SRBIJA

Niko u EU nije spreman da primi drugi Kipar!

Šansa za novi dijalog o Kosovu

U banci matičnih ćelija i srpski uzorci

Srbi nacionalna manjina u Slovačkoj i Češkoj

Gašparovič podržava da Srbija u EU uđe zajedno s Hrvatskom

Srbija dala agreman ambasadoru BiH

IVANOVIĆ: Funkcionalnim opštinama protiv Fejtovog plana

Makedonci zbog zabrane pušenja pohrlili u Vranje

Tadić: Vojska Srbije neodvojivi deo društva

Niko u EU nije spreman da primi drugi Kipar!

Srbija bi status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU), u najboljem slučaju, mogla da dobije 2011, ali teško da bi mogla da uđe u EU pre 2018. godine, ocenjuje se u objavljenom tekstu na sajtu VAZ.EUobserver (www.WAZ.EUobserver.com). U tekstu se ocenjuje da su nerealna očekivanja Srbije o brzini integracije u EU, odnosno da bi mogla da za manje od pet godina postane članica Unije. "Čak i u najboljem slučaju, bez političkih faktora koji usporavaju proces, Srbija ne može da dobije status kandidata pre 2011. Pristupni pregovori bi onda mogli da počnu 2012. i da budu zaključeni 2016. sa ulaskom 2018. Ipak, s obzirom na verovatne komplikacije na tom putu, 2020. je mnogo realističnija procena", navodi se u tom tekstu. Beograd je predao zahtev za kandidaturu u decembru 2009, ali ona neće biti obrađena sve do pune saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. "U praktičnom smislu, to znači pre svega hašpenje i izručenje Ratka Mladića Tribunalu", dodaje se. Kada Beograd izruči Mladića, zemljama članicama će biti potrebno nekoliko nedelja da daju mandat Evropskoj komisiji da pripremi zvanično mišljenje o aplikaciji Srbije. Za realizaciju te procene biće potrebno još godinu dana ili duže. Ta procena će stvoriti osnovu za političku debatu o osnovanosti ponude za članstvo. Do sada, nijedna članica EU nije uslovila dobijanje statusa kandidata priznavanjem nezavisnosti Kosova, ali, kako se podseća, 22 od 27 članica EU priznale su Kosovo. Jasno je da će Srbija, da bi postala kandidat za članstvo u EU, morati da bude konstruktivnija po pitanju Kosova pošto se sve odluke vezane za proširenje donose konsenzusom. Pre početka razgovora o članstvu, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SAA) mora da stupi na snagu za šta je potrebno da ga ratifikuju sve zemlje članice. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, taj proces će trajati najmanje dve godine od trenutka kada Savet ministara donese tu odluku. Tokom te faze, kosovsko pitanje će verovatno odlučiti o brzini napretka. Zemlje članice koje su priznale Kosovo, mogle bi da iskoriste ratifikaciju SSP-a kako bi izvršile pritisak na Srbiju da učini ustupke po tom pitanju. To ne mora nužno da dovede do usporavanja, ako se Srbija složi sa rešenjem prihvatljivim EU i Prištini, Brisel bi mogao da je nagradi ranim datumom za početak pristupnih pregovora. Ali i u tom slučaju, oni neće početi pre 2012, navodi se. Srbija ima bolje administrativne kapacitete nego njeni susedi, a tokom pristupnih pregovora koji će trajati najmanje četiri godine, biće dodatnih prilika da oni budu podignuti na nivo evropskih standarda. Za razliku od prethodnih proširenja, izvestan broj kriterijuma moraće da bude ispunjen čak i pre otvaranja pregovora o pojedinim poglavljima. Osim toga, mnoge zemlje EU uvele su pravila po kojima otvaranje i zatvaranje poglavlja moraju da prouče i odobre spoljnopolitički odbori parlamenata tih zemalja, a primena "kriterijuma iz Kopenhagena" je rigoroznija nego ikada zbog problema sa Bugarskom i Rumunijom. Prema strategiji proširenja iz 2008, EU neće izneti datume za pristup sve do pred kraj pregovora. U najboljem slučaju, razgovori bi mogli da budu okončani i pristupni sporazum potpisan 2017. Nakon toga bi bilo potrebno godinu i po dana za ratifikaciju u parlamentima svih zemalja članica EU i u Evropskom parlamentu sa zvaničnim ulaskom 2018. godine. Čak i da Srbija uspe da kroz pregovore ide bez konačnog rešenja za Kosovo, nema nikakve sumnje da zemlje koje priznaju nezavisnost Kosova, neće dati zeleno svetlo za pristupanje bez dogovora o Kosovu. Niko u Evropskoj uniji nije spreman da primi drugi Kipar, piše VAZ.EUObserver.

