|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
Podele unutar EU zbog Kosova sve dublje |
| |
 Dve godine nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, podele unutar
EU postaju sve dublje, a različiti stavovi Španije i pet velikih zapadnih
zemalja oko toga kako da se obezbedi trajni mir u regionu mogli bi da uspore
njegovo približavanje Evropi, ocenjuje londonski Gardijan.
List piše da nakon kontroverze izazvane loše zamišljenom strategijom za sever
Kosova "kvintet" zapadnih zemalja (SAD, Britanija, Nemačka, Francuska i Italija)
jača diplomatski pritisak na Srbiju da se ne opire nezavisnosti Kosova, dok
Španija kao predsedavajuća EU zagovara obnavljanje pregovora u potrazi za
obostrano prihvatljivim ishodom.
U jeku tih neslaganja, dodaje Gardijan, kosovski zvaničnici upozoravaju da su
Albanci na jugu Srbije spremni da se pripoje Kosovu ako Srbi na severu Kosova
nastave da se opiru integraciji.
Gradijan ocenjuje da stav Španije, iako manjinski unutar EU, nudi
najkonstruktivniji način da se reši zastoj oko statusa Kosova i da se regionu
obezbedi trajni mir.
"Velika petorka", dodaje list, uputila je oštro upozorenje šefu srpske
diplomatije da su "do sada tolerisali agresivnu retoriku Srbije u odnosu na
Kosovo jer su verovali da će vremenom biti skinuta sa dnevnog reda". Takođe je
upozorila Srbiju da se uzdrži od "riskantnih akcija" kad Međunarodni sud pravde
objavi mišljenje o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
List, međutim, dodaje da ostaje nejasno šta se tačno misli pod "agresivnom
retorikom" i "riskantnim akcijama", jer su inicijative Srbije u skladu sa njenim
obećanjem da će se nezavisnosti Kosova suprotstavljati mirnim, diplomatskim i
pravnim sredstvima.
Gardijan dodaje da je takav pristup naišao na odobravanje Španije, koja je
svesna da zamrznuti konflikti na Balkanu mogu samo dodatno komplikovati i
odlagati približvanje regiona EU.
U iščekivanju odluke Međunarodnog suda pravde obraćanje pažnje na savet Španije
pružilo bi EU priliku da obezbedi održivo rešenje za pitanje statusa Kosova,
rešenje koje bi se zasnivalo na instrumentima "meke sile" EU, njenom
multilateralnom pristupu rešavanju sporova i privrženosti sistemu UN i
mejdunarodnom pravu.
Nastavak sadašnjeg kursa mogao bi dovesti u pitanje strategiju EU prema čitavom
regionu, posebno BiH, i ugroziti razvoj efikasne i koherentne zajedničke spoljne
i bezbednosne politike, ocenjuje Gardijan. |
|
Papa, irsko sveštenstvo i pedofilija |
| |
 Papa
Benedikt Šesnaesti pozvao je irsko sveštenstvo da se hrabro suoči sa pedofilskim
skandalom koji je potresao crkvu, ali ništa nije preduzeo u vezi sa zahtevom
žrtava da glavne biskupe prinudi na ostavku, saopšteno je iz Vatikana.
Saopštenje se pojavilo pošto se završio vanredni sastanak pape sa irskim
biskupima. On je održan sa ciljem da se prevaziđe kriza i povrati poverenje
irskih katolika koje je uzdrmano otkrićem da je među sveštenstvom čitavih
decenija bilo seksualnih zlostavljanja, i da su ti slučajevi zataškavani.
Portparol papske države, velečasni Frederiko Lombardi rekao je nakon sastanka da
papa "saučestvuje u gnevu" zbog seksualnih
zloupotreba i ukazao da je papa "već iskazao iskreno žaljenje".
Upitan da li je pokrenuto pitanje ostavki, Lombardi je odgovorio da se "o tome
nije pričalo".
Lombardi je takođe branio papinog predstavnika u Irskoj koji je odbio da svedoči
pred tamošnjim poslanicima o decenijama sistematskog zataškavanja iza kojeg je
stajala crkvena hijerarhija.
U saopštenju Vatikana se navodi da je seksualno zlostavljanje dece "gnusan
zločin" i "ozbiljan greh koji vređa boga".
