejdu tim merama su i policijski čas, kako i ovlašćenja policiji da može da pretresa kuće danju i noću, i preduzima druge akcije.

Među vladinim merama je i plan deportacije imigranata koji su učestvovali u neredima.

Sarkozi je rekao Senatu da je 75 do 80 posto uhapšenih, od ukupno 3000, od ranije poznato policiji.

Najžešći nemiri koji su pogodili Francusku u poslednjih 40 godina, izazvani su smrću dvojice tinejdžera koji su, kako se veruje, poginuli bežeći od policije.

IZRAEL

Sin Arijela Šarona priznao krivicu za korupciju

Sin izraelskog premijera Arijela Šarona, Omri, priznao je krivicu za nelegalno prikupljanje sredstava za predizbornu kampanju svog oca 1999. godine, pošto je postigao dogovor sa tužilštvom.

Ormi Šaron, poslanik u izraelskom parlamentu, na kratko se pojavio pred sudom u Tel Avivu i priznao krivicu za falsifikovanje dokumenata, krivokletstvo i kršenje zakona o finansiranju stranaka.

Na osnovu postignutnog dogovora, tužilaštvo je odustalo od drugih tačaka optužnice, za prevaru i zloupotrebu, ali je zatražilo izricanje zatvorske kazne za druga krivična dela.

Okružni tužilac u Tel Avivu Erez Noreali izjavio je da zbog činjenice da je pokušao da prikrije svoje prekršaje, Omri Šaron zaslužuje adekvatnu kaznu.

Izricanje presude zakazano je za januar, a za krivična dela koja mu se stavljaju na teret, predviđena je kazna zatvora od pet godina. Očekuje se, međutim, da će Šaronu biti izrečena znatno kraća kazna. Pojedini analitičari ocenjuju da bi mogao da dobije uslovnu kaznu ili obavezu društveno korisnog rada.

Omri Šaron i njegov brat Gilad pomogli su ocu da pobedi na izborima u stranci Likud, a bili su zaduženi za kontrolu prikupljanja sredstava i organizaciju dela kampanje.

Arijel Šaron nije se javno izjašnjavao o optužbama koje su podignute protiv njegovog sina.

Prema izbornom zakonu u Izraelu, kandidatima za stranačke izbore dozvoljeno je da od privatnih donacija sakupe iznos do 800.000 šekela (144.530 evra). Omri Šaron je prikupio šest miliona šekela, odnosno 1,1 miliona evra.

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"