SRPSKI POSLOVNI IMENIK 2010
PRIJAVITE SE NA VREME

    Broj 1195, 17. april 2009.

Maštoviti uskršnji običaji u svetu
Uskrs se svuda uglavnom proslavlja uz svečanu trpezu i bojena jaja, ali ima i mnogo drugih zanimljivih, a ponekad i bizarnih običaja. Hrišćani širom sveta neguju vlastite uskršnje običaje, kombinovane sa narodnim verovanjima, koja se razlikuju od zemlje do zemlje. U Irskoj je zakopavanje haringi uskršnja tradicija. Zakopavanjem haringi, koje su bile glavno jelo tokom posta, označava se njegov kraj i početak ponovnog uživanja u mesu i mesnim prerađevinama. U nekim delovima Poljske se na Uskrs ljudi međusobno polivaju vodom, a u Finskoj se, za sreću i zdravlje, međusobno udaraju po leđima svežnjem brezovih grančica. U Italiji se tradicionalno jede posebna uskršnja "Torta di Pasqueta", slani kolač s kuvanim jajima i spanaćem, a u Grčkoj uskršnja supa od jagnjećih iznutrica "Magiritsa". Grci sa Krfa na Uskrs bacaju lonce kroz prozor. U Mađarskoj se ljudi međusobno prskaju namirisanom vodom a ponekad i čistim parfemima. U Austriji se na visoke drvene stubove postavljaju veliki venci od zelenila ukrašeni jabukama, pomorandžama i raznobojnim trakama. U Švedskoj je boja Uskrsa žuta, a kuće se dekorišu brezovim grančicama i ukrasima od perja. Kako u to vreme još ništa ne cvate i grmovi po vrtovima dobijaju šarene ukrase. U Španiji se održavaju procesije u kojima učestvuju muškarci kostimirani u kosture, a na uskršnju misu, na blagoslov, mladići donose obične palmine grančice, a devojke one ukrašene slatkišima. U Bugarskoj najstarija žena u porodici prvim crveno obojenim jajetom pomiluje po licu svako dete, za zdravlje i snagu a ljudi nakon mise bacaju šarena jaja na zid crkve. U Rumuniji se za Uskrs tradicionalno nabavlja nova odeća. U Švajcarskoj se uz čestitanje poklanja uskršnja golubica, "Paloma di Pasljua", kolač sa sušenim voćem. U Nemačkoj se kuće dekorišu granama ukrašenim obojanim jajima, a za najmlađe se u bašte skrivaju korpe s jajima i čokoladnim figuricama. U Francuskoj, nakon što se ponovo čuju crkvena zvona koja se nisu oglašavala tri dana, ljudi uz grljenje i ljubljenje čestitaju jedni drugima, a deca stoje u krugu i u vazduh bacaju i hvataju šarena jaja. U Australiji verenici na Uskrs odlaze na obližnji potok ili reku da zahvate vodu kojom će se na dan venčanja poprskati za sreću u braku. U Holandiji je običaj da se dečacima simbolično "ispraši tur", jer se tako isteruje loše ponašanje. Ovaj običaj imaju i Škoti, kod kojih postoji i izreka "istučen kao na Uskrs". Zanimljivu tradiciju neguju i Norvežani, koji na Uskrs rešavanju ubistava. Na televiziji se prikazuju filmovi s detektivskim temama, časopisi objavljuju krimi priče, čak i kartoni mleka imaju priče o nerešenim ubistima. Njihovim rešavanjem se Norvežani zabavljaju na Uskrs. U Americi je uobičajen "lov" na farbana jaja. Prijatelji ili rodbina koji zajedno slave Uskrs sakriju jaja u kući, dvorištu ili vrtu, a deca ih zatim traže, uverena da ih je preko noći sakrio uskršnji zeka, ostavljajući usput i slatkiše i druge poklone. U Polineziji se za Uskrs krste školjke za koje se veruje da su povezane s morskim duho-vima. Skoljke se posle obreda vraćaju u more da uskrsnu novi život. Vaskrs, najveći hrišćanski praznik Veliki petak Mirisne boje iz kuhinje Uskršnje poslanice: Patrijarh srpski Pavle Episkop kanadski Georgije

Američka turistička invazija na Kubu