Prošle godine je istragom otkriveno da su crkveni lideri u Dablinu decenijama
štitili sveštenike koji su zlostavljali decu. To otkriće je šokiralo pretežno
katoličku Irsku, a žrtve su tražile ostavku irskih biskupa. Samo dva biskupa su
podnela ostavke dok su ostali to odbili. |
|
Konvencija o zabrani kasetnog oružja na snazi od 1, avgusta |
| |
 Međunarodnu
konvenciju o zabrani kasetnih bombi ratifikovala je i trideseta zemlja, te će
taj sporazum stupiti na snagu 1. avgusta, obznanio je Generalni sekretar
Ujedinjenih nacija (UN) Ban Ki-Mun.
Prema njegovim rečima, svetska organizacija je primila 29. i 30. instrument
ratifikacije, što je bio uslov da konvencija, koja je usvojena pre dve godine,
stupi na snagu.
Ban je saopštio da to pokazuje "kolektivno gnušanje sveta prema posledicama
upotrebe tog užasnog oružja" koje je "nepouzdano i neprecizno", a ubija i sakati
civile dugo pošto se oružani konflikti završe.
U kasetno oružje - artiljerijske granate, bombe i projektile - pakuju se na
stotine kasetnih bombica. Pri udaru ta punjenja bivaju široko razbacana, a neka
ne eksplodiraju odmah, već godinama mogu čekati dok ih neko ili nešto ne
aktivira. Obično su to deca, privučena malom veličinom predmeta i jarkim bojama.
Kasetno punnjenje može ubiti ili osakatiti žrtvu koja se nađe na 10 do 50 metara
od nje. Organizacija "Hendikep internešnal" procenjuje da 98 odsto žrtava čine
civili, a trećinu deca.
Konvencijom se zabranjuje svaka upotreba, skladištenje, proizvodnja i transport
kasetne municije, postavljaju se jasni rokovi za uništenje njihovih zaliha i
čišćenje kontaminiranih oblasti, a države se obavezuju da pomognu preživelima i
pogođenim zajednicama.
Ban Ki-Mun je pozvao sve zemlje da potpišu i ratifikuju konvenciju, ali neke od
najvećih vojnih sila na planeti, među njima SAD, Rusija i Kina, kao i veliki
korisnici oružja poput Izraela, Indije i Pakistana, odbijaju da podrže ovaj
dokument, smatrajući da se kasetne bombe mogu legitimno upotrebljavati.
Dve zemlje koje su ratifikacijama pokrenule konvenciju ka stupanju na snagu jesu
Burkina Faso i Moldavija.
Ostalih 28 zemalja koje su ratifikovale dokument su Norveška, Austrija, Vatikan,
Irska, Meksiko, Novi Zeland, Albanija, Hrvatska, Laos, Sijera Leone, Zambija,
Belgija, Danska, Francuska, Nemačka, Japan, Crna Gora, Slovenija, Španija,
Burundi, Luksemburg, Makedonija, Malavi, Malta, Nikaragva, Nigerija, San Marino
i Urugvaj.
Izrada nacrta konvencije počela je u februaru 2007. godine kada se 46 zemalja
složilo da do 2008. godine zaključi međunarodno obavezujući sporazum o zabrani
kasetne municije.
Konvenciju je 30. maja 2008. godine u Dablinu prihvatilo 107 zemalja, ali ju je
ratifikovalo manje od trećine. |
|
Rusi i dalje ne veruju miliciji |
| |
 Rusi
ne veruju miliciji, a najgori odnos prema njoj je u Moskvi, gde ni jedan od
učesnika u anketi nije odgovorio da u potpunosti veruje milicionerima.
Prema najnovojoj anketi, koju tradicionalno sprovodi ruski Levada centar, u
većem ili manjem stepenu u miliciju ima poverenje svega 30 odsto građana, dok je
se boji 67 odsto.
O miliciji nema nikakav stav tri odsto građana.
U junu prošle godine, slična anketa pokazala je slične rezultate - 29 odsto
anketiranih reklo je da veruje organima reda, a 66 odsto odgovorilo je da im ne
veruje ili da ih se plaši.
