SVET

Nemački gradovi traže novac za snimke s Gugla

NATO bi da bude svetski policajac za bezbednost

Nova mećava na istočnoj obali SAD

Rio de Žaneiro topliji od Sahare

MKS važan za poštovanje ljudskih prava u svetu

Ukrajina - Janukoviču 49, Timošenko 45,5 odsto glasova

Lideri EU o ekonomskoj krizi i spasavanju Grčke

Regionalni skup o zaštiti Baltičkog mora

Nemački gradovi traže novac za snimke s Gugla

Nemačke opštine nameravaju da od kompanije Gugl zatraže novac za snimke kuća i ulica koje će uskoro svakodnevno moći da se vide na servisu ove kompanije za pretragu pod nazivom "Strit vju" (Street View). Generalni sekretar Saveza nemačkih gradova i opština Gerd Landsberg ocenio je, kako prenose mediji, da pravljenje snimaka ulica i trgova "treba da bude skopčano s prethodnom saglasnošću komunalnih vlasti", a opštine bi morale da imaju pravo da traže nadoknadu za "specijalna prava" koja koristi Gugl. Prvi korak već je napravila opština Ratingen u okolini Dizeldorfa koja traži da joj Gugl plati 20 evra po fotografisanom kilometru ulice ili puta na njenoj teritoriji. Gugl je najavio da će u poslednjem kvartalu ove godine na internet postaviti snimke nemačkih gradova. Njih prave posebne kamere na automobilima koji, jasno označeni logom Gugl, krstare nemačkim ulicama. Savezna ministarka za zaštitu potrošača Ilze Ajgner takođe se protivi ovim planovima i smatra da "retko koja tajna služba tako besramno ide u lov na slike kao što to čini Gugl". Ona je najavila da će preduzeti sve moguće pravne korake protiv ove kompanije i postavljanja prizora sa nemačkih ulica na internet. Nju podržava i Udruženje nemačkih kućevlasnika koje takođe smatra da se snimci njihovih kuća ne mogu postavljati na internet stranicu Gugl Strit vju bez lične saglasnosti. U Nemačkoj postoji oko 15 miliona privatnih vlasnika nekretnina, no ni sada fotografisanje kuća i javnih građevina nije zabranjeno. Predsatvnici Gugla, međutim, odbacuju kritiku i navode da su sa nemačkim institucijama koje se bave zaštitom privatnosti razjasnili sve probleme koje bi mogle da se odnose na Strit vju. Tada je odlučeno da se lica svih prolaznika na snimcima zamute do neprepoznatljivosti. Pored toga, svaki korisnik ima pravo da traži da se slika njegove kuće ukloni sa Gugl stranice. No, iz pojedinih saveznih pokrajina su se već oglasili opunomoćenici za zaštitu ličnih podataka koji smatraju da Gugl dogovor ne sprovodi na zadovoljavajući način. Mnogi komentatori ukazuju da je proteklih desetak godina nemačka država usvojila propise koji joj omogućavaju mnogo veći i opasniji upad u privatnost građana nego što to sada čini Gugl. Posebno u najavi Saveza gradova i opština komentatori vide i nastojanje da poprave tešku finansijsku situaciju u kojoj se nalaze već godinama. Budžtski deficit nemačkih gradova i komuna iznosiće u ovoj godini oko 12 milijardi evra.

