REGION

Skupština Republike Srpske usvojila zakon o referendumu

Zakon o referendumu može izdržati test Ustavnog suda RS

Optužnica za zločin nad Srbima u Srebrenici

MESIĆ: HDZ uspostavila paralelan sistem vlasti

Oduzimaće se i sumnjiva imovina

Vraniškovski održao službu iako mu crkva nije registrovana

RS: Usvojene dopune Zakona o državljanstvu

Jevreji i Romi dobili spor protiv države BiH

Gudurić: Nisam kriv i niko me nije naterao na predaju

VUJANOVIĆ: Ne favorizujem SPC

Novčane kazne za medije biće ukinute

Bez novih slučajeva novog gripa

Skupština Republike Srpske usvojila zakon o referendumu

Referendumsko pitanje definisaće se posebnim odlukama Narodne skupštine RS, koja jedina po entitetskom Ustavu može raspisati taj vid izjašnjavanja građana. Prema usvojenom zakonu, rezultati referenduma nisu obavezujući za organe vlasti RS, koji ih mogu, ali ne moraju uvažiti. Zakonom je regulisano da bi referendum provodila posebna komisija, a ne Republička izborna komisija ili opštinske izborne komisije. Donošenje zakona o referendumu podržalo je 46 poslanika vladajuće većine, 16 poslanika opozicionih stranaka je glasalo protiv, dok se šest poslanika suzdržalo od glasanja. Raspravi i glasanju o zakonu nisu prisustvovali poslanici bošnjačkih političkih partija, koji su ga ocenili antidejtonskim i antiustavnim. Skupštinska većina prihvatila je i amandmane na zakon koji je predložio vladajući Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), ukazujući na potrebu da se zakon uskladi sa Ustavom RS u delu koji se odnosi na to da građani na referendumu mogu da iniciraju, ali ne i predlažu ustavne promene. Prema amandmanima SNSD-a predlog za raspisivanje referenduma može podneti predsednik RS, Vlada, najmanje 30 poslanika ili najmanje tri hiljade birača, a amandmanski je definisano i pravo učešća na referendumu građanima koji žive u distriktu Brčko, a koji se izjašnjavaju kao državljani RS. Poslanička većina nije prihvatila amandmane Srpske demokratske stranke (SDS), koja je tražila da rezultati referenduma budu obavezujući za organe vlasti u RS, te da se građani RS na referendumu mogu izjasniti o ustavnim promenama i pristupanju NATO savezu. Opozicija u RS ocenila je da je vladajuća struktura u RS donošenje zakona o referendumu iskoristila kao marketinški trik u izbornoj godini, poručujući da je sasvim jasno da nikakvog referenduma u RS neće biti.

Radojičić: Zakon o referendumu može izdržati test Ustavnog suda RS

Ukoliko bošnjački klub u Veću naroda RS blokira stupanje na snagu ovog zakona, onda će Ustavni sud RS razmatrati da li je usvojenim zakonom povređen vitalni nacionalni interes bošnjačkog naroda u RS. Postoji mogućnost da o ustavnosti ovog zakona raspravlja i Ustavni sud BiH, ukoliko neko tom sudu podnese apelaciju da usvojeni zakon nije u skladu sa Ustavom BiH. Predsednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić izjavio je da je uveren da usvojeni zakon o referendumu "može izdržati test Ustavnog suda RS". On je novinarima rekao da je RS usvajanjem zakona o referendumu "dobila kvalitetnu pravnu bazu da parlament može u određenom trenutku da pozove građane na referendum". S druge strane, opozicione stranke u RS smatraju da je usvojeni zakon puka forma, s obzirom da zakon o referendumu nije obavezujući niti predviđa prethodno izjašnjavanje građana RS o ustavnim promenama i o pristupanju vojnim savezima. Prema tvrdnjama opozicije, čak i u slučaju održavanja referenduma, njegovi rezultati nisu obavezujući za organe vlasti, što znači da "skupštinska većina može da promeni volju građana iznetu na referendumu". Opozicija donošenje zkaona o referendumu ocenjuje kao "veliku prevaru" vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i pokušaj stranke na vlasti da "izađe iz ćorsokaka u koji je sama zapala obećavajući 2006. godine referendum o nezavisnosti RS". Opozicija tvrdi da je od juče usvojenog zakona o referendumu mnogo bolji bio prethodni zakon o referednumu, usvojen 1993. godine.

