SRBIJA

200 miliona EIB-a za naučno-tehnološki razvoj

Preminuo Momo Kapor

Kušner doneo poruku EU Beogradu i Prištini

Spoljnotrgovinski deficit u januaru 340 miliona evra

Molerke osvajaju grad

EIB odobrila 898 miliona evra kredita Srbiji u 2009.

Jači zemljotresi mogu potresti region

200 miliona EIB-a za naučno-tehnološki razvoj

Vlada Srbije potpisala je juče sa Evropskom investicionom bankom (EIB) sporazum o kreditu od 200 miliona evra za ulaganja u razvoj naučne i tehnološke infrastrukture. Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je posle potpisivanja sporazuma u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti da projekat ulaganja u naučnu infrastrukturu predstavlja investiranje u budućnost Srbije. Tadić je istakao da bi u narednih pet godina u razvoj naučne i tehnološke infrastrukture u Srbiji trebalo da bude uloženo blizu pola milijarde evra. Tadić je rekao da je ulaganje u naučno tehnološki razvoj značajno za izgradnju infrastrukture Srbije, kao i za stvaranje uslova za život i rad mladih naučnika i talenata i njihov ostanak u Srbiji. "Obezbeđivanje investicije od 200 miliona evra predstavlja izuzetan doprinos razvoju zemlje i govori o drugačijoj vrednosnoj orijentaciji države Srbije", rekao je Tadić. On je ocenio da je odluka Vlade Srbije da u trenutku svetske ekonomske krize investira u nauku i dugoročan razvoj države hrabra, i dodao da veruje da će se rezultati tog ulaganja biti ostvareni za kratko vreme. Prema njegovim rečima, Srbija prvi put u novijoj istoriji ima jasno definisanu strategiju razvoja koja obuhvata čitavu deceniju, a sa tom strategijom usklađeno je i ulaganje u nauku. On je pozvao druge države regiona da obezbede sredstva za takve investicije, koje bi doprinosile regionalnom razvoju i naučnoj saradnji. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kazao je da će u okviru finansiranja naučne infrastrukture predviđena izgradnja Centra za promociju nauke u Beogradu, najvećeg regionalnog centra za biomedicinu u okviru beogradskog Kliničkog centra. Planirana je, istakao je Đelić, izgradnja istraživačkog centra za matične ćelije u Kragujevcu, kao i za razvoj informacionih tehnologija i elektronike u Nišu, planirana je i izgradnja 1.000 stanova za naučne radnike u Srbiji. "Uslov EIB bio je da se odobrenih 200 miliona evra za naučnu i tehnološku infrastrukturu udvostruči, što će i biti učinjeno izdvajanjem iz budžeta Srbije, pronalaskom parnera, državnih i privatnih preduzća i međunarodnih tehnoloških kompanija zainterasovanih za investicije", kazao je on. Đelić, koji je i ministar za nauku i tehnološki razvoj Srbije, kazao je da lista projekata koji će biti finansirani u narednih pet godina nije konačna i dodao da će deo novca biti izdvojen za povratak srpskih naučnika iz inostranstva i za društvene nauke. Ministar Đelić je izrazio očekivanje da će ugovor o kreditu biti ratifikovan u Skupštini Srbije tokom narednog zasedanja u aprilu, kako bi realizacija projekata mogla da počne što pre. Potpredsednik Evropske investicione banke (EIB) Darijo Skanapjeko rekao je da očekuje da će u 2010. godini obaveze te finansijske institucije prema Srbiji dostići milijardu evra, a ta ulaganja namenjena su razvoju infrastrukture i ublažavanju posledica ekonomske krize. Ugovor o finansiranju razvoja nauke u Srbiji predstavlja veliku prekretnicu u saradnji Srbije i EIB, jer je ta banka do sada finansirala uglavnom izgranju objekata porušenih tokom bombardovanja, rekao je Skanapjeko. Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović kazala je da je kredit EIB odobren sa rokom otplate od 20 godina, uz preriod počeka od šest godina, a da Srbija ima mogućnost da izabere varijabilnu ili fiksnu kamatu, koja trenutno iznosi oko 4,5 odsto godišnje.

