REGION

Da li je Bosni potreban drugi Dejton

Ganić pušten uz kauciju i stroge uslove

Dodik optužio Silajdžića da je zloupotrebio funkciju

Prvi susret Tadić-Josipović mogao bi biti u Vukovaru

Na leto moguće ukidanje viza EU za BiH

Da li je Bosni potreban drugi Dejton

Posljednji korak u dugom nizu, koji zaslužuje apsolutni respekt, jeste kolekcija analiza Saving peace in Bosnia - myths, challenges, opportunities, nedavno objavljena u izdanju Fondacije lorda Bajrona. Riječ je o zborniku radova, prezentovanih tokom 2009. na konferencijama i tribinama u Torontu, Vašingtonu i Beogradu, u organizaciji ovog kruga intelektualaca. Deset autora, u sadržajno bogatoj kolekciji sažete forme, na engleskom jeziku, izuzetno stručno i uvjerljivo tumače potencijalnim čitaocima, zapadnim, ali i srpskim, sve nijanse aktuelnog pristupa Vašingtona i pratećih evropskih transmisija moći u odnosu na političku situaciju u BiH. U sjenci kontroverznih zvaničnih odnosa Sjedinjenih Američkih Država i zemalja Evropske unije sa Srbijom i Republikom Srpskom, od početka devedesetih godina prošlog vijeka do danas odvija se interesantna intelektualna komunikacija Zapada i Srba. Međutim, ona nije jednodimenzionalna, jer se unutar takvih relacija, uslovno rečeno, mogu prepoznati dvije škole mišljenja. U prvom slučaju, nije riječ o dijalogu ravnopravnih sagovornika, već o monologu aktera zapadnog akademskog i medijskog establišmenta, uz bespogovorno odobravanje domaćih konzumenata svake pseudomisaone splačine, ukoliko ima vašingtonski ili briselski pečat "moralno-političke" podobnosti. Jer, nema tog istraživačkog napora pomoću koga bi se u sramnoj verbalnoj ili pisanoj zaostavštini Ivana Čolovića, Borke Pavićević i sličnih kreatura, uglavnom okupljenih oko adrese poznate kao "Peščanik", pronašao bar trag neslaganja sa pogledima na Balkan iz ugla Kristofera Hičensa, Bernar-Anri Levija, Gintera Grasa i pokojne Suzan Zontag, pa čak ni njihovih epigona s istočne strane bivše "željezne zavjese", poput Slavoja Žižeka i Adama Mihnjika. Naravno, postoje i alternativne analize ovdašnjih prilika. Za razliku od besprizorne konkurencije, ti drugačiji osvrti na odnose Srba s obe strane Drine i ostalih etničkih zajednica na prostoru bivše Jugoslavije nemaju privilegovan status na globalnoj i lokalnoj javnoj sceni. Posebno mjesto među braniocima istinskih vrijednosti u koordinatama zapadne civilizacije zauzimaju ljudi koji su se od 1994. godine angažovali u Fondaciji lorda Bajrona za balkanske studije. Utemeljena u geografskom trouglu Otava - Čikago - London ta institucija, od osnivača ser Alfreda Šermana pa nadalje, obilježila je sopstveno trajanje, ali i burne događaje koji su pratili krvavi raspad SFRJ, časnom i dobronamjernom pozicijom kada je riječ o Srbima, ali i spremnošću da najsatanizovanijem narodu u novijoj istoriji konstruktivno ukaže na greške i lutanja. Povampireni klintonisti Posljednji korak u dugom nizu, koji zaslužuje apsolutni respekt, jeste knjiga Saving peace in Bosnia - myths, challenges, opportunities (Sačuvati mir u Bosni - mitovi, izazovi i šanse), nedavno objavljena u izdanju Fondacije lorda Bajrona. Riječ je o zborniku radova, prezentovanih tokom 2009. na konferencijama i tribinama u Torontu, Vašingtonu i Beogradu, u organizaciji ovog kruga intelektualaca, čija svaka rečenica s punim pravom