REGION

Ganić rukovodio zločinom u Dobrovoljačkoj ulici

Hapšenje Ganića vraća poverenje u sistem pravde

Imam indicije da Đukanović štiti Šarića

Oduzeta imovina Šarića u posedu države Srbije

Sva pravoslavna groblja na Kosovu oštećena

Josipović najpopularniji, Sanader najomraženiji

Ganić rukovodio zločinom u Dobrovoljačkoj ulici

Ejup Ganić i Hasan Efendić rukovodili su ubistvom vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici, rekao je u iskazu pred Vojnim sudom u Beogradu nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Republike BiH Alija Delimustafić koji objavljuje banjalučki "Glas Srpske". Ova izjava Delimustafića data je još 2002. godine. "Ejup Ganić je 3. maja imenovao Odbor za razmenu predsednika države i komandanta Druge vojne oblasti. Ganić je bio u ulozi vrhovnog komandanta vojske, kao predsednik Predsedništva, dok su Hasan Efendić, Sefer Halilović, Mustafa Hajrulahović zvani Talijan, Zaim Backović zvani Zagi, Jovan Divjak, Fikret Muslimović i Kerim Lončarević bili njegovi pomoćnici", stoji u Delimustafićevom iskazu. Dalje se navodi da je štab stalno dežurao u Predsedništvu BiH u kojem su bili bili Ejup Ganić i Hasan Efendić, dok je Zaim Backović operativno upravljao s Hajrulahovićem, koji je rukovodio svom operativom (Beretkama i Patriotskom ligom), a pomagali su mu Divjak, Sefer Halilović, Kerim Lončarević. "Sve vreme zajedno sa Ganićem u Predsedništvu bio je sin Alije Izetbegovića, Bakir Izetbegović", rekao je Delimustafić u svojoj izjavi od 29. januara 2002. vojnom istražnom sudiji u Beogradu, u okviru istrage u predmetu KI 651/93. Tužilaštvo za ratne zločine predmet "Dobrovoljačka" preuzelo je od Vojnog suda. Zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu počinjen je 3. maja 1992. godine. U komandi Vojske u Lukavici za to vreme bio je zarobljen muslimanski lider i predsedavajući Predsedništva RBiH Alija Izetbegović. U sporazumu između JNA, UNPROFOR-a i rukovodstva u Sarajevu, tačnije Ganića, dogovoreno je da se na bezbedan način evakuiše Druga vojna oblast sa Bistrika, a da se oslobode Izetbegović, njegova pratnja, u kojoj su bili njegova kćerka Sabina i aktuleni lider SDP-a Zlatko Lagumdžija. Međutim, vršilac dužnosti predsedavajućeg Predsedništva Ejup Ganić i komandant Teritorijalne odbrane Hasan Efendić odlučili su da se propusti samo vozilo u kojem se nalazi Izetbegović i komandant Druge vojne oblasti general Milutin Kukanjac, a da se ostatak kolone u povlačenju preseče i napadne iako je Izetbegović dao drugačije obećanje. General u penziji Dušan Kovačević tvrdi da su direktnu naredbu za napad na kolonu dao Ganić i Efendić. "On (Ganić) je naredio svojim potčinjenima da se Dobrovoljačka blokira i da nas sve pobiju. Ganić je tada rekao - Zapaliti i pobiti, niko neće proći pre dolaska UN", naveo je Kovačević koji se i sam nalazio u vojnoj koloni. U Dobrovoljačkoj ulici ubijeni su pukovnici Budimir Radulović, Gradimir Petrović i Boško Mihajlović, potpukovnik Boško Jovanić, kapetan prve klase Marko Labudović, poručnici Ivica Cvetković, Nihad Kastrati i Obrad Gvozdenović, stariji vodnik Kazafer Rotić, desetar Ivica Simić i vojnici Momir Mojsilović, Stevo Ritan, Vlastimir Petrović, Zoran Gajić, Robert Kočić, Nebojša Jovanović, Goran Divović, Slobodan Jelić, Predrag Cerović, Miodrag Đurović, Srećko Jovanić, Branko Popović, Dragan Vitković, Zdravko Tomović i Perica Nović, te građansko lice na službi u JNA Normela Šuko. Ranjeno je i dvadestak pripadnika JNA.