NATO bi da bude svetski policajac za bezbednost

Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen rekao je u Briselu da bi severnoatlantska alijansa trebalo da služi kao svetski forum za bezbednost u kojem bi zemlje članice mogle da se konsultuju sa zemljama-partnerima u vezi sa pretnjama po međunarodnu stabilnost. Kako je Rasmusen ocenio u svom redovnom blogu, ovakav razvoj bi možda iziskivao "kulturnu revoluciju" unutar NATO. Rekao je, međutim, da ustanovljenje novog svetskog foruma za bezbednost "nije stvar izbora, već stvar neophodnosti". Rasmusen je izjavio da rešenja za izazove kao što su međunarodni terorizam, sajbernapadi, širenje nuklearnog naoružanja, piraterija i klimatske promene mogu da se nađu jedino ako 28 zemalja NATO pakta bude radilo zajedno sa svojim partnerima širom sveta. "NATO mora aktivno da se angažuje tamo gde se pretnje pojave", rekao je generalni sekretar Alijanse. "Moramo shvatiti da u današnjem globalizovanom svetu odbrana teritorije počinje izvan naših granica, i moramo postupati u bliskoj saradnji sa drugim igračima i partnerima na međunarodnoj sceni". U prošlosti su neke vlade zemalja članica kritikovale predloge da se misija NATO proširi, ocenjujući da bi to Alijansu moglo da pretvori u "globalnog policajca", i da bi njene članice trebalo da se usredsrede na to da brane jedna drugu - ne i ostatak sveta. NATO trenutno ima 40 partnerskih nacija, a među njima su Australija, Indija, Japan, Pakistan i Rusija. Postoji nekoliko vrsta partnerstva, poput onog sa evropskim zemaljama koje nisu u NATO, zatim sa mediteranskim zemljama i onog sa zemljama Persijskog zaliva. Ugovor među članicama Alijanse podrazumeva međusobnu odbranu, ne i odbranu partnerskih zemalja, ali one redovno doprinose NATO misijama poput one u Avganistanu, i onih u vodama Somalije i Mediterana. Rasmusenova izjava se pojavljuje u vreme kad NATO pokušava da redefiniše svoju misiju za 21. vek, a grupa stručnjaka predvođena bivšom državnom sekretarkom SAD Medlin Olbrajt nastoji da unapredi stati strateški koncept Alijanse iz 1999. godine. Novi koncept bi morao formalno da bude usvojen na sledećem NATO samitu, u novembru, koji će biti održan u Lisabonu.

Nova mećava na istočnoj obali SAD

U Vašingtonu je na 90 centimetara snega koji je napadao za vikend, palo novih 25 centimetara. Njujork je bio pošteđen nevremena za vikend, ali je juče počeo da veje sneg. Nacionalna meteorološka služba izdala je upozorenje o snežnoj oluji i predvidela 25 do 40 centimetara snega. Aviokompanije su otkazale na stotine letova sa aerodroma u okolini Njujorka, a oko 1,1 milion učenika ne ide u školu. Mnogi su zbog nevremena veći deo sedmice proveli kod svojih kuća. Oko 230.000 zaposlenih u saveznim službama u Vašingtonu ne ide na posao od petka popodne. Predstavnički dom Kongresa saopštio je da neće raditi do kraja sedmice, a veći broj saslušanja i sastanaka u Kongresu i saveznim agencijama je odložen. Hiljade ljudi je tokom prethodne mećave ostalo bez struje u delovima saveznih država Pensilvnija, Merilend i drugim oblastima. Očekuje se da će dubok sneg i jak vetar otežati radove na obnavljanju snabdevanja električnom energijom.

Rio de Žaneiro topliji od Sahare

Brazilski grad Rio de Žaneiro zahvatio je talas vrućine sa temperaturama koje premašuju 40 stepeni Celzijusa, najvišim za poslednjih 50 godina, saopštio je nacionalni Institut za meteorologiju. Zbog velikog procenta vlage, subjektivni osećaj je da je temperatura vazduha viša od 50 stepeni Celzijusa, više nego u Sahari, navode meteorolozi. "Talas vrućine koji prelazi Riom može se smatrati istorijskim. (Ovaj) Februar je najtopliji mesec za poslednjih 50 godina", rekao je meteorolog Đovani Dolif za dnevni list "Globo". Temperature su šest stepeni više od prosečnih temperatura tokom leta u Australiji. U Rio de Žaneiru juče je izmereno 46,3 stepeni Celzijusa. Na 3.258 stanica Svetske meteorološke organizacije, juče je samo na jednom mestu izmerena temperatura više od one u Rio de Žaneiru - u Adi, selu na istoku Gane, izmereno je 48,3 stepeni Celzijusa. U Sahari, izmereno je "samo" 33 stepena Celzijusa.  Najveći problem predstavlja vlaga, jer što je veća to je veći osećaj toplote, rekao je Dolif. Klimatski fenomen El Ninjo doprinosi zagrevanju Atlantskog okeana što izaziva obilne kiše na jugu zemlje i u Sao Paolu, i sprečava stvaranje oblaka iznad Rija, Takva situacija će se, kako se prognozira, nastaviti i narednih dana, kada počinje karneval. U potrazi za malo svežine nakon dnevne vrućine, sve više žitelja Rija odlazi na plažu uveče, po završetku posla, i kupa se noću. Lekari preporučuju hladne kupke, kao i uzimanje soka od pomorandže i kokosa.