Šansa za novi dijalog o Kosovu

Ambasador Španije u Srbiji Injigo de Palasio Espanja veruje da će ocena Međunarodnog suda pravde otvoriti šansu za novi dijalog kako bi se pronašlo održivo i obostrano prihvatljivo rešenje za pitanje Kosova. "Španija se u potpunosti slaže sa stavom vlade Srbije da savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje se očekuje do leta, pruža važnu priliku za ponovno pokretanje dijaloga, što nam svima u međunarodnoj zajednici može pomoći da pronađemo funkcionalno, održivo i obostrano prihvatljivo rešenje za pitanje Kosova koje je, po našem mišljenju, i dalje nerešeno", rekao je De Palasio u intervjuu agenciji Beta. Na pitanje da li je realno očekivati da vlasti u Prištini koje su proglasile nezavisnost i dobile priznanje jednog broja zemalja, prihvate takav dijalog, Palasio je kazao da je pitanje statusa veoma "širok pojam". "Verujem da bi bilo u interesu svih nas, uključujući Prištinu da se reši pitanje punopravnog članstva Kosova u međunarodnoj zajednici, što danas nije slučaj, jer Kosovo nije članica UN, ima teškoće da se integriše u regionalne organizacije, a priznala ga je otprilike trećina međunarodne zajednice. Bilo bi u interesu Prištine da traži put i način kako da se dođe do rešenja u bilateralnom dogovoru sa Beogradom", rekao je. De Palasio, čija je zemlja predsedavajuća EU, rekao je da ne želi da prejudicira kakav bi trebalo da bude taj dogovor, ali je dodao da je "važno da između Prišitne i Beograda postoji dogovor da se zajedno okrenu budućnosti". Prema njegovim rečima, čitavoj EU, ali i široj međunarodnoj zajednici u interesu je da se pitanje Kosova "jednom zauvek reši". "U interesu je međunarodne zajednice da se jednog dana pitanje Kosova reši, uz pristanak Beograda i zemalja koje imaju važnu ulogu kao stalne članice Saveta bezbednoti UN, kao što su Kina i Rusija", kazao je. De Palasio smatra da će se "na kraju doći do situacije koja je pobeda za obe strane". "Da li je to moguće - verujem da bi trebalo da pozovemo sve koji su odgovorni da odigraju mudru ulogu u novoj fazi koja će biti otvorena nakon savetodavnog mišljena Međunarodnog suda pravde", dodao je. Prema rečima španskog ambasadora, rešenje kosovskog pitanja Srbiji nije uslov za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU, ali bi se moglo otvoriti u nekoj od kasnijih faza tokom pregovora o članstvu. "Verujem da bi Srbija mogla dobiti status kandidata za članstvo u EU i da istovremeno zadrži drugačiji stav u odnosnu na pravni status Kosova", rekao je. Dodao je, međutim, da je status kandidata samo jedna od faza u procesu evropske integracije i da bi se "u nastavku tog procesa mogla otvoriti praktična pitanja koja treba rešavati na konstruktivan način". Na pitanje da li EU podržava plan za sever Kosova De Palasio je podsetio da je šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos krajem januara "kristalno jasno" rekao da taj dokument nije dokument EU. "EU nije ni razmatrala, ni usvojila takav dokument.. jer se mnoge zemlje ne slažu sa pristupom koji je u njemu sadržan.... To nije dokument EU, niti će biti, kao što nije ni Ahtisarijev plan jer ga nije usvojila ni EU ni Savet bezbednosti UN", rekao je Injigo de Palasio Espanja u intervjuu agenciji Beta.