Preminuo Momo Kapor

Poznati srpski pisac, slikar i novinar Momo Kapor preminuo je u sredu u 73. godini, na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu, potvrđeno je Beti na VMA. Momo Kapor je rođen u Sarajevu 1937. godine, a po završetku Drugog svetskog rata sa porodicom se preselio u Beograd. Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti. Prvi roman "Foliranti" objavio je 1975. godine, a neka od njegovih najpoznatijih dela su i romani " "Provincijalac", "Ada", "Zoe", "Una", "Od sedam do tri", "Knjiga žalbi", "Zelena čoja Montenegra", "Poslednji let za Sarajevo" , "Hronika izgubljenog grada", "Beleške jedne Ane", "Hej, nisam ti to pričala". Autor je velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova: "Bademi s onu stranu smrti", "Banket", "Valter brani Sarajevo", "Džoli džokej", "Kraj vikenda". Romani "Una" i "Knjiga žalbi" su ekranizovani, a njegove knjige prevedene su na francuski, nemački, poljski, slovački, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik. Generacije koje su širom bivše Jugoslavije bile mlade sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka stasavale su uz Kaporove knjige, koje su sve bile bestseleri, mahom u izdanju zagrebačke kuće Znanje, i njene slavne biblioteke Hit. Književnik Momo Kapor biće sahranjen danas u 16 časova u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a komemoracija povodom njegove smrti biće održana u 13.30 časova u Svečanoj sali Skupštine Beograda, potvrđeno je Beti u Službi za protokol Grada.

Kušner doneo poruku EU Beogradu i Prištini

Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Francuskoj Predrag Simić smatra da je šef francuske diplomatije Bernar Kušner zvaničnicima u Beogradu preneo poruku na koji način bi članice EU koje su priznale Kosovo bile spremne da prihvate kandidaturu Srbije. "Poruka Beogradu glasi da za prihvatanje kandidature Srbije za člansto u EU nije potrebno formalno priznavanje nezavisnosti Kosova, ali je potrebno uspostavljanje neke funkcionalne saradnje. Konkretno to bi značilo nešto poput odnosa između Kine i Tajvana ili Istočne i Zapadne Nemačke u vreme Vilija Branta", rekao je Simić u telefonskoj izjavi agenciji Beta. Simić je naveo da bi prvi "praktični efekat" takve ponude mogao da se vidi "u prihvatanju Prištine da na samitu u Ljubljani učestvuje pod nazivom prihvatljivim za Beograd, kao UNMIK Kosovo". "S druge strane vidimo da i Beograd daje signale da je spreman na određeno popuštanje, kroz reči predsednika Tadića da je ideja o saradnji prihvatljiva, ali bez eksplicitnog ili implicitnog priznanja", rekao je Simić. Francuski ministar izjavio je juče, posle razgovora u Beogradu i Prištini, da priznanje Kosova nije uslov za ulazak Srbije u EU, ali da je normalizacija odnosa sa Kosovom važna za nastavak evropske integracije.

Spoljnotrgovinski deficit u januaru 340 miliona evra

Spoljnotrgovinski deficit Srbije u januaru ove godine iznosio je 340 miliona evra, što je za 20,3 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Izvoz Srbije u januaru vredeo je 398,5 miliona evra, što je povećanje za 10,7 odsto, dok je uvoz bio 738,8 miliona evra, što je za 6,1 odsto manje nego u januaru prošle godine. Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 53,8 odsto i veća je nego pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 45,7 odsto. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru je iznosila iznosi 1,1 milijardi evra, što je za 0,8 odsto manje nego u istom periodu 2009. godine. Kako je ocenjeno u saopštenju Zavoda za statistiku, u januaru dolazi do blagog oporavka uvoza i izvoza, ali svetska ekonomska kriza još ima uticaja na kretanje privredne aktivnosti u svetu i u Srbiji. Podaci o izvozu proizvoda crne metalurgije ohrabruju da će se pozitivni trndovi iz januara nastaviti, dodaje se u saopštenju. U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Rusija, Nemačka i Italija, a u izvozu Italija, Nemačka i Bosna i Hercegovina. Spoljnotrgovinska razmena bila je najveća sa članicama EU, više od polovine razmene. Najveći suficit ostavren je sa Crnom Gorom, Bosnom Makedonijom, a najveći deficit sa Rusijom. Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK) u izvozu Srbije najveće učešće imaju - gvožđe i čelik (67 miliona dolara), obojeni metali (46 miliona dolara), povrće i voće (33 miliona dolara), žitarice i proizvodi od njih (30 miliona dolara) i odeća (29 miliona dolara). Izvoz ovih pet odseka čini 36 odsto ukupnog izvoza. Srbija najviše uvozi prirodni gas (107 miliona dolara), naftu i naftne derivate (92 miliona dolara), električne mašine i aparate (40 miliona dolara), obojene metale (40 miliona dolara) i drumska vozila (31 milion dolara), a njihov uvoz čini 29,3 odsto ukupnog uvoza.