nastavlja tradiciju čiji je simbol bard engleske i svjetske poezije, koji je izgubio život dajući doprinos borbi balkanskih hrišćana protiv otomanskog jarma, na početku 19. vijeka u Grčkoj. Deset autora, u sadržajno bogatoj kolekciji sažete forme, na engleskom jeziku, tumače potencijalnim čitaocima, zapadnim, ali i srpskim, sve nijanse aktuelnog pristupa Vašingtona i pratećih evropskih transmisija moći u odnosu na političku situaciju u Bosni i Hercegovini. Nije slučajno to što se knjiga pojavljuje u ovom momentu, jer se u predgovoru ukazuje na činjenicu da je, nakon trinaest godina relativne stabilnosti postdejtonske BiH, s dolaskom nove administracije na vlast u SAD, ponovo dobila zamah politika koja "rješenje" vidi u unitarizaciji tamnog vilajeta. U tom kontekstu, posebno su apostrofirane izjave Hilari Klinton, poslije preuzimanja funkcije državnog sekretara, o "nedovršenom poslu na Balkanu", kao i konkretni potezi na terenu, poput pritisaka u režiji podsekretara u Stejt departmentu Džejmsa Stajnberga, tokom pregovora u Butmiru tokom prošle jeseni. Uz podsjećanje da namjera SAD da u BiH izdejstvuje ustavne promjene s centralističkim predznakom počiva na kontinuiranoj iluziji američkih zvaničnika "da će u islamskom svijetu zaraditi ugled, a možda i zahvalnost, ako budu podržavali muslimanske interese u Evropi", predgovor je obilježen i pesimističnom procjenom da će se "nametanje ustavnih reformi nastaviti i u drugoj deceniji 21. vijeka, što je za žaljenje, jer se time samo ometa trajna stabilizacija zapadnog Balkana uopšte, a BiH posebno". A o tome s kolikim uvjerenjem i entuzijazmom sami izvršioci tekuće politike Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva učestvuju u deprimirajućem povratku Zapada na "mjesto zločina", svjedoče i krupni retorički zaokreti donedavnog američkog, odnosno, britanskog ambasadora u Beogradu - Vilijama Montgomerija i Čarlsa Kroforda, u godinama nakon odlaska s funkcija, ističu autori "Saving peace in Bosnia" u uvodnom dijelu knjige. Zatim slijede lucidne opservacije autorskog tima Fondacije lorda Bajrona, a otvara ih uvjerljiv negativni odgovor Stivena Majera na pitanje iz naslova teksta "Da li je Bosni potreban 'drugi Dejton'". Logično, u pitanju je vještačka dilema, nametnuta kao prioritet u projekcijama kadrova iz vremena Bila Klintona, povampirenih pod okriljem vlasti sadašnjeg američkog predsjednika Baraka Obame. "Ta grupa je zaslijepljena sopstvenom arogancijom i nepoznavanjem Bosne, Balkana i realnosti međunarodne politike. U stvarnosti, nema nikakvog racionalnog razloga za američko angažovanje u Bosni i na Balkanu. U regiji nema značajnog američkog interesa, dok se Obamina administracija složenih i opasnih izazova drugdje u svijetu", nedvosmisleno ističe Stiven Majer, profesor političkih nauka na Univerzitetu za nacionalnu odbranu u Vašingtonu i bivši analitičar CIA. Ignorisanje jednostavnog imperativa "Novu bosansku krizu" očekuje i predsjednik Fondacije lorda Bajrona, ambasador Kanade u Beogradu u periodu raspada Jugoslavije Džejms Biset, locirajući njen ključni uzrok u obnovljenom nastojanju Vašingtona da ojača centralnu vlast u Sarajevu na račun Republike Srpske. Međutim, za razliku od vremena kada je posljednji diplomata SAD u SFRJ Voren Cimerman uticao na Aliju Izetbegovića da odustane od već potpisanog Lisabonskog