SRBIJA

Šta Srbija sve mora da uradi za 897 miliona evra

O državi, Sinodu SPC i razrešenju vladike Artemija

Mladic nije u Srbiji

Pretres Mladićeve kuće na Banovom brdu

Zapadna petorka protiv rasprave o Kosovu pred UN

SRS obeležila sedam godina od odlaska Šešelja u Hag

Produžen mandat Piteru Fejtu za Kosovo

Šta Srbija sve mora da uradi za 897 miliona evra

Evropska investiciona banka (EIB) saopštila je danas da je Zapadnom Balkanu 2009. godine odobrila kredite u vrednosti 1,7 milijarde evra. U godišnjem izveštaju koji je novinarima obrazložio predsednik EIB Filip Majstat istaknuto je da će ta banka u razdoblju 2007-2013 zemljama u procesu pridruživanja Evropskoj uniji ukupno odobriti 8,9 milijardi evra veoma povoljnih pozajmica. Banka EU te niskokamatne kredite daje u sklopu politike evropske dvadesetsedmorice da se pospeši ugrađivanje Srbije, ostalih zapadnobalkanskih država i Turske u evropske strukture. Cilj finansijske podrške je pomoć zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj da ispune uslove za članstvo, ali i da ih "ekonomski pripremi da postanu deo EU", istakla je EIB. Zemljama Zapadnog Balkana EIB je odobravala kredite u 2009. uglavnom za infrastrukturne projekte, a pozajmice te banke od 2005. do prošle godine su dostigle 4,3 milijarde evra. EIB je najveći kreditor u regionu i odlučila je da ove godine otvori svoju regionalnu kancelariju u Beogradu. Najveći deo finansijske podrške u regionu otpada na Srbiju, koja je 2009. dobila rekordne pozajmice od 897 miliona evra, navodi se u izveštaju EIB Ukupno je 384 miliona evra odobreno za projekte izgradnje delova transevropskih saobraćajnica, za srednja i mala preduzeća izdvojeno je 360 miliona evra, a odobren je i kredit za izgradnju prilaznih puteva za novi most na Savi u Beogradu. EU i EIB su prošle godine posebnu pažnju posvetile zemaljama Balkana, odobravajući im pomoć da prebrode finansijsku i ekonomsku krizu. Tako su Evropska komisija, EIB, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojna banka Saveta Evrope pokrenule i poseban fond "Investicioni okvir za Zapadni Balkan" koji će odobravati nepovratnu pomoć i pozajmice za prioritetne projekte u regionu. Prvenstvo će se na Zapadnom Balkanu dati projektima infrastrukture, a potom i podršci srednjim i malim preduzećima i energetskoj efikasnosti. Bosna i Hercegovina je prošle godine dobila kredite od EIB od 153 miliona evra, a Crna Gora u vrednosti 111 miliona evra. EIB, koja prevashodno finansira infrastrukturne projekte u zemljama EU je zbog potrebe da se evropskoj privredi pomogne da izađe iz krize, u prošloj godini značajno povećala finansiranje raznih projekata, a vrednost kredita je dostigla rekordnih 79 milijardi evra, što je povećanje od 37 odsto u odnosu na 2008 godinu.

