SVET

Tuča nemačkih i grčkih medija

Češki ministri beže od vakcinacije

Prepirka Uribe-Čavez na samitu u Kankunu

Turski sud optužio sedam oficira za kovanje zavere

Teško do novog klimatskog sporazuma

Presuda u Italiji protiv Gugla zbog snimka zlostavljanja

Tuča nemačkih i grčkih medija

Grčki budžetski deficit, koji predstavlja veliki problem za članice Evropske unije (EU) postao je predmet prepucavanja između nemačkih i grčkih medija. Nemački nedeljnik "Fokus" objavio je na naslovnoj stranici najnovijeg broja sliku grčke boginje Afrodite kako drži podignut srednji prst desne ruke, a uz to stoji naslov "Prevaranti u evro-porodici". Zauzvrat je, kako prenose nemački mediji, atinski list "Elefteros tipos" objavio foto-montažu na kojoj se vidi berlinski Stub pobede na čijem vrhu se nalazi pozlaćena rimska boginja Viktorija. U verziji grčkog lista, Viktorija u desnoj ruci ne drži lovorov venac, kao na Stubu pobede, već - kukasti krst. U pratećem tekstu stoji da nemački "finansijski nacizam ugrožava Evropu" i da je Grcima "dosta toga što Nemci blate njihovu zemlju". Medijske razmirice su, međutim, počele da poprimaju i diplomatsku dimenziju. Nemačku mediji izveštavaju da je predsednik grčkog parlamenta Filipos Petsalnikos pozvao na razgovor nemačkog ambasadora u Atini da bi se požalio što su, kako smatra, "tekstovima u nemačkim medijima, koje nemaju veze sa realnošću, prekoračene sve granice". Zamenik grčkog premijera Teodoros Pangalos, je govoreći o krizi u njegovoj prezaduženoj zemlji za britansku radio-stanicu BBC, rekao da Nemačka nikada nije obeštetila Grčku za posledice nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu. "Nemci su uzeli grčko zlato koje je bilo u Centralnoj banci, uzeli su sav grčki novac i nisu to nikada vratili", rekao je Pangalos navodeći da Nemačka to ne mora danas neizostavno da vrati "ali može u najmanju ruku da se zahvali". I gradonačelnik Atine, Nikitas Kaklamanis je, pišu nemački mediji, pozvao da se "protestuje protiv sramnih izveštaja u nemačkim medijima". Poslanik opozicione Nove demokratije Margaritis Cimas je već prošle sedmice u parlamentu u Atini, kako su izvestili nemački listovi, ocenio kao "drskost" to što Nemačka kritikuje grčke finansije, "iako još nije isplatila odštetu grčkim žrtvama Drugog svetskog rata". Vodeći predstavnici nemačke vlade za sada se nisu upuštali u ove rasprave. Među političarima i ekonomistima postoji neslaganja o tome kako EU, pa i Nemačka, treba da pomognu Grčkoj da prevaziđe tešku krizu. Ekonomisti su posebno zabrinuti da bi u sličnoj situaciji uskoro mogle da se nađu i Španija, Portugalija, Italija, Irska, pa čak i Velika Britanija, što bi izazvalo dramatične potrese u EU. Savezna kancelarka Angela Merkel je izjavila da "kada je reč o pomoći Grčkoj, još uopšte ništa nije odlučeno". Prethodno su nemački mediji izvestili da su se člance EU načelno već dogovorile o tome kako će izgledati pomoć Grčkoj i da bi Nemačka kratkoročno morala da izdvoji najmanje pet milijardi evra.

Češki ministri beže od vakcinacije

Češka vlada odlučila je da se viška vakcina protiv novog gripa reši tako što će ih besplatno ponuditi svakome zainteresovanom, čak i deci od treće godine starosti, ali uz preporuku lekara. Ministarka zdravlja Dana Juraskova, u sklopu kampanje vakcinacije protiv novog gripa među Česima, pozvala je u Vladu lekara da pred TV kamerama vakciniše ministre, ali ministri su se razbežali. Ministar za ljudska prava i manjine Mihael Kocab, jedini koji je pristao da se vakciniše i to pred novinarima kako bi pomogao koleginici iz Vlade, na kraju to nije učinio, jer je premijer Jan Fišer zabranio da "odvažnog" minist-ra slikaju novinari, javljaju češki mediji. Još troje ministara obećalo je Juraskovoj da će se vakcinisati, ali iz raznih razloga - bilo zbog službenog putovanja, bilo zbog prehlade ili neke druge vakcine koju moraju da prime, naprasno nisu mogli. Jedini koji su podstakli svojim primerom Čehe bili su, tako, sama ministarka zdravlja i ministar kulture Vaclav Ridlbauh - koji su to učinili još ranije. Češka je naručila prošle jeseni milion vakcina, do sada joj je isporučeno 280.000. ali interesovanje Čeha za vakcinaciju, između ostalog i zbog negativnog stava lekara, bilo je tako slabo da je iskorišćeno svega 64.000 vakcina. Proizvođač vakcine koju je naručila Češka, GSK , pristao je da Češka odustane od 300.000 vakcina, bez ikakvih sankcija. Ipak, iako odustaje od čitave trećine naručenih vakcina Češka će uštedeti svega četvrtinu ugovorene sume. Vlada od ove nedelje namerava da vakciniše oko 95.000 ljudi. Pošto su se ranije protiv prinudne vakcinacije pobunili češki vojnici, a i njihov vrhovni komandant, predsednik Vaclav Klaus, Vlada je revidirala plan i, umesto 137.000 ljudi odgovornih za državu u slučaju kriza, vakcinisaće 95.000 - a i to isključivo dobrovoljno. Od početka epidemije u Češkoj je od gripa tipa A H1N1 umrlo 100 ljudi, gotovo svi su bili teški hronični bolesnici kojima je grip iskomplikovao osnovno oboljenje.