sporazuma o uređenju BiH, Džejms Biset izražava očekivanje da se neće ponoviti gotovo unisona podrška Evropljana američko-bošnjačkom avanturizmu od prije dvije decenije. Takođe, Biset ukazuje i na činjenicu da nasilnik daleko teže ostvaruje ili uopšte ne realizuje vlastite planove, ako mu u tome ne asistira potencijalna žrtva. U slučaju Bosne i Hercegovine, to znači da "nikakve radikalne izmjene postojećeg ustavnog okvira neće biti moguće ukoliko RS bude odlučna u odbijanju da joj se nametnu rješenja koja su suprotna njenim osnovnim interesima". Dag Bandau, spoljnopolitički analitičar Kejto instituta iz Vašingtona i nekadašnji savjetnik američkog predsjednika Ronalda Regana, analizira duple standarde Vašingtona u regionu, oličene u intenciji da se zemljama zapadnog Balkana nameće multikulturalna matrica kao sredstvo za postizanje neokolonijalnih ciljeva, osim u situacijama kada taj model prihvataju Srbi, budući da vodeći zapadni centar moći tada naprasno forsira etnički motivisani secesionizam srbofobične provenijencije. Bandau poručuje administraciji SAD: "Ostavite Balkan Balkancima", a Vilijam Lind, američki vojno-politički analitičar i ekspert za takozvanu doktrinu rata četvrte generacije, opisuje kuda vodi vašingtonsko ignorisanje tog jednostavnog imperativa, posebno kada je riječ o posljedicama pogoršanja odnosa SAD i Rusije, kao i sve težoj poziciji NATO-snaga u Avganistanu. Uvjerenje da BiH ni u prošlosti, ni u sadašnjosti, ni u budućnosti ne posjeduje kapacitet da bude država ili bar nešto više od prinudnog braka tri naroda, prisutno je i u analizama ostalih autora. Ronald Hačet, još jedan bivši saradnik predsjednika Regana, a sadašnji direktor Centra za globalne studije i profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Šrajner u Teksasu, osvrće se na ulogu Evropske unije u procesima u današnjoj BiH. Džejms Džatras produbljuje temu "posljednje balkanske avanture" Vašingtona, a Džon Loland piše o "totemu novog svjetskog poretka" - "genocidu" u Srebrenici. Producent dokumentarnog filma "Islam: šta Zapad treba da zna" i saradnik relevantnih američkih medija Gregori Dejvis, osvrće se na relacije islama, Zapada i pravoslavlja. Seriju fascinantnih pogleda na aktuelnost BiH i upliv SAD u ovdašnje politička tenzije zatvaraju dva precizna pregleda ključnih dimenzija ne tako davnih oružanih sukoba u Bosni i Hercegovini. Prvi predsjednik Fondacije lorda Bajrona Alfred Šerman 1997. secirao je američku ulogu u bh. krvoproliću, dok je dr Srđa Trifković analizirao uzroke i nasljeđe bosanskog rata. Kao spiritus movens ovog izuzetnog projekta, vodeći srpski intelektualac u Sjedinjenim Američkim Državama i poznati istoričar je, zajedno sa ljudima besprekornog stručnog autoriteta i ličnog integriteta, ponudio pouzdan vodič za orijentaciju u predstojećim balkanskim i planetarnim maglama. "Tiha većina" među Srbima i na Zapadu znaće da shvati na pravi način utemeljena upozorenja autora "Saving peace in Bosnia", a one političke adrese preko okeana koje, po definiciji, treba da imaju ključno mjesto u poduhvatu iz naslova knjige, prije ili kasnije, suočiće se sa drugačijom terapijom otrežnjenja od snage argumenata. Jer, hronologija čovječanstva prepuna je imperija koje su znale da mogu kako hoće, ali ne i do kada hoće. Saša Bižić NOVI REPORTER, Banja Luka, 11. mart 2010