U plavim vodama kubanskog zaliva Kardenas nova marina sa 1.500 vezova polako dobija oblik, dok se turistička industrija Kube priprema za ono što bi moglo da joj bude dosad najveći izazov. Amerikaci dolaze - ili, možda dolaze, uskoro. Nova marina, veličine nekoliko fudbalskih igrališta, deo je turističkog projekta u Varaderu, letovalištu udaljenom 130 kilometara od Havane. "Amerikanci će doći ovde svojim jahtama", kaže čuvar marine pokazujći na bagere koji u oblacima prašine oblikuju teren. "Tako su blizu pa očekujemo da će ih biti mnogo", dodaje on misleći na SAD, udaljene samo 145 kilometara. SAD i Kuba su, međutim, razdvojene ogromnim ideološkim jazom još od pobede revolucije 1959. godine koju je pre-dvodio Fidel Kastro. Od tada Amerikancima sopstveni zakon zabranjuje da putuju u komunističku Kubu, koja je pod trgovinskim embargom Vašingtona već 47 godina. Ali, to bi moglo da se promeni. Zakon o slobodnom putovanju Amerikanaca na Kubu je pred Kongresom SAD, a zagovornici očekuju da će biti odobren u okviru otopljavanja odnosa koje je pokrenuo predsednik Barak Obama. "Ako zabrana putovanja bude ukinuta, verovatno će stotine i stotine američkih jahti krenutu ka Kubi sutradan", izjavio je Rojtersu Timoti Ašbi, bivši zvaničnik američkog ministarstva trgovine. Kubanska vlada i narod dugo očekuju taj čas, ali se sad postavlja pitanje koliko su spremni za juriš američkih posetilaca. Sumnje se odnose na kapacitet i kvalitet kubanske turističke infrastrukture, kao i na politički uticaj na ostrvo koje se pola veka odupiralo američkom uticaju. Posle mnogo godina neprijateljstva, kubanski lideri ne žele da kažu da se marina Varadero, novi hoteli, igrališta za golf i drugi turistički projekti, grade sa mislima okrenutim američkom tržištu. Zvanično - Kuba se priprema za goste iz celog sveta, pa ako to bude uključivalo i Amerikance, neka tako bude. Ali SAD su prirodno tržište za Kubu čija privreda teško posrće posle katastrofalnih udara tri uragana prošle godine i pod teretom svetske finansijske krize. Studija Međunarodnog monetarnog fonda pokazuje da bi 3,5 miliona Amerikanaca godišnje išlo na Kubu ako se ukine zabrana putovanja. Turustički stručnjaci kažu pak da je verovatnija brojka 500.000, odnosno da je to maksimun koji bi kubanska vlada dozvolila u prvim godinama zato što zemlja nema kapaciteta za više gostiju. Jedan od najvećih izvora deviza poslednjih godina za Kubu je inostrani turizam koji je doveo 2,3 miliona posetilaca na ostrvo 2008. godine i doneo prihod od 2,7 milijardi dolara. Prema zvaničnim podacima, Kuba ima oko 55.000 hotelskih soba - koliko i Detroit - a većnu koriste gosti iz Kanade i Evrope. Najmanje 10.000 hote-lskih soba se gradi, a nove se planiraju. Stručnjaci kažu da će Kubi biti potrebno više luksuznih hotela, sa četiri i pet zvezdica, za Amerikance, ali i više boljih restorana, prodavnica i svega drugog što prati turizam. Prema podacima kubanske vlade, 2007. godine je oko 40.000 ljudi iz SAD posetilo ostrvo, mada neki tvrde da je brojka daleko veća zato što su mnogi došli preko trećih država, sa vizama koje su ilegalne po zakonu SAD. Istovremeno, oko 660.000 ljudi je došlo iz Kanade, koja predvodi po broju turista na Kubi, a sledi je Evropa. Zbog blizine, kažu stručnjaci, neminovno je da će SAD ponovo dominirati kubanskim turizmom. Kroz deset godina, kažu oni, verovatno će 70 odsto posetilaca Kube biti iz SAD ili Kanade.