Molerke osvajaju grad

Grupa od desetak žena iz Kuršumlije, koje su nedavno počele da se bave molerskim poslom, postale su veoma brzo konkurencija najboljim molerima u gradu. Tu grupu žena je okupila Dragica Milanović (70) koja je time želela da obezbedi primanja za žene koje su poslednjih godina ostale bez posla. Njih desetak je uspelo da u relativno kratkom periodu okreče na stotine stanova i privatnih kuća, ali i državnih institucija. Sedamdesetogodišnja Dragica Milanović iz Kuršumlije rekla je za agenciju Beta da je njen otac naučio molerskom zanatu još dok je bila mala. Ona sada obučava mlađe žene tajnama zanata i uspešno ih predvodi u poslu. Najpre su počele da kreče stanove i kuće prijateljima i komšijama. Sada su poznate u gradu kao najbolje molerke. Osim što kreče i gletuju zidove, popravljaju staru i dotrajalu stolariju, pa su veoma tražene u gradu. "Nema nikakav drugi posao da se nađe, gledam ove žene što ne mogu sebi i njihovoj deci da priušte ni najosnovnije što im treba, pa sam došla na ideju da ih okupim, podelim četke za krečenje i uvedem ih u posao. Ljudi su nas u početku sa nevericom gledali, a sada smo najtraženije molerke i solidno zarađujemo. Ja tražim i pogađam posao, novac delimo", rekla je Dragica. Sve što molerke imaju od alata su četke, kante, merdevine, stara garderoba i kape od novina. Iako u godinama, Dragica se još hitro penje ne merdevine i gletuje plafone, što je, kako ističe, najteži deo posla. "Nekako mi stariji imamo čvršće kosti i lakše podnosimo ovaj težak deo posla. Ove mlađe žene u grupi polako svemu podučavam, najpre mešanju farbe i načinu krečenja, pa onda popravljenju stare stolarije, jer ona mora da izgleda kao nova. Trenutno ih učim da hodaju sa merdevinama, kao i gletovanju plafona", rekla je Dragica. Ostale žene u grupi kažu da su molerajem počele da se bave jer nisu imale od čega da žive, ali da sada ne bi menjale taj posao. Molerke su pobedile na tenderu za krečenje zgrade opštine Kuršumlija, u vrlo oštroj konkurenciji. Kako je kazao zamenik predsednika opštine Dejan Milošević, opštinari su najpre bili iznenađeni kada su videli ko im se sve prijavio na tender, a žene molere su izabrali jer su imale najbolju ponudu i dobru reputaciju. "Bili smo veoma iznenađeni ponudom desetak žena da kreče i sređuju zidove zgrade opštine. Kao prvo, rade kvalitetno, svaka im čast. Kada bi bilo malo više takvih i da ne čekaju socijalnu pomoć. Opet ćemo ih angažovati na krečenju opštine", kazao je Milošević. Dragica Milanović navodi da se za njenu grupu čulo već i van Kuršumlije. Kako je na jugu Srbije teško doći do posla, Milanović navodi da će organizovati posao i u drugim gradovima. Ljiljana Danilović Kuršumlija

EIB odobrila 898 miliona evra kredita Srbiji u 2009.