Sociolozi centra ukazuju da je u zemljama zapadne Evrope situacija obrnuta, da u
proseku policiji veruje 61 odsto građana, a 33 odsto ne.
Sociolozi Levada centra u ruskoj prestonici nisu našli nijednog anketiranog koji
bi rekao da u potpunosti ima poverenja u miliciju.
Izračunali su da onih koji "skoro da veruju" ima svega jedan odsto, dok 99 odsto
građana prestonice na ovaj ili onaj način nema poverenja u miliciju.
Anketa je pokazala da 62 odsto anketiranih smatra da brojna saopštenja o
zloupotrebama i prekršajima milicionera svedoče o "raspadu milicije, koji je već
nemoguće sakriti".
Samo deset odsto smatra da je reč o "organizovanoj kampanji čiji je cilj da
diskredituje sadašnje rukovodstvo Ministarstva unutrašnjih poslova i rusku vlast
u celini".
Čak 63 odsto ispitanika smatra da mogu postati žrtve samovolje milicije, a 24
odsto da je to malo verovatno.
Pri tom, problem samovolje i bezakonja u organima reda smatra "veoma ozbiljnim"
ili "dovoljno ozbiljnim" 81 odsto anketiranih, dok svega 12 odsto ispitanika
kaže da to "nije ozbiljan" problem ili "ne postoji".
Više od polovine Rusa misli da im, ako postanu žrtve samovolje milicije, neće
pomoći ni sud, ni tužilaštvo, dok u pomoć pravosuđa veruje manje od trećine
građana - 29 odsto anketiranih. |
|
Više od 11 miliona ljudi živi u siromaštvu |
| |
U Nemačkoj, koja ima 81,7 miliona stanovnika, 11,5 miliona
ljudi živi u siromaštvu, saopštio je danas Nemački institut za privredna
istraživanja (DIV).
Prema navodima DIV-a, to je 14 odsto stanovništva i za trećinu više
siromašnih nego pre deset godina.
Institut je istraživanje načinio na osnovu podataka socio-ekonomskog panela
(SOEP), dugoročnog istraživanja o materijalnoj situaciji građana koje traje
već 25 godina.
U skladu sa kriterijumima Evropske unije (EU), u Nemačkoj kao siromašni
slove ljudi koji na raspolaganji imaju manje od 60 odsto prosečnog primanja.
To je, za samca u Nemačkoj, manje od 913 evra mesečno, dok je za porodicu sa
dvoje dece ispod 14 godina granično primanje 1.917 evra mesečno.
U studiji nemačkog instituta se navodi da siromaštvo najviše ugrožava mlade
između 19 i 25 godina, zatim porodice sa troje i više dece, kao i građane
starije od 75 godina.
Humanitarne organizacije su saopštile da godišnje između 1.500 i 2.500
mladih u Nemačkoj ostaje bez krova nad glavom, od čega 300 njih ostaje da
stalno živi na ulici.
Podatak da su mladi u najvećoj opasnosti da zapadnu u siromaštvo DIV
objašnjava činjenicom da školovanje traje sve duže, odnosno da se mladi sve
kasnije zapošljavaju, kao i time da se mladi sve ranije iseljavaju iz
roditeljskog doma i da u svet rada kao početnici stupaju sa niskim platama i
pod lošim uslovima.
Pored toga, od reforme socijalnog sistema pre pet godina odrasla deca
primalaca državne potrpore našla su se u bitno goroj situaciji nego ranije. |
|
Dominik Stros-Kan najomiljeniji političar |
| |
Direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Stros-Kan,
koji se pominje kao potencijalni kandidat na predsedničkim izborima 2012. godine,
najomiljenija je politička ličnost u Francuskoj, saopšteno je u Parizu.
Najmanje 76 odsto ispitanih Francuza je reklo da im je Stros-Kan omiljeni
političar, prenosi pariski nedeljnik Pari Mač.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je omiljen samo kod 38 odsto ispitanika.
Više od 60 odsto Francuza je reklo da bi pre glasalo za Stros-Kana nego za
Sarkozija da se sada održavaju predsednički izbori.
Stros-Kan, socijaldemokratska struja u Socijalističkoj partiji, nije do sada
javno pomenuo da bi se kandidavao za predsedničke izbore.