MKS važan za poštovanje ljudskih prava u svetu

Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za ljudska prava Margaret Sekagja izjavila je danas u Dablinu da je uspostavljanje stalnog Međunarodnog krivičnog suda (MKS) veoma važno za budućnost sveta, jer diktatori više nikada neće moći da budu sigurni da će izbeći ruci međunarodne pravde. Sekagja, desno, je na svetskoj konferenciji o zaštitnicima ljudskih prava kazala da je postojanje MKS-a od presudne važnosti kako bi se u svetu uspostavio novi međunarodni standard - princip kažnjivosti za sve one koji krše ljudska prava. Ona je ocenila da je MKS nastao upravo zahvaljujući borcima za ljudska prava širom sveta i izrazila uverenje da će postojanje ovakvog suda primorati vlade u svetu da zaštite ljudska prava i da kazne one koji ih krše. Sekagja je navela da u svetu još ima zemalja čiji režimi ne žele da joj omoguće posetu, kako bi se na licu mesta uverila o stanju ljudskih prava u konkretnoj državi. "Često mi kažu: 'Nismo još spremni za vašu posetu, sačekajte još malo...' I tako prolazi vreme", kazala je Sekagja i dodala da postoje brojni napadi na njenu nezavisnost i pokušaji da nedemokratski režim u svetu delegitimuzuju njenu funkciju. Ona je navela da je prošle godine posetila Demokratsku Republiku Kongo i Kolumbiju i uverila se da su aktivisti za zaštitu ljudskih prava u tim zemljama na udaru različitih vrsta pritisaka, da ima zastrašivanja, otmica i ubistava boraca za ljudska prava. Pozvala je borce za ljudska prava u svetu da nastave svoju borbu i da joj redovno dostavljaju izveštaje o stanju ljudskih prava u njihovim zemljama. "Nikada nemojte sumnjati da jedna mala grupa ljudi može da promeni svet nabolje. Zato podelite između sebe dobra iskustva koja imate ", poručila je Sekagja. Ocenila je da je od velike važnosti to što danas postoji Deklaracija UN o zaštitnicima ljudskih prava i dodala da koncept zaštite ljudskih prava nije statičan već se razvija iz godine u godinu. Na trodnevnoj konferenciji u Dablinu učestvuje više od stotinu aktivista za zaštitu ljudskih prava iz svih delova sveta. Konferencija se održava pod geslom "Zaštititi jednoga-ohrabriti hiljade", što je moto koji je suprotan ideologiji totalitarističkih režima, čiji je moto, kako se navodi, "Ubiti jednoga-zaplašiti hiljade". Konferenciju organizuje irska nevladina organizacija "Front lajn".

Ukrajina - Janukoviču 49, Timošenko 45,5 odsto glasova

Opozicioni lider Viktor Janukovič osvojio je 49 odsto glasova, i tako tesnom većinom pobedio svoju rivalku Juliju Timošenko koja je dobila 45,5 odsto glasova u drugom krugu predsedničkih izbora u Ukrajini, saopštila je Centralna izborna komisija (CIK). CIK je dodao da su to rezultati posle preliminarnog prebrojavanja glasova, a da će zvanični rezultati biti objavljeni kasnije. Iz štaba Timošenko je poručeno da će na sudu dovesti u pitanje rezultate izbora, iako se sama premijerka nije pojavila u javnosti od izborne noći u nedelju. Andrij Skil, poslanik iz stranke Timošenko, na konferenciji za novinare je izjavio da premijerka neće prihvatiti rezultate, sve dok sudovi ne utvrde da su izbori bili pošteni. Međunarodni posmatrači ocenili su da su izbori u nedelju bili transparentni i pravični. Hiljade pristalica Janukoviča od ponedeljka kampuju ispred sedišta CIK, čekajući rezultate izbora.