Optužnica za zločin nad Srbima u Srebrenici

Okružni su u Bijeljini potvrdio je optužnicu protiv Ramadana Derviševića zbog sumnje da je počinio ratni zločin protiv srpskih civila u Srebrenici, saopšteno je iz tog suda. Optužnica tereti Derviševića, nastanjenog u Gornjoj Luci u opštini Ilijaš, da je 26. maja 1992. godine, kao pripadnik Teritorijalne odbrane Srebrenice i Oružnih snaga BiH, lovačkom puškom, iz zasede, ubio svog nenaoružanog komšiju Milisava Milovanocića. Ubistvo se dogodilo u mestu Ratkovići, na seoskom putu, kojim su braća Milisav i Srbislav Milovanović u civilu i nenaoružani vozili seno sa svoje njive prema kući, navodi se u optužnici.

MESIĆ: HDZ uspostavila paralelan sistem vlasti

Odlazeći predsednik Hrvatske Stjepan Mesić optužio je vladajuću Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) da je dolaskom na vlast 2003. uspostavila paralelan sistem vlasti i dvostruko komandovanje. Gostujući na Hrvatskom radiju Mesić je naveo da zbog takvog sistema vlasti državni tužilac Mladen Bajić tek sad počinje da raščišćava korupcijske afere u državi. "Nakon što je HDZ došao na vlast vratila su se ista pravila dvostrukog komandovanja. Na jednoj su strani bile institucije koje funkcionišu po pravilima, a na drugoj upravljanje i vođenje poslova od ljudi koji su na funkciji, ali te poslove vode izvan pravila", kazao je Mesić. Prema njegovim rečima, paralelna linija komandovanja postojala je do odlaska bivšeg premijera Ive Sanadera, prošlog leta. Upitan znači li to da je Sanader bio generator korupcije, Mesić je odgovorio da je očigledno da je na neki način on morao da bude informisan šta se događa u izvršnoj vlasti. Mesić je rekao da ga napadaju "četnikoidi i ustašoidi" i to zato što im smeta u ostvarenju njihove koncepcije podele Bosne i Hercegovine. On je ponovio da bi presekao koridor u Posavini u slučaju otcepljenja Republike Srpske od BiH, ističući da nije on ratnohuškač, već oni koji nagovaraju premijera RS Milorada Dodika na otcepljenje od BiH. Smatra da sadašnja premijerka Jadranka Kosor, koja je bila potpredsednica u Sanaderovoj vladi, upravo zbog dvostruke linije komandovanja nije mogla da bude upućena u razmere korupcije. Založio se za revidiranje ugovora sa Vatikanom, ocenivši da Katolička crkva u Hrvatskoj ima prevelik uticaj što se, kako je rekao, moglo videti na prošlim izborima gde se umešala na brutalan način. Naveo je da se sveštenici mogu baviti politikom, ali "kao građani, a ne kroz Crkvu". Za prvog predsednika države, Franju Tuđmana, rekao je da nije stvorio Hrvatsku, već da bi ona bila stvorena u to vreme bez obzira na to ko je bio na čelu. Na pitanje o tajnim računima u inostranstvu na kojima je završio novac prikupljan za odbranu zemlje u proteklom ratu, Mesić je kazao da je teško utvrditi o kolikoj svoti je reč. Naveo je da je reč o novcu hrvatske dijaspore, državnog budžeta i novcu od prodaje stanova u Hrvatskoj koji je završio na računima na Malti, Kipru, Grčkoj, Mađarskoj, Lihtenštajnu, Austriji i Kajmanskim ostrvima. Mesić će 18. februara ove godine nakon dva predsednička mandata, dužnost predsednika Hrvatske predati novom predsedniku Ivi Josipoviću.

Oduzimaće se i sumnjiva imovina

Osumnjičenima za najteže oblike krivičnih dela ubuduće se neće oduzimati samo imovina stečena krivičnim delom zbog kojih im se sudi, već i imovina za koju postoji sumnja da je ranije stečena kriminalom, rekao je danas novinarima ministar pravde Miraš Radović. On je to izjavio posle sednice Vlade koja je danas utvrdila izmene i dopune Krivičnog zakonika čije su najvažnije novine uvođenje instituta proširene konfiskacije imovine stečene kriminalom i dalja dekriminalizacija klevete. Po rečima Radovića, teret dokazivanja da imovina nije stečena nekom ranijom kriminalnom radnjom je na počiniocu krivičnog đela. Institut proširene konfiskacije imovine stečene kriminalom primjenjivaće se kod težih krivičnih dela kao što su terorizam, proizviodnja i promet droge, u vezi sa krivičnim delima protiv platnog prometa i privrednog poslovanja, i slučaju zloupotrebe službene dužnosti. Vlada je utvrdila i izmene Krivičnog zakonika koje se odnose na dekriminalizaciju klevete. Time se sudu ostavlja mogućnost da za klevetu i uvredu ne kažnjava novinare i urednike novčanom kaznom, već da ih obaveže na javno objavljivanje presude. Radović je objasnio da ta izmena zakona ne znači ukidanje krivične odgovornosti i novčane kazne za klevetu "jer se mora razmišljati" o zaštiti ugleda i časti ličnosti. "Visina novčane kazne je stvar sudske prakse i sudova", dodao je on. Predviđeno je da se za klevetu neće kazniti novinar ili urednik koji je "postupao sa profesionalnom pažnjom" i u "skladu sa novinarskom etikom". Izmenama krivičnog zakona uvedeno je i novo krivično delo: stavaranje kriminalne organizacije.