Berluskonijevi poslušni mediji
Italijanski premijer Silvio Berluskoni može slobodno da pravi gafove što se tiče italijanske javnosti koja o tome neće biti obaveštena zbog njegove dominacije nad medijima u zemlji, piše u komentaru u britanskom listu Gardijan bivša italijanska poslanica. Ako se posle čitavog niza gafova kojima je uveseljavao prošlonedeljne sastanke na vrhu G20 i NATO pitate da li su Italijani šokirani ili ljuti na svog premijera, odgovor glasi da jednostavno nisu obavešteni, piše u autorskom članku Tana de Zulueta. "Većina Italijana jednostavno ne zna da je Berluskoni uporedio situaciju prežive-lih od zemljotresa koji su primorani da spavaju u šatorima po zimskim temperaturama u oblasti Abruco sa kampovanjem", piše Zulueta, koja je član upravnog odbora nevladine organizacije Articolo 21 koja podržava slobodu medija. Berluskonijevi ispadi su vest u inostranstvu, ne kod kuće, kaže ona i ističe da to možda čudi strance ali ne i one koji su upoznati sa situacijom u italijanskim medijima. Kroz svoju medija grupu Medijaset , Berluskoni i njegova porodica kontrolišu tri privatna nacionalna televizijska kanala, dva dnevna lista, čitav niz časopisa, najveći lanac bioskopa i najveću izdavačku kuću u zemlji, navodi ona. Polovina novinara u Italiji radi u kućama koje su njegovo vlasništvo, a druga polovina misli da bi jednog dana mogla da se nađe u nekoj od njih, piše Zulueta. Problemi se obično jave kad Berluskoni ode u inostranstvo dok su u zemlji javni nastupi premijera isplanirani do poslednjeg detalja, on bira pitanja, njegovi ljudi planiraju svaki nastup i posetu, kamere se postavljaju da snime "dobre uglove" po mišljenju njegovih pomoćnika. Zahvaljujući zakonima koje je on izdejstvovao, Berluskoni je legalizovao svoj monopol, a konsolidovao je i političku kontrolu nad javnim servisom RAI, navodi ona. U ovakvoj sitauciji, kaže ona, sama pomisao da mediji mogu da deluju kao nadzor deluje smešna. Biće sigurno odličnih istraživačkih izveštaja o tome zašto se toliko novih zgrada srušilo u ovom zemljotresu ali će, ako smo srećni, oni biti prikazani kasno noću na jedinom tv kanalu prepuštenom opoziciji, i to ako novi direktor odluči da obnovi ugovore najboljim istraživačkim novinarima, kaže Zulueta. Po povratku iz Londona i Strazbura, Berluskoni je javno napao novinare koji su se usudili da izveštavaju o neprijatnim situacijama koje je izazvao, i zapretio da "će preduzeti mere". "Prva mera koju Berluskoni treba da preduzme je da pažljivo razmisli pre nego što otvori usta", rekla je Zulueta u zaključku članka.

Renoviranje u kosmosu
Rusija pokreće najambiciozniji svemirski projekt od vremena Hladnog rata i svemirske trke. Moskva je najavila gradnju novih raketa, novog svemirskog broda, nove lansirne rampe, pa čak i nove lansirne baze. Do sada je Rusija, a tako je radio i bivši Sovjetski Savez, samo usavršavala i nadograđivala postojeća svemirska postrojenja i opremu. Tako je svemirska letelica Sojuz, koja može da ponese tri člana posade, trenutno u petoj generaciji u 40 godina postojanja. Međutim, s jakom podrškom Kremlja, ruska svemirska agencija Roskosmos planira da potpuno zameni postojeća postrojenja za lansiranja, rakete za lansiranje satelita, pa i sam Sojuz. "Postsovjetska Rusija nikad nije imala tako veliki projekt", izjavio je na nedavnoj konferenciji za novinare šef programa ljudskih misija Roskosmosa Aleksej Krasnov. Ruska svemirska agencija bi uskoro trebalo da objavi ime kompanije koja će dobiti 800 miliona rubalja (24 miliona dolara) vladinih sredstava za razvoj letelice od 20 tona koja će zameniti Sojuz. Prva misija nove letelice, kako je objavljeno na internetu, mogla bi se očekivati 2018. Nova letelica bi trebalo da nosi šest članova posade, dvostruko više od Sojuza. Biće višestruko "upotrebljiva", radni vek bi joj bio 15 godina i za