U banci matičnih ćelija i srpski uzorci

U jednoj od najvećih banaka matičnih ćelija kompanije "Krio sejv" nedaleko od Brisela pohranjeno je 115.000 uzoraka ćelija iz uzetih od davalaca iz 38 zemalja, među kojima je i Srbija. Uzorci se čuvaju u suterenu zgrade u bezbednim bunkerima, duboko zamrznuti na temperaturama do minus 196 stepeni Celzijusovih. "Čuvanje matičnih ćelija, koje se mogu koristiti za lečenje oko 75 bolesti, vremenski je neograničeno i potpuno bezbedno", kazao je direktor "Krio sejva" Mark Vateršut grupi novinara iz Srbije koja je kao prva organizovana grupa ove nedelje posetila banku kod Bisela. Ta kompanija ima četiri banke matičnih ćelija, a kako je Vateršut kazao, zgrade su urađene po najsavremenijim standardima i ne bi ih srušio ni avion u padu. "Često me ljudi pitaju šta bi se desilo da nestane struja. Uzorci su bezbedni i do četiri dana bez struje, a u Belgiji godišnje struje nema najviše 15 minuta. Osim toga, na zgradi su solarne ploče, pa je možemo proizvoditi", rekao je Vateršut. Ćelije se uzimaju iz pupčane vrpce bez direktnog kontakta sa majkom ili bebom neposredno posle porođaja. U slučaju potrebe može ih koristiti tad rođeno dete, ali i druga osoba kojoj odgovaraju. Uzorci se istog dana, najčešće odmah posle uzimanja, po standardizovanom postupku šalju u banku. Banka kod Brisela može da čuva milion uzoraka, a dnevno dobija između 80 i 120 uzoraka. Javne banke u Belgiji dnevno dobijaju 2-3 uzorka, a matične ćelije deponovane kod njih koriste se po potrebi i ne čuvaju za vlasnika. U privatnim bankama vlasnik odlučuje i uzorak se ne moze dati bez njegovog pristanka. Ceo proces od prijema do dubokog zamrazvanja matične ćelije traje dve do tri nedelje. Matične ćelije se dopremaju u specijalnim kesicama za jednokratnu upotrebu; uzorci su na prijemu numerički označeni zemljom porekla i godinom uzimanja, a prilikom skladištenja označavaju se specijalnim bar kodovima. Vateršut je naglasio da je najveći problem u laboratorijama mogućnost ljudske greške, ali i da je urađeno da se opasnost svede na minimum. Uzorci se prvog dana zamrzavaju do određenih temperatura. "Do pre 15 godina nije bio poznat postupak zamrzavanja na tako niskim temperaturama, pa je tim otkrićem omogućen ogroman napredak u nauci. Jednom odmrznuti uzorak ne može se više koristiti, ali se može umožiti pa se praktično uzima po dva uzorka matičnih ćelija jedne osobe od kojih se jedan odmrzava", pojasnio je direktor. Kako je kazao, banka u