Početkom februara, Stros-Kan je u jednom intervjuu rekao da bi u nekim
"okolnostima" možda skratio mandat koji ima na čelu MMF-a.
Mandat u MMF-u, koji je počeo 2007. godine, traje do novembra 2012. godine, dok
su predsednički izbori najavljeni za proleće 2012. godine. |
|
Vatikan stavlja na Internet arhive iz Drugog svetskog rata |
| |
 Vatikan
je najavio da će "uskoro" postaviti na Internet neke od arhivskih dokumenata iz
doba Drugog svetskog rata kako bi smirio kontroverze u vezi sa postupcima
tadašnjeg pape Pija Trinaestog.
Vatikanski list "L'oservatore romano", najavljujući ovakav plan papske države,
naveo je da će biti "omogućen pristup istorijskoj istini", a kako su danas rekli
zvaničnici Vatikana, dokumenta će biti dostupna uskoro.
Grupa jevrejskih i katoličkih istraživača obradila je prošle decenije 11 tomova
materijala i zaključila da je potrebno više podataka kako bi se moglo zaključiti
da li je papa Pije uradio sve što je mogao kako bi odvratio naciste od nauma da
istrebe evropske jevreje.
Neki jevreji i drugi tvrde da je Pije trebalo da učini više, i gnevni su zbog
skorašnje odluke pape Benedikta Šesnaestog da Pija kanididuje za sveca.
Kako navodi "L'oservatore romano", iza inicijative da se sadržaj arhive postavi
na Internet stoji Gari Krup, prvi čovek fondacije "Pejv d vej" (Pave The Njay)
koja se bori za jačanje odnosa katolika i jevreja. List je naveo Krupove reči da
je Pijevo papstvo "postalo uzrok trvenja".
Benedikt je u decembru podstakao izlive gneva među jevrejskim grupama kada je
potpisao dekret o Pijevim herojskim vrlinama, čime je otvorio put za njegovo
proglašenje svecem.
Tokom prošlomesečne posete glavnoj sinagogi u Rimu, Benedikt je rekao, ne
spomenuvši Pija, da je sam Vatikan "obezbeđivao pomoć" jevrejima tokom Drugog
svetskog rata, "često na skrivene i diskretne načine".
Panel katoličkih i jevrejskih istraživača svojevremeno je saopštio da obustavlja
rad zato što Vatikan nije otvorio sve svoje arhive iz doba Drugog svetskog rata.
Vatikan je naveo da te arhive neće biti katalogisane i spremne pre 2014. godine. |
|
Spor Čejnija i Bajden o tome kome idu zasluge za Irak |
| |
 Zasluge
za uspeh u iračkom ratu treba da idu bivšoj administraciji u Vašingtonu, rekao
je bivši potpredsednik SAD Dik Čejni, reagujući na izjavu aktuelnog
potpredsednika Džozefa Bajdena da bi irački rat mogao da bude jedan od najvećih
uspeha predsednika Baraka Obame.
Do spora aktuelnog i bivšeg potpredsednika SAD u američkim medijima došlo je
pošto je Bajden prošle nedelje rekao da je "veoma optimističan povodom Iraka" i
da smatra da bi to "mogao da bude jedan od najvećih postignuća ove (aktuelne)
administracije".
"Ako žele da uzmu zasluge za to, pošteno, ako je to za ono što su uradili dok su
bili tamo", rekao je Čejni i dodao: "Ali bi trebalo da izađu sa zdravom dozom 'hvala
ti, Džordž Buše' i priznanjem da su neke od njihovih prvobitnih preporuka u
pogledu vođenja rata bile potpuno pogrešne".
Obama se kao senator protivio ratu 2003. godine, dok je Bajden kao senatar 2002.
glasao za upotrebu oružanih snaga u Iraku, ali je kasnije proglasio da je taj
rat protiv američkih interesa. I Bajden i Obama su se 2007. protivili odluci
Buša o povećanju snaga u Iraku.
"Da je bilo po njihovom, da smo sledili politiku koju su zastupali od početka
ili branili od početka, Sadam Husein bi danas još bio na vlasti u Bagdadu",
rekao je Čejni na televizjii Ej-Bi-Si (ABC).