to vreme bi obavila deset misija. Osnovna verzija letelice, kako se planira, biće u stanju da samostalno kruži u orbiti oko Zemlje ili da se spoji s Međunarodnom svemirskom stanicom. Čak bi mogla da popravlja i "hvata" oštećene satelite. Nova verzija bi takođe trebalo da bude u stanju da dosegne lunarnu orbitu, a verovatno da ode i još dalje. Konstruktorske karakteristike ove letelice prilično liče na američki projekat Orion, koji je već u razvoju, pa su rusku letelicu neki nazvali Orionski. Administracija novog američkog predsednika Baraka Obame podržala je planove NASA iz Bušove ere o povratku astronauta na Mesec, a nova ruska letelica bi trebalo da omogući i Moskvi da dosegne isti cilj. Ruski planovi bi mogli da idu na ruku NASA koja se, zbog situacije koja podseća na svemirsku trku iz 1960-ih, nada da će Kongres, uprkos sadašnjoj krizi, velikodušnije investirati u svemirske projekte. Nova ruska letelica će dobro doći i drugim zemljama sa svemirskim programima. Nakon nesreće Kolumbije 2003. NASA je na nekoliko godina prizemljila preostale šatl brodove i Sojuz je ostao jedini "prevoz" za desezanje i snabdevanje Međunarodne svemirske stanice. Nova ruska svemirska letelica mogla bi da doprinese efikasnosti i sigurnosti lunarnih misija Kine, Evrope i Japana, koje se očekuju 2020-ih. U slučaju da Kremlj odluči da bude još velikodušniji, ruska svemirska agencija ima i gotov plan za izgradnju niskoorbitalne stanice koja bi bila "odskočna daska" za buduća istraživanja Meseca i Marsa. "Imamo projekt niskoorbitalnog kompleksa koji bi mogao da služi kao temelj za sprovođenje lunarnog, a kasnije i Marsovog programa", rekao je Krasnov. Prvi koraci prema slanju ljudi na Mars već se čine. U ruskom svemirskom institutu u Moskvi nedavno su šestorica astronauta krenula na tromesečnu simulaciju puta na Mars da bi ispitali kako će ljudi podneti dugu izolaciju u pravoj misiji na tu planetu. Dobrovoljci, četvorica Rusa, po jedan Nemac i Francuz, zatvoreni su u tesni lavirint odeljaka imitacije svemirskog broda. Eksperiment, koji zajednički vode Roskosmos i Evropska svemirska agencija, ima cilj da ispita kako će ljudi psihološki i fizički podneti dugo vreme u skučenom i zatvorenom prostoru. Aleksej Krasnov kaže da se let na Mars najranije može očekivati 2030.

Blago sa Svete Gore prvi put van Grčke
Prvi put od nastanka, neprocenjivo vredno blago iz manastira na Atosu, ikone, rukopisi i liturgijski predmeti, napustilo je Svetu Goru i odprošlog vikenda je izloženo u Peti paleu u Parizu. To će ujedno biti jedinstvena prilika da i žene pogledaju 183 umetnička dela koja datiraju iz perioda od 9. do 18. veka, pošto je ženama vekovima zabranjen pristup na to poluostrvo na severu Grčke. Izložba pod nazivom "Atos i vizantijsko carstvo: blago sa Svete Gore" traje od 10. aprila do 5. jula, a eksponati potiču iz devet od 20 pravoslavnih manastira. Većina umetnina, po izboru konzervatora muzeja u Solunu, prvi put je napustila Grčku, a mnoge od njih nikada nisu odnošene sa Svete Gore. "Vrlo je verovatno da ova dela godinama neće više viti viđena, možda i nikada", izjavila je komasar izložbe Rafaela Zijade dodavši da ih ona poznaje "samo sa fotografija". Reč o je poklonima vizantijskih careva ili umetničkim delima koje su napravili monasi, od dragocenih materijala, svile vezene zlatom, brižno urađenim drvorezima, kaležima od jaspisa i pozlaćenog srebra. Jedna od dvorana je ozvučena kako bi posetioci mogli da slušaju pojanje kaluđera i steknu utisak kao da su u ckrvi, dodala je Rafaela Zijade. U Peti paleu su izložene i mnogobrojne srednjevekovne ikone, dokumenti sa potpisima vizantijskih vladara i bogato iluminirani rukopisi kao što je jedno Jevanđelje iz 1340. Rafela Zijade je još kazala da će od 3. do 6. juna jedan kaluđer sa Atosa biti prisutan kako bi pred publikom slikao jednu ikonu.