Briselu čuva matične ćelije sve dece španske kraljevske porodice, kao i mnogih poznatih sportista i drugih javnih ličnosti. "Pristup prostorijama sa tankerima u kojima se čuvaju uzorci ima samo pet osoba iz cele kompanije", kazao je Vateršut i dodao da ima ukupno 27 zaposlenih. Zgrada i laboratorije su tako konstruisane da je zaposlenima sve na dohvat ruke. "Staklo kojim su u najvećem delu odvojene prostorije simboliše otvorenost", kazao je Vateršut. Banka odnedavno čuva i uzorke pupčanika, jer je utvrđeno da se iz njega mogu uzeti mezihimalne matične ćelije koje se koriste za reparaciju tkiva i obnavljanje hrskavice, najčešće kolena i slično. "Iste ćelije nalaze se u masnom tkivu i moguće ih je uzeti posle liposukcije, što je mnogo bezbolnije od uzimanja, kao do sad iz kosne srži, pa pozivam sve koji već urade liposukciju da sačuvaju uzorke tih ćelija. Mi ćemo od aprila početi sa pilot projektima na tu temu u Grčkoj, Belgiji, Španiji i Italiji", kazao je Vateršut. Kompanija "Krio sejv" banke matičnih ćelija pored te u Belgiji, koja je deo Univerziteta u Antverpenu, ima u Holandiji, Nemačkoj, Dubaiu i Indiji. Ugovor o čuvanju ćelija roditelji potpisuju sa bankom na 20 godina, a dete ga po isteku tog roka može produžiti. U poslovnici "Krio sejva" u Srbiji ugovore, koji koštaju 1.510 evra plus PDV, potpisalo je nekoliko stotina ljudi. Prema rečima predstavnica srpskog "Krio sejva" Mime Fazlagić u Srbiji je, za sada, uzorke matičnih ćelija moguće uzeti u porodilištima u Beogradu, Novom Sadu, Vršcu, Užicu, Jagodini, Smederevu, Smederevskoj Palanci, Čačku, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici. "Zainteresovani za taj postupak javljaju se predstavništvu naše kompanije, a mi imamo ugovore sa porodilištima i dozvole Ministarstva zdravlja", kazala je Fazlagić. Ona je istakla da u Srbiji još nije dozvoljeno uzimanje pupčanika, ali da će osnivanjem Uprave za biomedicine u resornom ministarstvu to biti razmatrano. Za porodice u kojima među pripadnicima prvog reda srodnika bebe ima obolelih od leukemije, uzimanje i čuvanje uzorka je besplatno pošto se za lečenje leukemije najčešće koriste matične ćelije, dodala je Fazlagićeva. Među poznatim ličnostima u Srbiji koji ne žele da kriju da čuvaju matične ćelije svoje dece su glumac Nikola Kojo, novinar Ivan Zeljković, pevač Luis i mnogi sportisti. Predstvnici Ministarstva zdravlja ranije su najavljivali otvaranje prve javne banke matičnih ćelija u Srbiji do kraja ove godine.

