REGION

Jocić je premijer liga srpskih mafijaša

Vladajuća koalicija u RS protiv rezolucije o Srebrenici

Hobotnica kriminala u Srbiji, krak u Crnoj Gori

Karadžić traži da izvođenje dokaza počne 17. juna

Priznali smo Kosovo kao iskreni prijatelj Srbije

Dodik: Ne treba se previše obazirati na zaključke PIK-a

Jocić je premijer liga srpskih mafijaša

Crnogorski preduzetnik Ratko Knežević rekao je u nastavku svedočenja pred Županijskim sudom u Zagrebu da je navodni naručilac ubistva Ive Pukanića, Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam, "premijer liga" srpskih mafijaša. Nakon pauze na suđenju za ubistvo novinara i suvlasnika Nacionala Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franjića, Knežević je kazao da je šestooptuženi Slobodan Đurović, inače Jocićev kum, povezan s podzemljem i crnogorskom vlašću, kao i da je bio jako visoko u "balkanskoj konfederaciji kriminala". Ranije je rekao i da ga lično ne poznaje. Objasnio je da ne poznaje ni Sretena Jocića, ali je naveo da je Jocić često dolazio u Crnu Goru kako bi se zbližio s tamošnjom vlasti i da bi, kako je rekao Knežević, dobio licencu za posao s kokainom. U prvom delu suđenja, Knežević je rekao da se istim kanalima duvanske mafije u Crnoj Gori sada prebacuju narkotici. U nameri da se ubaci u posao s kokainom, prema tvrdnjama Kneževića, Jocić je sa svojim kumom Slobodanom Đurovićem, koji je optužen da je bio veza između naručilaca i izvršitelja Pukanićevog ubistva, celo leto proveo u Crnoj Gori. Nije, međutim, odgovorio na pitanja odakle mu te informacije, navodeći da strahuje za živote ljudi koji su ga o tome obavestili. Knežević je ocenio da je u Crnoj Gori "na delu jedna mafijaško-udbaška diktatura i životi ljudi vrlo malo vrede". Izrazio je sumnju da se zapisnik o njegovom svedočenju iz istrage o ubistvu Pukanića i Franjića "našao na stolu premijera Mila Đukanovića", kojeg je više puta nazvao vrhom duvanske mafije. Kazao je i da Stanko Subotić Cane, kojeg je zajedno s Đukanovićem optužio za ubistvo Pukanića, uprkos Interpolovoj poternici dolazi u Crnu Goru gde je pod zaštitom državnog vrha. Odbrana Slobodana Đurovića predočila je sudu dopis crnogorske kancelarije Interpola u kojem piše da Subotić nije dolazio u Crnu Goru, ali je Knežević rekao da je on najverovatnije napisan da bi obmanuo hrvatsku policiju. Ispričao je da je ranije razgovarao i sa istražiteljima u Srbiji, rekavši da je Srbija "lovište crnogorske mafije iz koje krakovi mafijaške hobotnice vode u Podgoricu". Na pitanje branitelja Slobodana Đurovića zašto zaključuje da je Stanko Subotić Cane najopasniji kriminalac na Balkanu, Knežević je odgovorio da je to zaključio na osnovu onog što je video, čuo i procenio. Tokom ispitivanja svedoka, optuženi Đurović je povišenim tonom upitao Kneževića zašto svedoči i iznosi "pamflete", na šta mu je Knežević odgovorio da to radi "jer ga srce boli za Pukanićem i svim žrtvama srpsko-crnogorske mafije". "U mojoj borbi protiv mafije može me sprečiti jedino metak vaših prijatelja", odgovorio je Knežević Đuroviću.