Hapšenje Ganića vraća poverenje u sistem pravde

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da se hapšenjem Ejupa Ganića vraća poverenje u sistem pravde. Dodik je novinarima u Moskvi, komentarišući hapšenje člana ratnog Predsednišva BiH, kazao da "pravda nikada ne može da zakasni ukoliko se oni koji su počinili zločine nađu pred sudom i budu osuđeni". Dodik je rekao da je Srbija konačno krenula u procesuiranje zločina nad Srbima u BiH, jer je vidljivo da zbog pritisaka međunarodnog faktora i pritisaka javnog mnjenja u Sarajevu, to nisu sposobne institucije u BIH. "Ganić nije mogao da izbegne pravdu jer je nesumnjivo više kriv za rat nego (bivša predsednica Republike Srpske) Biljana Plavšić, koja je okrivljena po sistemu komandne odgovornosti. On je nesumnjivo direktno komandovao operacijama", rekao je Dodik. On je rekao da je Ganić "donosio političke odluke i čak komandovao zločinima dobrovoljačkih odreda, o čemu postoje podaci". "Učešće u političkom životu tog vremena, uplitanje i podstrekavanje na zločine je nešto što je mnoge Srbe dovelo u Tribunal i zašto bi Ganić bio izuzetak", rekao je Dodik. Prema njegovim rečima, raniji stereotipi "štitili su zločince, kakvi su Ganić i Haris Silajdžić, zajedno sa Alijom Izetbegovićem, čiji su zločini nad Srbima bili razlog i uzrok rata koji se tamo desio". Na pitanje da li Srbija ima dovoljno dokaza koje treba da pruži Velikoj Britaniji, kako bi ona isporučila Ganića, on je odgovorio potvrdno, navodeći da veruje da su napravljeni u skladu sa dokazima Haškog tribunala. Dodik je dodao da uplitanje institucija BiH u slučaj Ejupa Ganića može dramatično pogoršati političko stanje u BiH. Dodik je upozorio da je neprihvatljivo da se iz budžeta institucija BiH finansira kaucija za Ganićevo puštanje na slobodu. "To nije stvar BiH, već privatna stvar Ejupa Ganića. Nedopustivo je da se javnim sredstvima plaća kaucija za pojedinca osumnjičenog za ratne zločine", kazao je Dodik za današnje izdanje banjalučkog "Glasa Srpske". Komentarišući stav Tužilaštva BiH da je ono isključivo nadležno za procesuiranje državljana BiH osumnjičenih za ratni zločin, Dodik je kazao da su Sud i Tužilaštvo BiH "najveće štetočine u zemlji". "Odbijanjem procesuiranja predmeta 'Dobrovoljačka' i drugih zločina počinjenih nad Srbima u proteklom ratu, uprkos brojnim dokazima, Sud i Tužilaštvo BiH su pokazali da donose presude iz političkih interesa", ocenio je premijer RS. Srbija ima valjane dokaze da u skladu sa međunarodnim pravom procesuira Ganića, rekao je Dodik uz ocenu da nema sumnje da je Ganić odgovoran za zločine u Dobrovoljačkoj ulici. Ganiću koji je u ponedeljak uhapšen na aerodromu Hitrou u Londonu po zahtevu pravosuđa Srbije, određen je pritvor do 29. marta, a njegovo izručenje traže i Srbija i BiH. MUP Srbije je početkom 2009. godine raspisao poternice za 19 osoba iz BiH, među kojima su ratni članovi Predsedništva BiH Ganić i Stjepan Kljujić, zbog napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, u maju 1992. godine.