Srbi nacionalna manjina u Slovačkoj i Češkoj

Češka, koliko god njeno društvo bilo zatvoreno i ksenofobno, jer se njena multikulturna era istorijskih nacionalnih manjina završila sa holokaustom Jevreja i Roma tokom Drugog svetskog rata i deportacijom cele jedne nacionalne manjine od preko 2,5 miliona sudetskih Nemaca koja je usledila, utoliko je više, politički korektno, zakonima olakšala strancima da ako se osećaju kao nacionalna manjina to i zvanično budu. Pored tradicionalnih, istorijskih manjina u Češkoj - romske, poljske i malobrojne nemačke manjine, status nacionalne manjine ima poslednjih godina i devet "gastarbajterskih" dijaspora, uključujući tu i srpsku, čiji predstavnik zaseda u Savetu češke vlade za nacionalne manjine od decembra 2004. godine. U poslednjem popisu stanovništva 1.801 osoba izjasnila se kao Srbin, ali MUP Češke procenjuje da bi između 10.000 i 12.000 ljudi u Češkoj moglo da ima makar daleke srpske korene. U taj broj ubrajaju se i Srbi iz današnje Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Češka država finansira aktivnosti nacionalnih manjina usmerene na očuvanje tradicije, kulturnog identiteta i jezika manjina, ne pitajući i ne proveravajući. Srpska manjina tako od češke države dobija godišnje dotacije u visini od preko 32.000 evra za širenje informacija na maternjem, manjinskom jeziku. Češki poreski obveznici u okviru toga finansiraju, ni ne znajući, u časopisu srpske nacionalne manjine u Češkoj, Srpska reč, između ostalog i tužbalice za haškim optuženicima. "Neverovatna vest je Srbima oduzela dah a mučnina i težak muk je baš potrajao. Bio je kao Marko Kraljević koji se po drugi put pojavio među Srbima. Jer doktor Radovan Karadžić bio je legenda", propratila je u uvodniku Srpska reč hapšenje Karadžića. U istom broju našla se i poezija tog osumnjičenog za ratne zločine pred Haškim tribunalom. Objavljivanje poezije Radovana Karadžića u susednoj Slovačkoj u jednom literarnom časopisu koji finansira država preko Ministarstva kulture izazvalo je aprila prošle godine prvorazredni skandal. Takvu zloupotrebu novca iz državne kase osudili su ne samo najviši slovački zvaničnici već i šef srpske diplomatije Vuk Jeremić koji se zatekao u poseti Bratislavi. Slovačka, iako osvedočeno prijateljska zemlja Srbima, budući da ima brojnijije nacionalne manjine nego Češka znatno je opreznija kada dodeljuje taj status. Srbi, kojih prema popisu stanovništva iz 2001. godine u Slovačkoj ima 434, što je 0,008 odsto populacije Slovačke ipak su dobili 3. februara odlukom slovačke vlade status nacionalne manjine i pravo da zasedaju u Savetu vlade za manjine. Ali tek nakon što su slovački istoričari i Slovačka akademija nauka na zahtev vlade dali pozitivno mišljenje o predlogu vicepremijera za ljudska prava i manjine Dušana Čaploviča i našli kopču sa nekadašnjom, autohtonom, istorijskom srpskom manjinom u Slovačkoj. Srbi su se u nekoliko talasa, vezano uglavnom za ekspanziju Osmanskog carstva u slovačke zemlje ugarske krune doseljavali od druge polovine 15. veka. Posebno jak priliv srpskih doseljenika bio je u Trnavu, Bratislavu i južne oblasti današnje Slovačke, najviše u Komarno, gde je uspostavljeno i privremeno sedište Srpske pravoslavne crkve u vreme Velike seobe Srba krajem 17. veka. Predlog Čaploviča da Srbi iako malobrojni dobiju status manjine akademija nauka podržala je uzevši u obzir i političke aspekte - to da je Zapadni Balkan spoljnopolitički prioritet Slovačke. Svoju težinu imao je i princip reciprociteta, zbog brojne slovačke manjine u Vojvodini, pri čemu, kako ističu redovno slovački zvaničnici odnos srpskih vlasti prema Slovacima može posluži kao primer za ugled kako se poštuju manjinska prava i daje prostor za negovanje kulturnog identiteta. Poljska, koja je u vreme totalitarnog režima, kao i susedna Češka poricala da manjine postoje, sada vodi računa da status nacionalne manjine daje striktno zajednicama koje predstavljaju autohtonu manjinu, pa makar bile danas tako malobrojne kao što su Česi, kojih prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002. godine među 38 miliona Poljaka ima svega 386. Status nacionalne manjine ima u Poljskoj devet naroda, počev od Belorusa, preko Nemaca do Jevreja, dok četiri imaju status etničke zajednice, među njima poljski Romi i Tatari koji su se stolećima borili pod zastavom poljskih kraljeva uz garantovano pravo da očuvaju svoju veru - islam. Najbrojnija nacionalna manjina, poljski Nemci kojih prema poslednjem popisu iz 2002. godine ima 147.094, automatski ima pravo na svoje poslanike u poljskom parlamentu. Daša Pavlović Prag