Olivera Jevtić trči na polumaratonu
"Emotivno sam vezana za Beogradski maraton. Na njemu sam kao pionirka počela međunarođu maratonsku karijeru, a vraćala sam mu se kada sam želela da proverim formu uoči najvećih svetskih takmičenja, ili da povratim samopouzdanje posle oporavka od povreda", navela je Jevtićeva u svojoj izjavi. Srpska maratonka je istakla da će učešćem na polumaratonu proveriti trenutnu formu pred Svetsko prvenstvo u atletici u Berlinu, gde će učestvovati na maratonskoj trci. "Trčaću polumaraton u Beogradu kako bih proverila učinak treninga u pripremama za maraton na Svetskom prvenstvu u Berlinu, ali i da potvrdim spremnost za polumaraton na Mediteranskim igrama u Peskari", dodala je ona. Jevtićeva je rekla da će se takmičenjem na Mediteranskim igrama odužiti Olimpijskom komitetu Srbije, dok će učešćem na Beogradskom maratonu pomoći organizatorima da uštede novac na dovođenje stranih takmičara. "Štednja je nešto sa čim svi moramo da živimo, a srpska atletika štedi na meni već godinu dana, tako da nisam uspela da odem na prekomorske pripreme. Sigurna sam da neću razočarati ljubitelje maratona i atletike u Beogradu. Njihovo bodrenje me je do sada nosilo do pobeda i verujem da će tako biti i u subotu", rekla je ona. Jevtićeva je do sada šest puta učestvovala na polumaratonu u Beogradu (1993. 1998. 2002. i 2008. godine), a samo 1993. godine nije pobedila. Prošle godine je popravila rekord staze na sat, 11 minuta i 41 sekund. Ona je samo jednom trčala maratonsku trku u Beogradu, 2007. godine, kada je pobedila. Beogradski maraton je spreman i može da počne, rekli su novinarima organizatori manifestacije i najavili nove aktivnosti na ovogodišnjem izdanju. Gradski sekretar za sport Aca Kovačević rekao je da je ma-raton spreman, što su rekli ostali predstavnici gradske vlasti. Ovogodišnji, 22. maraton biće ujedno i svetsko vojno prvenstvo, na kome se očekuje učešće takmičara iz 27 zemalja iz Evrope, Azije, Afrike i Južne Amerike. Organizatori vojnog prvenstva naveli su da očekuju učešće 92 takmičara i 27 takmičarki. Beogradski maraton služio je ranije kao regionalno vojno prvenstvo, a ovo je prvi put da će se održati svetsko.Ove godine ustanovljen je i trofej "Đoko Vještica", koji će dobiti pobednica polumaratona. Inicijatori uvođenja trofeja, Studio B i Beogradski maraton, objavili su da će dodela trofeja postati tradicionalna. Vještica je bio novinar Studija B i jedan od inicijatora Beogradskog maratona.

