|
|
Broj 1150, 25. april 2008.
| USKRS, NAJVEĆI HRIŠĆANSKI PRAZNIK |
| |
|
Vaskršnja
poslanica 2008. godine
Patrijarha Pavla
Vaskršnja
poslanica 2008. godine Vladike
Georgija Vaskrs je najveći hrišćanski praznik u godini.
To je dan radosti večne, dan kada je Hristos, bezgrešni Sin Božiji i Sin
Čovečiji, pobedio smrt.
"Ovo je dan koji stvori Gospod,
radujmo se i veselimo se u njemu!"
 Na
Vaskršnje jutrenje zvone sva crkvena zvona, a narod sa sveštenikom ide u
Litiju oko crkve. Posle trećeg ophoda staje se pred crkvena vrata. Sveštenik
sa krstom, svećom i kadionicom peva tropar Vaskrsa: Hristos vaskrse iz
mrtvih, smrću smrt uništi i onima u grobu život darova! Otvaraju se dveri i
ulazi se u hram gde je uklonjen grob Hristov.
Nastavlja se uskršnje jutrenje posle koga sledi uskršnja Liturgija. Na kraju
Liturgije svi vernici se pozdravljaju rečima: Hristos vaskrse, i potvrđuju
svoju veru sa: Vaistinu vaskrse!
Hrišćanska vera bez Vaskrsenja nema smisla. Gospod Isus Hristos je svojim
čudotvornima vaskrsenjem pokazao svoju božansku moć, pobedio smrt i đavola i
otvorio nama put u život večni. Gospod Isus Hristos je svojim čudotvornim
vaskrsenjem potvrdio pobedu života, svetlosti i radosti u veri našoj.
Raj ili pakao su stanja naše duše. Gospod Isus Hristos nam je vrata Raja
otvorio i na zemlji. Ta vrata, vrata naše svete Crkve pravoslavne, čuvaju
angeli i svetitelji. U Crkvu je lako ući. Dovoljna je samo ljubav i vera u
istinu živu:
Hristos vaskrse!
Vaistinu vaskrse!
Vaskrs je Praznik nad praznicima! To je pokretan praznik, koji uvek pada u
nedelju, prvu iza punog meseca, posle prolećne ravnodnevnice.
Svečano se praznuje sve do Spasovdana. Vaskrs potvrđuje sve Hristove
praznike od Božića i Bogojavljenja, do Vrbice, Cveti i Velikog petka. |
| |
| |
|
| |
| Veliki petak |
| |
Pravoslavni vernici i crkva danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je Isus
Hristos odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora
Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.
Toga dana Isus je osuđen i razapet na Golgoti, gde je ispustio dušu.
Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: "Oče, oprosti im jer ne
znaju šta rade".
Veliki petak se smatra najtužnijim danom u hrišćanstvu, jer je tada Isus
umro žrtvujući se za sve ljude.
Na ovaj dan se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti.
Na Veliki petak se posti, jede se samo suvi hleb i pije voda. Običaj je da
se na taj dan farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje
nevino prolivenu Hristovu krv.
Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od velikog četvrtka do Uskrsa,
nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u
pravoslavnoj crkvi znak radosti, već se vreme bogosluženja i oglašenja
umrlih najavljuje drvenim klepalom. |
| |
| |
|
| |
| Uskršnji ručak |
| |
Uskrs je pravi praznik radosti i veselja. U svakoj kući je drugačije, ali je
suština svuda ista - a to je biti u krugu porodice i najdražih prijatelja i
uživati.
 Svi
se obično okupljaju oko prazničnog ručka. Tada se ne treba samo pomučiti oko
menija za tu priliku već i oko ukrašavanja stola. Želite da imate čarobno
uređen sto sa prolećnim cvećem, šarenim jajima i motivima zeke i pilića.
Naravno, ofarbana jaja su centralna. Bilo da su jednobojna, prošarana,
filigranski islikana, uvijena u svilenkasti papir, ona već na prvi pogled
predstavljaju poseban ukras vaše uskršnje trpeze. Dopustite da ljuska jajeta
bude slikarsko platno, pustite mašti na volju i stvorite prava mala
umetnička dela za svoju porodicu.