Gašparovič podržava da Srbija u EU uđe zajedno s Hrvatskom

Predsednik Slovačke Ivan Gašparovič potvrdio je na sastanku sa predsednicom Narodne skupštine Srbije Slavicom Đukić-Dejanović u Bratislavi svestranu podršku evropskoj integraciji Srbije i naglasio da bi bilo dobro kada bi Srbija ušla u Uniju zajedno sa Hrvatskom. "Između Srbije i Hrvatske ne bi trebalo da budu razlike u (pristupnim) pregovorima i bilo bi dobro kada bi obe zemlje ušle u EU ođednom", kazao je Gašparovič ali je dodao da ipak Srbija još čeka da ispuni nekoliko uslova pred ulazak. Slovački predsednik ocenio je da je Srbija napravila veliki pomak u svim oblastima i da se približila članstvu u EU, u čemu će Slovačko nastaviti svesrdno da joj pomaže. Slavica Đukić-Dejanović zamolila je Gašparoviča da nastavi politiku podrške stabilizacije i evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana a zahvalila mu je i za principijelnu podršku poštovanju međunarodnog prava i rezolucije UN 1244 u pitanju Kosova, prenela je kancelarija slovačkog predsednika. "Pitanje Kosova mi smo prebacili iz političke ravni u međunarodnu kod suda u Hagu i verujemo da će to pitanje biti rešeno u korist međunarodnog prava i rezolucije UN 1244", kazala je predsednica Narodne skupštine. Slovački predsednik, kao i juče premijer Robert Fico, potvrdio je gošći iz Srbije da njegova zemlja neće menjati stav i da ne namerava da prizna nezavisnost Kosova. "Nadamo se da će u budućnosti pitanje Kosova biti rešeno u skladu sa međunarodnim pravom. Slovačka neće odustati od svog stava prema pitanju priznanja Kosova, sve dok sama Srbija ne promeni svoj stav", kazao je Gašparovič. Gašparovič i Đukić-Dejanović složili su se da uz izuzetno dobre, prijateljske političke odnose Srbije i Slovačke još uvek postoji veliki neiskorišćeni prostor za veću ekonomsku i trgovinsku saradnju. Gašparovič je takođe zamolio Slavicu Đukić Dejanović da ona i Skupština budu inicijatori pripreme novih međudržavnih sporazuma za kojima zvanična Bratislava vidi potrebu u oblasti bezbednosti, prosvete i socijalnih pitanja.

Srbija dala agreman ambasadoru BiH

Srbija je dala agreman novom ambasadoru BiH u Beogradu Boriši Arnautu, saopšteno je u Ankari nakon sastanka ministara spoljnih poslova Srbije, BiH i Turske. "Srbija je dala agreman novom ambasadoru koji može da preuzme novu funkciju u najkraćem roku", rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić na konferenciji za novinare sa kolegama iz BiH i Turske, Svenom Alkalajem i Ahmetom Davutogluom. Jeremić je, dodaje agencija Frans pres, govorio o "proboju" u diplomatskim vezama između Beograda i Sarajeva. Alkalaj je izrazio zadovoljstvo zbog "važnog razvoja u cilju normalizacije diplomatskih odnosa" i dodao da će novi ambasador BiH u Bosni biti Boriša Arnaut. Ocenio je i da će to biti važno ne samo za dve zemlje već i za ceo region. Ovo je saopšteno nakon petog sastanaka šefova diplomatije BiH, Srbije i Turske u Ankari održan u nastojanju da Balkan bude "luka mira a ne više zona konflikata", objasnio je Davutoglu. BiH nema svog ambasadora u Srbiji od juna 2007. kada je Tomislavu Leki istekao mandat. Nakon toga za ambasadore su predloženi Boriša Arnaut koji nije dobio agreman, kao ni Sead Avdić koji je predložen u maju prošle godine. Davutoglu je rekao da su ovi trojni sastanci u poslednjih pet meseci doveli do promene slike o Balkanu i najavio da će naredni sastanak biti održan u martu u Sarajevu, a potom u aprilu u Beogradu. Alkalaj je rekao da će razgovori poput današnjeg pomoći BiH da uspostavi bolje odnose sa Briselom i brže ide ka EU. Jeremić je ocenio da ovi sastanci predstavljaju jedan od najboljih primera regionalne saradnje na Balkanu, ističući da je haotična atmosfera na Balkanu okončana. Srpski minisitar je takođe kazao da regionalne probleme treba rešavati u cilju napretka na međunarodnoj sceni i ocenio da narodi Balkana treba da rade zajedno za budućnost regiona.