Prepirka Uribe-Čavez na samitu u Kankunu

Na samitu u Kankunu izbio je verbalni sukob između predsednika Kolumbije i Venecuele, Alvara Uribea i Uga Čaveza, pošto je Uribe optužio Karakas da je Bogoti uveo trgovinski embargo, saznaje se iz kolumbijskih diplomatskih izvora. "U privatnom susretu šefova država, Uribe se žalio Čavezu zbog trgovinskog embarga prema Kolumbiji, što se nije dopalo Čavezu koji se postavio kao žrtva i optužio Kolumbiju da je naručila njegovo ubistvo, zapretivši da će se povući sa sastanka", navodi se iz istih izvora. Uribe je, kako se navodi, rekao Čavezu da "bude čovek". "O ovakvim stvarima se razgovara na ovakvim forumuma. Hrabri ste kada treba da govorite na daljinu, ali ste kukavica u četiri oka", naveo je neimenovani diplomata Uribeove reči. Izvor dodaje da je predsednik Meksika Felipe Kalderon organizovao odvojeni susret Uribe-Čavez kako bi se razmotrio problem dveju država. Portparol meksičkog predsednika Maks Kortasar je rekao da je "bilo razmene mišljenja i da je ton (predsednika) bio povišen, ali da nije bilo uvreda". Odnosi Kolumbije i Venecuele su zategnuti od jula 2009, kada su prekinute diplomatske veze nakon potpisivanja sporazuma Bogote i Vašingtona prema kojem se američkoj vojsci dozvoljava da koristi najmanje sedam baza u Kolumbiji. Karakas smatra da taj sporazum ugrožava bezbednost Venecuele. U Kankunu se održava dvodnevni samit 32 zemlje Latinske Amerike i Kariba. Cilj samita je osnivanje regionalne organizacije u koju neće biti uključene SAD i Kanada.

Turski sud optužio oficire za kovanje zavere

Turski sud je zvanično optužio sedam visokih oficira za kovanje zavere za rušenje pro-islamske vlade. Među optuženima su četvorica admirala, jedan general i dvojica pukovnika od kojih su neki penzionisani. Sud u Istanbulu naložio je da se oni uhapse a oslobodio je još sešt oficira, mada nije jasno da li su oni potpuno oslobođeni optužbi ili pušteni na slobodu do suđenja. Oni su bili u grupi oko 50-ak oficira koji su uhapšeni u ponedeljak zbog sumnje da su učesnici plana skovanog 2003. godine da se u zemlji izazove haos kako bi se opravdao vojni udar. Hapšenja su usledila na osnovu dokaza prisluškivanja i otkrivenih vojnih planova za navodni udar. Oficiri su uhapšeni u vezi sa navodnim planom nazvanim "Malj" a optužnica, prema navodima turskih medija koje su u nju imali uvid, sadrži veliki broj detalja ovog navodnog plana. Hapšenja su znatno povećala napetost između armije na koju se u Turskoj tradicionalno gleda kao na zaštitnika sekularnog Ustava i vlade premijera Redžepa Tajipa Erdogana, koja ima islamske korene. Kritičari smatraju da je ovu operaciju organizovala vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) da bi oslabila vojne institucije i laički ustav Kemala Ataturka, osnivača moderne Turske. Vlasti saslušavaju još jednu grupu visokih oficira, među kojima su bivši glavnokomandujući ratnog vazduhoplovstva i mornarice o zaveri koja je navodno smišljena pre sedam godina. Vojska je juče izdala kratko saopštenje u kome se navodi da su vodeći generali i admirali razmatrali situaciju koju su ocenili kao "ozbiljnu". Vojni analitičari smatraju da je ovaj sastanak bio način da generalštab izrazi moralnu podršku svojim kadrovima a da se to ne vidi kao mešanje u rad suda.