Bajden je gostujući na televiziji En-Bi-Si (NBC), rekao da je Obama "veoma dobro"
vodio rat u Iraku otkad je došao u Belu kuću pre godinu dana. Potpredsednik SAD
je dodao da ne veruje da je rat bio vredan "strašne cene" plaćene u izgubljenim
životima.
On je kazao da Obamina administracija sebi ne pripisuje zasluge za rat u Iraku,
ali da je morala da preuzme odgovornost za nestabilnu situaciju u Iraku.
"Radili smo na pozitivnim stvarima koje je Bušova administracija započela i
morali smo da odbacimo stvari koje su bile negativne", dodao je aktuelni
potpredsednik SAD. |
|
U 2009. manje avionskih udesa nego 2008, ali više žrtava |
| |
Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj saopštilo je da je u
2009. bilo manje avionskih nesreća nego u 2008, ali je u njima veći broj ljudi
stradao.
Ta organizacija je u izveštaju precizirala da je prošle godine u svetu bilo 18
avionskih nesreća, naspram 23 u 2008, ali je u 2009. poginulo 685 ljudi, dok su
godinu dana ranije život izgubila 502 čoveka.
Najviše poginulih je bilo u udesu aviona francuske avio kompanije Er Frans, koji
je 1. juna nestao iznad Atlantika na putu iz Brazila za Pariz, sa 228 putnika i
članova posade.
U drugoj nesreći po broju žrtava, kada se 15. jula na severozapadu Irana srušio
avion ruske proizvodnje, koji je leteo u Jermeniju, poginulo je svih 168 putnika
i članova posade.
U nesreći kada se 30. juna u Indijski okean nedaleko od Komorskih ostrva srušio
avion jemenske avio kompanije Jemenija ervejs, poginula su 152 čoveka, dok je
jedna 12-godišnja devojčica spasena.
U poslednjih deset godina, kako navodi to udruženje, broj smrtnih slučajeva u
avionskim nesrećama je varirao, a vrhunac je dostigao 2005. kada je poginulo
1.035 ljudi. |
|
Medvedev sprovodi reformu MUP-a |
| |
 Predsednik
Rusije Dmitrij Medvedev najavio je znatno smanjenje broja zaposlenih u
Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i "rotaciju" kadrova u okviru reforme tog
ministarstva.
Govoreći na kolegijumu tog ministarstva, Medvedev je najavio da će u jedinicama
koje su direktno potčinjene ministarstvu, odnosno među zaposlenima u centralnom
aparatu, broj zaposlenih biti smanjen gotovo dvostruko - sa 19,9 hiljada na
10.000.
Dodao je da ukupan broj zaposlenih u MUP-u za dve godine treba da bude smanjen
za 20 odsto.
Medvedev je, takođe, najavio da će u najskorije vreme u rukovodstvu milicije
biti sprovedena "rotacija", tako što će na generalska mesta doći ljudi sa
takozvanog spiska predsedničke kadrovske rezerve, koji još nije u potpunosti
objavljen.
Po njegovim rečima, na te dužnosti biće birani "oni oficiri
koji su spremni da pošteno štite zakon i prava građana".
Medevedev je ocenio da je niz skandala, koje su izazvali pripadnici milicije u
poslednje vreme, a koji su imali veliki ođek u javnosti, "uticalo na autoritet
MUP-a i njegovih saradnika".
Dodao je i da će izmenama zakona o miliciji biti znatno pooštrene kazne za
milicionere koji su se ogrešili o zakon ili ne ispunjavaju naređenja.
Ruski predsednik je naglasio da će se kršenje zakona koje počine milicioneri
smatrati kao otežavajuća okolnost, a za neispunjavanje naredbe biće predviđeno
krivično gonjenje.
"Protiv onih koji krše disciplinu treba se boriti žestoko. Onaj ko ne izvršava
naredbu - izvršio je zločin", rekao je on.
Medvedev je najavio i borbu protiv korpucije u MUP-u i zadužio ministra
unutrašnjih poslova Rašida Nurgalijevca da u roku od mesec dana pripremi
antikorupcijske mere i nova pravila izbora kandidata u službu ministarstva, koje
bi uzimale u obzir moralne i psihičke kvalitete.