 

IVANOVIĆ: Funkcionalnim opštinama protiv Fejtovog plana

Državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je da je dobro funkcionisanje lokalne samopurave u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji najbolji način da se smanji "manevarski prostor" za sprovođenje plana o integraciji severa Kosova u kosovske institucije. "Organizovanjem lokalnih izbora smanjićemo manevarski prostor za realizaciju tog plana koji je predložio međunarodni civilni predstavnik na Kosovu Piter Fejt). Fejt i ekipa se mogu pozicionirati samo ako im damo prostor i ako imamo nefunkcionalnu lokalnu samoupravu", kazao je Ivanović za agenciju Beta. Ivanović je dodao da je nefunkcionlna lokalna samouprava zapravo i bila osnova za održavanje izbora i izgradnju kosovskih institucija u Gračanici ili Štrpcu. "Jačanjem svojih institucija smanjićemo prostor za njihove paralelne institucije, to je najbolji način, a druge, agresivnije mere, nisu opravdane i izazvale bi reakcije međunarodne zajednice", kazao je državni sekretar. Prema njegovim rečima, veliku ulogu u onemogućavanju realizacije Fejtovog plana imaće i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. "Ako smo prisutni na Kosovu i ako rešavamo probleme, (pripremni) timovi nemaju nikakve šanse", kazao je državni sekretar. Prema njegovim rečima, Fejt i zvaničnici Kosova govore o planu za integraciju sevara Kosova iako su svesni da ima malo prostora za njihovo delovanje, jer je sever kompaktan i povezan sa Srbijom, za razliku od enklava kakve su Štrpce ili Gračanica. Ivanović je dodao da je učešće Srba u pripremnim timovima za održavajne izbora i formiranje opštine severna Mitrovica rezultat velike nezaposlenosti i smanjene mogućnosti zapošljavanja. Fejt je 5. februara imenovao je 14 članova Opštinskog pripremnog tima za novu opštinu severna Mitrovica. Međunarodna civilna kancelarija saopštila je da Opštinski pripremni tim ima mandat da pripremi resurse, sredstva i administrativne strukture neophodne za osnivanje i funkcionisanje nove opštine, predviđene Ahtisarijevim planom. Ivanović je rekao da bi sutra u Kosovskoj Mitrovici trebalo da se sastane sa predstavnicima međunarodne zajednice kako bi od njih zatražio da upozore Prištinu zbog izjava predsednika Skupštine Kosova Jakupa Krasnićija da će se Albanci iz Preševa i Bujanovca priključiti Kosovu, ukoliko Srbi sa severa pomisle da se pripoje Srbiji. "Želimo da se izjasne da li takve izjave pomažu stablizaciji i miru, a ja mislim da su štetne, bez obzira što im je namera neka druga - da skrenu pažnju sa ogromne nezaposlenosti ili borbe protiv kriminala za koju Priština nije spremna", kazao je on.