Zvezda duguje 22,3 miliona evra
Čelnici Crvene zvezde složno su na konferenciji za novinare ocenili da će uspeti da taj fudbalski klub izvuku iz finansijske krize, uprkos dugu od 22,3 miliona evra. Generalni sekretar Saša Kozić priznao je da je situacija "izuzetno ozbiljna", ali je rekao da novo rukovodstvo, koje je na čelo kluba stiglo u novembru, nije odgovorno za nju, jer je većina dugova nasleđena. "Došli smo u Zvezdu u situaciji u kojoj zbog loših rezultata praktično nismo imali prihode od prodaje prava na televizijske prenose i ulaznica", rekao je Kozić misleći na rano ispadanje Zvezde iz Kupa UEFA. "Radio-televizija Srbije Zajednici Superligaša za prenose cele sezone plaća 300.000 evra, a nama ide tek mali deo. Odvojeno smo zaradili još 50.000 evra zbog derbija sa Partizanom na našem stadionu. Tada smo zaradili i na ulaznicama, koje u susretima sa drugim protivnicima iz Srbije ne pokrivaju ni organizacione tro-škove", dodao je Kozić. Generalni sekretar "crveno-belih" je ocenio i da zbog loših rezultata, ali i loših medijskih napisa, Zvezda trenutno nije atraktivna sponzorima sa kojima se ugovori i inače ne sklapaju zimi. Kozić je kazao da će Zvezda zato morati da se rekonstruiše i u igračkom smislu, ali i u organizacionom. "Moramo da popravimo sportske rezultate kako bismo u budućnost ostvarivali očekivane prihode. Treba i da reprogramiramo dugove bankama, kako nas oni ne bi opterećivali, da radimo na razvoju omladinskog pogona", naveo je Kozić. "Podrazumeva se maksimalno kresanje troškova, što i sada činimo", izjavio je Kozić, koji je istakao da je najveći dug napravljen od 2005. do 2007. godine, kada je funkciju predsednika Zvezde vršio Dragan Stojković. "Tadašnja uprava je mesečno trošila 1,5 pa i dva miliona evra mesečno, a mi oko 700.000 evra. Štednja je jedini način da stanemo na noge", kazao je Kozić. Planirano je i da se od uvođenja članarine, koja bi koštala od 120 evra do čak 10.000 evra, godišnje zarađuje oko tri miliona evra. Predsednik Den Tana izrazio je nadu da će navijači pomoći upravi kluba da izađe iz krize, iako je prethodno kritikovao njihovo ponašanje. "Neke gluposti navijača mi mnogo smetaju. Sramota me je svaki put kada pale stolice. Oni i nisu svesni koliko takvim ponašanjem vređaju igrače i uništavaju imidž kluba", kazao je Tana. Prvi čovek Zvezde je kritikovao i medije zbog navodno netačnih napisa o "crveno-belima". "Nije, recimo, tačno da je Filip Cepter odbio našu ponudu da nam bude sponzor. Zvao me je i rekao da je i dalje zainteresovan i već za nekoliko dana ćemo razgovarati sa njegovim ljudima", istakao je on. Član Upravnog odbora Zve-zde Dragan Simović istakao je da netačno i da to telo namerno urušava klub pred privatizaciju, dok je njegov kolega Dragoljub Lekić bio još konkretniji i naveo da kompanija "Delta" ne planira da kupi klub i sruši mu stadion kako bi gradila na ekskluzivnoj lokaciji. Čelnici Zvezde su prvi put objavili i koliko su članovi Upravnog odbora izdvojili za klub. Najviše je Zvezdi dao sin Miroslava Miškovića, vlasnika "Delte", Marko Mišković, koji je "crveno-belima" beskamatno pozajmio 2.875.209 evra, ali je još četiri miliona evra položio kao depozit prilikom podizanja kredita kod Univerzal banke. Drugi finansijer kluba Dragi Mićović pozajmio je Zvezdi 543.000 evra i još 100.000 bespovratno poklonio. Tana je pozajmio oko 600.000 evra. "Kroz sponzorske ugovore svi smo Zvezdi dali mnogo više od tih pozajmica. U mom slučaju oko 25 puta više", dodao je član Upravnog odbora Ljubomir Šćepanović, koji je i član UO kompanije "Centroproizvod". "Te pozajmice će se poslednje vraćati. Kada budete čuli da Zvezda duguje oko 4,5 miliona evra znaćete da je to dug finansijerima", istakao je Tana.

