NEMAČKE BEZBEDNOSNE SLUŽBE U STRAHU
Postoji ozbiljna opasnost od terorista
Stručnjaci BKA su upozorili i da bi, zbog izuzetno oštrih bezbednosnih mera na stadionima i oko njih, teroristi mogli da se okrenu ka tzv. mekim ciljevima, otvorenim mestima na kojima će se u većim gradovima organizovati javni prenosi utakmica na velikim ekranima.
Nemački ured za suzbijanje kriminala (BKA) ocenio je da "ozbiljna opasnost" postoji na najmanje 21 utakmici Svetskog prvenstva (SP) u fudbalu koje se u Nemačkoj održava od 9. juna do 9. jula. Nedeljnik "Štern" (Stern) piše danas, pozivajući se na poverljivi izveštaj BKA, da se bezbednosni stručnjaci najviše pribojavaju islamskih terorista. Zbog "simboličnog značaja", najopasnijim se smatraju utakmica Nemačka-Kostarika, kojom će biti otvoren SP, i finalna utakmica, koje će se igrati na Olimpijskom stadionu u Berlinu 9. jula. Ukupno će se u 12 nemačkih gradova za četiri nedelje takmičenja odigrati 64 utakmice. Na prvenstvu učestvuju 32 zemlje, među kojima je i Srbija i Crna Gora. BKA problematičnim smatra i utakmice reprezentacija Engleske, Španije, Poljske i Australije zbog učešća tih zemalja u vojnoj akciji SAD protiv Iraka. Kao rizične je BKA označila i utakmice nemačkog tima, zbog akcije nemačkih oružanih snaga u Iraku. Međutim, za sada nema nikakvih konkretnih pretnji na kojima bi se zasnivale ove procene, prenosi nemački magazin iz poverljivog izveštaja. Stručnjaci BKA su upozorili i da bi, zbog izuzetno oštrih bezbednosnih mera na stadionima i oko njih, teroristi mogli da se okrenu ka tzv. mekim ciljevima, otvorenim mestima na kojima će se u većim gradovima organizovati javni prenosi utakmica na velikim ekranima. Već početkom maja policija je upozorila na opasnost od ispada neonacista tokom SP. Sindikat policajaca zatražio je od sudova da ne odobravaju skupove neonacista u gradovima u kojima se igraju utakmice i tako ih spreče da takmičenje iskoriste kao "scenu za propagiranje svojih ideja". Opsežne mere bezbednosti pred SP u fudbalu uglavnom su okončane. Za sigurnost učesnika i navijača brinuće se 14.000 policajaca. Samo ako bude nastupila posebna, vanredna situacija, u pomoć će priskočiti i 7.000 vojnika. Jer, nemački ustav ne dozvoljava akcije pripadnika oružanih snaga u zemlji u mirnodopsko vreme, izuzev ako nije reč o spasavanju i otklanjanju posledica prirodnih katastrofa. U pomoć nemačkim kolegama doći će i policajci iz Velike Britanije, Francuske, Holandije i Belgije, a policijski oficiri za vezu pristići će iz svih zemalja učesnica prvenstva, izuzev iz Irana i Saudijska Arabije.

odgovorI obeleŽAVAJU i emocijE
Neda i Dane kao referendumska imena
"DA" i "NE" su opšta trenutna preokupacija građana Crne Gore, koje u nedelju očekuje referendumsko izjašnjavanje o nezavisnosti ili zajedičkoj državi.
Neki su od ta dva odgovora napravili i nova imena - NEDA i DANE. Možda je u tome najbolja predreferendumska poruka da se, bez obzira na ishod glasanja, poslije 21. maja spoje "da" i "ne" i "ne" i "da". Referendumski odgovori "da" i "ne" toliko su ovih dana i vizuelno i u mislima, zaokupili građane Crne Gore, da se postavilo i pitanje kako na glasačkom listiću označiti jedan od tih odgovora, da bi glas bio važeći. Republička referendumska komisija (RRK) je ranije bila odlučila da se kao validan odgovor može smatrati samo onaj listić na kome je referendumski odgovor zaokružen punom linijom. Međutim, neki birači su izrazili želju da svoj odgovor na neki način obeleže i svojim emocijama. Pristalice nezavisne Crne Gore su pitale da li mogu da svoj odgovor "da" označe crtanjem srca a ne zaokruživanjem. Jer, predreferendumski slogan "suverenista" glasi "Za Crnu Goru koju volimo", sa crtežom srca. "Unionisti", takođe, imaju neke svoje "emotivne" oznake za svoj referendumski odgovor "ne", pa će i oni htjeti da ga "ukrase". RRK je zato izmijenila svoju raniju odluku da se "da" i "ne" mogu samo zaokružiti punom linijom da bi bili važeći. Prema izmijenjenoj odluci, "da" i "ne" će biti uvaženi ako na bilo koji način budu "uokvireni", krugom, kvadratićem, srcem ili bilo kako drugačije. Bitno je, kako je saopštila RRK, da se može sa sigurnošću utvrditi za koji referendumski odgovor se birač izjasnio, za "da" ili "ne'. Ta dva odgovora su, inače, svuda prisutna, na majicama i kapama, u medijima, na bilbordovima, kišobranima....