Vraniškovski održao službu iako mu crkva nije registrovana

Jovan Vraniškovski, raščinjeni arhiepiskop Makedonske pravoslavne crkve - Ohridske arhiepiskopije (MPC-OA) održao je danas bogoslužbu uprkos tome što makedonski sud nije registrovao njegovu Pravoslavnu ohridsku arhiepiskopiju (POA). Vraniškovski je u svom manastirskom kompleksu Sveti Jovan Zlatousti, koji MPC ne priznaje, u bitoljskom selu Niže Polje, održao nedeljnu službu pred oko 30-tak žitelja. Vraniškovski je izjavio da mu ne smeta što sud nije njegovu crkvu registrovao pod nazivom POA, i dodao da je njegova crkva "u svetu priznata kao Pravoslavna ohridska arhiepiskopija". "Koristim ovu priliku da kažem da nas sud može registrovati pod kojim god nazivom želi. Mi nemamo problem sa nazivom. Nama bi naziv služio da budemo pravno lice i da ostvarujemo potrebe u ovoj zajednici", rekao je Vraniškovski posle službe. Makedonski apelacioni sud nije u petak registrovao POA, uz obrazloženje da je njen naziv već deo naziva MPC. Vraniškovski je naveo da još nije dobio sudsko rešenje i da "makedonske institucije nemaju demokratski kapacitet da daju legalitet verskoj zajednici" koju on zastupa. On je odbacio optužbe medija o tome da je srpski i grčki špijun, i optužio je mitropolita kumanovskog Kirila da je bivši saradnik tajne policije. Sledbenici Vraniškovskog održavaju službe u stanovima koji se koriste kao improvizirane crkve, a makedonska televizija Kanal 5 jutros je prikazala stan u Skoplju u kojem sveštenici POA obavljaju službu i prodaju ikone.

RS: Usvojene dopune Zakona o državljanstvu

Narodna skupština Republike Srpske (RS) usvojila je danas dopune Zakona o državljanstvu, koje je nedavno nametnuo visoki predstavnik u BiH Valentin Incko. Prema ovom zakonu, građani distrikta Brčko moraju da se izjasne da li imaju državljanstvo Republike Srpske (RS) ili Federacije BiH, kako bi se registrovali u biračke spiskove radi učešća na oktobarskim opštim izborima u BiH. Ovim dopunama zakona se entitetski zakoni o državljanstvu usklađuju sa zakonom o državljanstvu BiH. Partija demokratskog progresa (PDP) je pre glasanja saopštila da neće podržati ovaj zakon, pozivajući se na ranije skupštinske zaključke kojima se ne prihvataju odluke koje je nametnuo visoki predstavnik. PDP je podsetila i na vladine zaključke kojima je pre četiri meseca odbijen nametnuti zakon o državljanstvu, a sada ga je Vlada RS, bez izmena i dopuna, uputila u skupštinsku proceduru. Vladajuće stranke ocenile su da je usvajanje ovog zakona potrebno da bi se ukinula odluka o međunarodnoj superviziji nad distriktom Brčko.

 

Jevreji i Romi dobili spor protiv države BiH

Savet ministara BIH zadužio je Ministarstvo pravde da sačini Akcioni plan za sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić i Finci protiv BiH iz decembra 2009. godine. Koordinator Veća Roma BiH Dervo Sejdić i predsednik Jevrejske zajednice BiH Jakob Finciju žalili su se sudu u Strazburu zbog diskriminacije i dobili presudu protiv BiH. Na sastanku u Sarajevu Savet ministara je danas usvojio Informaciju o presudi kojom je naloženo da se iz Ustava BiH eliminišu diskriminatorske odredbe koje onemogućavaju pripadnike manjinskih naroda da se kandiduju za izbor u Predsedništvo BiH i Dom naroda Parlamenta BiH. Ministarstvo pravde BiH zaduženo je da Akcioni plan Savetu ministara BiH dostavi najkasnije za 20 dana. Na izradi Akcionog plana biće angažovani i Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice i Ministarstvo civilnih poslova BiH. Ministarstvo finansija BiH zaduženo je da pripremi odluku za isplatu 21.000 evra Sejdiću i Finciju.