Vladajuća koalicija u RS protiv rezolucije o Srebrenici

Lideri vladajuće koalicije u Republici Srpskoj (RS) Milorad Dodik, Marko Pavić i Petar Đokić poručili su u utorak da ne mogu prihvatiti usvajanje rezolucije o Srebrenici u parlamentu Srbije. "Smatramo da je Srebrenica unutrašnje pitanje BiH i da se ne može izdvojiti iz ukupnog stanja u BiH", kazao je novinarima predsednik Demokratskog narodnog saveza (DNS) Marko Pavić posle sastanka sa koalicinim partnerima na Markovici. Prema njegovim rečima, usvajanje rezolucije o Srebrenici u parlamentu Srbije "poremetilo bi odnose u BiH, a verovatno ne bi doprinelo poboljšanju odnosa u samoj Srbiji". Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik ocenio je da postojeća vladajuća koalicija u RS nema ozbiljnog protivnika u opoziciji, navodeći da SNSD, DNS i Socijalistička partija RS (SP RS) neće menjati dogovorene principe zajedničkog nastupa na oktobarskim opštim izborima. On je precizirao da će sve tri partije podržati zajedničke kandidate za člana Predsedništva BiH i predsednika RS, dok će svaka stranka imati posebne parlamentarne liste na svim nivoima. Dodik smatra da se vladajućoj koaliciji ne može osporiti da je "vratiila dostojanstvo RS i učinila je partnerom u BiH", kao i da je od RS napravila "bolji deo BiH". Prema njegovim rečima, predstojeći izbori su od ključne važnosti za RS, dok opasnost leži u "servilnom odnosu dela političkih stranaka iz RS prema zahtevima stranaca". Lider SNSD-a smatra da će građani "prepoznati političare koji se dodvoravaju međunarodnoj zajednici", ističući da vladajuća koalicija u RS nema alternativu. Još je poručio da vladajuća koalicija nije protiv dijaloga u BiH, ali da ne dozvoljava dalji prenos entitetskih nadležnosti na državni nivo, poručujući da je potrebno preispitati sve do sada prenete nadležnosti RS na BiH. Dodik je naveo da će to i učiniti ako na izborima osvoji novi četvorogodišnji mandat.

Hobotnica kriminala u Srbiji, krak u Crnoj Gori

Predsednik crnogorske skupštine Ranko Krivokapić optužio je zvanični Beograd da pokušava da problem narko kartela izveze u Crnu Goru i ocenio da je Srbija "domovina tog kriminala i sedište hobotnice, čiji je jedan krak došao do Crne Gore". "Srbija je domovina tog kriminala i Šarić je njihov državljanin i sada hoće da taj problem 'natovare' Crnoj Gori. Crna Gora taj problem ima u jednom kraku i mi ćemo ga rešavati", kazao je Krovokapić Radiju Crne Gore povodom optužbi Srbije o nesaradnji Podgorice u slučaju Darka Šarića osumnjičenog za krijumčarenje kokaina iz Južne Amerike. Krivokapić je pozvao zvanični Beograd da "reši taj problem" i optužbe iz Srbije okarakterisao kao pretenziju Beograda da "uređuje stvari" u Crnoj Gori. Predsednik crnogorske skupštine je ocenio da su optužbe iz Srbije o povezanosti crnogorske elite sa kriminalom "neprihvatljive" i u tom smislu pomenuo ministarku pravde Srbije Snežanu Malović. "Posle ovakvih teza njegove koleginice ministar pravde Crne Gore ne bi trebalo da ide u Beograd jer ga na to obavezuje elementarno državno dostojanstvo. Neka sačeka da gospođa dođe ovde , pa ako hoće da zbori to što zbori sa one strane granice, neka bude kulturna, pa neka nam to kaže u lice", poručio je Krivokapić. Predsednik crnogorske skupštine je, međutim ocenio da je odnos Beograda prema Podgorici u vezi sa organizovanim kriminalom "problem broj dva", a da je za Crnu Goru "problem broj jedan" i "prioritet da reši to kriminala što je u Crnoj Gori". Govoreći o zahtevu opozicije za sazivanje sednice Saveta za odbranu i bezbednost na kojoj bi se raspravljalo o radu državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, a u vezi sa "slučajem Šarić", Krivokapić je najavio da će sačekati da skupštinski odbor za bezbednost i odbranu završi svoj rad i da će se onda odrediti prema toj inicijativi.