Ilija Despotović Podgorica

Opus Dei - izmeĐu transparentnosti i tajnovitosti
Da Vinčijev kod podelio svet
Opus Dei (na latinskom Božje delo), mnogi smatraju sektom čiji je jedini cilj bogatstvo i moć. Organizaciju optužuju da manipuliše svojim sledbenicima, kao i da je uticajno tajno društvo, koje se duboko ukorenilo u svet politike i biznisa.
Bestseler Dena Brauna "Da Vinčijev kod" i istoimeni film čija je svetska premijera bila u sredu na Kanskom festivalu, izbacio je u žižu javnosti i kontroverznu katoličku organizaciju Opus Dei. Roman, kao i film Rona Hauarda s Tomom Henksom i Odre Totu u glavnim ulogama, dovodi u pitanje neke od osnovnih postavki hrišćanstva, hipotezom o tome da su Isus Hristos i Marija Magdalena navodno imali dete, kao i da njihovi potomci i danas žive. Organizacija koja je u središtu zapleta, Opus Dei, prikazana je kao zla sila i u knjizi i u filmu, oslikana kao tajnovita, mračna i ponekad nasilna grupa unutar Katoličke crkve. Pritisnut nenadanim ogromnim interesovanjem javnosti, prvi čovek Opus Dei, španski nadbiskup Havijer Ečevarija, izjavio je da im roman i film, uprkos svemu, prave reklamu. "Posetilaca sajta, koji ima Opus Dei, sada je tri miliona mesečno, a naša strategija je transparentnost", rekao je nadbiskup Ečeverija. Iz te izjave mogu se naslutiti dve stvari: ili on nije bio iskren ili je Opus Dei potpuno promenio dosadašnji koncept tajnovitosti. Opus Dei (na latinskom Božje delo), mnogi smatraju sektom čiji je jedini cilj bogatstvo i moć. Organizaciju optužuju da manipuliše svojim sledbenicima, kao i da je uticajno tajno društvo, koje se duboko ukorenilo u svet politike i biznisa. Organizacija ima između 80.000 i 90.000 članova širom sveta. Oni su iz svih staleža i podeljeni su u tri kategorije. Oko 10 odsto su katolički sveštenici, 20 odsto takozvani numeratori, koji ne pripadaju sveštenstvu ili monaštvu, ali žive u celibatu. Većina, 70 odsto, takozvani su supernumeratori, od kojih mnogi žive u braku i imaju decu. Kako je ova visoko religiozna organizacija Katoličke crkve postala toliko sporna? Jedan razlog je pitanje mučenja. To je praksa samonanošenja bola da se ne bi zaboravile Hristove muke. Sve doskora, svaki Opus Dei numerator je trebalo da nosi oko butine specijalni lanac sa šiljcima sa unutrašnje strane, najmanje dva sata dnevno. Organizaciji se pripisuje i uloga vladara Vatikana iz senke. Opus Dei je 1928. godine osnovao španski sveštenik Hosemarija Eskriva de Balaguer (1902-1975). Njega je papa Jovan Pavle II beatifikovao 1992. godine da bi ga posle samo deset godina kanonizovao i proglasio za sveca. Obično proces kanonizacije traje vekovima. Papa je organizaciji Opus Dei dodelio i poseban status "lične prelature", što je grupi omogućilo nezavisnost u okviru Katoličke crkve. Mnogi smatraju da je uticaj Opus Dei u Vatikanu porastao upravo za vreme papstva Jovana Pavla Drugog. Portparol organizacije Džek Valero sve to demantuje. "Broj pripadnika Opus Dei koji rade u Vatikanu vrlo je ograničen, ima ih možda petoro ili šestoro. Uticaj grupe Opus Dei u Vatikanu se preuveličava", tvrdi Valero. Kritičari, međutim, kažu da je u tesnoj vezi sa organizacijom mnogo veći broj sveštenika, koji su obrazovali pravu "crkvu unutar crkve". Istaknuti članovi ove organizacije zastupljeni su i u mnogim vladama i kompanijama, iako to retko javno priznaju. Uticaj Opus Dei obrnuto je srazmeran njegovom relativno malom broju članova, pre svega zahvaljujući regrutovanju pojedinaca iz uticajnih akademskih krugova i dobro obrazovane elite širom planete. Od njenih pripadnika se očekuje da šire jevanđeosku misiju kroz svoje zemaljske poslove. Drugim rečima, od članova se traži da budu uspešni u svom poslu, ali i da budu velikodušni prema okolini - i na taj način privuku još više sledbenika. Španski sociolog Alberto Monkada - i sam član organizacije - izjavio