Makedonci zbog zabrane pušenja pohrlili u Vranje

U potrazi za liberalnijom kafanskom atmosferom pušači iz Makedonije spremni su i da pređu granicu a pare za provod potroše, za početak, u Vranju, na jugu Srbije. Žitelji Vranja primetili su da su im kafići u poslednje vreme okupirani gostima iz Makedonije, javlja dopisnik makedonske televizije A1 iz tog grada. "Verovatno dolaze zbog dobrog noćnog provoda a moguće je i zbog zabrane pušenja na javnim mestima koje je nedavno tamo stupilo na snagu", komentarišu Vranjanci. Kako navode ugostitelji, najčešći gosti su stanovnici Skoplja i Kumanova, a najveća poseta je za dane vikenda. Lokalni ugostitelji zadovoljno trljaju ruke i kažu da su česte rezervacije za manje grupe u dane vikenda, ali i napominju da ukoliko sličan zakon o zabrani pušenja na javnim mestima počne da se primenjuje i u Srbiji, gostima će biti ponuđene odvojene prostorije za pušače i nepušače. I tako dok ugostitelji u Makedoniji čekaju da vlada donese fleksibilnije rešenje po pitanju zabrane pušenja na javnim mestima, mušterije su se okrenule susedstvu, komentarišu makedonski mediji.

Tadić: Vojska Srbije neodvojivi deo društva

Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je juče pripadnicima oružanih snaga 15. februar - Dan Vojske Srbije (VS) i ocenio da je vojska neodvojivi deo srpskog društva bez kojeg nema stabilnosti Srbije ali ni regiona. Na prijemu povodom 15. februara u Predsedništvu Srbije, Tadić je izrazio zadovoljstvo dosadašnjim tokom reformi VS i očekivanje da će, uprkos finansijskim poteškoćama zbog svetske ekonomske krize, proces profesionalizacije biti okončan do kraja ove ili početkom 2011. godine. On je, međutim, najavio da će i nakon toga građani koji žele da služe vojsku to moći da obave jer je, kako je Tadić naglasio, veoma važno da se sačuva veza između vojske i naroda. Tadić je ocenio da, kroz reformu, VS treba da zauzme mesto u društvu koje joj pripada i postane deo globalnog sistema bezbednosti, odnosno da bude sposobna da preuzme svoj deo odgovornosti u regionu i učešćem u mirovnim misijama svuda gde je svetski mir ugrožen. "Samo na taj način možemo podići ukupni međunarodni kredibilitet naše zemlje i postići međunarodni legitimitet. Samo takva Srbija biće poštovana u međunarodnoj zajednici a samo Srbija koje je poštovana imaće kapacitete i instrumente da brani legitimne vlastite interese i prava. Tako vidim reformu oružanih snaga", rekao je Tadić. Predsednik je ocenio da VS treba da neprekidno bude pod civilnom kontrolom vrhovnog komandanta, nadležnog ministra, Vlade ali i Skupštine Srbije, preko njenog Odbora za bezbednost, jer samo tako vojska može da bude ključni faktor spoljne politike, kao u drugim državama, a ne unutrašnje politike. On je podsetio da su srpski vojnici kroz istoriju, zaključno sa ratovima '90-ih godina i odbranom zemlje od NATO bombardovanja, uvek preuzimali veliki rizik i da VS treba da bude spremna da to čini i ubuduće. "To ne znači da se pripremamo za stanje koje je ratno, naprotiv. Vodimo politiku koja je nezaobilazni činilac gradnje mira u regionu jugoistočne Evrope. Ali mir nije dat sam po sebi, za mir se moramo boriti", rekao je Tadić i podsetio da je vojska jedan od ključnih činilaca odbrane od agresije i, u tom smislu, jedan od temelja politike mira. On je ukazao na potrebu da se poboljšaju materijalno stanje pripadnika Vojske i njena opremljenost, ali i da se nastavi ulaganje u obuku i školovanje pripadnika oružanih snaga. "U mnogim zemljama pripadnici vojske se, nakon završene vojničke karijere, opredeljuju za diplomatsku karijeru ili neke druge poslove i postaju izvor ljudskih resursa koji doprinosi tehnološkoj modernizaciji društva i njegovoj stabilnosti", rekao je Tadić. Tadić je, takođe, pohvalio ministra odbrane Dragana Šutanovca na dosadašnjem sprovođenju reforme Vojske Srbije.