Lideri EU o ekonomskoj krizi i spasavanju Grčke

Sastanak šefova država ili vlada Evropske unije posvećen dogovoru o merama za izvlačenje Evrope iz ekonomske krize, rastućoj nezaposlenosti i zajedničkoj pomoći Grčkoj da spreči finansijski bankrot, počečelo je u Briselu sa dva sata zakašnjenja zbog jakog snega koji je otežao dolazak zvaničnika. U toku prepodneva održano je nekoliko pripremnih sastanaka uoči glavnog skupa, uključujući susret nemačke kancelarke Angele Merkel, predsednika Evropskog saveta Hermana Van Romepja, francuskog predsednika Nikole Sarkozija i grčkog premijera Jorgosa Papandreua. Grčka finansijska kriza i ogroman budžetski deficit su doveli u pitanje stabilnost evropske valute evra, i ključna članica EU Nemačka je, zajedno s Francuskom, odlučila da se grčko članstvo u evru odbrani da bi se odbranio ceo sistem evra. Jer, pored ostalog su već na svetskom finansijskom tržištu špekulanti uložili osam milijardi dolara u očekivanju da zbog fluktuacije vrednosti evra izvuku brzu i veliku zaradu. Ali uslov Nemačke i partnera u EU je da grčka vlada sprovede i korenite mere zauzdavanja budžetske potrošnje i temeljne strukturne reforme. Lideri zemalja evra izgleda da ne žele da traže i finansijsku podršku Međunarodnog monetarnog fonda, zato što to smatraju "ponižavajućim" i, još više, što žele da pokažu da su ekonomije zone evra potpunu u stanju da uspotave stabilnost zajedničke valute. Grčki premijer Jorgos Papandreu je u objavljenom intervjuu francuskom listu Mond rekao da je Grčkoj "od Evrope potrebna psihološka i politička podrška" u kojoj treba da se pokaže "kolektivna volja" da bi se onemogućile dalje spekulacije. Papandreu je još još jednom odbacio mogućost da će se Grčka obratiti MMF-u za pomoć da izađe iz budžetske krize i rekao da "to rešenje nije u planu". Lideri evropske dvadesetsedmorice treba da razmotre predloge o usaglašavanju ekonomske, delom i poreske politike, stavljanju bankarsko-finansijskih mehanizama u funkciju proizvodnje i otvaranja novih radnih mesta. To su suštinski predložili naročito Francuska, ali dobrim delom i Nemačka i još neke zemlje Unije, a to stoji i u pozivu na samit i planu koji je vođima EU podneo novouvedeni predsedavajući Evropskog saveta Herman van Rompej. I zvaničnici vlada EU i mediji su saglasni u stavu da je reč o planu da se uvede neka vrsta "ekonomske vlade" EU, za šta se već ranije posebno zalagao francuski predsednik Nikola Sarkozi. Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel su uoči susreta lidera EU usaglasili plan o osamdeset neposrednih mera za jačanje ekonomske i institucionalne stabilnosti Unije, ali moćno snažnije "francusko-nemačke osovine" i pokretačke snage cele Evropske unije. Cilj nemačko-francuskog plana i mera koje nudi Van Rompej je da se na očuvanom jedinstvenom tržištu Evropske unije spreče nove finansijske i ekonomske krize, poput one prošlogodišnje, koju je Van Rompej ocenio kao "najgoru posle svetske recesije iz 1930". Lideri EU će pretresti i vrlo razrađeni program Evropske komisije o tome da Evropska unija do 2020. godine kroz velika ulaganja u nove tehnologije i ekološki zdravu "zelenu ekonomiju" povrati sada ugroženi položaj na svetskom tržištu i postane ravnopravan takmac SAD, Japanu, ali i narastajućim ekonomskim silama Kini, Indiji, Rusiji i Brazilu. Dragan Blagojević Brisel

Regionalni skup o zaštiti Baltičkog mora

Finska predsednica Tarja Halonen apelovala je na lidere devet država u baltičkom području da se obavežu da će zajedno raditi na čišćenju jednog od najprljavijih mora u svetu - Baltičkog mora. "Jasno je da se nešto mora uraditi i to brzo", rekla je Halonen na otvaranju regionalnog samita o Baltičkom moru u Helsinkiju. Halonen je naglasila da su u oblasti oko Baltičkog mora neke od najbogatijih i ekološki najodgovornijih država i da je zbog toga nedopustivo da ta oblast ostane zagađena. Na konferenciji u Helsinkiju govoriće i ruski premijer Vladimir Putin, koji bi trebalo da predstavi program zaštite životne sredine u okviru projekta postavljanja cevi za gasovod Severni tok. Gasovod će ići delom i kroz Baltičko more, u dužini od 1.200 kilometara. U zajednički rusko-nemački projekat zaštite životne sredine uloženo je oko 100 miliona evra. Cilj projekta je da se smanji zagađenje mora toksičnim materijalom i čišćenje morskog dna od zaostalog hemijskog oružja iz dva svetska rata. Estonski premijer Andrus Ansip izjavio je da je nivo zagađenja Baltika zabrinjavajući i dodao da se tek očekuje procena naučnika. Na samitu u Helsinkiju učestvuje oko 400 stručnjaka za zaštitu životne sredine kao i ministri iz Danske, Švedske, Nemačke, Litvanije, Letonije i Rusije, a EU predstavlja komesar za regionalna pitanja Johanes Han (Johannes Hahn). U priobalju Baltičkog mora živi oko 90 miliona ljudi.