je da njene veze sa moćnim krugovima datiraju još iz pedesetih godina, kada su dva istaknuta člana bili ministri u vladi španskog fašističkog diktatora Fransiscka Franka. "Vreme Frankovog režima važi za period političkog i ekonomskog uspona Opus Dei, ali je to i vreme kada je organizacija stekla loš glas. Ljudi se još sećaju tih vremena", kaže Monkada. Stvari su se, međutim, sada promenile. Iako su neki članovi aktivni u politici i biznisu, oni nisu neka vrsta Koza Nostre, dodaje španski sociolog. Teško je ustanoviti kojim sumama novca raspolaže Opus Dei - pod okriljem grupe postoji niz fondacija širom sveta, a ona ne objavljuje svoje računovodstvene podatke. Donacije pojedinaca su značajan deo prihoda. Smatra se da je razmera uticaja na sledbenike najzanemareniji aspekt moći Opus Dei. U centrima u kojima sledbenici žive u celibatu odvija se, kako neki tvrde, pravo ispiranje mozgova i "opsta manipulacija". Pred svakim članom je niz duhovnih obaveza - molitve, svakodnevno prisustvo na misama i obuka novih sledbenika. Život se odvija pod strogom kontrolom duhovnih vođa, a slično je i kada je posredi novac. Pripadnici grupe na ove kritike odgovaraju rečima da su sasvim normalni ljudi i da imaju slobodu da napuste organizaciju kada god to zažele.

KO TO zna u Vladi Srbije?
Besplatn prevoz za građane koji pujutu na referendum u Crnoj Gori
"Nisam u toku. Bavio sam se drugim stvarima. Ne mogu da dam informaciju", rekao je Parivodić novinarima u Skupštini Srbije i dodao da se, ukoliko vlada procenjuje da je u interesu države da plati prevoz, slaže sa tom odlukom.
Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić izjavio je da ne zna ništa o eventualnim nesuglasicama u Vladi Srbije oko obezbeđivanja besplatnog prevoza za građane koji pujutu na referendum u Crnoj Gori. "Nisam u toku. Bavio sam se drugim stvarima. Ne mogu da dam informaciju", rekao je Parivodić novinarima u Skupštini Srbije i dodao da se, ukoliko vlada procenjuje da je u interesu države da plati prevoz, slaže sa tom odlukom. Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić pre nekoliko dana najavio je da će državljanima Crne Gore koji žive u Srbiji biti obezbeđen besplatan prevoz za glasanje na referendumu, dok je ministar finansija Mlađan Dinkić juče izjavio da za te srvhe neće biti izdvojena sredstava iz budžeta Srbije. Predstavnici G 17 plus u Skupštini Srbije ocenili su da ne postoji razlog da se iz budžeta Srbije izdvajaju sredstva namenjena besplatnom prevozu, dok su poslanici Srpske radikalne stranke izrazili spremnost da pomognu u plaćanju ukoliko ih neko za to zamoli. "Nema nikakvog razloga da se iz budžeta Srbije izdvajanju takva sredstava, jer Srbija ne učestvuje ni na koji način na tom referendumu, a ja svojom izjavom ne želim dodatno da utičem na tok referenduma. Prepustimo ljudima da donesu odgovarajuće odluke bez uticaja političkih stranaka iz Srbije", rekao je novinarima šef poslaničke grupe G 17 plus Miloljub Albijanić. Upitan zašto ranije nije rečeno da se neće plaćati besplatne karte, Albijanić je odgovorio da verovatno niko nije ni pitao od kog novca će se to platiti. "Ne bavim se tim pitanjem, ali smatram da Srbija i Crna Gora imaju odvojene buddžete. Mogli bi malo i Crnogorci da se opruže da daju neki dinar ili evro, ako imaju neki interes", rekao je Albijanić. Na pitanje da li je u državnom interesu Srbije da plati karte, Albijanić je ponovio da G 17 plus očekuje od političkih činilaca u Srbiji da se ni na koji način ne mešaju u referendum. Poslanik SRS Aleksandar Vučić rekao je da ne zna ko će platiti besplatan prevoz, ali da će radikali, ukoliko ih neko bude zamolio, pomoći u plaćanju. "Da su pitali nas i bilo koga drugog mi bismo pomogli da ljudi odu i da glasaju za zajedničku državu", rekao je Vučić i dodao da je Vlada Srbije trebalo o tome da se dogovori i nađe neko rešenje.