Karadžić traži da izvođenje dokaza počne 17. juna

Optuženi Radovan Karadžić zatražio je večeras od Haškog tribunala da mu odloži nastavak suđenja do 17. juna, kako bi mogao da pregleda stotine hiljada stranica dokumenata koje mu je obelodanilo tužilaštvo. U podnesku sudskom veću, Karadžić je istovremeno naglasio da je spreman da održi uvodnu reč odbrane 1. i 2. marta, kako su sudije naložile. Zahtev za odlaganje početka izvođenja dokaza za više od tri i po meseca, Karadžić je zasnovao na ranije objavljenoj odluci kojom je predsednik Tribunala Patrik Robinson odobrio dodatan novac za finansirenje odbrane za rad obavljen tokom pauze u suđenju koje je počelo 26. oktobra prošle godine. Sudija Robinson je tako preinačio prethodnu odluku sudskog sekretarijata za koju je Karadžić u žalbi tvrdio da mu je uskratila pomoć pravnih savetnika i asistenata. Karadžić u podnesku ocenjuje da bi odlaganje početka dokaznog postupka do 17. juna omogućilo glatko odvijanje procesa u budućnosti, precizirajući da mu je to vreme potrebno da pregleda i analizira oko 400.000 stranica dokumenata optužbe. "Postupiti drugačije, značilo bi ne primeniti odluku predsednika Tribunala Robinsona da Karadžić ima pravo na tri meseca i tri nedelje priprema za suđenje sa kompletnim timom za odbranu", sugeriše odbrana u današnjem zahtevu. O zahtevu Karadžića uskoro će odlučiti pretresno veće predsedavajućeg O Gon Kvona (O-gon Knjon). Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1991-93. Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi. Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da suđenje bude nastavljeno 1. marta 2010. godine, kako bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi. Prema toj odluci, Karadžiću nije oduzeto pravo da se brani sam, a sudski postavljeni branilac Ričard Harvi preuzeće njegovo zastupanje samo ako se optuženi ne pojavi na nastavku procesa 1. marta. Karadžića su, 13 godina pošto je optužen, u julu 2008. u Beogradu uhapsile vlasti Srbije.

Priznali smo Kosovo kao iskreni prijatelj Srbije

Predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović izjavio je u utorak u Sarajevu da je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova "kao iskreni prijatelj" Srbije. "Priznanje Kosova bilo je prijateljski gest iskrenog prijatelja", prenela je Televizija Crne Gore reči Đukanovića sa Bošnjačakog foruma, čiji je bio gost. Đukanović je rekao da "nije prijateljski prijatelja držati u iluzijama" i dodao da se Srbija, baveći se pitanjem Kosova, zapravo "bavi izgubljenim pitanjem". Umesto toga, kako je Đukanović pojasnio, ima pitanja na kojima bi Srbija mogla da dobije bitke. Komentarišući napade na Crnu Goru da nije uspešna u borbi protiv organizovanog kriminala, Đukanović je rekao da je smisao tih napada "da se Crna Gora zaustavi na putu ka evropskim integracijama". "Na nekim adresama rezonuju - mi imamo malo problema sa ratnim zločincima, ali Crna Gora ima probleme sa kriminalom", naveo je Đukanović.

Dodik: Ne treba se previše obazirati na zaključke PIK-a

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da se ne treba previše obazirati na zaključke koje donosi Savet za implementaciju mira (PIK) u BiH. "OHR (Kancelarija visokog predstavnika) napiše neki kominike i to da ovima iz Saveta za implementaciju mira i oni to, možda i ne pročitaju, a usvoje. Jedino ako mi dignemo galamu, ako nam je kominike poznat pre usvajanja, tu se nešto može korigovati", rekao je Dodik za Radio RS. On je poručio da ne očekuje "ništa posebno" od dvodnevnog zasedanja Saveta za implementaciju mira u Sarajevu. Dodik je potvrdio da je nedavno boravio u Madridu i naveo da Španija, kao predsedavajuća Evropskom unijom, namerava da bude domaćin međunarodne konferencije o BiH. "Obično diplomatski svet u sređenim zemljama izmišlja konferencije koje se održavaju, u pravilu, petkom kako bi proveli vikend u nekim egzotičnim destinacijama", naveo je on. On je rekao da postoje različite inicijative za održavanje međunarodne konferencije o BiH i poručio da međunarodna zajednica "ne može da nametne okvir ustavnih promena u BiH". Premijer RS kazao je da su ustavne reforme u BiH moguće samo u delu koji se tiče usklađivanja Ustava sa međunarodnim konvencijama. Dodik je naveo da Bošnjaci ne žele zatvaranje OHR jer "još nisu ostvarili svoje ciljeve, uključujući i rešavanje pitanja izmišljene državne imovine", dodajući da OHR "može da ostane još stotinu godina, ali da ne može da arči imovinu RS, kako to žele da urade".On je kazao da ne isključuje mogućnost da jednog dana bude raspisan referendum o samostalnosti RS, ali da to sada nije na dnevnom redu. "Taj referendum sprovodi se samo jednom... Da bi se to desilo mora da se obezbedi međunarodni i pravni okvir", naveo je Dodik.