O državi, Sinodu SPC i razrešenju vladike Artemija

Monah Antonije iz manastira Crna Reka zatražio je u sredu da prestanu pritisci države na crkvu, da Sinod SPC prekine "bezakonje", kao i da se prekinu "reforme i novotarije" u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Monah Antonije je na konferenciji za novinare u beogradskom medija centru ocenio da je odluka Sinoda Srpske pravoslavne crkve (SPC) da uvede administratora umesto episkopa raško prizrenskog Artemije povreda crkvenog ustava. Monah Antonije je naveo da Sinod ima pravo da podigne optužnicu protiv nekog episkopa, da isledi slučaj i da ga iznese na rešavanje pred Sabor svih episkopa SPC, pa da odredi administratora jedino u upražnjenoj eparhiji. Sinod SPC 13. februara je privremeno razrešio vladiku Artemija upravljanja Raško-prizrenskom eparhijom, a za administratora eparhije odredio umirovljenog episkopa Atanasija (Jevtića). Odluka o privremenom razrešenju vladike Artemija važiće do okončanja postupka za utvrđivanje kanonske odgovornosti, odnosno do Svetog arhijerejskog sabora SPC. "U ovom trenutku episkop raško-prizrenski Artemije nalazi se u nekoj vrsti kućnog pritvora. Uskraćeno mu je pravo na kretanje po eparhiji i teritoriji države Srbije, kao i dostupnost informacijama. Fiksni telefon mu je isključen, mobilni se prisluškuje, a od medija je potpuno odstranjen", kazao je monah Antonije. Antonije je rekao da je episkop Atanasije "sinodalni egzekutor", kao i da je "Sinod državni". On je kazao da je njegov nastup na konferenciji za novinare njegov lični čin i da govori u ime inicijativnog odbora udruženja građana koje će najverovatnije biti registrovano pod nazivom Istinoljublje. Monah Antonije je naveo da je "sadašnja državna vlast marionetska sluškinja raznoraznih svetskih, masonskih moćnika". "Sinod po nalogu države, a nasuprot drevnim kanonima crkve namerno čisti Crkvu iznutra", naveo je on. U manastiru Gračanica 14. februara fizički su se sukobile dve grupe monarha, jer je jedna grupa pokušala da zaštiti razrešenog episkopa Artemija. U grupi monaha koja je želela da zaštiti Artemija bio je i Monah Antonije, koji se od 1997. godine nalazi u manastiru Crna Reka.

Mladic nije u Srbiji

Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević negirao je u sredu u Hagu da Srbija štiti generala Ratka Mladića, optuženog za genocid nad nesrbima u BiH, naglašavajući da će vlasti u Beogradu rešiti taj problem. Tokom međunarodne konferencije o nasleđu Haškog tribunala, predsednica Udruženja Majke Srebrenice Munira Subašić pitala je tužioca Vukčevića "do kada će Srbija čuvati Ratka Mladića i Gorana Hadžića", sugerišući da srpske vlasti znaju gde se oni nalaze. "Srbija ne čuva Mladića i mislim da je to svima jasno posle hapšenja Radovana Karadžića. To nije istina i mi ćemo to da završimo", odgovorio je tužilac Vukčević. Na dodatno pitanje Subašićeve da li misli da bi Skupština Srbije trebalo da usvoji rezoluciju o osudi genocida u Srebrenici, kakvu je nedavno usvojio Evropski parlament, Vukčević je odgovorio potvrdno. "Trebalo bi usvojiti onakvu rezoluciju kakvu je usvojio Evropski parlament", rekao je tužilac. Vukčević je opovrgao tvrdnju Subašićeve da je suđenje bivšem tuzlanskom zvaničniku Iliji Jurišiću u Beogradu bilo "političko", podsećajući da je Jurišić u prvostepenom postupku osuđen na 12 godina zatvora "zbog krivičnog dela u kojem je stradalo više od 50 vojnika" JNA pri povlačenju iz Tuzle. Učesnici konferencije u Hagu će, tokom više rasprava, razmatraju "strategiju" i "dugoročno očuvanje nasleđa" Tribunala preko "arhive i informativnog centra", kao i "značaj nasleđa za žrtve i za zajednice u bivšoj Jugoslaviji". Teme će biti i suđenja za ratne zločine pred nacionalnim sudovima, razvoj kapaciteta nacionalnih pravosuđa za ta suđenja i budućnost nasleđa Tribunala. U današnjoj raspravi su sa kolegama iz BiH i Hrvatske učestvovali tužilac Vukčević i predsednik Odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu Siniša Važić. Skupu u Hagu prisustvuju i predsednica Kasacionog suda Srbije Nata Mesarović. U radu skupa učestvuju i predstavnici pravosuđa, vlada i nevladinih organizacija iz Srbije, BiH, Hrvatske, zemlje domaćina Holandije, te više međunarodnih organizacija, poput OEBS i UN.