LOŠ imidž AMERIKANACA U SVETU
Oni su bučni, arogantni, loše obučeni, nepristojni...
Amerikanci su imali bolji rejting od svoje države i njene politike, ali poslednja istraživanja pokazuju da taj pozitivan stav o Amerikancima opada, a stav o svetskoj supersili sve više je neprijateljski.
Neprofitna organizacija BDA, alarmirana rastom antiamerikanizma širom sveta, savetuje Amerikancima da promene ponašanje i sruše stereotip koji o njima vlada u inostranstvu - da su bučni, arogantni, loše obučeni, nepristojni i da ne poštuju druge kulture. Godinama je svet pravio razliku između SAD i Amerikanaca, koji su imali bolji rejting od svoje države i njene politike. Međutim, poslednja istraživanja pokazuju da taj pozitivan stav o Amerikancima opada, a stav o svetskoj supersili sve više je neprijateljski. Grupa sa sedištem u San Francisku, BDA, koju podržava krupni biznis, uključujući kompanije poput Eksona ili Mekdonalda, počela je nedavno distribuciju vodiča za američke poslovne ljude koji putuju po svetu. Vodič, kako prenosi Rojters, ima 16 preporuka kojih Amerikanci treba da se drže da bi popravili reputaciju. "Misli da si veliki ali se ponašaj i radi kao da nisi baš toliki", jedan je od saveta, uz obrazloženje da se u brojnim zemljama hvalisanje smatra nekulturnim. Pričati o bogatstvu, moći ili statusu, korporacijskom ili ličnom, može da stvori otpor. Amerikancima se preporučuje i da govore tiše i sporije - povišeni ton često se doživljava kao razmetanje, dok se brzo pričanje može protumačiti kao agresivno i preteće. U konverzaciji je važno i slušati sagovornika, ističe se u vodiču i dodaje da im treba pričati o životu u svojoj zemlji, ali ih i pitati kako oni žive, i potom zainteresovano saslušati. Poslovnim ljudima iz SAD savetuje se da se, kada borave u inostranstvu, prikladno obuku. Naime, u nekim zemljama se neformalni stil oblačenja smatra znakom nepoštovanja. Zato je bolje proveriti ili biti manje "kežual". Uostalom, sako uvek može da se skine. Za vodič je pokazalo interesovanje više od 400 kompanija. Sada se razmatra i predlog ministarstva spoljnih poslova da se vodič deli uz svaki novi ili produženi američki pasoš. Novi vodič za biznismene propratio je sličan, samo detaljniji priručnik za američke studente koji putuju van zemlje. Sponzor je bio Pepsiko a dobilo ga je više od 200.000 studenata. Procenjuje se da 60 miliona Amerikanaca svake godine putuje u inostranstvo. Svi oni su, kako naglašavaju u BDA, potencijalni ambasadori koji mogu da zadobiju srca i umove u zemljama koje posećuju, bez obzira koliko njihovi domaćini možda ne vole američku politiku. Kampanja BDA samo je jedna u nizu ali su prethodne uglavnom bile bez većeg uspeha, uključujući seriju video zapisa koja je trebalo da ubedi muslimane da pogrešno misle o SAD. Više arapskih vlada je odbilo da pusti te video snimke označivši ih kao propagandne. "Jaz između onoga što jesmo i kako bismo voleli da nas vide i onoga kako nas zapravo vide, zabrinjavajuće raste", priznala je Šarlot Birs, koja je vodila kampanju za muslimane u nadležnom komitetu Kongresa pre nego što se povukla sa tog posla. Nasledili su je drugi, ali program "javne diplomatije", kako ocenjuju zvaničnici, jednostavno ne deluje. Antiamerkanizam inače nije nov fenomen - pogrešno vladanje Amerikanaca u jugoistočnoj Aziji nagnalo je sredinom prošlog veka predsednika SAD Dvajta Ajzenhauera da reformiše američki program pomoći tom regionu.