Medojević: Imam indicije da Đukanović štiti Šarića

Lider Pokreta za promene Nebojša Medojević izjavio je da poseduje snažne indicije da je crnogorski premijer Milo Đukanović štitio Darka Šarića, koji se sumnjiči da je bio šef kriminalne grupe koja je švercovala drogu na Balkanu. "Zna se da je Šarić ovde imao podršku vlasti, da je finansirao političke stranke i kampanje u Pljevljima", kazao je Medojević za banjalučki list "Glas Srpske". On je naveo da je nemoguće da je Šarićev narko-kartel narastao do svetskih razmera, a da on u Crnoj Gori nikada nije imao ni krivičnu prijavu. "Narastanje tog monstruma, narko-kartela, nije bilo moguće bez podrške policije i bez podrške vlasti i bezbednosnih struktura. Nemoguće da su čelni ljudi tog narko-kartela ovde radili toliko godina, a da tužilaštvo protiv njih nikad nije podiglo ni krivičnu prijavu", naglasio je Medojević. On je ocenio da je "crnogorski tužilac ključna tačka, koja je bila meta pritiska Mila Đukanovića", ali da za to nema dokaza. "Međutim, imamo snažne indicije da je Đukanović, ustvari, štitio Šarića. Policija i bezbednosne agencije su godinama dostavljale informacije tužiocu o Darku Šariću, a tužilac nikad nije podigao krivičnu prijavu protiv njega. Đukanović je vršio pritisak na tužioca", naveo je Medojević. Komentarišući tvrdnje da je Branislav Mićunović, posle Đukanovića, najuticajniji čovek u Crnoj Gori, on je rekao da "postoji relacija unutar te kriminalne piramide", dodajući da je to i ocena tužioca, koji sa tužilaštvima drugih država prikuplja dokaze u okviru istražnog postupka. "Taj postupak treba da utvrdi da su Đukanović i Mićunović deo kriminalne organizacije. Imam taj optužni zahtev i optužbu koju je tužilac pripremio. Nema spora da je Mićunović uticajan koliko i Đukanovićev brat i Darko Šarić, ali mislim da realno imamo optužni zahtev za Mićunovića i Đukanovića", istakao je Medojević.

Oduzeta imovina Šarića u posedu države Srbije

Kompletna imovina oduzeta od narko klana Darka Šarića je prešla u posedu države, odnosno Direkcije za oduzetu imovinu, izjavio je u utorak, državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. "Ovde se radi samo o prvom zahtevu po finansijskoj istrazi. Mi možemo očekivati u budućnosti da će, kada je u pitanju taj narko klan, biti podneti i novi zahtevi", rekao je Homen agenciji Beta. On je istakao da je Direkcija za oduzetu imovinu u ovom slučaju u potpunosti i u roku od sedam dana postupila po zahtevu Specijalnog tužilaštva i da će i ubuduće biti spremna da u najkraćem roku preuzme sve te objekte. Homen je podsetio da je danas godišnjica od donosenja Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom koji se, kako je ocenio, pokazao kao najvažniji zakon kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala. "Mislim da je ovo jedini i pravi put da se pokaže da se kriminal zaista ne isplati", kazao je državni sekretar. Homen je rekao da u ovom trenutku u Srbiji postoji više od 500 zahteva za oduzimanje imovinske koristi stečene kriminalom što pred redovnim što pred specijalnim tužilaštvima. "Važno je reći da u toku ove godine očekujemo i ono što je najvažnije a to je prve i trajne odluke o oduzimanju inovinske koristi kako bi ovaj novac mogao da pomogne onome čemu jeste namenjen, pre svega socijalno-ugroženim građanima Srbije ali i organima koji se bore protiv organizovanog kriminala", naveo je on. Po njegovim rečima, najbolji pokazatelj da se zakon primenjuje jeste činjenica da je u prvoj godini primene zakona oduzeto više desetina objekata i više miliona evra koji se nalaze na računu Narodne banke.