Ganić pušten uz kauciju i stroge uslove

Viši sud u Londonu pustio je jučeiz pritvora uz kauciju člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića, koga Srbija sumnjiči za ratni zločin nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 1992. godine. Kako prenosi Bi-Bi-Si (BBC), 64-godišnji Ganić je pušten uz kauciju uz "vrlo stroge" uslove. Ganić će biti na slobodi na teritoriji Velike Britanije do odluke suda o zahtevu Srbije o izručenju, što se očekuje krajem marta. Izručenje je tražila i BiH. Sudija Džon Lovs rekao je da su Ganićevi advokati izneli "argumente koji pokazuju da je zatraženo izručenje Srbiji... motivisano u suštini političkim činiocima", prenosi AP. Izveštači iz sudnice u Londonu ističu da su uslovi za Ganićevo puštanje uključuju "policijski čas tokom noći" i njegov ostanak na nepoznatoj lokaciji u Londonu uz obavezu redovnog javljanja u policijsku stanicu, javlja BBC. Ganićevi advokati su priložili 300 hiljada funti (300 hiljada evra) kao kauciju, a novac je dala, prema njihovom objašnjenju, "nepoznata, vrlo dobro situirana, gospođa". Ganić je bio u pritvoru od 1. marta kada je uhapšen na aerodromu Hitrou u Londonu, na osnovu poternice koju je za njim i još 18 osoba iz BiH, Srbija raspisala zbog napada na kolonu JNA 3. maja 1992. godine. Ganića je prošle nedelje sudija u Londonu odbio da pusti iz zatvora uz kauciju uz obrazloženje da je optužnica ozbiljna i da bi mogao da pobegne ako bude pušten na slobodu. Posle toga Ganićevi advokati su uložili žalbu o kojoj je odlučivao Viši sud. Ministarstvo pravde Srbije juče je saopštilo da je nadležnim organima Velike Britanije uputilo molbu za izručenje Ganića. Srpski pravosudni organi pokrenuli su istragu protiv Ganića u decembru 2008. godine zbog sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno sporazumu o mirnom povlačenju jedinica JNA iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici. Rešenjem o sprovođenju istrage, Ganiću se stavljaju na teret tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.

Dodik optužio Silajdžića da je zloupotrebio funkciju

Premijer Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je juče da je odlazak predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića u London u posetu Ejupu Ganiću, koji je uhapšen po zahtevu Srbije, zloupotreba funkcije. Dodik je novinarima u Banjaluci rekao da je to "loša poruka za sve u BiH" i da Silajdžićev odlazak u London ne doprinosi stabilizaciji i razumevanju stanja u BiH. "Ako koristi funkciju predsedavajućeg Predsedništva BiH da se upliće u pravosudni sudski postupak, onda je reč o političkoj poruci koja ovde nije dobrodošla", naglasio je Dodik. Prema njegovim rečima, Silajdžić na taj način želi da izvrši politički pritisak na britansko pravosuđe, ali i na zvanični London da bi se odustalo od gonjenja svih osumnjičenih za ratne zločine. "Ne mislim da postoji neka velika ljubav između Silajdžića i Ganića. Mislim da Silajdžić više brani sebe, da ga ne bi zadesila ista sudbina jer je i on tokom rata imao veliku ulogu u rukovođenju i političkoj pripremi rata", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci. Prema njegovim rečima, princip komandne odgovornosti je potpuno legalizovan presudama Haškog tribunala mnogim Srbima i Hrvatima, tako da "ne treba da se oseća sigurnim niko ko je u toku rata bio u bilo kojem rukovodstvu". Dodik je izjavio da još nije dobio poziv za međunarodnu konferenciju o BiH u Španiji, poručujući da nisu moguće nikakve radikalnije promene Ustava BiH. On je novinarima u Banjaluci rekao da na tom skupu ne može biti oživljen tzv. butmirski papir, dodajući da se može razgovarati samo o usaglašavanju Ustava BiH sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Prema njegovim rečima, moguće je da se prilikom izbora članova Predsedništva BiH ne navodi njihova nacionalna struktura, već da umesto toga stoji da se bira jedan član Predsedništva iz RS i dva iz Federacije BiH. Dodik je ponovio da nisu prihvatljive promene nadležnosti Predsedništva BiH, kao ni radikalnija ustavna reforma. Premijer RS smatra da je BiH potrebna politička volja da se uvaži Dejtonski sporazum i postojeći Ustav, i da se na osnovu njih donose političke odluke. Španija, koja predsedava Evropskoj uniji (EU), najavila je da će se u aprilu u toj zmelji organizovati sastanak političkih lidera iz BiH.