Slovenija prva uLAZI u evro zonu 1. januara 2007
Uvođenje evra kao istorijski događaj
Preporuka Evropske komisije da Slovenija, kao prva i zasad jedina od novih 10 članica Evropske unije, uđe u evro zonu 1. januara 2007. godine, zdušno je pozdravljena u slovenačkim političkim krugovima.
Komisija je ocenila da Slovenija ispunjava pet ekonomskih kriterijuma za ulazak u zonu evra koji su postavljeni Sporazumom iz Mastrihta. Između ostalog, inflacija je u dužem periodu ispod prosečne inflacije u EU, koja je u martu iznosila 2,6 odsto, dok je u Sloveniji bila 2,3 odsto. Trend niske inflacije ispod referentne granice Slovenija je zadržala do danas. Slovenački premijer Janez Janša ocenio je da vest iz Brisela predstavlja "istorijski događaj". "Zaključak da Slovenija ispunjava kriterijume za preuzimanje evra je dobra vest i zbog toga jer znači da Slovenija ima zdrave javne finansije i solidnu privredu", izjavio je Janša. Slične su i reakcije i drugih političara i vladine koalicije i opozicije. Stručna javnost i ekonomisti uglavnom su uvereni da će Slovenija kao mala država, sa uvođenjem evra lakše iskoristiti prednosti koje donosi zajednička evropska valuta, da to može povećati privredni rast i bruto nacionalni dohodak. Ipak, ne manjkaju ni upozorenja da preuzimanje evra donosi i odgovornost za vođenje politike zdravih javnih finansija, zbog čega Slovenija ne bi smela da odlaže njihovu reformu. Upozorenje se posebno odnosi na reformu penzionog sistema. "Nisam preveliki prijatelj uvođenja evra, ali to se nije moglo izbeći", rekao je poznati slovenački ekonomista Jože Mencinger, koji ističe da je bio "zadovoljan i domaćim tolarom". Mencinger, koji naglašava da nije "evroskeptik, već evrorealist", izrekao je reči, koje mogu u delu javnosti da smanje osećaj trijumfa. "Moramo se pomiriti s time da više ne postoji slovenačka privreda, jer država vise nema nikakvih atributa koji čine državu. Nećemo više kontrolisati novac, nešto mogućnosti za to će biti u fiskalnoj politici, ali nećemo stvarati sistem i nećemo kontrolisati tokove", smatra Mencinger. Njegov zaključak je: "Nećemo više moći govoriti o slovenačkoj privredi, već o privredi na području Slovenije". To je ceh koji je Slovenija platila ulaskom u EU, ceh koji doduše nije skrivan od javnosti i na koji su Slovenci pristali glasajući na referendumu. Teži deo posla za političare i ekonomista će biti kako Slovencima objasniti da su već danas, kada se usklađuju sa vrednošću evra i označavaju u radnjama u obe vlaute, cene svakodnevnih životnih potrebština skoro duplo više nego pre. Nakon jučerašnje preporuke Evropske komisuije, političku odluku o ulasku Slovenije u evro zonu moraju da usvoje šefovi država EU na samitu u Briselu 15. i 16. juna, dok će formalnu osnovu za taj korak, uključujući i određivanje kursa, usvojiti ministri finansija Unije na zasedanju 11. juna.
Aleksandar Mlač Ljubljana

BUGARSKA NA PUTU EVOPSKE UNIJE
Kriminal i korupcija prepreka za ulazak u EU
Bugarskim ulicama nisu strani ni automobili-bombe, a u pucnjavama, najčešće iz snajpera i automatskih pušaka, od 2001. godine poginulo je 150 ljudi, uključujući i jednog bankara, vlasnika fudbalskog kluba i visokog zvaničnika carine.
