Planiranje aktivnosti za borbu protiv pandemije
Briga o kućnim ljubimcima mora biti sastavni deo strategije
Tim veterinarskih stručnjaka potencira da bi u okviru strategije za borbu protiv moguće pandemije svakako trebalo razmišljati i o kućnim ljubimcima. Oni naglašavaju da je nekoliko kriznih zdravstvenih situacija u poslednje vreme, poput SARS-a i H5N1, pokazalo da kućni ljubimci mogu takođe da se zaraze i, čak, da prenesu bolest na čoveka.
Dr Skot Vize i dr Stiven Krut sa Veterinarskog koledža u Gelfu tvrde da bi svi koji se bave planiranjem aktivnosti tokom pandemije u Svernoj Americi, morali da uzmu u obzir mogućnost prenošenja bolesti sa jedne vrste na drugu, pre svega, zbog izuzetno velikog broja kućnih ljubimaca. Oni kažu da bi prvenstveno trebalo znati kada treba razmišljati o karantinu za kućne ljubimce, da li bi i kakve kontakte između ljudi i životinja bilo moguće dozvoliti u slučaju da je domaćinstvo stavljeno pod karantinski režim, kako odvesti bolesnu životinju kod veterinara, a da se pri tom infekcija ne proširi na druge životinje, i tako dalje. Dr Vize insistira da je neophodno da se o svemu ovome, ali i o drugim sličnim pitanjima, razmatra pre eventualnog izbijanja epidemije ili pandemije i pripremi odgovarajuća strategija, zato što je prioritet u vreme krize spašavanje zdravlja ljudi, a ne životinja. Strah i strategija za njegovo prevlađivanje obavezni koraci u poslovnom okruženju U Vinipegu će narednog meseca, u organizaciji Međunarodnog centra za infektivne bolesti, biti održana konferencija na kojoj će preduzetnici biti upoznati sa praktičnim aspektima borbe sa mogućom pandemijom. Napominje se da će biti izneti konkretni predlozi za zaštitu zaposlenih, kao i lanca isporuke, i oni za rešavanje pravnih problema koji se mogu javiti. Američki stručnjak Šon Kaufman, koji je radio za Centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti posle terorističkih napada na SAD, kod razrešavanja napada antraksom i krize izazvene SARS-om, pre tri godine, biće jedan od glavnih učesnika ovog skupa. On kaže da najvažnije u takvim kriznim situacijama nije samo sačiniti strateški plan za dejstvo, već takođe imati plan i za oporavak koji treba da usledi. On primećuje i da se nikako ne sme zaboraviti da se predvidi i strah koji će se javiti kod ljudi zbog opasnosti od zaraze i strategija za prevlađivanje straha, jer u poslovnom okruženju to mora biti jedan od prvih i najvažnijih koraka.

Kampanja Zaustavimo nasilje
Marš ulicama Toronta za podizanje svesti o seksualnom zlostavljanju
U nedelju popodne je u Torontu održan marš u okviru kampanje Zaustavimo nasilje. Učesnici su marširali četiri kilometra, ali su istakli da je mala šetnja u odnosu na krupan problem i važnu inicijativu za čije sprovođenje je potrebno mnogo vremena. Cilj marša bio je da se podigne nivo svesti o seksualnom zlostavljanju, zato što nismo ni svesni koliko mnogo ljudi je to iskusilo na sopstvenoj koži. Keli Ferčajld, učesnica marša, kaže da su svaka treća žena i svaki peti muškarac žrtve seksualnog zlostavljanja, što je podatak koja mora da zabrinjava i da navede na akciju. Jedan od učesnica i sama žrtva nasilja, Viki Avramopulos je izjavila da ljudi, nažalost, zadržavaju u sebi ono što im se dogodilo, stide se toga i neprijatno im je. Ona želi da svojim primerom pokaže da ne treba da bude tako, jer je to prevazišla i ona oseća da treba napraviti pomak. Kao načini za rešavanje ovog ogromnog problema istaknuti su promene krivičnog, socijalnog i obrazovnog sistema, ali i mnogo vremena, saosećanja i truda.