Pretres Mladićeve kuće na Banovom brdu

Policija je utorak pretresla porodičnu kuću haškog optuženika Ratka Mladića na Banovom Brdu u Beogradu. Kako je Beti nezvanično rečeno, policija je zaplenila stvari među kojima su video kasete i zapisnici i novac. U pretresu su učestvovali i pripadnici specijalne policije. Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević izjavio je agenciji Beta da je pretres Mladićeve kuće u Beogradu "deo redovnih aktivnosti Akcionog tima usmerenih na nalaženje i presecanje finansijskih tokova". "Cilj (akcije) je presecanje finansijskih tokova i podrške haškom optuženiku Ratku Mladiću, eventualno pronalažanje dokaza u tom pravcu i dokumentacije koja je interesantna za nas", kazao je Vukčević agenciji Beta u telefonskoj izjavi iz Haga. Agenciji Beta je ranije neformalno potvrđeno u izvorima bliskim istrazi da je u kući nađena veća količina novca, od najmanje 70.000 evra. Tužilac Vukčević je, međutim, odbio da precizira da li je i šta je u pretresu otkriveno. "Ne bih davao bilo kakvu izjavu u tom pravcu, ali u svakom slučaju mi očekujemo određene rezultate", kazao je Vukčević. Da je reč o redovnim akativnostima Akcionog tima za lociranje i hapšenje Ratka Mladića su novinarima potvrdili i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i direktor Vojno-bezbednosne agencije Svetko Kovač. Elektronski mediji su preneli izjavu Mladićevog advokata Svetozara Vujačića da je zaplenjeno mnogo manje novca. Prema izjavama suseda u kući u ulici Blagoja Parovića na Banovom Brdu je sin Ratka Mladića Darko.

Zapadna petorka protiv rasprave o Kosovu pred UN

Pet vodećih zapadnih zemalja ne žele da se pred Ujedinjenim nacijama otvara rasprava o Kosovu, bez obzira kakva bila odluka Međunarodnog suda pravde oko legalnosti samoproglašenja nezavisnosti Kosova. To su agenciji Beta preneli zvaničnici dve uticanje članice EU i izvori Evropskog parlamenta, koji su istakli da "petorka" - SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija smatraju da Srbija treba da postane članica EU, ali da dotad mora da se nađe za sve prihvatljivo rešenje za odnose Beograda s Prištinom. To, međutim, ne može značiti novo otvaranja pitanja statusa Kosova, jer su vodeće zapadne zemlje koje su priznale nezavisnost Prištine u više navrata stavile do znanja Beogradu da je to "neopoziv korak", rekli su ovi zvaničnici EU. Otud je to nedavno, preko ambasadora Francuske u Beogradu, sa željom da to bude diskretan potez bez izlaženja u javnost, a na nivou političkog direktora u srpskom ministarstvu inostranih poslova, stavljeno do znanja i vlastima u Beogradu. Zvaničnci dve članice EU i izvori EP su potvrdili da se razmišlja o tome kako bi se "pragmatično" rešilo pitanje odnosa Prištine i Beograda u času kad Srbija bude došla na prag članstva u EU, jer i evropska dvadesetsedmorica i SAD smatraju da Kosovo jednog dana mora takođe biti uključeno u evropske strukture. Iako na Srbiju neće biti vršen pritisak da prizna nezavisnost Kosova i zato što pet članica EU, a i mnoge zemlje u svetu to ne priznaju. Tako se, pored ostalog, "kao jedna od zamisli" spominje svojevremeni predlog nemačkog ambasadora Volfganga Išingera, jednog od učesnika pregovora o statusu Kosova pod okriljem Kontakt grupe, da se formula za odnose Srbije i Kosova nađe po uzoru na nekadašnje odnose Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike. SR Nemačka nije priznala kao državu Nemačku DR i nije dozvolila da postane članica UN, ali je s Istočnim Berlinom uspostavila ekonomske, kulturne i sve druge "pragmatične odnose". Ipak, zamoljeni da objasne spekulacije u medijima da su zemlje zapadne "petorke" nezadovoljne posebno snažnim zalaganjem šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića da Srbija ne pristane ni na šta drugo osim novih pregovora o statusu Kosova, izvori Bete navode da je sasvim uobičajeno da postoje razna viđenja politike i stavova u međunarodnim odnosima. "Petorka" i zemlje koje su priznale Kosovo su spremne da se "nagode" da Srbija uđe u EU bez priznavanja Kosova, ali da se Beograd pomiri s tim da nema opoziva kosovske nezavisnosti, makar unedogled Srbija ne priznavala Kosovo. Na pitanje da li to znači pristajanje na novu situaciju s Kiprom, rečeno je da su to dve potpuno različite situacije i da se to ne može koristiti ni kao obrazac, a još manje kao konkretno rešenje. Zamoljeni da kažu ima li istine u tvrdnjama diplomatskih krugova u Briselu da su posebno Amerikanci jako nezadovoljni izjavama Jeremića o Kosovu i da je, čak, bilo "sugestija" vrhu vlasti u Beogradu da bi ta politika, a možda i njeni nosioci, trebalo da se menjaju, uzvraćeno je da o tome nema saznanja. To bi, kako je objašnjeno, bilo najgrublje mešanje u suštinsku unutrašnju politiku jedne zemlje s kojom EU želi da gradi partnerske odnose i vidi je kao buduću članicu u svojim redovima. Dragan Blagojević, Brisel