Gudurić: Nisam kriv i niko me nije naterao na predaju

Bojan Gudurić, optužen za ubistvo vlasnika zagrebačkog nedeljnika Nacional" Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franjića tvrdi da se ne oseća krivim i da ga niko nije naterao da se preda kako bi svedočio u korist ostalih optuženih. U pismenom intervjuu za banjalučke "Nezavisne novine" iz ekstradicionog pritvora u Sarajevu, on tvrdi da mu je celi slučaj podmetnut, ali da nije siguran ko je to uradio niti iz kojih motiva. "I dalje tvrdim da sam Roberta Matanića i Amila Mafalanija, koji su takođe optuženi za ubistvo Pukanića i Franjića, posljednji put video početkom oktobra 2008. godine. Od tada ih više nisam video, niti sam učestvovao u bilo čemu s njima", naglašava Gudurić. On priznaje da je u rukama imao snajper koji je pronađen nedaleko od mesta ubistva Pukanića, ali tvrdi da je to oružje držao nekoliko dana pre ubistva, tokom jednog useljenja u Novoj Gorici. "Tu se zadesilo nekakvo oružje, ali pored mene tu je bilo još dvadesetak ljudi koji su to oružje takođe dirali. Pa gde su njihovi tragovi na tom oružju? Ne znam zašto mi je neko podmetnuo celi ovaj slučaj, jer ja stvarno nisam nijednom jedinom radnjom učestvovao u svemu ovome", tvrdi Gudurić. On je kazao da se ne boji za bezbednost svoje porodice i, s obzirom na to da će uskoro svedočiti pred Županijskim sudom u Zagrebu, ne razmišlja o tome da traži posebnu zaštitu za njih. Gudurić se 1. februara ove godine predao banjalučkoj policiji, posle čega je prebačen u Sarajevo gde mu je Sud BiH odredio ekstradicioni pritvor. S obzirom na to da su i Hrvatska i Srbija zatražile ekstradiciju optuženog, konačnu odluku o tome kome će biti izručen doneće ministar pravde BiH Bariša Čolak.

VUJANOVIĆ: Ne favorizujem SPC

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je da ne favorizuje Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) u odnosu na Crnogorsku pravoslavnu crkvu, kao i da poštuje odvojenost države od crkve. "Ne favorizujem Srpsku pravoslavnu crkvu u odnosu na Crnogorsku pravoslavnu crkvu", rekao je Vujanović novinarima u Kotoru, gde je danas Bokeljskoj mornarici uručio Orden crnogorske zastave drugog reda. On je, takođe, kazao da poštuje princip o odvojenosti države od crkve i da nema razloga za oštra reagovanja povodom njegovih nedavnih izjava o statusu pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Vujanović je u prošli četvrtak, u intervjuu Televiziji Crne Gore, rekao da je razgovarao sa "14 patrijarha i arhijereja" pravoslavnih crkava u svetu i da su mu svi rekli da je po kanonskom pravu u Crnoj Gori legitimna Mitropolija crnogorsko-primorska. Neke političke partije i politički analitičari zamerili su Vujanoviću da je takvom izjavom "iznad kanonskog prava uzdigao" državnu funkciju koju obavlja, kao i da "arbitrira" o tome koja je pravoslavna crkva u Crnoj Gori legitimna. Vujanović je kazao da on nije arbitar u crkvenim stvarima, nego da je samo preneo ono što su mu rekli istaknuti pravoslavni poglavari u vezi sa crkvenim odnosima u Crnoj Gori.

Novčane kazne za medije biće ukinute

Visoke novčane kazne za medije u Crnoj Gori, po tužbama za klevetu i uvredu, biće ukinute, najavila je pomoćnik ministra pravde Branka Lakočević. Ona je na okruglom stolu o medijskim prilikama u Crnoj Gori rekla da će Vlada "u najskorije vreme" pripremiti izmene Krivičnog zakonika koje se odnose na klevetu i uvredu, kao korak ka dekriminalizaciji tih dela. Lakočević je iznela da je od 2004. do 2008. godine u Crnoj Gori pokrenuto oko 390 postupaka za krivicno đelo klevete, od čega 32 protiv medija ili novinara. U tom periodu, od 116 zahteva za naknadu štete zbog klevete ili uvrede, 12 su podnijeli političari.

Bez novih slučajeva novog gripa

U Crnoj Gori od 1. do 7. februara nije zabeležen nijedan novi slučaj obolevanja od novog gripa, saopštio je crnogorski Institut za javno zdravlje. Od 22. juna prošle godine, kada je u Crnoj Gori registrovan prvi slučaj infekcije virusom A (H1N1), laboratorijski je potvrđeno da je novim gripom zaraženo više od 300 osoba. Do sada je od novog gripa u Crnoj Gori umrlo osam osoba.