Bugarskom novinaru Vasilu Ivanovu koji je pisao o kriminalu i zloupotrebama u policiji, bačena je bomba u stan. Iako je zbog svojih tekstova i ranije primao pretnje, Ivanov je ipak bio šokiran brutalnošću napada, jer je bomba uništila i susedne stanove u 12-spratnoj zgradi u kojoj živi. U napadu, srećom, nije bilo povređenih, ali je ta eksplozija prošlog meseca potresla celu Bugarsku, koja se bori da promeni sliku o sebi kao "divljoj, siromašnoj zemlji sa Balkana" i da dokaže da je spremna da sledeće godine uđe u Evropsku uniju. Glavne prepreke na tom putu su upravo kriminal i korupcija. Evropska komisija je Sofiji dala rok do kraja aprila da pokaže "konkretne rezultate", kako bi u izveštaju koji će biti predočen u Strazburu, mogla da preporuči da Bugarska postane članica EU sledeće godine ili da se prijem odloži. Rok je, međutim, došao i prošao, a zapadni eksperti su, kako navodi Rojters, zbunjeni nedostatkom napretka i veliki je znak pitanja hoće li Bugarska, zajedno sa Rumunijom, naredne godine ući u odabrano evropsko društvo. Eksplozija poput one u stanu novinara Ivanova, za Bugarsku nije ništa neuobičajeno. Bugarskim ulicama nisu strani ni automobili-bombe, a u pucnjavama, najčešće iz snajpera i automatskih pušaka, od 2001. godine poginulo je 150 ljudi, uključujući i jednog bankara, vlasnika fudbalskog kluba i visokog zvaničnika carine. Niko još nije osuđen za neki od tih zločina. Diplomate i analitičari za takvo stanje u zemlji okrivljuju pravosuđe, jer je stvorilo klimu u kojoj podzemlje "operiše" bez straha da će ikada biti osuđeno za kriminal. Oni smatraju da bosovi podžemlja potiču iz bivših komunističkih tajnih službi i da kontrolišu veći deo bugarske privrede kroz mrežu legalnih i ilegalnih poslova, kao i da im u tome pomažu korumpirani visoki državni zvaničnici. Samo prošlog meseca policija je pronašla automobil pun nelegalnog oružja, uključujući i snajperske puške sa prugušivačima, omiljeno oružje ubica iz podzemlja, ali nije zadržala u pritvoru dvojicu muškaraca koji su bili u njemu, "jer su bili lošeg zdravstvenog stanja". Vlada, predvođena socijalistima, usvojila je nove zakone uključujući i proceduru koja pojednostavljuje istragu, kao i ustavne amandmane koji bi trebalo da pomognu funkcionisanju pravosuđa. U toku je i procedura za ukidanje imuniteta sedamorici poslanika protiv kojih su podignute optužbe za različita kriminalna dela. Za vladu je to dovoljan dokaz da se uhvatila u koštac sa problemom i prilika da optuži medije i EU da "naduvavaju" stvari. Međutim, prema izjavama diplomata iz EU, zakonske promene su "smešan detalj" u odnosu na krupne kriminalne rabote koje se odigravaju, a poslanici kojima se ukida imunitet su "sitna riba" u odnosu na kripne kriminalce na slobodi. Bugarska ima veliki problem jer se kriminal uvukao u mnoge pore života i nastoji da se legalizuje. Kriminalci pokušavaju ili već imaju kontrolu nad velikim bankama, osiguravajućim društvima, građevinskim i farmaceutskim kompanijama i dominiraju u sektoru nekretnina i turizma na Crnom moru i planinama. Iako je Bugarska do sada imala solidne investicije (1,9 milijardi evra prošle godine) dalji priliv novca iz inostranstva je pod znakom pitanja zbog visokog nivoa kriminala i korupcije. "Postoje vođe podzemlja za koje se smatra da imaju vrlo lak pristup ministrima u vladi. U pojedinim oblastima ne možete da poslujete ako ne pristanete da radite u ilegalnoj, sivoj i crnoj privrednoj zoni, gde ima svega - od podmićivanja do naručenih ubistava", opisao je bugarsku poslovnu realnost Ognjen Šentov, šef Centra za demokratske studije sa sedištem u Sofiji.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"