Pošto ste oslikali jaja, bacite se na ukrašavanje stola. Uz fino uvijene
salvete, stavite i poneku ukrasnu šargarepu i zeku, koji će izgledati baš
kao da je gricka tog trenutka. Ljupka dekoracija za decu, ali i za odrasle.
U džepić napravljen od salvete možete staviti i koje ofarbano jaje, sa
ponekim cvetićem ili grančicom i efekat će biti potpun.
Takođe, možete napraviti i kartice sa imenima svojih gostiju - one mogu biti
oslikane bojama, ukrašene crtežima i oblepljene trakicama i ukrasima. Sveže
cveće je još jedan nezaobilazan detalj. Lale u raznim bojama prosto su
nezaobilazne za tu priliku. Možete staviti i plave zumbule ili žute ljutiće
ili zelenkade i narcise. Bitno je da su vesnici proleća na stolu. Ako ste
ljubitelj prirode, napravite venac od vrbovih grana, na njega stavite
raznobojno livadsko cveće i jednostavno rasporedite jaja odozgo. Izgledaće
baš kao da je upravo ubrano iz bašte.
Na kraju, red je došao i na hranu. Neke stvari su nezaobilazne prilikom
pripremanja uskršnjeg ručka, a to su - pogača u obliku pletenice, u čiju
sredinu možete staviti obojena jaja, jagnjeće meso spremljeno na razne
načine i, naravno, neki slatkiš. Sve ostalo je opet stvar mašte i vašeg
umeća. Bilo kako bilo, nadamo se da je ovaj Uskrs bio jedan od onih koje
ćete pamtiti. |
| |
| |
|
| |
| Zašto baš jaje? |
| |
Jaje je savršen proizvod prirode. Kroz istoriju, uvek je predstavljalo nešto
misteriozno, magično, lekovito, ali i hranu, naravno. Jaje je univerzalni
simbol uskršnjih praznika svuda u svetu. Tom prilikom jaja se boje u
različite boje, iscrtavaju ili ukrašavaju na druge načine, a sve u čast
proslavljanja njegove simbolike.
 Pre
nego što je jaje povezano sa Uskrsom, bilo je poštovano za vreme prolećnih
festivala i svetkovina. Rimljani, Gali, Kinezi, Egipćani i Persijanci
poštovali su jaje kao simbol kosmosa. Od prastarih vremena, oni su bojili
jaja, razmenjivali ih i darovali. U paganskim vremenima jaje je
predstavljalo ponovno rođenje zemlje. Dugačkoj i teškoj zimi došao je kraj i
zemlja je ponovo počela da se budi i cveta. Sve to podseća na jaje, koje
označava novi život. Zato se i verovalo da jaje ima specijalne moći. Sa
dolaskom hrišćanstva, jaje nije ostalo samo simbol ponovnog rađanja prirode
već je postalo i simbol ponovnog rađanja čoveka.
Tradicija bojenja i ukrašavanja jaja nastala je u Engleskoj u srednjem veku.
Jedan od zapisa iz vremena Edvarda prvog, iz 1290. godine, govori da je u
jednom domaćinstvu ofarbano čak 4.500 jaja za uskršnje poklone.
Najčuvenija i svakako najlepše ukrašena jaja nesumnjivo su Faberžeova jaja.
Prvo njegovo jaje bilo je u stvari jaje u jajetu. Spoljašnja ljuska bila je
bela i ukrašena briljantima. Ona se otvarala i otkrivala manje zlatno jaje u
unutrašnjosti. Manje jaje je takođe moglo da se otvori, a unutra se nalazilo
zlatno pile i replika carske krune.
Dizajneri jaja veruju u njegovu simboliku i slave ga praveći neverovatne
umetničke predmete. Pri tom koriste cveće ili listiće, perje, nakit i
elegantne tkanine, a sve to da bi jaja ukrasili na najveličanstvenije načine.
Iako je danas ipak nestala sva misterija povezana sa jajima, ostalo je
njegovo simbolično značenje. Umetnici širom sveta nastavljaju da u duhu
stare tradicije obožavaju baš - jaje. |
| |
| |
|
| |
| Faberžeova jaja kao simbol Uskrsa |
| |
Najvažniji crkveni praznik u pravoslavnoj Rusiji jeste Uskrs, oduvek
proslavljan uz tri poljupca i kucanje jajima.