Teško do novog klimatskog sporazuma

Industrijske zemlje i zemlje u razvoju najverovatnije neće ove godine potpisati sporazum o smanjenju emisije štetnih gasova, rekao je danas šef UN za klimu, Ivo de Bur. De Bur, koji je prošle nedelje objavio da će 1. jula podneti ostavku, rekao je da svetski lideri nisu imali dovoljno vremena da se oporave od "razočaravajućeg samita" u decembru (2009) u Kopenhagenu, gde nije postignut zakonski obavezujući klimatski sporazum. Neslaganje između bogatih i siromašnih zemalja oko smanjenja emisije štetnih gasova i finansija "potkopalo je razgovore", koji su okončani "samo dobrovoljnim planom". "Mislim da je Kopenhagen demonstrirao da ponekad ukoliko nešto pokušate i krenete prebrzo ka cilju, zapravo možete malo da postignete", rekao je De Bur u intervjuu za AP. On je pojasnio da je međunarodnoj zajednici potrebno više vremena da uspostavi okvir za dalje korake, uključujući i neophodna finansijska sredstva za ublažavanje posledica klimatskih promena, što bi ubedilo zemlje u razvoju da podrže novi sporazum. De Bur je dodao da bi cilj trebalo da bude postizanje novog klimatskog pakta na samitu sledeće godine u Južnoj Africi, pre nego što 2012. istekne važnost Protokola iz Kjota. Više od 190 zemalja sveta okupiće se kasnije ove godine ponovo u Kankunu u Meksiku, kako bi pokušali da postignu obavezujući sporazum, kojim bi bilo onemogućeno da prosečne temperature na Zemlji porastu za više od dva stepena, u odnosu na nivo iz perioda pre industrijalizacije, odnosno 18. veka. Naučnici UN su poručili da bi, ukoliko bi temperature porasle iznad tog nivoa, to moglo dovesti do "katastrofalnog rasta nivoa mora", koje bi ugrozilo ostrva i priobalne gradove, uništilo mnoge životinjske i biljne vrste i promenilo poljoprivredu mnogih zemalja. De Bur učestvuje u Indoneziji na zasedanju Upravnog saveta Globalnog ministarskog foruma UNEP, čiji je predsednik srpski ministar za životnu sredinu, Oliver Dulić. To telo, čije je dvogodišnje predsedavanje Srbija preuzela prošle godine na zasedanju u Najrobiju, čine 140 ministara životne sredine iz svih zemalja sveta.

Presuda u Italiji protiv Gugla zbog snimka zlostavljanja

Sud u Milanu u sredu je trojicu menadžera Gugla proglasio krivim za kršenje prava na privatnost zato što su dozvolili da se snimak zlostavljanja autističnog dečaka postavi na internet. Ovaj slučaj privukao je veliku pažnju zbog, podseća AP, mogu-ćeg uticaja presude na slobodu na internetu. Trojica menadžera osuđena su na kazne od tri do šest meseci uslovno, a oslobođeni su optužbi za povredu časti. Četvrti optuženi oslobođen je svih optužbi. Osuđeni su stariji potpredsednik Dejvid Dramond, bivši direktor finansija Džordž Rejes i savetnik za privatnost Piter Flajšer, dok je viši marketing menadžer Arvind Desikan oslobođen optužbi. Suđenje je izazvalo veliku pažnju javnosti pošto bi moglo, smatra AP, da pomogne u proceni da li je internet u Italiji otvorena, samoregulatorna platforma ili sadržaj mora pažljivije da se nadgleda. Gugl, čije je sediste u Kaliforniji, ranije je saopštio da ovo suđenje smatra pretnjom slobodi na internetu pošto bi moglo da primora provajdere da pokušaju nemoguće, odnosno kontrolišu hiljade sati materijala koji se svakodnevno postavljaju na sajtove kao što je Jutjub. Tužilaštvo je zastupalo stav da se u o ovom slučaju ne radi o cenzuri, već o uravnoteženju slobode izražavanja sa pravima pojedinca. Tužbu je podnela organizacija koja se bori za prava obolelih od Daunovog sindroma Vivi daun. Ta grupa je obavestila tužilaštvo o snimku iz 2006. godine na kome je prikazano kako grupa dece tuče i vređa autističnog dečaka u jednoj školi u Torinu. Gugl Italija čije je sedište u Milanu na kraju je uklonio sporni snimak sa interneta. To se dešavalo neposredno pre nego što je Gugl preuzeo Jutjub 2006. godine. Zahvaljujući tom snimku i saradnji Gugla, četvorica napasnika su identifikovana i pred sudom za maloletnike osuđeni na društveno- koristan rad.