Đoković u četvrtfinalu
Srpski teniser Novak Đoković plasirao se u četvrtfinale Masters turnira u Monte Karlu pošto je pobedio 36. tenisera sveta Španca Alberta Montanjesa sa 2:1 po setovima (6:1, 6:7, 6:0). U meču koji je trajao sat i 44 minuta Đoković je osvojio 93 poena, a Montanjes 23 manje. Đoković je dobro igrao u prvom setu, uz osvojene gemove na svoj servis napravio je i brejkove u drugom i četvrtom gemu i tako stekao veliku prednost od 5:0. Jedini gem u prvom setu Montanjes je osvojio u šestom gemu, kada je uspeo da sačuva svoj servis. U trećem gemu drugog seta, srpski teniser je napravio brejk i posle osvojenog gema na svoj servis poveo sa 3:1. Nakon toga Đoković je ponovo oduzeo servis protivniku i stekao prednost od tri gema, ali je Montanjes u narednom gemu uspeo da vrati brejk, zatim i da osvoji gem na svoj servis i stigne do 3:4. Nakon toga meč je na oko sat vremena bio prekinut zbog kiše. U nastavku meča Montanjes je zaigrao bolje, u 10. i 12. gemu je napravio brejkove i izjednačio na 6:6, da bi sa dobrom igrom nastavio i u taj-brejku i rezultatom 7:4 osvojio drugi set. U trećem setu Đoković je zaigrao anga-žovanije, napravio tri brejka i osvojio set bez izgubljenog gema. Đoković će u četvrtfinalu igrati sa osmim teniserom sveta Fernandom Verdaskom, koji je pobedio zemljaka Davida Ferera sa 2:0.Treći teniser sveta je četiri puta igrao sa Verdaskom i oba tenisera su zabeležila po dve pobede. Turnir Masters serije u Monte Karlu igra se za nagradni fond od 2,75 miliona evra. Tipsarević ispao Janko Tipsarević (56. na svetskoj listi) poklekao je posle podviga u prvom kolu na masters turniru u Monte Karlu kada je pobedio Francuza Gaela Monfisa, desetoplasiranog na listi. U duelu s drugim "reketom" Italije Simoneom Bolelijem (41) izgubio je sa 7:5, 6:3. Italijanskom teniseru je prvi set pripao čim je došao u priliku da osvoji gem na protivnički servis. Tipsarević nije iskoristio šansu da prvi načini brejk u drugom setu, a pošto je to pošlo za rukom Boleliju (3:1), Italijan se nezadrživo uputio ka pobedi. Đoković glanca Dorćol Nešto više od dve nedelje pre zvaničnog početka prvog ATP turnira u Srbiji, radovi na teniskom kompleksu "Milan Gale Muškatirović" polako se privode kraju. Srbija open, po onome što se juče moglo videti na Dorćolu, ni po čemu neće zaostajati za turnirima slične kategorije u svetu, a mada se u prvi mah činilo da je posla mnogo više nego vremena, sve će ipak biti završeno u predviđenom roku. Izvođači radova na "Novakovom gradilištu", shodno vremenskom tesnacu, fokusirali su se isključivo na terene i objekte koji su neophodni za održavanje turnira, dok će se ostatak radova na nekadašnjem "25. maju" obaviti po završetku Srbija opena. Dosad su kompletno završeni centralni i dva pomoćna terena, na kojima će se igrači zagrevati, a u narednim danima treba očekivati da se kraju privedu radovi i na preostala dva takmičarska terena. Ostalo je da se postave i montažne tribine, ali taj posao, kažu radnici, ne bi trebalo da traje duže od dva, najviše tri dana. Juče pre podne specijalna ekipa postavljala je reflektore, a na glavnom objektu, u kojem će se nalaziti svlačionice, restoran, VIP tribine i pres-centar, u toku su fini radovi. Postojala je bojazan da neće sve biti urađeno na vreme, ali je taj problem, prema nezvaničnim saznanjima, rešen ubrzanim procedurama prilikom brojnih tendera koji su morali da isprate ovaj projekat (budući da radove finansiraju grad Beograd, opština Stari grad i Ministarstvo omladine i sporta). Za nedelju dana u Beograd bi trebalo da stigne delegacija ATP-a da bi izvršila poslednje inspekcije uoči početka turnira, koji će se na terenima SC "Milan Gale Muškatirović" održati od 4. do 10. maja. Među domaćim ljubiteljima belog sporta, sasvim očekivano, vlada ogromno interesovanje za predstojeći Srbija open, o čemu svedoči i podatak da su ulaznice za prvi srpski ATP turnir skoro pa rasprodate! Sve karte za finalni meč, koje su krajem marta puštene u slobodnu prodaju, planule su u rekordnom roku, a slična je situacija i sa ostalim terminima, posebno onim večernjim. Dnevne ulaznice za Novakov turnir prodaju se po ceni od 500 do 2.000 dinara, a moguće je kupiti i komplet za ceo turnir (12.000 dinara).

Odaberite znak OVAN BIK BLIZANCI RAK LAV DEVICA VAGA SKORPIJA STRELAC JARAC VODOLIJA RIBE

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2012 "NOVINE Toronto"