Evropska investiciona banka (EIB) investirala je 2009. rekordnih 898 miliona evra u Srbiji i namerava da 2010. godina nastavi finansiranje projekata na sličnom nivou, izjavio je potpredsednik te banke Darijo Skanapjeko. On je na konferenciji za novinare u Beogradu kazao da će EIB nastaviti kreditiranje infrastrutkure i malih i srednjih preduzeća u Srbiji i naglasio da postoji veliki potencijal za ulaganje u energetiku. Moguće su investicije u hidrocentrale i obnovljive izvore energije, istakao je Skanapjeko i dodao da ta finansijska institucija Evropske unije razmatra načine za podršku stranim direktim investitorima u Srbiji. "EIB razgovara sa velikim brojem kompanija zainteresovanih za ulaganje u regionu Zapadnog Balkana. Veliko je interesovanje za ulaganje u energetiku, industriju i usluge koje se brzo razvijaju u regionu", kazao je on. Skanapjeko je najavio i da će sutra biti potpisan ugovor o kreditu od 200 miliona evra za ulaganje u razvoj naučne i tehnološke infrastrukture u Srbiji. Predstavnici EIB su naveli da će u 2010. godini biti nastavljeno ulaganje u izgradnju autoputa i pruge na Koridoru 10 kroz Srbiju, izgradnje beogradske obilaznice, rekonstrukcije Kliničkog centra u Beogradu, malih i srednjih preduzeća. Ove godine će biti finalizovan i projekat rešenja problema odlaganja čvrstog otpada koji će EIB finansirati u saradnji sa Nacionalnim investicionim planom, a koristiće ga lokalne samouprave, naveli su. Skanapjeko je istakao da je prošle godine EIB odobrila ukupno 1,7 milijardi evra kredita za Zapadni Balkan, što je za 126 odsto više nego u 2008. godini. EIB je uvek sufinansijer u projektima, istakao je, što znači da su podržani projekti vredni više od četiri milijarde evra, na osnovu čega je EIB najaktivniji zajmodavac na Zapadnom Balkanu. Prema podacima EIB, Srbija je najveći korisnik kredita te evropske finansijske institucije na Zapadnom Balkanu, sa ukupno 1,7 milijardi evra kredita od 2005. do 2009. godine. Tokom prošle godine Srbiji je odobrena kreditna linija od 250 miliona evra za finansiranje malih i srednjih preduzeća, a zatim dodatnih 140 miliona evra, odobreno je i 384 miliona evra za izgradnju 75 kilometara autoputa na Koridoru 10, a odbreno je i 70 miliona evra Gradu Beogradu, za izgradnju mosta preko Save, kod Ade Ciganlije.

Jači zemljotresi mogu potresti region

Zone u regionu u kojima se u budućnosti mogu očekivati jači zemljotresi jesu jadranska obala i Kosovo i Metohija, izjavila je direktorka Seizmološkog zavoda Srbije Slavica Radovanović. "Naročito na potezu do Pe-ći, severni delovi Metohije. To su zone u kojima, takođe, dugo nije bilo zemljotresa a istorijski su poznati razorni zemljo-tresi" u tom području, rekla je Radovanovićeva je agenciji Beta. Ona je rekla da se te prognoze odnose na narednih nekoliko godina i dodala da se u proleće povećava seizmička aktivnost. "Svakako ne treba zaboraviti rumunske zemljotrese sa veoma visokim magnitudama kojih takođe nema od 1977. godine, pa onda Bugarsku koja još duži vremenski period sakuplja seizmičku energiju", navela je Radovanović. Prema njenim rečima, i zemljotres u Kirgistanu bio na području gde je duže vreme tekla seizmička aktivnost. Ona je rekla da je magnituda zemljotresa koji se jutros dogodio u blizini Filipina bila 5,8 jedinica po Rihteru. Govoreći o zemljotresu u Čileu, Radovanovićeva je rekla da je moguće da se seizmička aktivnost u narednih nekoliko meseci ili godinu dana proširi i na druge zone u Čileu gde dugo nije bilo jakih zemljotresa. "Treba imati u vidu da neki značajni delovi planete kao što je Aljaska dugo nisu imali jake zemljotrese, pa ćemo u narednih nekoliko godina imati priliku da budemo svedoci izražene seizmičke aktivnosti, naročito u zoni Pacifika, ali ne treba zaboraviti i neke vulkanske aktivnosti", navela je ona. Slavica Radovanović je kazala da se "još ne dešava ništa šsto iskače iz okvira koji istorijski podaci pokazuju" i da su zemljotresi način na "koji planeta živi". U poslednjih nekoliko meseci dogodilo se više zemljortesa širom sveta i to na Haitiju, zatim na Samoa ostrvima u Pacifiku, u Indoneziji, Či-leu, nakjuče na Tajvanu i prekjuče u Kirgistanu.