Odložen susret Harpera i Buša
Premijer Stiven Harper neće, kako je bilo očekivano, idućeg meseca otputovati u Vašington da bi se sastao sa američkim predsednikom Bušom. Nagoveštava se da bi do njihovog susreta moglo da dođe na jesen. Zvaničnici naglašavaju da ovo nikako ne treba shvatiti kao znak zahlađenja u odnosima dve zemlje. Kako se saznaje, jedini razlog je prenatrpan raspored američkog predsednika. Ističe se da će se dvojica lidera susresti u julu, na samitu Grupe osam u Sankt Petersburgu.

Sporan vazdušni napad u Avganistanu
Poginuli Talibani, ali stradali i civili
U vazdušnom napadu koalicionih snaga na selo Azizi u oblasti Kandahar, poginulo je dvadeset Talibana, a prema nepotvrđenim podacima, među civilima ima ranjenih i još šezdesetak žrtava.
Napad je bio izveden u noći između nedelje i ponedeljka, a cilj je bilo ovo selo, poznato talibansko utočište. Zbog velikog broja žrtava avganistanski premijer Hamid Karzai zatražio je istragu u vezi sa američkim bombardovanjem. Iako kanadski vojnici nisu učestvovali u napadu, tamošnje stanovništvo okrivljuje sve zapadne vojnike za ono što im se dogodilo. Premijer Stiven Harper nazvao je ovaj vazdušni napad 'nesrećnim incidentom'. On je priznao da tragedija koja se dogodila nikako neće pomoći naporima pripadnika kanadskih i drugih trupa da uspostave mir u ratom podeljenom regionu. Harper je izjavio i da koalicione trupe treba da se razračunavaju sa otporom Talibana, dok pokušavaju da obnove zemlju. Ovaj incident nije uticao da premijer Harper promeni svoje mišljenje i ubeđenje da kanadske snage treba da produže svoj angažman u Avganistanu. Naprotiv, on je rekao da bi izlazak Kanade mogao da znači ne samo humanitarnu katastrofu za tamošnje stanovništvo, već i povratak brutalne diktature Talibana, što niko ne bi želeo.

Ranjeni Kanađani u Avganistanu
Petorica kanadskih vojnika i prevodilac Avganistanac ranjeni su kada je njihovo vozilo naletelo na minu severno od grada Kandahar. Odmah su prebačeni u baznu bolnicu u Kandaharu na lečenje. Portparol Kanadskih oružanih snaga Mark MkIntajr je rekao da se svi nalaze u stabilnom stanju i da njihove povrede nisu opasne po život. Četvorica su se čak odmah javili svojim porodicama da kažu da su dobro.

Karzai se zahvalio Harperu zbog odluke o produženju misije
Avganistanski predsednik Hamid Karzai u telefonskom razgovoru zahvalio se premijeru Stivenu Harperu zbog odluke da se angažman kanadskih oružanih snaga u misiji produži za još dve godine. Iz kancelarije premijera Harpera saopšteno je da je Karzai takođe uputio premijeru izraze saučešća zbog gubitaka u ljudstvu koje je Kanada do sada imala. U saopštenju koje je izdala avganistanska ambasada stoji da je Karzai prihvatio ranije upućen poziv kanadske strane da dođe u zvaničnu posetu. Kako se naglašava, poseta će biti realizovana u drugom delu godine.

Ko određuje pitanja za premijera?
Zaoštravaju se odnosi na relaciji Harper - novinari
Odnosi između premijera Harpera i novinara trenutno se nikako ne mogu nazvati dobrim. Naprotiv, zaoštravaju se dok svaka strana pokušava da odbrani svoj stav.
Problem je nastao oko toga ko će određivati tok konferencija za štampu. U kancelariji premijera Harpera insistiraju da oni treba da izaberu ko će postavljati pitanja, na osnovu liste koju oni sačine. No, to je izazvalo strahovanja u parlamentarnoj pres galeriji da bi Harper mogao da spreči da mu pitanja postavljaju pojedini novinari ili novinske organizacije koje mu ne odgovaraju. Nakon toga je u utorak usledio protest novinara, kada je preko dvadeset novinara napustilo premijerovu konferenciju za štampu, pošto je on odbio da odgovori na njihova pitanja. Oni su odbili da prihvate nova pravila. Premijer Harper je u sredu, u izjavi ontarijskoj TV stanici u Londonu, rekao da mu novinari u prestonici prave probleme koje ne bi pravili premijeru iz Liberalne stranke. Oni je, stoga, rešio da se obraća prijateljski nastrojenim lokalnim medijima i da preko njih obaveštava o radu vlade. Međutim, predsednik otavske pres galerije Iv Malo nije se složio sa Harperovim komentarima. On je istakao da njegov stav nije ni za, niti protiv konzervativan, već stav novinara koji pokušava da radi svoj posao. Harper se i ranije žalio na neprijateljski stav medija prema konzervativcima, ali pritužbi nije bilo otkako je postao premijer. Upućeni komentarišu da su i od strane liberala krajem predizborne kampanje stizale izjave o anti-liberalnom stavu u nacionalnim medijima. Ljudi iz Martinovog okruženja su zamerali medijima i novinarima da navijaju za Harpera.