Prvi susret Tadić-Josipović mogao bi biti u Vukovaru

Gradonačelnik Vukovara Željko Sabo izjavio je da bi prvi susret predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadića i Ive Josipovića, mogao da bude održan u Vukovaru. "Ivo Josipović i Boris Tadić prvi put bi mogli da se sastanu u Vukovaru, i to bi svetu poslalo jasnu poruku da su dve zemlje spremne da razvijaju dobrosusedske odnose", rekao je Sabo u razgovoru sa gostima iz opštine Stara Pazova, koje je predvodio predsednik opštine Goran Jović. Hrvatski mediji su preneli da je Sabo Joviću rekao da je takvu ideju izneo nedavno i potpredsedniku Vlade Srbije Božidaru Đeliću, s kojim se sreo u Budimpešti na konferenciji o izradi dunavske strategije.

Na leto moguće ukidanje viza EU za BiH

Moguće je da Evropska unija na leto ukine vize državljanima BiH, izjavio je u sredu u Briselu predsednik Saveta ministara BiH Nikola Špirić posle razgovora sa zvaničnicima Evropske komisije. Špirić, koji se sastao sa komesarkom za pravosuđe i unutrašnje poslove Sesilijom Malsmtrom, saopštio je da će prvi izveštaj Evropske komisije o tome da li je BiH ispunila zadatke iz "mape puta - programa mera" za ukidanje viza, biti završen do uskršnjih praznika u aprilu. Špirić je rekao da je uveren da će taj izveštaj biti povoljan. Predsednik centralne vlade BiH je dodao da veruje da će "otud Evropska komisija imati sa čime da izađe pred 27 zemalja članica i da od njih zatraži liberalizaciju viza za BiH". Vlasti BiH su, po njegovim rečima, "danas ispunile poslednji uslov". "Ja sam i to sa zadovoljstvom preneo komesarki Malmstrom", dodao je on. Špirić je potvrdio da je sa komesarkom Malstrom razgovarao o nedavnom problemu priliva lažnih azilanata s juga Srbije i iz Makedonije. Bosna i Hercegovina neće imati takav problem, naglasio je Špirić koji je najavio pokretanje kampanje u kojoj će biti protumačena svrha i smisao putovanja građana BiH u EU bez viza. On je želeo da naglasi da se na Bosnu i Hercegovinu neće odraziti zaostajanje Albanije u liberalizaciji viznog režima, iako je Evropska komisija istovremeno kad i sa BiH, s tom zemljom pokrenula dijalog o ukidanju evropskih viza. Čelnik vlade u Sarajevu je naveo da je Evropska komisija potvrdila svoj stav i utvrđenu politiku da će se ostvareni rezultati u primeni mera za ukidanje evropskih viza sagledavati pojedinačno za svaku zemlju s kojom je o tome pokrenut dijalog. Vize će biti ukinute kad se ispune od početka poznati uslovi, bez dodavanja novih, preneo je Špirić ono što mu je stavila do znanja komesarka Malmstrom, glavna nadležna za vizni režim EU u Evropskoj komisiji. "Zamolio sam gospođu Malmstrom, da u slučaju pozitivnog izveštaja, a mi smo uvereni da nema razloga da izveštaj ne bude pozitivan, svojim autoritetom evropskog komesara omogući da ne bude dodatnih administrativnih prepreka, birokratskog kočenja procedure", istakao je Špirić. "Bude li tako, moguća je liberalazacija viza na leto", dodao je on. Špirić je rekao Malstromovoj da je BiH, i kad bude uveden bezvizni režim, sprema da sarađuje s EU na polju unutrašnjih poslova. On je rekao da će, ako uskoro članica EU postane Hrvatska, "Evropska unija i Bosna imati vrlo dugu zajedničku granicu, od hiljadu kilometara. "A mi možemo nastaviti sa reformama koje imaju veze sa šengenskom granicom", zaključio je Špirić. Predsednik Saveta ministara BiH je prethodno razgovarao i sa komesarom za proširenje Štefanom Fileom, ali nije bilo predviđeno da o sadržini razgovora bude upoznata javnost, kako je to agenciji Beta rekla Fileova predstavnica za štampu Anđela Filote.