Podsetio je da je u decembru potpisao ukaz o izmenama zakona o MUP-u, koji u
suštini označava početak reforme milicije, koju će, kako je naveo "držati pod
sopstvenom kontrolom".
Medvedev je rekao, takođe, da će odgovarajućim aktima, MUP biti oslobođen nekih
funkcija, kao što su rukovođenje treznilištima, deportacija emigranata, tehnička
kontrola automobila.
Odluci Medvedeva da započne reformu MUP-a prethodio je niz skandala koje su
izazvali pripadnici milicije. Jedan od najvećih izbio je kada je načelnik uprave
milicije jednog moskovskog rejona, major Denis Jevsjukov ubio dve i teško ranio
sedam osoba.
Tada je smenjen šef Moskovske policije Vladimir Pronjin, kao i niz šefova
lokalnih uprava.
Prema najnovojoj anketi ruskog Levada centra, u većem ili manjem stepenu, u
miliciju ima poverenje svega 30 odsto građana, dok je se 67 odsto boji. |
|
Suspendovani rezultati predsedničkih izbora u Ukrajini |
| |
Upravni sud u Ukrajini suspendovao je rezultate predsedničkih
izbora u toj zemlji, kako bi se proučila žalba Julije Timošenko, koja je prema
rezultatima izborne komisije poražena na izborima.
Sud je danas saopštio da je suspendovao odluku centralne izborne komisije na
osnovu koje je Viktor Janukovič pobedio na izborima od 7. februara, sa samo 3,5
odsto prednosti nad svojom rivalkom, premijerkom Ukrajine.
Do sledećeg četvrtka, kada je ukrajinski parlament zakazao inauguraciju
Janukoviča, sud mora da odluči po žalbi Timošenkove, koja je odbila da prizna
rezultate izbora i nastoji da sudski dokaže svoje tvrdnje da su izbori lažirani. |
|
Američka flota u Hong Kongu, znak normalizacije sa Kinom |
| |
 Pet
američkih ratnih brodova usidrilo se danas u Hong Kongu radi odmora posade, što
bi mogao biti znak popuštanja napetosti u odnosima Pekinga i Vašingtona zbog
prodaje američkog oružja Tajvanu i posete Dalaj Lame SAD.
Nosač aviona "Nimic" sa 5.000 članova posade u pratnji četiri broda, dobio je
dozvolu da se ukotvi u Hong Kongu radi četvorodnevnog odmora, saopšteno je sa "Nimic".
Ta grupa brodova je pet meseci bila u Severnom Arapskom moru, kao baza za
borbene misije aviona u Avganistanu.
Politički analitičari smatraju da je dozvola Pekinga američkoj floti da se
usidri znak da kineska vlada ne želi da se odnosi dve zemlje dalje pogoršavaju i
zakoče saradnju, pre svega u privredi.
Hong Kong, bivša britanska kolonija, dugo je bio omiljeno odmorište američkih
ratnih brodova, zbog mnogobrojnih restorana i otvorenosti prema strancima.
Peking je to dopustio i pošto se Hong Kong vratio pod kinesku vlast.
Kina je u novembru 2007. godine u poslednjem minutu blokirala pristajanje
američkog nosača aviona "Kiti Hok". Time je sprečeno da se hiljade pomoraca
sretnu sa svojim porodicama za američki praznik Dan zahvalnosti.
Neki analitičari su tumačili taj potez kao odmazdu zbog odluke američkog
Kongresa da svoje najviše odlikovanje dodeli Dalaj Lami.
Tibetanstski budistički lider koga Peking smatra separatistom je povod i
najnovije napetosti sa Vašingtonom.
Dalaj Lama bi trebalo da se sutra sastane sa predsednikom SAD Barakom Obamom što
je Kina osudila.
Odnose opterećuju i trgovinske razmirice, zatim, kako se tvrdi, kineska
sajber-špijunaža i najava Vašingtona da će Tajvanu - otcepljenom ostrvu koje
Kina smatra delom svoje teritorije - prodati oružje za 6,4 milijarde dolara.
Nije poznato da li će kineski vojni zvaničnici u Hong Kongu posetiti američke
bojne brodove. |
|
Oglasavanje Marketing
|