Očekuje se odluka
Lafarž traži odobrenje da koristi stare gume kao pogonsko gorivo
Ontario će uskoro odlučiti da li će dozvoliti kompaniji za proizvodnju cementa Lafarž da kao pogonsko gorivo, umesto uglja, koristi istrošene automobilske gume u fabrici u Batu. Oni naglašavaju da je to praksa u čitavom svetu i da se radi o potpuno bezbednoj tehnologiji.
Lafaržov predlog već duže od dve godine čeka na odgovor od nadležnih vlasti. No, ova ideja naišla je na žestok otpor pobornika zdrave životne sredine, koji ističu da će sagorevanjem guma da se zagadi vazduh i da se onemogući njihova reciklaža. Oni takođe strahuju da bi moguće odobrenje od strane provincije moglo da podstakne i druge da počnu sa sagorevanjem otpadnih materija, pa i smeća. Elejn MekDonald, naučnik pri Sierra Legal Defence Club, napominje da bi odobravanjem ove inicijative moglo da predstavlja opasnost po zdravlje. Kao dokaz za to navode se podaci do kojih se došlo u okolini fabrike cementa kod Montreala, gde se već koriste istrošene gume kao pogonsko gorivo. Prisustvo teških metala i drugih štetnih materija u vazduhu povećana je nekoliko desetina puta, što je u potpunoj suprotnosti sa podacima koje iznosi kompanija. Čelnici kompanije negiraju ove tvrdnje i insistiraju da će se faktori koji dovode do pojave smoga i kiselih kiša smanjiti kada se umesto uglja budu koristile gume. Oni naglašavaju da jednostavno ne smeju da dozvole da išta promeni na gore, jer zajednica to nikako neće dozvoliti.

Radovi će trajati pet godina
Rekonstrukcija podzemne stanice Junion u Torontu
Petog juna počinju radovi na rekonstrukciji i dogradnji platforme podzemne železnice na stanici Junion u Torontu. Pripreme su trajale šest godina, a veruje se da će radovi trajati pet godina i da će koštati 100 miliona dolara.
Najveći deo sredstava obezbedila je Korporacija za revitalizaciju priobalja, koju zajednički finansiraju federalna i provincijska vlada. Deo novca ići će na izgradnju druge podzemne platforme. Prva je postavljena pre više od pedeset godina i bila je predviđena za 25 hiljada putnika. U međuvremenu se broj putnika više nego utrostručio, što su i fizički osećali putnici koji svakodnevno prolaze kroz ovu stanicu. Gradonačelnik Toronta Dejvid Miler je rekao da je ovaj projekat, koji će omogućiti građanima da bolje i lakše stignu do priobalnog dela, dokaz da grad prolazi kroz renesansu izgradnje. Direktor TTC-a Rik Dišarm oduševljeno ističe da je ovo velika stvar za njegovu firmu, ali napominje da je ovakav projekat trebalo da bude urađen još pre četvrt veka. Kako se naglašava, radovi na stanici Junion neće uticati na normalno funkcionisanje saobraćaja, jedino se napominje da će buka biti mnogo veća.

Sedmo usklađivanje
Nacionalna banka povećala kamatne stope
Pad vrednosti nacionalne valute dao je taman onoliko prostora Nacionalnoj banci koliko je bilo potrebno da sedmi put za redom poveća interesne stope. Kamata po viđenju od srede je povećana na 4,25 odsto. Nacionalna banka je u propratnom saopštenju istakla da je za sada završila sa povećanjima. Kaže se da je cilj bio da se kanadska privreda zadrži na nivou iznetom u aprilskom izveštaju o monetarnoj politici i da se inflacija vrati na zacrtana dva odsto. Već od četvrtka su počele da važe nove osnovne stope u svim većim bankama, na osnovu usklađivanja koje je odmah ozvršeno.