U carskoj Rusiji jaja su imala poseban značaj, naročito od 1884. kada je
zlatar Peter Karl Faberže izradio za cara Aleksandra treći Romanova prvo
skupoceno jaje od plemenitih materijala, ukrašeno dragim kamenjem.
Od tada pa sve do danas Faberžeova jaja predstavljaju simbol carske raskoši,
originalnosti i ukusa negovanog na dvoru poslednjih Romanova.
Porodica Faberže poreklom je iz Francuske, ali nakon Nantskog edikta (1685),
deo protestantskih članova pobegao je u Rusiju. Peter Karl Faberže rođen je
1846. i svoje prve zlatarske veštine stekao je kao šegrt u Nemačkoj.
U 24. godini nasledio je očevu zlataru u Petrogradu, gde je nastavio da
proizvodi nakit, istovremeno radeći kao volonter u "Ermitažu" na prepravci i
katalogizaciji drevnog blaga i umetničkih predmeta od zlata.
Uz pomoć brata Agatona napravio je originalne komade nakita koje je
predstavio na jednom moskovskom sajmu. Oduševljeni onim što su videli, car i
carica dodelili su mu zlatnu medalju "jer je započeo novu eru u umetnosti
izrade nakita".
Sve do pojave Faberžea juvelirstvo je smatrano običnim zanatom on je, svojom
kreativnošću načinio od toga umetnost čija se vrednost ne meri samo zlatnim
polugama.
 Prvo
uskršnje jaje za dvor, koje je bilo poklon cara Aleksandra trećeg Romanova
supruzi Mariji, Faberže je napravio 1884.
Carica je bila toliko oduševljena jajetom da je dogovoreno da svake godine
Karl Faberže na Uskrs imperatorki pokloni po jedno skupoceno jaje.
Izgled uskršnjeg jajeta, a naročito poklon-iznenađenje koje je u sebi
skrivalo, čuvani su kao najveća tajna. Nakon smrti Aleskandra treći, njegov
sin Nikolaj drugi nastavio je očevu tradiciju, sve do tragičnog pogubljenja
carske porodice 1918. godine.
Dizajn carskih jaja bio je inspirisan umetničkim delima koje je Faberže
preslikavao u svojim posetama "Ermitažu", a veliki deo njih predstavlja i
istoriju carske porodice, budući da su neke od tema bile i krunisanje cara
Nikolaja, završetak transsibirske železnice i godišnjice braka ili vladavine.
Za osnovu jaja korišćen je prirodni kamen: jaspis, rodonit, ahat, kvarc,
lapis lazuli i nefrit.
Tehnika u kojoj su rađena, delimično providni emajl, bila je izuzetno
cenjena u 19. veku i zahtevala je i po nekoliko slojeva emajla, od kojih je
svaki morao da bude posebno pečen.
 Međutim,
u Faberžeovo vreme korišćeno je tek nekoliko boja, pa je umetnik odlučio da
eksperimentiše, postigavši 140 različitih nijansi.
Najčuveniji je bio emajl u boji ostrige, čiji je kolorit zavisio od svetla
pod kojim se gleda.
Od materijala su korišćeni zlato i srebro, bakar, nikl i paladijum, a gotova
jaja na kraju su ukrašavana dragim kamenjem - safirima, rubinima, smaragdima
i dijamantima.
Zanimljivo je da sam Peter Karl Faberže nije zapravo kreirao nijedno jaje
koje danas nosi njegovo ime.
Posao je bio podeljen na nekoliko manjih specijalizovanih radionica. Dva
majstora zanata, najodgovornija za izradu jaja, bili su Mihajlo Perčin i
Henrik Vingštrem.
U Faberžeovoj radionici napravljeno je 56 carskih jaja, od kojih je do danas
pouzdano locirano njih 44, a još dva znamo sa fotografija.
Osim carskih, postoji još 12 uskršnjih jaja rađenih za sibirskog vlasnika
rudnika zlata Aleksandra Kelha. |
| |
| |
|
| |
|
Oglasavanje Marketing
Oglasavanje Marketing
|