SRS obeležila sedam godina od odlaska Šešelja u Hag

Srpska radikalna stranka u sredu je na skupu u beogradskom Domu sindikata obeležila sedam godina od pritvora svog predsednika Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu. Potpredsednik SRS Dragan Todorović rekao je na početku skupa da se Šešelj u Haškom tribunalu bori "za istinu i pravdu" o srpskom narodu, kao i da je taj sud "politička institucija osnovana kako bi se uništio srpski narod". "Čovek koji je najviše dao za istinu i pravdu o srpskom narodu već sedam godina leži u Haškom tribunalu", rekao je Todorović i istakao da je Šešelj "pobedio Haški tribunal", kao i da je dokazao da je optužnica protiv njega lažna. Haški tribunal sudi lideru radikala po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini od 1991. do 1993. godine. "Čekamo da se Šešelj vrati i da pobedimo i u Srbiji", poručio je Todorović nakon čega su pristalice radikala u punoj sali Doma sindikata počele da skandiraju: "Vojo vojvodo". Akademik Kosta Čavoški je okupljenima rekao da je optužnica protiv Šešelja "inicirana u Beogradu". "Posle tragične smrti Zorana Đinđića napisao sam da će on ako po ičemu bude zapamćen biti po tome što je Slobodana Miloševića izručio na Vidovdan i što ga je stigla vidovdanska kletva", rekao je Čavoški i dodao da je pokojni premijer Srbije "od Karle del Ponte izmolio optužnicu i utamničenje" Šešelja. Čavoški je naveo da su u tome (optuživanju Šešelja) "učestvovali ili su se pravili da to ne vide" još neki "državni funkcioneri", ali nije pomenuo imena. Na skupu, na čijem je početku puštena pesma "Sprem'te se sprem'te četnici" bili su Šešeljeva supruga Jadranka i članovi njegove porodice, poslanici SRS i simpatizeri te stranke iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore kao i pripadnici Srba prognanih iz Hrvatske.

Produžen mandat Piteru Fejtu za Kosovo

Savet ministara Evropske unije juče je, u Briselu, do 31. avgusta produžio mandat specijalnom predstavniku Unije na Kosovu Piteru Fejtu koji je istovremeno i šef Međunarodne civilne kancelarije u Prištini. Ranije su se čule izvesne ograde pojedinih članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, i koje su kao Španija pokrenule pitanje kako će on kao nosilac mandata Evropske unije delovati neutralno u odnosu na status Kosova, ako kao šef Međunarodne civilne kancelarije želi da sprovede Ahtisarijev plan za nezavisno Kosovo. Neutralnost u odnosu na status Kosova je osnov na kojem su sve članice odobrile delovanje evropske kosovske misije Euleks. Slovački ministar inostranih poslova Miroslav Lajčak se jedini na upravo održanom zasedanju šefova diplomatija Evropske unije izričito se oglasio s tim u vezi i rekao da Fejt mora poštovati pojedinačne stavove svih članica evropske dvadesetsedmorice o Kosovu. Na pitanje da li je to spojivo s planom za sever Kosova, koji je sačinio Fejt, Lajčak je uzvratio: "O planu za sever Kosova ne želim da se izjašnjavam, jer ne znam da li taj plan uopšte postoji i koliko tu ima 'autorizacije'". I, zaključio je slovački ministar, "sigurno je da nikad o njemu nije raspravljano, a još manje da je taj plan odobren ili prihvaćen na nivou evropskih institucija". Zvaničnici na zasedanju su objasnili da mandati svih specijalnih predstavnika evropske dvadesetsedmorice u svetu mogu biti preispitani kad se, verovatno do polovine godine, formira Služba za evropsko spoljno delovanje. A to je, prema temeljnom Ugovoru iz Lisabona, struktura nove snažne diplomatije Evropske unije, na kojoj rade Evropska komisija, Savet ministara i članice EU. Zasad praktično nije bilo nikakvih osvrta na produžavanje mandata Fejtu, jer je odluka o tome već ranije usaglašena kroz Komitet stalnih predstavnika članica EU i još neka tela Unije.