Posle ukidanja istrage
MkGvinti želi Sorbaru ponovo u svom kabinetu
Ontarijski premijer Dalton MkGvinti najavio je da će se Greg Sorbara ponovo naći u vladinom kabinetu. Ova premijerova izjava usledila je nakon što je sudija Vrhovnog suda Ian Nordhajmer ukinuo istragu nad Sorbarom.
Sorbara je izjavio da mu je drago što je dokazao da se radi o grešci i što je uspešno okončao bitku da sa svog imena skine sumnju kako pred zakonom, tako i pred javnošću, ma kako ga ona skupo koštala. Izrazio je, takođe, zadovoljstvo što je još jednom potvrđena njegova vera u ovdašnji pravni sistem. Sorbara je sredinom oktobra prošle godine morao da podnese ostavku na mesto provincijskog ministra finansija zato što je podignuta krivična istraga u vezi sa dešavanjima u Rojal Grup Tehnolodžiz, čiji je on bio direktor u vreme dok je bio izvan politike. Sporna su bila dva ugovora između Sorbara Grup, koja se nalazi u vlasništvu njegove porodice, i Rojal Grupa, za koja je on tvrdio da nije ni znao. Na mestu ministra finansija Sorbaru je zamenio Dvajt Dankan i, po opštoj oceni, to radi uspešno. Premijer MkGvinti nije precizirao koji će mu biti naredni potezi, te ostaje samo da se nagađa da li će i ko od njih dvojice biti postavljen na mesto zamenika.

Belorusija zabranjuje prelete kanadskih aviona preko svoje teritorije
Belorusija će zabraniti prelete aviona kanadskih i američkih kompanija preko njene teritorije, zato što ove dve zemlje prošlog meseca nisu dozvolile da u njima dopuni gorivo avion kojim je beloruski premijer Sergej Sidorski putovao na Kubu. Odluku je doneo predsednik Aleksandar Lukašenko, striktno u skladu sa principom simetrije, izjavio je portparol Ministarstva inostranih poslova Andrej Popov. Lukašenko je ovakav potez dve zemlje pred parlamentom okarakterisao kao kompletno primitivan. Još uvek nije ustanovljeno koliko će letova biti pogođeno ovom odlukom i da li se ona odnosi i na komercijalne i na trgovačke letove.. Najveći broj direktnih letova iz Severne Amerike za Rusiju ide preko severnog dela Belorusije.

Akcija Ministarstva obrazovanja
Obuka plivanja za preživljavanje u Ontariju
Ontarijska ministarka obrazovanja Sandra Pupatelo je, naglašavajući da provincijska vlada želi da učenici savladaju programe za zdraviji, aktivniji život, saopštila je da njeno ministarstvo izdvaja milion dolara za obuku učenika trećeg razreda u okviru programa plivanja za preživljavanje. Za sada je obezbeđena tek trećina sredstava, tako da će prva faza ovog programa koji se izvodi kroz provincijsko Društvo za spašavanje života, obuhvatiti oko 30 hiljada đaka, što čini otprilike četvrtinu sve dece ovog uzrasta u provinciji. Društvo apeluje i na ostale, posebno na bazene, prevoznike i privrednike da pomognu u realizaciji programa kroz popuste koje će odobravati deci ili kroz dobrovoljne priloge. Ovim programom predviđeno je da sva deca koja su obuhvaćena školskim sistemom, tokom tri časa nauče tri veštine neophodne za spašavanje ukoliko upadnu u duboku vodu. Portparol ministarke Pupatelo, Mišel Despo je rekao da će se pratiti efekti sprovođenja ovog programa i da će na osnovu toga biti odlučeno da li će i u kojoj meri on biti proširen. Po ovogodišnjoj šemi, školski odbori će se prijavljivati za nadoknadu troškova za angažovanje instruktora plivanja, zakup bazena i transportne troškove. Ističe se da će prednost dobiti prijave koje objedinjuju partnerstvo u organizovanju. U Torontu, gde svoj bazen ima oko 80 državnih škola, pilotira se sopstveni program preživljavanja u okviru šire akcije provere nivoa kulture odnosa prema vodi. Ovde deca prolaze kroz sedmočasovnu obuku, nakon koje se proverava da li su stekla veštine neophodne za preživljavanje.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"