Sva pravoslavna groblja na Kosovu oštećena

Crnogorska demokratska stranka (CDS) Kosova saopštila je da na Kosovu "nema nijednog pravoslavnog groblja koje nije oštećeno", kao i da su mnoga potpuno ruinirana. Povodom jučerašnje sednice Odbora Skupštine Crne Gore za međunarodne odnose i evropske integracije, na kojoj je ministar inostranih poslova Milan Roćen govorio o spoljnoj politici crnogorske vlade, CDS je naveo da su neka pravoslavna groblja "skroz preorana", a da "veliki broj grobalja više i ne postoji". Roćen je, govoreći o politici prema Kosovu, rekao da crnogorsko Ministarstvo inostranih poslova do sada nikad nije dobilo podatke o rušenju grobalja. Roćen je preuzeo obavezu da se ispitaju navodi o rušenju pravoslavnih grobalja u opstinama kod Peći i Đakovice, gde je ranije živeo veći broj Crnogoraca. U pisanoj izjavi potpredsednika CDS Predraga Despotovića navodi se da bi Roćen morao znati u kakvom su stanju pravoslavna groblja na Kosovu, jer su o tome opširno pisali mediji, a i zvaničnici Crne Gore su o tome "neposredno" obaveštavani. Naveden je primer pravoslavnog groblja u selu Junik, između Đakovice i Peći, na kome su, prema izjavi, sahranjeni "isključivo Crnogorci". To groblje je letos, kako je saopšteno, porušeno i uništeno, a "jedan lokalni Albanac poravnao ga je bagerom i betonirao i tako obezbedio pristupni put do svog imanja". Takođe, na groblju u Dečanima su svi nadgrobni spomenici oštećeni, a mnogi "iskopani". Despotović je naveo da predstavnici CDS odavno traže prijem kod Roćena, od koga žele da zatraže "konkretnije angažovanje" Crne Gore u zaštiti Crnogoraca i Srba na Kosovu.

Josipović najpopularniji, Sanader najomraženiji

Najpopularniji političar u Hrvatskoj je predsednik Ivo Josipović, a najomraženiji je bivši premijer Ivo Sanader, pokazalo je redovno mesečno istraživanje agencije Promocija plus. Istraživanje koje je sprovedeno u prva dva dana ovog meseca, pokazalo je da je Josipović najpozitivniji političar po izboru 39,1 odsto ispitanika, dok je na drugom mestu premijerka Jadranka Kosor sa 16,6 odsto glasova ispitanih. Bivši predsednik Stjepan Mesić je na trećem mestu s 5,7 odsto glasova, a na četvrtom mestu se nalazi guverner Hrvatske narodne banke Željko Rohatinski sa 5,4 odsto glasova, što je za 2,2 odsto više nego pre mesec dana. Predsednik najjače opozicione stranke Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović je peti na listi sa 4,1 odsto glasova. Istraživanje je pokazalo da je Sanader i dalje najomraženiji političar s 39,3 odsto negativnih glasova, što je, ipak, za oko deset odsto manje glasova u odnosu na prethodni mesec. Da su svi političari negativni misli 9,2 odsto ispitanih. Od parlamentarnih stranaka, najviše glasova ima SDP s podrškom 32,2 odsto ispitanih, a druga je vladajuća Hrvatska demokratska zajednica s 24 odsto. Na trećem mestu se nalazi Hrvatska narodna stranka (HNS) s 5,9 odsto glasova ispitanih. Vlada je ovog meseca dobila ocenu 3,34 što predstavlja blagi pad u odnosu na prošli mesec kada je ocenjena sa 3,42. Rad Vlade u potpunosti ili uglavnom podržava 54,3 odsto ispitanih, dok je ne podržava oko 30 odsto ispitanih. Istraživanje Promocije plus pokazuje da je u ovom mesecu podrška članstvu Hrvatske u EU 49,7 odsto, protiv članstva je 38,9 odsto, a 11,4 odsto ispitanih je neodlučno.